Студент

Једна недеља дели нас од почетка фестивала

Предфестивалски дани на Правном факултету

Измеверене наде Фолклор обећава Шта спрема стручна секција

БЛИЖЕ се дани студентског фестмвала. Из миоштва дела од Горког до Жана Ануја, драмске секције састављају жжво ткиво речи, селе се нз бележннца на чиста осећања прочишћена временом; преживљавају се лоследн>и облици и блистаља на скулптурама и портретнма. И на Правном факултету вечери су често испуи»ене напорима у моделирању дијалога или озвј чене носталгичним народним мелосом. Делатност правника веобично је разноврсна. Стручне сехдије, драмска, филклорна, ликовна, литерарна и фискултуриа убрзавају рнтам припрема за маЈ. Алн негде је ова складност поремећена, рад се претворио у дисхармонију, растварају се калори у новим тешкоћама. Тако је са драмском сскцијои и зато ћемо почети са н>ом: * ПРОШЛЕ године образована је група младих глумаца - аматера са циљем да за фестивал 1952 године приПрсми комедиЈу „Срећни дани* Клода Аидрса. Увежбавању се пришло с ентузијазмом који Је обећавао успех, спојен са солидннм познавањем режије члана Југословенског драмског позоришта Михајла Фаркића. Удружење студената омогућавало је рад плаћаЈући 300 дин. за Једну пробу дому „Браћа Ста И(нковић к , који Је уступао просториЈе а када Је дошао тренутак којим је требало поентират дуготрајно залагање није се изашло на фестивал. Универзитетском одбору није бпло поћнато да драмска секција увежбава комад, па hu није одредио термин за наступање! Овај цропуст био је велика проба воље чланова; ла tm да наставе или да се растуре. Победило Је уверење да је њихов рад плодан. Зато ове године спремају опет исто дело. „Елементи успеха”, каже Зоран Вељковић, руководилац групе, „биће пре свега наше способвости, рад и оригиналносг комедије која значи Вовост у позоришном репертоару. Наравно ако црва компонента не откаже". Из дужег разгово|>а сазналн смо шта прети да ову комедију опет кретвори у трагедију као прошле године. Драмска секција ne.ua својих просторија. Две

мале собе, потпуно празне, са гомилом малтера и старих новина у којима је привремено смештена, личе на кулисе рушевина и у њима Је због скучености тешко одржавати пробе. Ипак, на крају разговора Вељковић подвлачи: „Само ако наступимо успех неће изостати*'. Дакле, овде можемо као уметници извући „пред заграду* оптимизам. Нови члавови драмске секције упежбавтју Стеријиног „Кир Јању“ и мисле да ће пре фестпвала успети да одрже неколико прегстава у иаши.м фабрикама и радним колективима. НАЈВИШЕ успеха имз фолклорна секција. Не прође ниједна приредба иа факултету а да главни део не испуие јелеци, ммнтапи, лепршави покрети и бравурозни поскоци. Присуствовали смо једној проби и искористнлм прилику да сазнамо нешто више о ртду u псрспективама. Другарица Мирашевић: „Не можемо се пожалити!?* 4 Необично уредно вежбамо три до четири пута недељно, сваке суботе дајемо приредбу у фабрици куглмчних лежаја која Је цобро посећена. Припремамо одлазак у Железник. Од прихода сз приредаба успевамо да амортизујемо трошкове, тако да са те стране немамо много брига. За фестивал спремамо сплет српсккх игара, неке хрватске нгре и „Шопско оро“. На пробе редовпо долази двадесетак другова и другарица, што Је сасвим довољно. Једипо на.м смета недостатак просторија, али и овде у „Јединици" је боље него зимус у подруму у бившој мензи иа хладној тераси. Велика је штета што се лра.мска секција рвс са тешкоћама, јер би координирајући програм, могли да дајемо лсома успешне приредбе у унутрашњости“. Да забележимо нека имена? „Не, немојтс, сви се подједнако залажу, успеси су заједнички“. Само, морамо да захвалимо другу КоЈовићу на одличној пратњи на хармоници.

МАЛО радова за конкурс УДРУШТВЕНОМ клубу за шах-стодом нашли смо претседника литерарве секције Ковачевића. Спремате ли нешто за фестивал? „Два рада саио, посдаћемо их ва нрсме“. Мада манометар похазује повећање притиска, Јер се јуни приближује, ипак је ово мало од чланова секције која ради са доста успеха. Ликовна секција излаже две портрет-бисте и једну акт-скулптуру, радове једног студентааматера. X УУДРУЖЕЊУ студената читамо нлан; „Сгручна секција ће расписати конкурс са чктањем најбољих радова. Заједно са •Рилозофским и Економским факултетом припрема се издавање фестивалског броја стручних часописа, чије ће се издавање наставити и убудуће. Шаљу се предавачи у радне колективе и на факултехе егзактних наука. Остварена је уска сарадња, те ћемо предфестивалске дане користкти за учвршћење и проширивање постоЈсћих веза. У плану Је и измена искустава и мишљења са Атинским правнии факултетом". Тако изгледаЈу припреме на Правном факултету. Има амбиција и привремених пораза, но пођимо за познатим речима: „Без тешкоћа, нијсдаи успех ниЈе потпун".

КРАЈБИЋ АНТОН; АКТ

Успешан конкурс на ТВШ

УДАНИМА припрема за овогодишњи Фестивал сту дената Београда и студенти технике су учешћем на конкурсу свог друштвеног клуба показали да поред стручног рада на факултетима поклан>ају пажњу и свом опште културном и уметничком образовању. Десетине студената предали су своје многобројне литерарне и ликовне радове жириу, да оцени и награди најбол>е међу њима. Музичари и певачи су такође пред жирием извели многа музичко-вокална дела. Одабрани су између учесника овог конкурса најбољи, да пред својим колегама покажу вишемесечни рад. Просторија друштвеног клуба ТВШ била је мала да прими све оне који су желели у прошлу суботу да присуствују заврпшој свечаности награђивав>а учесника музичког, литерарног и ликовног конкурса студената ТВШ, Са пуно озбиљности саслушани су предлози жириа и одлука Управе друштвеног клуба о награђивању, а затим су награђени студенти иступили са својим радовима. Студент грађевине Мухамед Риђановић, добитник прве награде на музичком конкурсу, огсвирао је на виолини Шталцов Концерт у Де-дуру. Осим врло лепог владаша извођачком техником, уз поуздану музичку меморију, у интерпретацију концерта Риђановић је унео елементе понирања у психолошку страну дела, а дочаравање његозе виртуозно-тематске вредности, музички инрситивно са осећашем мере у стилу. Добитник прве награде на литерарном коикурсу Јован Не шковић, студент архитектуре, прочитао је ceoiy песму „У седам сати увече", у којој језгоовитим и снажним стихом евоцира неколико успомена из вре мена рата. Нада Зупан, студент технологије, добитник друге награде музичког конкурса, певала је „Домовина" сд Зајца и „Бор“ од Готовца. Она располаже лирски распевапим и јаким соцраном, чистих тонова. Са пуио топлине у звуку гт неоспорном паклоношћу за аутентичним доношешем колористичке врсдности композиције, Владак Вучковпћ, студент електротехнике, такође добитник друге иагцаде, отсвттрао је иа клавирг „Капричо“ од Паганини-Шумана. Прочитана је и приповеткз „Црвепо небо“ Боривоја Павловића, студента рударства, која

и поред свог изразито почетничког карактера обраде теме има у себи вредних места, која говоре о смислу за прозним уобличавашем и изражавашем. Његова је прича награђена другом наградом на литерарном конкурсу. Сонату Де-дур од Шуберта отсвирао је на виолини Петар Правица, студент електротехни ке, добитник треће музичке награде. Пластичност у вајању тонова, оштрина звука и стилска лепота дошли су до свог израза у извођењу ове композиције. Студент технологије Милош Љуштина, дсбитник друге награде, отсвирао је затим на клавиру своју композицију, која импресивно делује на слушаоце обиљем драмских акцената и доживљајем испричаним музичким језиком. Мада је она већим делом срачуната на ефекат, нема погпуно изграђену тематику и ослоњена је на већ познате композиције класика, ипак заслужује пажњу као самосталан музички рад. На крају ове свечаности Милан Митровић, Александар Миленковић и Слободан Живојиновић прочитали су своје награђене и похваљене песме. Мада сви литерарни радови и извођења музичара носе обележја аматеризма, а самим тим имају и доста недостатака, студенти технике су показали несумњиви смисао и интерес за овакав начин рада. Постигнут успех треба да служи студентима технике као потстрек за још шире учешће на следећим конкурсима друштвеног клуба као и на фестивалским конкурсима студената Београда, а срдачност којом су присутни поздравили учеснике нови је импулс за даљи рад. Та срдачност је истовремено била и највеће признање.

Милутин Милови!!

Перо Бодрожа: Кровови

ПРЕДАВАЊА У СЕЉАЧКИМ РАДНИМ ЗАДРУГАМА

Студенти агрономије ће у оквиру фестивала обићи неколи ко сељачких радних задруга и помсћи им у формирању и учвршћивашу агротехничких и зоотехничких клубова. Други вид помоћи састојаће се у томе што ће КУД дати неколико сво јих приредаба још у току фестивалских припрема. Овакве приредбе КУД ће извести и за неке радне колективе у граду и фронтовске организације.

Перо Бодрожа: Предео

ДА ЛИ ЈЕ ПРАВИЛНО ПОСТАВИТИ ПИТАЊЕ: СМЕТА ЛИ СТРУЧНИ РАД ВАШЕМ КУЛТУРНОМ РАЗВИЈАЊУ

Мишљење једног студента права има ли друг Баши+i права? Шта кажу досад приспели одговори.

ТЕК што смо у гфетпрошлом броју наговестили анкету и навели нека питаша, већ нам је стигао, пре него што смо објавили утдатник, одговор друга Вукашина Башића, студента II године права. Друт Башић се чуди нашем иитању у вези са односом између стручног рада студента и рада на свом културном развијан>у. Ниже објављуј емо део Башићевог одговора у коме он излаже свој став: „...Признајсм да сам прочитавши питање, одмах, у први мах, био У недоумици да ли стручни рад смета или не смета мом културном развијању. Али то је било само за моиеват. Почео сам да размишдлм о томе како, рецимо, може једном студенту књижсввости сметати стручни рад у њсговом културном развијању (намјерно изоставлжм Академију за позоришну умјетност да не кажу да се служим фактићи.ма). Но то није случај само са овим гранама студија. Тако стоји ствар еа већином или боље рећи са свим факултетима почевши од Академије за позоришну умјетност, преко Филозофског и Правног до Техничког... ...Ако стручно радим и постижем резултате то ваљда улази у моју културу без обзира каква је та струка. Или можда није тако? Молим, откад је то наука посхала сметња културном развитку?..“ Даље друг БашиК полемишс са иама на истој линији: „Ако читам Ајнштајна, Маркса или Пастера значи ли то да се културно не развијам?“ и одговара сам себи: „Разуме се не значи". Слажемо се с плш. Не значи. Само што постоји једно али. Звања из једне струке ниаоада не могу да се изједначе са огшгшм образоеањем, познавањем уметности и друштвених иаука, разумевањем за модерпо слЈгкарство на пример, и поезију или осетљивошћу за музику. Смисао за лепо, студенти медишше неће стећи преврћући по атласима и радећи у апатомском институту већ ће, да би могли да га стекну или усаврше, морати поред свих напора на свом стручном ослособљавању и стално да читају, посећују позоришта и галерије, буду у контакту са уметношћу. А то захтева времена које није јевптно док постојс групни испити (а неће бити ни сада после укидања овнх). Несумњиво је да стручна знања улазе у опште образовањс и да је ово богатије код оног студента који се солидно бави науком коју Је изабрао, али Је исто тако ван сваке сумње да је на редовно полагање испита потребно утрошити мноro (често сувише) времена. На неким факултетима има толико испита да, кад би их редовно полагао, студент не би имао времепз ни за студирање акамоли за културни рад. Постоје на ТВШ факултети иа хојима треба дати и до 48 испита. Ту нема времена ни за „Маркса и Ајнштајна“ већ ни за

дневну шталу. Скрипта се намећу као главна лнтература. Наравно, л.уди се довијају, калкулишу временом и истштима (грађевтшци имају три генерадије апсолвената) а временски сукоб између спремања испита и личних културних потреба остаје. И студенти групе књижевности, коју je поменуо друг Башић као пример, могли би да му објасне како због разних граматика често немају времена за лектиру и прађење савремене књижевности. Досадашњи резултати анкете већ показују да ово наше питаше није било неумесно. Надамо се да ће се друг Башић, који вероватно нема другова на ТВШ, оада сложити са нама. Од 86 одговора колико их је ститло до петка 10 априла на п::таше: Да ли вам стручни рад временски дозвољава да читате и похађате културне приредбе које вас интересују? одговорило је са „да“ 23 студента, 45 другова (52 од сто) изјавило је да им стручни рад смета, а 18 (20 од сто) да им НЕ ДОЗВОЉАВА. д. млк. ОД ИДУЂ.ЕГ БРОЈА ПОЧИЊЕМО СА ОБЈАВЉИВАЊЕМ ДЕФИНИТИВНИХ РЕЗУЛТАТА АНКЕТЕ. ПОЗИВАМО ДРУГОВЕ КОЈИ ЖЕЛЕ, ДА ИЗНЕСУ СВОЈА МИШЉЕЊА У ВЕЗИ СА ПИТАЊИМА КО-

ЈА ЈЕ ПОКРЕНУЛА АНКЕТА. CBS ИНТЕРЕСАНТНЕ И АРГУМЕНТСВАНЕ СТАВОВЕ ОБЈАВИЋЕМО.

Конкурс продужен до 20 априла

Књижевни, ликовни и музички конкурс београдских студената имаће карак тер заједничког учествовања младих књижевника, сликара и музичара. А кон курс стручних радова организоваће посебно факултети. Прве награде за струч не радове доделиће Фестивалски одбор Универзитетског одбора, а остале награ де из својих средстава поделиће сами факултети. За заједничке конкурсе већ су формирани жирии, а рокови предаје су продужени до 20 априла. До сада је нај више радова приспело за књижевни конкурс. Иако је известан број писаца почетника послао читаве руковети својих радова, конкурс није близу свога циља да буде ревија најбољих књижевних снага бе* оградских студената. Зато продужетак конкурса треба искористити како би жи рии имали пред собом што обилније и снажније градиво. Студенти музике имаће свој фестивал

ПРЕД зградом Музичке академије увек је бзгчно. Пролазе млади људи са Футролом виолине ; тромбона. Из соба у сзДгерену пиште кларинети, трубе, а негде на спрату таласа се кантилена тема Менделсоновог виолинског кон церта. Живот у сурој згради ври, кипти. Тако је вероватно и у Гундулићевој улици у Загребу к Гссподској у Љубљани. То илади музичари раде. Уче, изграђују се да 6п рекли нешто своје нашим људима. А изаћи на сцену то није лако. Поред рада и самопрегора потребно је чешће пступати и афирмисати се. Окугштп младе уметнике студенте, упознати се са н.ихо вим радом и достигнућима, створити јсдан приснији контакт, то је један од циљева му зичке смотре. Јер на овој културној манифестацији, првој такве врсте код нас у земљи, моћи he се студенти музике ближе упознати између себе и измењатп искуства стечена у радзсИницијатива за организовање овзквог фестивала, који би постао традиција, потекла је од утграве Савеза студената Му зичке академије у Београду. Уз пуну подршку Универзитет

ског одбора Савеза студената, Београдског универзитета и ректората музичких академија, одржаће се од 25—29 овог месеца пет концерата од којих три солистичка, један камерни и један симфониски. Свака he Академија бити заступљена својим најбољим сту дентима и имаће по једно вече самосталног концерта, док he камерни и симфониски бити заједнички. На програму ће бити извођена дела из стандардне литературе, као и дела домаћих азггора. Осим тога, студенти Музичке академије у Београду приредиће својим колегама —гостима из Загреба и Љубљане и један концерт у Музичкој академијк, на коме he бити интерпретирана дела студената композиције. На овом фестивалу моћп he каша јавност боље да се упозна са радом свог музичког пол млатка, који he на тај начки добити могућност за уметничк'/ афирмацпју. А колективним иступањем у једној другарској атмосфери, нестаје оне штетне суревн>ивости међу младим jven ггицима и сазрева;у гслови зг формирање једног централноЈ руководства студената музике Југославије.

Владимир Никсловски

Страна 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ ЗроЈ •