Студент

Првомајска парада

V БЕОГРАДУ ЈЕ НА ДАН X МАЈА ОДРЖАНА ПАРАДА ЕЛИТНИХ ЈЕДИНИЦА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОДНЕ АРМИЈЕ. НА СЛИЦИ: БУЛЕВАРОМ РЕВОЛУЦИЈЕ НАСТУПА ЕШАЛОН РАТНЕ МОРНАРИДЕ.

У ФЕСТИВАЛСKИМ ДАНИМА

гто сада је у оквиру фе стивала студената Београда / / одржан велики број успелих и добро посећених * ' приредби. Међу приредбама за које је постојало велико интересовање не само код студентске публике, на прво место долази претстава „Монсерата“ од Роблеса, коју ** извело Академско позориште и концерти младих музпчара Београда, Загреба и Љубљане, који истовремено означавају и њихов Први фестивал, који су они укључили у овогодишњи Фестивал београдских студената. Али поред ових приредби, било је и неуспелих због недовољног популарисања и слабе посете. Тако је било са концертом етудентских хорова који је одржан на Коларчевом универзитету и приредбом културноуметничких друштава, одржаном у синдикалном дому „Браћа Стаменковић“. Публике, на првој приредби, било је једва нешто више од извођача што је за пространу салу Коларчеве задужбине сувише мало да би приредба изгледала пристојно посећена. Резултате свог вишемесечног труда две стотине извођача концерта студентских хорова „Бранко Крсмановић“ и „Мика Митровић “ приказали су пред неочекивано малим бројем посетилаца. Скромна посета приредбе студентских културно-уметиичких друштава у синдикалном дому „Браћа Стаменковић“ на Карабурми може се донекле разумети и оправдати удаљеношћу тог дома од центра, док се међутим кгЛсако неможе разумети немасовна посета овог нассупа, ових угледних студентских масовних хорова, који је одржан у центру града, у сали Коларчевог народногуниверзитета и то у недељу. Не верујемо да студенти и остали грађани нису имали интереса за програм који су солидно и полетно извели под дириговањем Димитрија Стесфановића и Александра Залијева академски хор и хор медицинара. Ко је крив? Зашто није биљо плаката?

РАЗГОВОР СА Г. КАЗИМ ИСМАНЛ ГУРКАНОМ

„ У ниверзитети Југославије и Турске могу учинити много за повећање блискости и сарадње наших народа“

изјавио је нашем сараднику ректор Истамбулског универзитета

Редакција „Народног студента “ замолила је господина Казим Исмаил Гуркан а, ректора Истамбулског Универзитета, који је ових да па био у посети Београдском универзитету за интервју, чему се он одазвао и одгово рио на питања нашег сарадника.

Питање: „Какав кгарактер има ваша посета Јутославији"? Одговор: „У Јутославију сам дошао на поаив Београдског универзитега, с тим што моја по сета није ограничена на Београд, јер ћу посетити и Загреб, Љубљану и Скопље. « Непосредии циљ је био упознавање са претстав ницима ваших универзитета као и рада појединих ваншх факултета. Разуме се да овај контакт означава почетак једне шире засно

ване сарадње Универзитега и научних установа наше две земље“. Пнтање: ДПта мислите о могућности размене студената и уопште о друтим кошсретшгм формама те сарадње“? Одговор: „Пре свега потребно је да се наши универзитетк, на учни институти, факултети, би блиотеке итд. међусобио упознају, а размена искустава, гтро

фесора и студената доћи ће као природан наставак тога упозва вања. Истамбулски универзитет је већ одлучио, да почетком идуће школске године позове на дуже време три београдска профеоора, који ће код нас држати разна предавања и упознати се са радом мога универзитета. А што се тиче размене студената, мислим да ће то бити несумњиво један од најкориснијих видова сарадње за обадве стране. Чим се вратим у

Турску мислим да приступим организовању размене студена та. Размена ће бити на реципро чној бази и утлавном у циљу завршавања студија, односно специјализације студената. Питање: „Како гледате на да љу перспективу развоја сарадње наших земаља?" Одговор: „Политичке везе и сарадња Јутославије, Турске и Грчке су већ организоване, што омогућава оптимистичко гледање на даљу сарадњу. Универзитети наших земаља могу вео ма много да учине за повећање блискости међу народима. Због тога, трудићемо се да оства-

римо што чвршћи континуитет у нашој сарадњи. Тиме у исго време желимо да потстичемо омладину на зближавање. Посматрајући нашу сарадњу са те тачке гледингга, мораћемо да учинимо много у успостављању и учвршћивању узајамних веза. Убеђени смо да ће будућност бесумње бити у рукама те мла де генерације и да ради тога млади људи треба да упозвају разлоге и средства међународне сарадње, да увек задрже со лидарност и пријатељску блискост у узајамним везама међу народима. За тај циљ наука и ваучне установе могу да учине веома много. Једина средства, мере предострожности. да не дође до несретних глупости у будућности су свест, правосавесност и узајамно упознавање". Питање: „Каква је сарадња вашег и грчких универзитета?“ Одговор: „Напредак у сарадњи са грчким универзитетима у последње време је очигледан. Пре извесиог времена био сам у посети и Атинском универзитету. Том приликом, девет професора мога Универзитета држалојеу Грчкој разна преда вања. Исто тако и ректор Атин ског универзитета био је у посети код нас, као и грчки про фесори“. Питање: „Реците још нешто о личним утисцима из Веограда“. Одговор: „Веома радо! Необично сам импресиониран дочеком који су ми организовали ректори Универзитета и Меди цинске велике школе. За све време мога боравка у Београду нису ме напуштали и пружили су ми могућност да нтго корисније употребим време које имам на расположењу. За време мог тродневног боравка у Београду, имао сам пршгике да посетим Природно-математички и Економски факултет, као и делимично Медицинску велику школу, Војно-медицинску академију, Универзитетску библиотеку и Институт за ну-

клеарна истаживања у Вкнчи. Из разговора које сам водиои онога што сам нидео, закључу јем да имате мџого веома значајних научних установа, као и научних радника чија иомоћ може биш од већег знзчзја за суседне земље*.

Ректор Истамбулског универзитета г. Казим Исмаил Гуркан у разговору са д-р Алексавдром Белићем, претседником Српске академије наука

Други дан првомајске прославе велики број студената провее јс у зеленилу београдских излетишта

Тридесетогодишњица Академског позоришта

Монсерат"

Драму егзистендијалисти сматрају трибином са које могу да проповедају своје уверење можда речитије него филозсфским трактатима Језиком литературе оки се боре за егзи стенцијализам на богатом терену драмског облика свим сред ствима којима се у позоришту може о животу рећи више од неколико обичних чињеница може поставити и одбранитп једна теза. ♦ И „Монс©рат“ Емануела Ро блеса изграђен је на егзистенЦЈ-' ј алистичким тезама. али тако да оне нису дубоко задрле у драмску радњу. Личност живе и делају по својој унутарњој логини и пијалектици ситуације. Борба шест нгвиних за жиДругп премиЈера Дкодемског позоришта Академско позориште је у понедељак дало своју другу пре мијеру у оквиру овога фестивала, којом уједно прославља Тридесетогодишњицу свога рада. Приказана је адаптација Ди кенсовог „Цврчка на огн»ишту“ У режији Владимира Петрића, који је уједно са Прваном и адаптирао ово класично, прозно дело. Као и „Монсерата" пуна сала је поздравила овај млади студентски ансамбл, честитајући им и годиппвицу и леп уметнички резултат. Други дан првомајске просла ве велики број студената провео је у зеленилу београдских излетишта.

вот у улози психичке тортуре Моноаратове савести исходиигге Ј€ читавог драмског конфликта. И док би у светлу егзистен цкјализма овај конфликт имао Дс буде само момент слободног избора нашег постојања, ангажсвање у тој слободи што рађа страх пред тим вечшгм про к т етством слободног избора и сукоб са осталим егзистенцијама, која исто бирају, дотле без тих теза. слабо сливених а. радњом, „Монсерат" остаје дело које је недвосмислена умстничка одбрава човечшхгш, у оштром окршају са нечовештвом. Преко Мопсерата хуманизам је стављен на тежак испНт, али тако да је он самувао и снагу и свој прави смисао. ★ А да је то суштина дела, хг»казало ј« Академско гтозорИште, својом претставом „Монсе рата“ без тих неуметнички експлицитираних теза. Тиме је лик Монсерата можда лл шен момената верности хришћанској вери, утгркос отхтора према цркви, а Исквијердо тре нутака којима је он протагонист тезе о животу људсхом као Сизифовом послу Тако Је претставом остваркти ка сцеии херојску борбу за човека и његов лсивот, у тренуцима кавда се живот мора волети толико да се за н>ега може умирати. Са том латетичном жгшгјом Беловић и млади амчтери нашли су на конкрет ном терену Венецуел* 1812, међу окзгпараним урођеницима и Шпанцима окупаторима да се заједнички мушки изборе за ту истину. Комад, у коме су личности оппро подељеие ва оне коЈи

за живот имају да се боре, суочени са сацрћу, и оие који тим живогима бездушно владају, пун је заседа које вребају јев гиним ефектима. Јзеловић није V глумцима видео посредника ггреко кога би дао стадвичну скалу људсасих самртнвинких ужаса, такаих, да публици нестаје даха, али и пажње, па да падом завесе несгане страха, а са шим и сваког уметничког доживљаЈа битке за човека. Недвосмисленкм чишћењем претставе од сних натуралистич ких елемевата у глуми, режија Ј€ успела да личности у драмн умиру у паничном страху, а да нас, у публици, паиика не хвата, да човека на сцени поеижавају, а да за нас човек у последњој инсганци није пони жен, већ да ти покушаји понижавања само откривају сурово, али право липе злочиааа. Заслута је Беловића што ое сдлучио ка такав режиски постуцак, а значајни успех овог младог аксамбла што ое показао споообним да буде восилац једне одређене кон цечције да гоеори н-ешш језигом, и да је изрази без дилетаа тизма. ★ Н зј кхжп лекснију фигуру дра ме, цуковаика Исквијерда, ко ји је по осиовној линији комад? носилац аввгихуманизма, ту личност не противуречну сусрет«л- доброг и зла- већ само богату мвнифестацијама зла, али која познаје шта је срећа, права љубав, херојство и уметаост, а која баш звајући то, са насла дом и сатанском интелитенцијом уштштава и љубавинике, « хе]>оје, и уметнике, ту личност (Оасхввак на чегвргој сжрвви)

Изложба студената Пољопривредног факултета

Њихови резултати

Несвакидашња слика пружала се у дворишту Пољопривредног факултета; лепршаве тробојке на високим јарболима, много разних машина око хангара и још више посетилаца. Ту је била отворена изложба Народне технике студената овог факултета. Изложбу је првот дана посетило преко 600 лица, а већ друтог уследиле су колективне посете ученика неких основних и средших школа из Земуна. Задружни савез Србије организовао је колективне посете из унутрашњости. На изложби су се могле видети разне машине, схтраве и алати почев од ралице па до комбајна, затим разни модели и пресеци мотора, цртежи,

графикони и друго. Фото клуб је био заступљен великим бројем фотографија својих чланова. Мото друштво данас има један трактор, двоја теренска кола, лимузину и камион, као и радионицу са свим потребним алатом. Друштво има 315 чланова, а само за последњу годину дана 163 студента успешно су завршила тракторски курс и практичну обуку на трактору. Осим тога, као једном од најбољих друштава, поверена му је организација курса за задрутаре-трактористе београдске области. Курс је успешно завршио 61 задругар. Фото клуб има 207 чланова. У прошлом семестру курс је завршило 73, а у овом 86 фотоаматера.

Ј. МАРКОВИЋ

МЕДИЦИНСКА АНКЕТА НА ЛЕКИНОМ БРДУ

МЕДИЦИНСКА анкета УСМ спроведена 25—26 аггркла у оквиру „Недеље студената медициие“ показа ла је да су наши студенти спо собни да и убудуће спроводе овакве акције. 25 априла 2250 студената од којих 560 апсолвепата тачво у 14.30 часова отпочело је ову акцију. Свака кућа у општини Лекино брдо била Је прегледана. Из сваког бунара узета је вода за анализу, давали су многм савети и анкетиран драгоцени материјал. Преко 12.000 анкетнкх листова, преко 3.500 извршених прегледа, основни су матернјал анкете. Прсгледано је 120 6унара и узета вода за анализу. Узето је 80 случајева цревпог материјала за паразитозе, 40 случајева прегледа крви за иаларнју и 4 случаја за никозу. Свн карактеристимни случајеви бнди су сутрадан у недељу 26 априла подвргнути специјалмстичким прегледима, Учество вало је 36 лекара специјалиста н то: 24 ивтервнста, 8 педнјатера и 4 дермато-венеролога. Они су извршили: интернисти 260 прегледа, педнјатери 80, дерматевенеролози 40 прегдеда. У путн и рецепти су нахшсаанса мо ннсу давави грађавству док их Савет за народно здражље НРС не потврди као бесплатне. Општа оцена анкете је саедећа. Највише су распростран>ене сдедеће болести: срчане« плућне м етаначне болссти. На ђене су и друге карактервстичне појединости. Напр. улица Раде Неимар је са врлослабим економским и хигиЈеиекпм усло вима, доксу Крушевачка нули ца Раде Кончара ековоиски и хигијенски ивого боље. Ове видне разлнке у економскостанбеним и хигијенским условима јесу и основна карактери стика општине Лекиво Брдо. Сада ће стручно Удрухеље сту деиата медшџгае извршити сре ђивање читавог материјала и анализа и сређени матери Јал у цифрама уз образложење доста вити општини Лекиво Брдо и повереништву народног здравља исте општине. Друг Саша Лазовић, апсолвент, руководилац недиципске анкете, рекао је следеће: „У погледу саие организације ми смо задовољни са постигнутим резултатима и постигли сио оно, што сио очекивали. Пошто ће медицинска анкета постати традидија нашег факултета, она претставл>а и неоцељиво практично и орга низациоао искуство саиих наших студената за следеће акције, а нјаважније јеиово, што је сваки учесник анкете видео и своје право место у друштву као будућег социјалистичког ле кара. Најпохвалније изјаве дали су наши руководиоци: ректор МВШ-а др Бранко Шљивић, декан Медицинског факултета проф. др Бранислав Станојевнћ и проф. др Герић, директор Хигијенског ииститу та Народве Републике Србмје. Њихове изјаве могу се без погрешке формулисати у следећем „Медкцинска анкета је доказала да су ваши студенти ме дицине способни за овако зама шне акције у којииа ће примеиити своЈе теоретско н практично знаље, а ближим контактом са народом наћи ће евоје право иесто у друштвеној заједници као будући лекари".

В. ЈАНОИШОВ

НАРОДНИ студент ј ГОДИНА XVIII НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА в-у- ма г. бр. ц ]