Студент

Културне вести са факултета

УЉубљани ће се почетком маја на гшицијативу М еђуун иверзитетск ог од бсрв удружења одржати фести вах економских факултета. Еконоиски факултет у Београду сорема се за учешће на овом феспшалу са хорском, фолклор ном и драмском секцијом Културно уметничког друштва, соло певачима. шахистима и плашшаригка. 0

Удружење студееата Медицине расгжсало је так мичарске пропозиције по којима ће у „Недељи ме дицинара“, која ће трајати од 18 до 25 априла, би-

*и награђена најбоља секција УСЗС, најбоље друпггво и клубови као и појединци, т Студеагн архитектЈ-ре су огтржали два предавања у дому Народне омладине, из области архитектуре, од 6 предвиђених предавадл, која треба да се одрже у току фестивала. *

4 априха у позоришту у Зрен.анину свршени студевт Позоришне академије П. Говедаревић даје своју диплом ску претставу ЈКруг кредом".

а 16 о. м. Крагујевачко позориште извешће први пут на сцени нову драму Јосипа Кулунџића „ЈБуди без вида“ у дипломској режији Шуваковића. За ове две претставе влада огромно интересовање међу кслегама тако да је већ организовано путовање да би се оне виделе. *

Мада званично још није отворен, Друштвени клуб Правног тета почео је са остваривањем плана предаваша. Тако ће 9 9 априла бити о-

држано предаваше: „О постанку и развитку џез музике“, а 10 априла „О седмој уметности“. Ово предавање ће одржати професор Славко Воркапић. Предвиђено је такође једно предавање о примеви атомске енергије.

У недељу 5 априла одржано је на ТВШ вече на родних песама и игара уз учешће чланова Радио Београда. Чудно је да је посета била слаба јер је

досад владало велико интересовање за овакву врсту приредаба и сала ТВШ често није могла да прими све оне који су хтели да присуствују. • У друштвеном клубу ТВШ одржана је дискусија о моралу, којој су поред студената технике присуств овали и студенти сЈтлозофске груие. •

Одржан је састанак удружења студената академија за ликовну и за приме њену уметност, на коме је одлучено да ове две академије уче-

ствују на Фестивалу са изложбама радова својих студената. Утврђено је да рок предаје радова буде 15 април. За сада се сматра да ће радови бити изложени у УЛУС-овој галерији. ;

Андрић међу нама

НАЈЛЕПШИ ПОКЛОН

ж жајлепиш поклон који су студенти добили ове пролећј/ не вечерм, б ила је Андрићева танано изаткана ■пргсповетка, која је тако оштроулно заленила дарежљивост опих коул ттрвп пут посећују кућу својих пријателл. Свака Андрмћева припоеетка је откриће минулог живота у пајјачем бљеску нгго га лирика прошлости може да воси. А сваки разгоиор са градитељем хронике „На Дрини ћуприја“ даје двоструку снагу читаоцу: да усвоји кључеве садржаја шегових натгисаних кн»ита и да осети струне оних које стојс у наслагама и чекају рентгенску светлост. Колико пута смо били потшнтени што збирке његових правилно и темељно грађених проза нису биле поткрепљене каквим предговором. У школама ђаци најрадије слушају и бележе о њему, избавивши га из мргодних рефератских драперија, и никад се не зкале да им је тежак посао да се на долапу маште шетају по ћупријама, хановима и доксатима, које је ои оживео брижљивом руком летописца. Кпак, о њему, о његовој радној грозниди, о његовим масама и матрицама није се знало много до ове вечери проведене тако интензивно у, иначе, незграпним просторијама друштвеног клуба филозофа у ули ци Змаја од Ноћаза. Прсма себи и поред себе писац је имао позиата лица. Студенте и читаоце, који су га тако често сретали у књигама и који су после последње тачке увек пружали руку да га поздраве, а он је ишчезавао да би се умишљен враћао са сваким новим делом, Он је многе научио да буду активни и усправни читаоци; да иза драге књиге друга препознају и часно лице друга писца. „Како пишете? Лако или тешко? Да ли дуго тражите речи? Како сте озидали своје хронике? Служите ли се летописном грађом?“ То би била бујица питања спреманих и тренутних да

писац није тако богато, са пуно нових података говорио о књижевним баштинама других писада и друтих народа. Нема

у његовом испредању приповетке никаквих унапред постављеких димензија и напитака, никада Iветово дело није кошмарски рукопис, него брижљиво сондирано градиво које се прегаче оиолико колико је потребно да остане без трунчице талога. Из ових тихих, али пуних разговора упознали смо пишчеву европску еволуцију, која је тако искрено и одано настајала на темељним трачнизама југословенског дружељубља и књижевног саопштавања. Од скамије у којој се страсно преврћу странице немачних пре вода СЈтриндберга до брижл>ивих хроника о душевним реалностима Балканаца, богатио се и чврснуо један пунолетни кљижевни језик. Андрић пред бље-

штавим излозима сарајевских кшижара са побунама и јасикиним треиерењем у себи; Андрић у пролећним ноћима са друточвима студентима шапуће стихове словеначког меланхолика Жупанчића; Андаић иснија велика искуства и песничку оданост гшсаца малих народа и народа робова. Свако питање на изглед наивно и припросто, некад банално, некад ситничаво, побуђивало је драгог госта да открије књижевке светове у балканским паланкама и мангински узблжаном иностранству. Говорећи о настајаљу саобразности ухваћеног живота и књижевне уобличености. писац је истахао јединсгво уметника у било какзом саопшавању својих и колективних осећања и сазнања. Не желећи да упрошћава ида подлеже лабавим питанлша, он је истакао да је књижевна делатност посао у етапама, да се од старог до новог дела расте навише и гради снажније. Није било тешко да се у томе препозна искуство некада немирног, али прозирног песника расуте „марбуршке строфе", који је после нанизао згуснуте и живописне босанске рапсодије. Човеку тада заиста буде мило што имамо писца доброг знанца наших ратова и планина, наших болова и трудова, каших хајдука и неимара, и што не морамо бити инфериорни који са празшш рукама стоје задивљени како је Мопасан познавао шумарке и стазице Фонтенблоа, а Хемингзеј дубоке наслате живота у океану.

М. МИРКОВИТх

Иво Андрић

Пред фестивал

Иступ учесника музичког конкурса

У оквиру пречфестивалске делатности, друштвени кЛуб ТВШ организовао је конкурсе за најбољи литераркви рад, ликовни рад, најбољу интерпретациЈУ музичких дела м за научно стручни рад. Интересовање за ове конкурсе међу студентима технике било је ве,тико, а нарочито за литерарни, јер је предато доста интересантних радова из ттоезије, док није предат ниједан научно стручни рад. За ликовону уметност изгледа да је рок био исувише кратак, тако да су се у одређеном року пријавила само три аутора. Међутим, у продужетку конкурса јавило се више учесн-Јгка са до-

брим радовима. Њих ће оценити жири у коме су професор Самуилов и академски сликар и професор Пиво Караматије’ вић. Жири за литерарне радове је сасгављен од иетакнутих сарадаи ка студептског књижевног листа „Видици" и радови су всћ оцењеии. Јаван иступ интерпретатора музике је одржан у суботу 4 атгрила пред жиријем и публиком. То је било веома пријатно и успело музичко вече. Учесници су ггриредили веома лепо изненађење жмрију и упрази клуба одзивом и успелим интерпретацијама, па чак и орипеталним композицијама, а присутнима ретко уживање да чују своје друтоое као извођане. Најуспелију интерпретацију су дали Мухамед Риђановић са првим ставом концерта за виолу и клавир од К. Шевчика, Владан Вучковић са Болером од Шопена, Нада Зупан са песмама „ДомовишС од Зајпа и Бор од Готовца. Милош Љушти је свирао на клавиру своју композицију посвећену брату погинулом у партизанима, док је дуо Правица врло лепо и увежбаио извео сонатину за виолину и клавир од Шуберта. Жири је предложио све ове другове за наградне конкурсе. а предложиће их и Фестивалском одбору за јавне иступе. Завршни део ових конкурса одржаће се у петак 10 априла у 20 часова у клубу ТВШ када ће се свима награђеним учесиицима поделити каграде. Тада ће се одржати мали концерт најбољих извођача. награђени литерарни радови биће прочитани, а приредиће се изложба награђенкх и најуспелијих ликовних радова. С. М.

На острву

Н ишта се у свијету неће пролијенити ако па&пе поред лоје стопе покојч. свепули лист дјетпњих твојпх снова. Ништа ... и ако заборави-ио језера и сунца изаткана за дарове. Ништа... и ако прећутило сазнање да су загрљаји даљинол посјечени. Није ли увијек у трагању тако: Преко цвјетова нехајно вјетрови прођу, и не знало за кил тугују оморике када се зоре пресвлане у долактице. Није ли сабласно предвенерје ггред твојом ојуженом опоменом: ~Кад у зениту не буде облака дозреће жеље у задњем сусрету'. А, ето, некад писмо препороди наизглед румену, зрелу мисао! Ништа се у свијету неће промијенити због наших даљинских шапутања.

Сретен ПЕРОВИЋ.

Ревија младих писаца

УПЕТАК 3. априла о. г., у просхоријама друхшвввог клуба Фклозофског факултета одржано је књетвевив вече ка коме су поезију читали Жаркко 'БурошА, Иваи Цековић, Прзољуб Пејатооић, Раде Николић и Драпхавт Костић, а прозу: Бранко Прњат (,ЈВућење“), Миодраг Вуштоаић („Излаз из крута“) и Петар Аадрић („Расвали сшо се плавокоси"). Ако је поезија била на релацији између „Млвде СЈИтуре“ и „Видика" пува оете и љубааних излива, слобвдаа по стиху и мисли, али и не мисаоносги, проза је надвишуЈе саојом зрелинш* и поетичнопгћу. Брангоо Прњат је ка две-три странице ухватмо јсдап тренутак буђења једно клатно у сгудентској ооби и једву студенткињу која живи у размацима његовог откуцаја; Вулатовић је био под више него импресијом модерне приповегке од Хемингвеја до Вигоринија, а Петар Андаић записао је једну згоду о човеку која јс да нигје била под пером већ брижљивог младог писца могла постати болећиво банална. Скоро да не псчзерујемо да је писцу саотптено да му је аајбољи пријатељ из детињства ослепео од детонације, а да му истовремено тшје и речеио и да је оглувео, него да о томе тек сазнаје пред њихово виђење. И на тој грозоти у последњем тренугку писац Петар Андрић заснива поенту сзоје драматичносги. Плавокоси дечаци имали су прилике да дефилују кроз поезију песника од ослобођења на овамо, али ово иопричано детињство било је посве ново, хумано, тако да је могло да пробуди најлепша саосећања код слушалаца.

Ал. Д. ММХАИДОРШк

Филм

„ОПШТИНСКО ДБТБ"

Сценарио. М. Ђурђевић и П. Ђорђевиђ, режија пуриша Ђорђевић, производња „Авалд“ фили. ПАЛАНКА, калдрма, згоде и незгоде, српски хумор са неисцрпном пеном смеха то је нушићевски спеастакл и прави водоскок на овом фиЈгму. Из истоименог романа, писаног брзоплето, насмејано и жестоко, извучени

су многобројни обрти у којима не би могли да похвале успесе огледа на доста прљавом шним послом. Најстварнији стаклу старинска, џомбаста и сценарист ипак је био досетлукава Србија. Њени заглуп- љиви Нушић. љени грађани, несрећни чинов-

ници, угојени трговчићи скакућу на филмском платну, гоне се и траже, терају на смех, а грч им игра на лицу. Прича је проста: нашло се незбринуто дете, сваки жели да га се отараси, да заташка своје невоље, а да остане са грнмасом милосрђа. Да није било оног кратерског, нешто сировог, али расипног хуморескног градива у самој књизи, сценаристи се

Иако ту и тамо мора да поднесе извесне замерке у сразмерности ликова и занатски брзим решешима, редител>у се не може опростити један тежак промашај. То нису ликови исцртани у својој друштвеној развојности, него накарадне појаве које ниједног тренутка нису схватиле трагични пролом свога положаја. Уместо да извлачи хуморескне вредности предмета, редитељ се одвише задржао на случајним ликовима, „Општинско дете“ је одвише комедија да би била сложека, сликана стварност, али је и довољно шаљива у оквиру једног баровитог времена. То није само комедија неспоразума, него и једно понекад усиљено, исмевање грађанских таштина и глупости од којих су некад прављене врлине. Сатира је нашла довољно места и сочних прилика да пот-

крепи ово фшшско дело без великих уметничких задатака. Особито су изражајне личности добротворног друштва »Сиротишска суза“. Глума је осредња, али нушићевски бујна. На више места запажа се утицај позоришта. Селма Карловац је деловала не само својом појавом, него и тананим учешћем у сировој бујици збивања. Дејан ДубајгЉ и Анка Врбанић са највише уживљености дочарали су прашњаву, збркану и приглупу па ланку гточетком овог века, а остали су са мало контроле и живоверности били на граници површне и бљутаве бурлеске. То је филм који ће се. додуше, радо гледати, али није добит за нашу филмску културу и није брижљива целтша, него нушићевски звечећи камен из кога бију тренутне варнице. М. МИР-

Кадар *з филма »Опигпшско дете“

Ножеви

Мајко, побацај старе ножеве Биле су руке и непољубљена љубав. а затим ожиљди и љубав заклана крај друма. Био је један звук јнасмешен над белим стадом, .1 затим заклана свирала |заборављена у трави. Вило је ... било је тако много ножева. Мајко, побацај старе ножеве. Понекад њима засечеш невини хлеб. И видим: из хлеба потече крв Мајко. побацај старе ножеве.

Првољуб ПЕЈАТОВИЋ

ПРОГРАМ ДРУШТВЕНOГ КЛУБА ТВШ ОД 9 ДО 16 АПРИЛА

9 аетрил Предавање: „Савремени правци у ликовној уметности“ 10 април Делење награда учесницима конкурса ТВШ 11 април Концерт ЦДЈНА 13 април „Лака музика (концерт са плоча) 14 април Ш предавање из циклуса: „Рззвој филма и његова друштвена улога". Предавач Косановић. После предавања приказаће се један уметнички филм. 15 април • Синфониске музике (концерт са плоча) 16 април Предавање: „Шта траже наши млади књижевници“. Сва предавања, дискусије, као и концерти и филмови почињу у 20 часова и одрнсавају се у просторијама 'Друштвеног клуба или у све чаној сали ТВШ.

Страна 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ад .7