Студент
ПОВОДОМ КОНГРЕСА НАЦИОНАЛНЕ УНИЈЕ СТУДЕНАТА ИТАЛИЈЕ
Неколико дана у Монтекатини
НЕДАЛЕКО од Фиревце у Монтекатини, одржан је од 28 марта до 2 априла Пети конгрес Националне уније студената Италије (УНУРИ). У Монтекатини не постоји никакав универзитет и уопће за студентски живот то Нјесто није од већег зиачата. Па ипак било је довољно разлога да оно у то вријеме прими 217 делегата са свих универзитета, те велики број посматрача и 26 специјалних дописника свих важнијих листова. Поред разних хотела, пошто је за бан>е била „мртва” сезона, који су без потешкоћа стављени на располагање делегатима и малог казалишта које је одлично послужило за конгресну дворану, и све остало је погодовало конгресној атмосфери. Студентске „свечаности” и разноврсне „манифестације“ које по традицији прате овакве конгресе биле су вебма уочљиве и за неколико дана пореметиле су уобичајени живот и мир овот мјеста. Треба наиме знати да је не само конгресна дворана одјекивала од експлозије разних „жабица” већ се и по улицама чула пуцњава, уз обавезно полијевање воде са хотелских прозора. Студенти су на овај и на друге качине хтјели дати до знања становништву, да су они ту и да рјешавају важне послове. Неки су доттисашци чак у својим извјештајима највише и истицали ову страну конгреса тзв. „студентски фолклор”, што је код многих делегата изазвало протесте јер су сматрали да су то нормалне, попратне појаве конгреса, препоручујући да би било паметније да штампа више прати говоре и дискусије делегата. У nosjeрењу су нам рекли још и то да у Монтекатини нема много барова, па су се надали да he јутарње седнкце почимати на вријеме. Али и ми као и сви остали морали смо се брзо вјерити у обрнуто. Наиме по-
ред дневног засједаша у конгресној дворани, до касно у j»h у хотелским собама* одржавани су састанци група и припремали се наступи за и,тући дан, те се на јутарше сједнице често и по два сата и више чекало на поспане делегате. КАКО ЈЕ ОРГАНИЗОВАНА НАЦИОНАЛНА УНИЈА СТУДЕНАТА Са стварашем Националне уније студената ишло је веома тешко и споро. Намјера је била да се створи широко демократска студентска организација која би окупљала већину студената и била активан фактор у универзитстском животу, У рјешавашу економских и других проблема сту т дената. Искуства и традиције из ранијег периода фашистичког режима била су само негативна и требало их је одбацити. Проблем је био и у новом страначком животу и у политичкој борби на универзитетима. Наиме, свака политичка партија стварала је своје студентске секције и покушавала да међу студентима осигура највећи утицај. УНУРИ је као посебна организација створена на Трећем конгресу који се одр жао у Перуђи. Два ранија конгреса <у Риму 1946 и Торину
1947) гхретстевллла су првс озбиљније покушаје у гом правцу. Може се рећи да је до њеног стварања дошло на основу споразума и претставништва разних политичких група. Та различита политичка припадност долази до пуног изражаја у чигавој активности УНУРИ-а што је често чики неефикасном и недовољно репрезентативном, кад се ради о изношењу студентских проблема пред јавност или универзитетске власти. Од најважнијих политичких група које дјелују унутар УНУРИ-а треба истаћи „Интесу“. То је уствари група демокришћана и других католичких струја. На конгресу је била претстављена са највише делегата, близу 90 од укупно 217. Нешто маљи број имали су тзв. „Голиарди", традиционални назив за припаднике разних либералних струја, независних, наклоњених социјалистичким идејама и сл.
Тврди се да ова група не припада директно ниједној од постојећих политичких партија, иако се не може игнорисати њихоз утицај у њој. По свс:лу судећи „Голиарди“ су најактивнији и најдоследнији у захтјевима за демократизацију универзитетског живота. У листу ко ји je био посвећен конгресу истакли су: „Голиардиа је култура и знање, љубав за слободу и свијест о властитој одговорности према школи данас, а према своме звању сутра ...“ За разлику од споменутих група које су и по броју и по свом утицају од пресудног значаја за студентски универзитетски живот уопће, „ФУАН“ (универзигетски фронт националне акције) и „ЦУДИ“ (талијански демократски универзитетски цен-
тар) претстављају машину и крајше тенденце. Прва је отворена фашистичка група, а друга информбироовска организација. Треба ипак рећи да је ФУАН повећао своје чланство. Док је на прошлом конгресу имао 25 делегата, ове године ФУАН је био претстављен са 37. Њихове позиције су нарочито јаке на ушотерзитетима у Кагану, Напуљу и Риму. Информбироовска група од прошлог конгреса изгубила је неколчко целегата; на конгресу је била оретставтБена са 20 делегата. На појединим универзитетима као у Мачераги, Каљариу, Венецији, Грсту, Салерму, Павии, Фиренци и др. информбировци нису добили ггриликом избора ки једно мјесто у локалним студент ским одборима. Интересантно је напоменути ца су се по први пут на конгресу појавила и три претставника монархистичке странке која има извјесног утицаја на Римском универзитету. ТРИ И ПО ДАНА ТРАЈАЛА ЈЕ ГЕНЕРАЛНА ДЕБАТА Реферат који је поднио предсједник, иначе припадник „Голиардиа“, изазвао је веома бучну и живу дискусију. Свака група дала је своје најбоље говорнике који су покушавали да
Успостављен је директан контакт са организацијом италијанских студената
на најбољи начин формулишу захтјеве и програм за будући рад УНУРИ-а. Нарочито је било много ријечи о оном дијелу реферата гдје се говорило о кризи унизерзитетског живота и дашње талијанске културе, о одвајању студентског живота од свакидашњих економских и политичких проблема итд. Претставник ЦУДИ из Рима први је устао и тврдио да постоји провалија између наставе и стварности, да се настава одвија са застарелим методама и педовољним средствима и да студије у Италији нису отворене свима онима који би то желели. Он је у свом говору покушао и да подвоји присутне делегате, стављајући у исти
блок демокришћане и припаднике ФУАН, а остављајући отворена врата својој групи за сарадњу са Голиардима. Међутим овај покушај био је раскрин кан од стране претставника „Интесе“ који је изјавио да се основа демократског живота на унивсрзитетима налагм у пуној сарадњи са Голиардима, и да чак, уколико би и дошло са њима до расцјепа, да „Интеса" никад не би била на страни фашистичке групе. „Ми смо свједоци кризо која постоји на универзитетима, осјећамо се и одговорни за то, и због тога желимо да учествујемо у њенсм рјешавању", Најефикаснији иступ је сва-
како био од стране предсједника Голиардиа, који је говорио пуни сат и по. Он је тражио да студентске организације раде на демократизацији универзитета, jep је то основа за оздрављеше културног и научног живота уопће. Тврдећи да је период фашизма био највећа негацијз културних • вриједности уопће, он је припадницима ФУАН добацио; „Ви не припадате новој генерацији, јер нова генерација Једино може нешто ново рећи и учинити за оздрављење кризе у којој се налази омладина Италије“. Он je захтјевао да УНУРИ буде ангажиран у рјешавању економских, културних, спортских и др. проблема и да се студентским тиЈелима на универзитетима да стваран садржаЈ рада. Прегставници фашистичке групе су веома бучно и много дискутовали. Њихов покушај да се на тај начин афирмишу на конгресу није успио. Много су гозорили о новој генерациЈи „о нашој поносноЈ нациЈи и култури“ итд., али иза тога избијале су давно познате фашистичкв
концепције, са извјесним жаљешем за оним што је изгубљено, Ова група је на самом конгресу изазвала и неколико инцидената. СТРАНИ. ПРЕТСТАВНИЦИ НА КОНГРЕСУ Од страних посматрача поред биЈШ су делегагги Нацнонал не уније сгудевата 3. Њемачке. Аустрије, Француске, те делегат Координационог секретаријата Националних унија студената и претставник Међународног студентског Сазеза из Прага, чије присуство није било од пећег значаја. У свом поздравном говору покушао је да увјери присутне делегате да МСС гтретставља већину студената свијета, да он остварује пракгичну сарадњу и да је спреман да се повезује са свим студентским организацијама апелујући на УНУРИ да пошаље делегацију на конгресе МСС који ће се ове године одржати у Варигави. Међутим, каснија дискусија, логотово у комисији зв међународна питаша, показала је да је немогуће, под условима садашње политике МСС, успоставити са њим било какав озбиљнији контакт. Насупрот томе већина делегата се изјаснила за сарадњу са осталим демократским организацијама и за пуну подршку одлукама недавно одржане конференције У Копенхагену. БУДУЋИ ОДНОСИ НАШЕГ САВЕЗА СА СТУДЕНТСКОМ УНИЈОМ ИТАЛИЈЕ Учешће наше делегације на конгресу било је зна«ајно и корисно, Ово је заправо први пут да смо ступили у директнији контакт са тако великим бројем претставника талијанских студената. Као што се и очекивало ово није било пс всљи извје сним групама које су тс и јавно показале. Кад смо затражили
ријеч да поздразкмо конгрес фашистичкз група je почела да протестира, али ушуткана од вепине, остало јој је једино да напусти дворану, што је и учинила. Ми смо истакли да желиио успоставити пријатељске односе са талијанским студентима, а што се тиче тршћанског проблема, који су неки делегати помињали, да мислимо да је то ствар влада наших земаља које треба тај проблем да ријеше на обострано задовољавајући начин. Одговарајући тршћанском делегату, који је у свом говору изразио наду да he наше присуство значити побољшање међусобних односа, али истовремено учинио и једну алузију на рачун наводног југославенског шовинизма у Јулијској крајиии, ми смо истакли да ~. „Иако не желимо на овом мјесту и у суштини да дискутујемо проблем који је поставио тршћански делегат, мислимо да не само наше присуство на конгресу него и будући директни контакти између талијанских и југославенских студената могу да створе атмосферу разумијевања које he знатно помоћи рјешавању проблема који постоје између двеју земаља“. На концу можемо слободно рећи да смо се у разговорима са низом делегата увјерили да постоји обострана жеља за пријатељску сарадњу. Ми ћемо наравно поздравити сваку иницијативу која дође у том правцу од стране талијанских студената, а са наше стране чинит ћемо све да та жеља нађе пр?ктичну примјену у интересу сарадње и добрих односа између наше две организације.
Пишг: .
Јакша Бучгвић
Конгресни редари умируЈУ фашистичку групу на Конгресу
Међународна сарадња студената
Семинар за иностране студенте медицине
СТУДЕНТИ медицине Београдсхог универзитета пре узели су обавезу да у оквиру програма ИФМСА гтрипреме ове године семинар на коме he учествовати 25 иностраних студената. Семинар he се одржати у Београду и трајаhe од 15 Јула до 1 августа када ће сви слушаоци поћи на терен у саставу здравствених екипа за микозу и луес. Екипа ће се задржати на терену седам дана после чега he иностра ни студенти бити у могућности да отпутуЈу на море у Једно од студентских летовалишта о сво ме трошку. Предвиђено Је да читав семинар са летовањем траЈе око месец дана. Предавања на семинару биће на француском језику и држаће их напж познати научки радници и професори Медицинског факултета у Београду. Између осталих за предаваче су ангажовани: академик и проф. Медицинског факултета у Бсохраду др Коста Тодоровић, да Всја Ђук&Јновић, помоћник прет седника * Савета за народио здравље ФНРЈ, наш познати научни радаик шеф онтолошког институга академик и проф. ДР Ксенофо« Шаховић и др. Семинаром he бити обухваћено дванаест предавања. После сваког предавања предвиђена је посета клтшкама и институгима Медицинског фаиултета кас и демоистрвцкје поједиких карактеристичиих случајева оболења. Слушаоцима сенинара биће омогућено да се преко непосредног контакта са нашии стручњацима и државним руководиоцима упознаЈу са rarraцша која их поsедива**ао иа-
тересују. Исто тако за учеснике семинара биће оргакизовани: посете музејимл, излети ван Београда, шетња бродом по Дунаву, посета разним фабрикама к колекткзима, приказивање наших домаћих филмова итд. Досад су се већ из многих земаља студенти медицине заин тересовали за овај семинар тра жећи детаљнија обавештења. Пошто је број учесника на семинару ограничен, сви кандидати неће моћи да искористе ову могућност за повезивање са нашим студентима. У одабирању кандидата ићи ће се за тим, да буде заступл»ен што већи број земал»а. Жеља је студената медицине Београдског универзитета да се преко овог семинара упознају ближе са својим колегама из друтих земал>а и да са њима измењају искуства у студирању. М.
СТРАНИ СТУДЕНТИ НАМ ПИШУ
„Нзложба слика југословеискмх фотографа, која је иедавко боравмда у АустралмЈи осгавила Је иа мене нсобично сна.-кан утмсак. Веома бмх ценио вг.шу помоћ амо бих могао добити портрех Маршала Тнта у величини једне четвртинв габака. Исто тако мене интересуie литература са вашом концепциЈох социјализма иао и ваши часописи ua енглескои и француском језику којима бнх се могао слуими*. Унапред Вам се захваљуЈеи
БЕРГРЛН а. воер
Аустрадмја
КРОЗ УНИВЕРЗИТЕТЕ У СВЕТУ
ШВЕДСКА СКУПИ УЏБЕНИЦИ ШВЕДСКА влада се обратила Надионалиој унији студената да да своје мишљеље о извештају владиие комисије о издаван»у * расподели књига. У одговору на владин позив, Шведска нациоиална унија студената се жалмла на то, да је коммсија посветила веоиа малу пажљу издаван»у уџбеника н захтевала је да се тај проблем убудуће брмжљивије разматра, нарочито, од када већи део просечних ст>дентских средстава одлази на уџбенике. Након дава&а преглеЗа садашње политике цена издавача и продаваца ки»ига, Националиа студектска унија је извела закључак, да је та noлитика сасвим безразложиа и да високе цене уџбеника сасвим непотреби® воде повећаљу трошкова студија. Због тога Је Национална студентска униЈа отворила своје продавнице, коЈе про даЈу све стране уџбенике еа 15% попуста и коЈе су поститле значајан успех. ★ ■ i ПОМОЋ ВЛАДЕ студавнтииА КАО резултат захтева Националне студентске униЈе очекуЈе се да ће шведски парламент Усвојити подиесене предлоге за повећање студентских ставки за нове помоћи студеитима. предвиђа се; повећање износа за храну и стан државних стипендиста од 640.000 иа 1,005.000 круна; повећање суме прсдвиђене за помоћ студснтима коЈи раде докторсхе дисертацнЈе ол 5.500 на 6.000 годишње за евакога; повећање суме коЈа he У виду државних заЈмова *** стављеиа студентима иа ложење. Студенти у Стокхолвгу моћи ће да дижу годишљи заЈа* од 2.500 уместо досадашњмх 2.000 круна. Ови предлози значе велмки Успех за Нациоиалну студеитску унију Шведске, поготову од ка да је буџег ограничаван, тако да Је сзако друго повећање ставки у културне «врхе веоиа тешко пролазило. ★ КАНАДА ЗАХТЕВ ЗА СТИПЕНДИЈЕ КАНАДСКА националиа студентска уиија ce ангажовапа Ц* широко постављеној кампањм з» усваЈање МасеЈ плана. ОваЈ план оредвиђа додељивање годишњих стипендија од 500—1.000 долара студентиага у току 3—4 године студирања. План предлаже такође и специ Јалне зајмове за стуценте. Студенти иеколико универзитета дали су веђ своЈе похписе за петицију ЈЗлади којом се тражи оствареље овог плана. ★ КОЛУМБИЈА УКИНУТА АУТОНОМИЈА УНИВЕРЗИТЕТА Одлука Владе да се на свим факултетима уведе прмпремиа година, изазвала је жесток отпор код професора факултета. Тако су, иа пример, ректори п цекани неколико факултета, У знак протеста, дали оставке на своје положа Је. Очекује се да ће други професори следити њихов пример. Колумбиска влада je недавно укивула аутономију Универзитета потчинивши га ДРжаввој адмипистрацији. ★ САД ЛЕТЊИ СЕМИНАР ЗА СТУДЕНТЕ ИЗ ЕВРОПЕ X АРВАРДСКИ универзитст ор ганизује од 6 Јула до 26 аагуста летњи ссминар који he ук-ључити двадесет студената кз Европе. На семинару у мањим групама биће дискутовано о политичким, еконмоским, умстничккм, филозофским и књпжеввии проблемима. Личип коитакт и разговори са америчким екокомистима и јавиим радницика допуниће закључке дискусиових седница. Евентуални кан дидатн мораЈу подиети доказе о завршетку студија као и о евојоЈ професионалној активпости на некои пољу о коме ће с« иа сеимнару водити дебата. ★ ИЗРАЕЛ ЈЕРУСАЛИМСКИ ПРОБЛЕМ УНИВЕРЗИТЕТА ПРЕМА одлуци израелске вла де нови Хебрејски уииверзитет ОмНе подигнут у близини Јерусалима. Пркступ староЈ згради ХебреЈског унивезитета Је онемогућен откако је пут коЈи до њега води ушао у арапску окупациону зону Јерусалима. За сада су поједиин институтн разбацанн у уиутрашњостн града што услове студнЈа чини скоро неиогуђим.
Страна 2
НАРОДНИ СТУДЕНТ
ВроЈ ц