Студент

Конференција правних факултета у Загребу

Правници cy измењали искуства

ИАДА су се на V конгресу Народне омладшге сусоели ггретставтици гтравних искористили су тај за договор о једној будупој конференцији свих гтрав них факултета у земл>и. ПредjtOT је остварен и делегати из cßsix универзитетских центара састали су се у Загребу 4 и 5 априла. На дневном реду конференције налазиле су се свеra две тачке: прва: искуства у раду Удружења студеката и друта: ттрограм и режим студија. Првог дана делегати прав них факултета укратко су угознали конференшгју о раду својих удружења. Дошло седо зедне тачке констатације да су успеси и тешкоће свуда исти, само негде у јачој мори изоажени. Различитост услова под којима раде удружен»а студеката права истакла je низ сда бости. На пример, митингашкиГ карактер неких радник састанака и конференција Удружен>а као и недовол,на антажованост доброг дела чланова Са веза студевата у раду удру жења. Са 800 чланова Савеза студената. Правни факултет у Загребу ове године узима видкијег учешћа у политичком животу Заегреба. До сада према речима поетсепника Савеза студената Загребачког Правког факултета друта Сорића, готвнциран је стручни рад као . цајважнији. Зато није ни чудо што су секције удружеша, као граЈђанско кривично и за међу Иародно гграво и економско со циолошка, биле једина места где су се водиле дискусије иЗа разлику од Загрепчана, Удружење студената права у Београду далеко више пажње је посветило оргаготзационим питагоима. Због масовности на Правном факултету у Беогоаду потцењена је улога појециаих секција Koie су, иако су окупиле мали број егудената, оСично 50—60, биле добре. Досадашња слабост Удружења у Београду је да се много конферисало и да се активнсст Рланова Удружења мерила доласком на састанке и учестзовањем у дискусији, Сматрало се да је поседовањем неке функције у Удружењу студент довољно активан. Политичтси рад Удружен»а у Сарајеву састоји се у томе штз грнти само васпитавање својих чланова кроз дебатни клуб ко£и поставл»а најразноврктглја гштања из политичкој култур i-ror и привредног живота коп иас и у свету. Ззједничка акTiothoct комуниста и чланова Удружегна нарочито се испољи ла у сарадњи са предузећима у граду и помоћи организацкЈама на оелу. Свакако најинтересантшпа ie била дискусија друтова са Љзгбљанског правног факултета. Борећи се са извесним конаерватиlвним схватањима неких својих наставника, Удружење jfc само формално повезано сз школскгим властима. Потреба ефирмације студената Правног факултета Љубљане у јавном животу, приморала је у»ружење на до сада непознату форму рада осталим удруже&*ша студената у земљи. Наиж, кандидовање својих студеРата у локалне организације бласти и слање делегата на конгрес Социјалистичког савеsa радног народа Југославије, који је изабран између три

кандидата са највећим бројем гласова. Правни факултет у Скопљу има 200 студената у чланстзу ССЈ. Њихови делегати су скоро неприметно набркзјали своје успехе, а наглашавали своје слабости. Повезали су се са више предузећа у граду, те је због тота замрла свака активност чланова Удружења на фа култету. Другог дана рада Конферен* није, у присуству декана Ззгпебачког правног факултетз др. Рудолфа Бичанића и проф др. Федра Чулиновића као и претставника из Правосудне управе Хрватске и Удружења правника из Загреба ггрешло се

на расправљање могућности ус клађивања програма и режима студија на правним факу т = тама у земљи. После завршетка рада кон<Ј-«ренције декан Загребачког правног факултета др. Рудолф Бичанић упутио је читаоцимг „Народног студента“ неколико срдачних поодрава изражаваући жељу да се „досадашња сарадња прошири не сгмо контактом студената, већ и узајгмним посетама професора, па поред овога облика сарадње да се омогући извесном 6poiy студената из Сарајева и Скопља да студирају по два семестра v Загребу и Београду. За време рада међуфакултет ске конференције одржана су три спортскх сусрета београдских и загребачких студената права. К.

Студенти су незадовољни радом зубне амбуланте

Да ли су у праву ?

ЈЕДНА зубна амбуланта са пет радних места за приближно 30.000' студената. Према прорачуну доктора Мозетића има око 90.000 оболелих зуба KOje треба поправити. На вратима амбуланте још увек стоји оглас: „Не примамо нове пацијенте, сем најхитнијих случајева“.

Тај оглас је ту већ преко пола месеца. Тих пар редова хлад но враћа свакодневно десетине оних који би хтели да оправе зубе. Ако питате, нико у амбуланти неће вас моћи обавестити када ће се примати нови пацијенти. Неки, упорнији, већ неколико пута долазе али узалуд. Студенти се са правом питају докле ће то тако да траје? Обратили смо се управи Полкклинике и замолили да нам се објасни зашто је то тако. Зубна амбуланта је смештена у мекадашњој операционој сали, просторије су тесне и непогодне за рад. Број особља је недовољан, сада је у амбуланти запослено десет зубних лекара и дентиста, од тога три лекарке раде хонорарно само по неколико часова. У Савету за социјално старање мисле да је број особља релативно велики и једној пензиоиисаној дентисткиљ л

одбили су да дају замену. Капацитет технике је недовољан. Међутим, шта показује статистика? У месецу јануару амбуланта је имала 2.770 посета, У фебруару 3.525, а у марту 3.859. Израчунали смо да за један сат лекари имзју просечно три посете. За то време извађено jc 1.037 зуба, а 5.602 је пломбирано. Но ако се сетимо цифре од вероватних 90.000 оболелих зуба, видећемо да је помоћ амбуланте заиста недовољна. У управи Поликлинике мишљења су, да he проблем решити нове просторије. Наиме, зубна амбуланта је добила нове просторије у улици Пролетерских бригада где he се преселити до 1 маја Извршиће се боља организација посла, одвојиће се протетика од конзервативе и вађења зуба. Тада ће примати и нове пацијенте. Мишљења смо да капацитет амбуланте још није довољно искоришћен. Три прегледа на сат су недовољни. Приметили смо да систем заказивања термина пацијентима и поред својих добрих страна, није најпогоднији. Једнога дана асистенткиња је позивала пацијенте за једну лекарку, никога није било, кроз двадесетак минута поновила је прозив, ни тада се нико није јавио, ни на трећи позив нико се није јавио. Та лекарка је чекала своје пацијенте читав сат и више за то време била je слободна. Не, нећемо никакве промене које би биле на уштрб квалитета рада, али са правом захтевамо да се учини све што се може. А очито је, да кад бн организација посла била боља, незадовољних пацијената би било много мање. М. П.

Студентска полмклиника

Тактичка обука студената

Ратни задатак артиљераца

БРЗО смо се постројили. Моје одел>ен>е бвло је прво. Колико год смо жудили за сунцем, толико смо против н>ега сада чротестовали. Чудно Је како ово априлско само ■ече. Капетан је био, изгледа ми, задовољан наВом брзином. Топови су стајали преко пута нас, ■ коњи су само ударали копитама бранећи се •Д мува. —* Командири збор! викнуо ја капетан. Скуписмо се око н>ега и он нам даде усмено ■кређеље; „НеприЈатељски тенкови нзбили су ■* сектор Аутопут фабрика »Икарус“ ... Ме■« су кроз главу пролазиле формуле за израчунаваше елемената потребних за гађања. НаЈедном ме пренуше његове речи... „Крените одмах“. Заиста команда за покрет дата је одмах. Би■o Је то једво кратко „Возар Јаши!“ и онда „Ба**РиЈа вапред марш!“ и ми кренусмо. НИСКО ЛЕТЕЋИ АВИОНИ ИЗГЛЕДА да Је „непријатељ" имао врло јаку обавештајну службу, или нас Је одвекуда посматрао неки његов осматрач. Ка Да је чело колоне избило до фабрике „Иван М*лутиновић в , вадлетала нас Је ескадрила ■киона и почела да „митраљира м баца бомбе". Лзвиђачи неба“ нађоше се у чуду, једва су Ст *гли да нам викну: „Ниско летеђи авиони!" и ми потрча***©, векако инстинктивно. Кроз главу ми Је еиНул « сано Једна мисао: „што брже напред.

Народ који се сдучајно нашао на гротоарима забезекнуто нас је носматрао. Заиста била Је страшна слика. Кроз облаке прашине која ее дизала, назирале су се контуре ознојеинх људи и коња који су Јурили. Ларма коју су дизали возари гонеђи кон>е, мешала се са хукои топова коЈи су само отскакали од турске калдрме Коначно смо се зауставили. Пребројали смо се. да видимо да неко ве фали. Имали смо „сређу" кроз прво бомбардовање непријатељскмх авиона прошли смо без губнтака. НА ПОЛОЖАЈУ БАТЕРИЈА се зауставила код неке куђе аа раскрсници. Одмах смо почели да се камуфлирамо да нас не би поново изненадили непрнЈатељски авиони. Нека жена грдила вас је што јој ломимо багрем. Људи никако дз се издувају, стално се бришу од зноја т пале цигаре. Овзе се Још може да пуши. Коиандири в нишанџије су отишли напред да успоставе везу са пешадиским Јединицама коЈе су тамо на положају. Непријатељска ватра стално засвпа ваше Једииице, а они одлазе полако, погнути Један за другии. Дотрчао Је Један од командира и викнуо: БатериЈа напред! Кренули смо оирезно и полако. Узвитлана прашина на путу би најбоље помогла иепријатсљу да дозна да смо ми овде.

СтоЈ, нспрежи! викнуо нам је Једам лруг који Је лежао у Јарку. Возари испрегоше, а ми захваљуЈући предаху нелријатељске ватре, погурагмо оружЈе на положај. Посао Је споро напредовао. Наиа шесторици било Је необим тешко да по цомбама извучемо оруђе на ватремм положај. Потом смо га спремили за отваран.o ватре. Међутим, непријатељских тенкова ииЈе било. Око Једаваест часова паређено нзм Је да се хитно повучемо, а ми смо, већ прилично уморни, го радо учинили. Ово неколико цртида забележено је ва часовииа предвоЈничке обуке када се одвијала настава тактичке обуке стулсната будућих артиљераца са Пољопривредног и Шумарског фа култета. Б.

На такмичарској обуци

Срда чан пријем

Прошле недеље београдсжи студенти права имали су госте. групу од 89 студената Праввог факултета из Сарајева. Овом посетом Са/рајтије узi.pahajy посету коју су београд ски студенти права учикили Н-Иховом факултету прошлог месеца. За три дана б >равка у пашем главном граду, гости су каишли на тоотао др/гарски nrm јем од београдских тчудената права и њихових наставника. Почев од доласка на жел»езничку стаиицу, где их је доче

кало 200 правнмка са својим професорима, другови из Сарајева ггри-мљени су свуда са нескривеним симпатијзма. ЖеЈгећи да своје госте што боље приме, домаћшш су направили пропхш боравка за три дана. У оквиру посете сзрајевски студенти права обишли су просторије факултета, слушаонице, библиотеку, друштвени клуб и присуствовали предаван>има. У част гостију декан фа култета др. М. Константиновић приредио је пријем у професор

ском салону. Сем овога гостима је омогућена посета Народном музеју и организован излеч гутобусима на Авалу. њег дана боравка приређено је спроштајно вече у Гранд коч телу.

студ. права

Ђ. Ковачевић

Са дочека студената сараЈевског Правног факултета

ВИШЕ АПСОЛВЕНАТА, НЕГО РЕДОВНИХ СТУДЕНАТА

Потребе наших народа за лекарима су још увек велике, иако је велики број медицинара дипломирао после рата и тиме донекле компензирао застој у школовању здравствених радника за време окупације. Међутим, док се непосредно после ослобођења дипломирало углавном на време и одлазило на службу, последњих пар година иде све спорије и спорије.

Као резултат оваквог рада дошло је до гомилан»а гвнерација за генератргјом, до проду жавања аттсолвентског стажа од годину дана ка двс, три ш и више код неких. Овакав од* нос доброг дела другова према учењу ствара из дана у дан све већи проблем на факултету у извођгењу наставе са редовним студентима. Један део апсолвената још нема положене испите из четврте године, што значи да неће завршити студије ни за још две године, а можда и три. Јуна месеца ове године апсолвираће нова ге нерација студената, а то значи да he онда бити око 2000 апсолвената. Дакле вишо него редовних студената са целог фзкултета. Шта је разлог оваквом стању? На последњој ксхнференцији апсолвената дискутовало се о овом проблему и било је разних тумачења. Констатовано је да велики број одустаје са испита. Према досадашњој статистици одустаје просечно 60 од сто пријављених кандидата. На конференцији је било дискусије да узрок овоме лежи у честим мењањима уредби на факултету, које су че* сто стављале студенте гтред свршен чин. Великл број студе ната нарочито у практичној настави учинио је да она буде онаква каква се замишљала од стране наставног особл»а, за које се нс може рећи да се кије залагало до максимума да

би како, тако и практични део наставе био што квалитетнији. Недовољан број уџоешжа је можда такође омео бржи темпо полагања испита. Критеријум оцењавања на испитима се знатно пооштрио и из дана у дан је све оштрији, што одговара иормалним приликама на факултету. И то ое не сме узети као разлог, јер ;е нашим кародима потребан што бољи стручњак. На крају пе може се прећи преко чињепице, да је учење ствар сваког појединца и да е он најодговоркији за свој неусттех. Последњој конференцији присуствовали су и чланоги наставне комисије факултета који су изнели све могућ ности за решавање овог проблема на факултету. Комисија заједно са факултетским саветом учинила је све, што је могла, у погледу полагања испита са админитративне стране, Сада још остаје на сваком шг јединц:* да студије схвати много озбиљније и да што пре положи заостале испите како би се број апсолвената смањио ил минимум и редовна настава од »ијала нормалио. « В. Н.

Обавештење

студенгске поликлинике Обавештавају ее сви студенти Београдског универзитета, КОЈИ ИМАЈУ ПРАВО НА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ (КОЈИ примају дечЈи додатак или пв трутој основи, да изваде болесничку листу преко Завода 3® социјално осигураше среза града коме припадају (место запослења родител>а) са важношћу од месец дана, с ти* што he исту обнавллти сваког месеца и достављати је Студентској поликлиници. На Оскову те болесничке листе студекти he користити право босплатног лечења и добијаља лекова. СТУДЕНТИ КОЈИ ПРИМАЈУ СТИПЕНДИЈУ, треба да изваде потврде да су стипендистк од установа или предузећа коЈе их стипендирају, а на коjoj мора да стоји чији Је стипендиста, место сталног борав ка студента и до којег вреиена важи потврда. ОСТАЛИ СТУДЕНТИ, ТЈ. ОНИ КОЈИ НЕ ПРИМАЈУ СТИ ПЕНДИЈУ ИЛИ НЕ ПРИМАЈУ ДЕЧЈИ ДОДАТАК ИЛИ НЕМАЈУ ПО НЕКОЈ ДРУГОЈ ОСНОВИ ПРАВО НА СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ, А СИРОМАШНОГ СУ СТАЊА, треба да изваде уверење о сиромашнок стању од надлежног оргаиа Народног одбора места стадиог боравка. На уверењу мора обавезно да стоји да he rpoшкове лечења студената коме се уверење издаје, сносити На роднн одбор коЈи то уверење издаје. Потврду о стипендији и уверење о сироиашвом стању, студенти he достављати Сту дентскоЈ поликлиници и на основу исте користиће право бсспланог лечења. Управа Поликлкнкке,

НЕДЕЉА МЕДИЦИНАРА

Здравствена анкета студената МВШ

Од ове године па надаље у оквиру прославе педељб ледицинара, к оја he бити слотра рада студепата медицине на свим пољима рада, УСМ организује з&равствену анкету у општини Лекино Брдо са циљем да здравственим органима пружи опгиту и верну слику хигијенских, економских и здравствених прилика у овој Општини.

2200 студената и апсолвеката чланова УСМ и већи број на' иих асистената и наставника 25 и 26 априла ове годиие појсетиће ову општтшу. По еЈ-жтама, у току дака извршиће општу анализу хигијекских v слсва станова и преглед ста нсвништва, уоележити сзе Пl>слежаlке болести, на липу места извршити лаборатори ски налаз мокраће, крви, дијагностицирати теже и лакше случајеве, испитати смртност и утицај надрилекарства. Спепијална пажхва посветиће ое грудницама, малој деци и њихсвом начину одгајиваша Иницијативу УСМ топло су поздравили наши наставници и указали гтуну подршку у ор ганизацији ове замишљене акције која he се спровести у врло кратком временском року и лично радили у одржавању специјалних практичнкх часова за све студенте који Че учествовати у овој акцији. Највише су се залагали и дали пуну подршку УСМ професор др. Чернозубоз епидемиолог, лрофесор др. Прица, доцент

др Ротовић, гтроф. др. Милов*но вић и др. Основне организације Социјалистичког савеза р>адно<г нар>ода Србије Општине Лекино Брдо организовале су сггвцијалне конференције где су наши другови објашњазали значај ове акције и давали детал>на упЈтгства о самом начину извођеша. Велики одзив чланова УСМ и помоћ наших наставника, омогући he да се оваква замисао спроведе у дело, да она постане традиција нашег Медицинског факултета и из године у годину пружа велику помоћ нашим здрав ственим органима и оргашша народне власти у решавању хи гијенских, економских и здрав ствених гтроблема појединих општина Београда. Сва медицинска анкета ксг ристиће и нашим студентима и апсолвентима као велико практично искуство где he примени ти своје теориско и практично знlње медицинских наука и ва ћи своје право место као будући народни лекари.

В. Јааошков

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна S —

fpoj 8