Студент

ГИМНАСТИЧКА АКАДЕМИЈА ДТВ „ПАРТИЗАНА"

У суботу у 20 часова на Коларчевом народном универзитету чланови ■ чланнце ДТВ „Партизана* Београд V, у оквиру Ма]> ског фестивала београдских студената, изаоде своју акадеииЈу. То ће бити друга гимнастичка академиЈа одржана после Ослобођења у Београду. У програму ће се одржати и двоиеч гиинастич ких репрезентациЈа СловениЈе и СрбнЈе у вежбама ва справаиа ■ тлу. На слици: ДТВ „Партнзаиа“ Београд V изводе академски саетав „Турски марш“.

СПОРТСКА ДРУШТВА

ПОЗНЛТА је чишеница да је фискултурни жи вот на нашим факултетнма недовољно развијен, те је фискултурном активвошћу обухваћен релативно иали број студената. Разлога овоме има доста. Ако поред оних, који се редовно истичу (недовољан број терена, ведостатак материјалних мо гућности) додамо недовољну активност фискултурних од бора, руководстава секција, па и студената, добићемо углавном потпуну слику. Досада смо на факултетима имали фискултурне од боре који су руководили спортском секцијом и руководства самосталних организација планинарских дру штава, стрељачких дружина, а посебно управе друштва СТВ „Партизап", бок серског и веслачког клуба. Пракса је показала да су изабрана руководс т ва клубова и дружина имала више ини цијативе, да су била колективна и решавала брже и смелије основне проблеме својих организација, те су имала и имају видних успеха у раду. ЗаЈедничко извршавање најважнијих зада така и интересовање већине чланова самосталних организација карактеристика је њиховог рада. Фискултурни одбори на којима је остало да организују хиљаду студената у осталим гранама фискултуре, највећим делом нису задовољавали. Они су били са стављени од „претставника" година, нису били бирани, организационо неучвршћеви и недовољно одговорни. Обзиром да су имали ове и друге задатке нису могли у потпуности да одговоре, мада је и поред овога било резултата. Стало се на становиште да се на факултетима ствараЈу спортска друштва која би обухватала целокупну актив ност на факултету. Друштва треба да одржс оснивачку скупштипу, изаберу управе и окупс све фискултурнике. Основпо је да се друштва у решавању својих проблема ослањаЈу на :ве члапове, а не само на управе (на пример секција за стони тенис треба на састанку свих стонотсшгсера да дискутује о осталим трв нинзима и такмичењима, о саставу екипе, припремама првенстава и друго). Сва друштва биће регистрована код универзитетског фискуг турног одбора, а имаће право такмичења у свим савезним и осталим лигама које организује Савез спортова Југославије. Према томе, спортска друштва на факул тетима су широка основа на којој треба окупити све фискултурнике, развијајући иницијативу за организовање што већег броја такмичења увутар и ван факултета. стварајући разнс секциЈе за које постоји интересовање код студената и друго. Иако је доста времена про текло од другог пленарног састанка фнскултурног одбора, када се дискутовало о стварању спортских друштава, досада су формирани спортско друштво на Грађевинском и иницијативни одбор на Правном факултету. Ж.

ПРВЕНСТВО БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА

ФУТБАЛ Полуфинале: Пољопривредни и Шумарски Саобраћајни 4:1 (1:1), Грађевински Ве теринарски 2:1 (1:1). КОШАРКА У досадашњим такмичењима постигаути су следећи резултати: Правни ДИФ 55:41, Саобраћајни Машински 43:20, Ветеринарски Пољоггривредни и Шумарски 47:42, Природно-математички Ветеринарски 47 ;43, Пољопривредни и Шумарски Медицински 20:0, Пољопривредни и Шумарски Филозофски, 20:0, Правни Машински 20:0. У финалном делу такмичења учествују следеће екипе:

СТОНИ ТЕНИС

Прваци група су; Шумарски, Саобраћајни отсек, Правни, Природно-математички, Грађевински и победник шесте групе.

Пољопривредни и Шумарски, Ветеринарски, Природно-математички, Саобраћајни, Правни и ван конкуренције екипа Удружења студената из Паланке. Финални део се игра на терену ДИФ-а 6 и 8 маја у 15 часова. ОДБОЈКА Полуфинале: Ветеринарски Саобраћајни 3:0, ДИФ Гра ђевински 3:2. Финале: Ветеринарски ДИФ 3:2. Првенство београдских студената у одбојци за ову годину освојили су студенти Ветеринарског факултета. Следе: ДИФ. Грађевински и Саобраћајни. Финални део такмичења одиграва се у недељу, 10 маја, у 9 часова у Лазаревићевој улици 4. Организацију такмиче ња преузео је Саобраћајни отсек .

Футбалски турнир у Крушевцу РЕПРЕЗЕНТАЦИЈА БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА ПОБЕДНИК ТУРНИРА

У оквиру пролетњег студентског фестивала одржан је у Крушевцу футбалски турнир, на коме су учествовале студентске репрезентације Београда, Ниша, Кратујевца и Крушевца. Првога дана турнира, репрезентација Београда у млакој игри савладала је екипу Крагујевца са 3:0, а студентска екипа Крушевца после лепе и живе игре, доста срећно, екипу Ниша такође са 3:0. Друтог дана такмичења, у борби за треће и четврто место, састале су се екипе Ниша и Крагујевца. Иако је у првом полувремену водила са 2:0, екипа Крагујевца није могла одолети снажној и технички врло доброј екипи Ниша која је у другом делу игре постигла 4 гола и тако, резул-

татом 4:2, заузела • треће место. У финалној утакмици састале су се екипе, победнице претходног дана. Еккпа Крушевца, у чијој је средини бшго неколико одличних појединаца, била је равноправан прогивник екипе Беотрада само у првом полувремену. Тада јв игра била жива и веома узбудл»ива. После Зедне брзе и неочекиване акције* коју је започео Јурашин, Марковић и Жикић су наизменкчним додавањем успешно прелазили одбрану противника. Жикић јв заврохшо ову акцију тиме што је поститао једини гол утакмице. У друтом делу игре Београђани су господарили тереном. Само пожртвована одбрана домаћих успела је да сачува и до краја исти резултат. Рецрезентацији београдских студената свечано је предата заставица као награда за освојено прво место на турниру. Екипа је била саставл»ена од следећих играча: Гуцуња (Зрнић), Вујичић, Милошевић, Јурашин, Живковић, М. Марковић, Васил»ев, Пантелић, Г. Марковић, Подвалеј и Жикмћ. Између футбалских утакмица одржана су такмичења у од бојци и стоном тенису. У овим дисциплинама се нису такмичиле екипе београдских студената. Убедљиво иајбољи, били су одбојкаши Крушевца који су освојили прво место, а у стоном тенису екипа Ниша.

П. РАЈИНАЦ

Радмило жикић, студ. Грађ. фак., голгетер реггр. београдских студената НА ТЕМУ: ДА ЛИ ЈЕ СТУДЕНТСКИ БРАК КОРИСТАН

Поклон

Не спадам у оне који су се Оогато оженили. Жена ми је донела у мираз четири упиеана семестра Фи ттозофског факултета. Без великих погађања са својим кофером преселио сам се из СтЈ-дентског дома у V ену девојачху собу која јс отада постала брачна. Ншпа идила трајала је доста дуго. И она и 1а уписали смо још по два семестра, професори са своје стране записивали су у индекс оцене (какве? дозволићете да је то наша иг тимиа ствар). Ајш једнога дана некадашња. девојачка собица постала ]е још и дечја соба, а ја отац једне бебе за коју су сви говорили да је најлегапа у комшилуку. Учили смо у троје: же-

на своју географију, ја ихпормју, а синчић гукање. И мора се призиати, он је највише напредовао. То нас је толико укесељавало, да смо из дана у дан све више заборављали да и гш треба да настредујемо у науци (како то обично кажу нахни професори). Само неправедно би било рећи да смо пот пуно заборавили своје студије То не. Жеиа је и дал>е угисивала семестре, а у индекс уместо професора асистенги су скоро редовио уписивали: одустала, одустала... Ја сам ретко одлазио на фаакултет, чувас сам бебу. Моји другови историчари кад би хтели да озваче неки давнашињ датум, рекли би ;било је то још у време кад је Срђа долазио на

факултет. Помало сам ое бааио наухом. Кад би се синчић гхрев* рио и заспао, могао сам да вешто научим, али нисам имао уџбеншс. Суму одређену за н»е,ову купоеину, давали смо за пелене. А ја сам прижељкивао велику, укоричену књигу са примамл»ивим насловом „Латил ска палеографода". У међуЕремену сам ипак понешто учио из скршкгта и увек аа ис питу падао. Кад бих имао уџбеник, ваЈ као сам се жени. Кутжћемо, мили, кад Мика мало порзсге. И у том че* кав»у да он порасте прошле су три године. Мој синчић јв већ био малипган иако ве вај* леппш, али загго најаемачрвији у комшилуку. Разуме се вишс нисмо куповали пелене. Да би ме наградила за жена је решила да ми за рођендан поклони тако жељееу књигу. Тога даиа пошла јв са синчићвм у куповиву. Огалво сам изиирквао неће лк ваићи Најзад, ево је покисла као д а се враћа са неког тешког исгврга. А синчић на напмвко

метара иза ње са успехом аад* глашује комшиског пса. Нисам мсрао да је питам с чему св ради, објаснила Је саиа: видес играчку у некој радши и Једва га је одвојила од и-лога ? _јр|е) де носем да пробије сгчкло. Синчић се није умирио ни оошто сам га унео у кућу. Ош проклета итрачка била је при? гмљивија од свих наших обећања. Жељену књигу нисан успео ни да прелистам, а већ сутра однео сам је у Централну антикварницу. Тамо су је примили са смањеном ценом: 1200 Ако вам, цељени читаоче, тре ба уцбеник, кугогге га што пре, јер од синзовљеве дреке не мо гу да учим ни из скрипата.

Једна сасвим бруцошка историја

Ввћ је одаано била кроз сва р ачуноводства прошла поруџбина Енцшслоттедије Британике, кад је прецизна, немачка машч нерија лајпцишке књижарнице примила телеграфски отказ овз г елихе поруџбине. Р*азлози су били сасвим обич ни. такс обични да се томе нико није могао кадати, а најмање из прошлог броја који су са почетком ромапа ушли у ч ако високо-шгтелектуалну гкг родицу Писићевих. Просто 1« ■?атребало новапа за туршије, за раставчиће зелене, патлиџане модрикасте. киселкасте и друге прозаичне ствари. А Соћа не само да је одбио да једе ту замену за његову високогинтелектуалну храну, веа с-е узјогуиио тако комплетно, тако из темеља и из дна душе, дз ;е то зкачио читагв обрт за његов цели живот. Просто је преко ноћи од те увређеиости по стао тако прост да није ггроговорио више ниједне виоокопар ре речи, а то је значило да је морао да сасвим заћутати, јер иије знао других, овоземаљ* I КИХ. Да бк ипак некако саошптарао макар и најбаналзније речи и мисли из живота у њсговој трећој години, то дете које л‘е већ владгшо свим интернационалним речкма сада је морало да почне да учи најбаналније речи које зна једаого-

дишње тчзте: Мама, Тата, Баба, Тета итд. итд. И уогшгте када је научио тај језигк смртника видело се да мисли сасвим обичне мисли де тета, да нема смисла ни за какву филооофију. И тако је Соћа постао сасвим сбична индииидуа, сасвим обич но дете дечко* и онда момчић. Све време бвио обичан син, просечни ђак и све друго, али врло ебично... Разликоеао се од других ко > јгико се оамо човек мора разликовати од друтих. Он је постао изразито добар син, добар, цредобар, добра душа, али је којипут умео сасвим наивна лица и кимало злурадо да тресне непгго тако да су сви стали загчуђеии ко ли је то! Зар Соћа?

А Соћл би стајао као овенчан среолом, са лицем које као да се извин>ааа и каже пгга можете, его ја рекох, а ви како хођете. И оиростили би му увек. (Насгавиће ое)

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ВОДОРАВНО: 1. Норв. математичар дао значајне радове о једначинама и о теорији функција, 5. Нем. сексуолог и испитивач сексуалвих пигањв (Полни живот данашњмце), 9. Хемиско једин.ење, 10. Футбалски тим из Народне републике Б и X., 12. Муза поезије, 13. Име нашет најбол>ег скучара скакача, 15. Чувени француски романописац („Азијада"), 16. Наш познати бидиклиста, 19. Име бившег цретседника САД, 20, Назив, 21. Друтопласирани на Олимпијади у бацан,у копл>а, 23. Израз за бацање голмана, 24. Морска трава, 26. Име борца за високу продуктивност ра-

да, 28. Отсек времена, 29. Алехсандар, 30. Наш амбасадор у паризу, 33. Чувени шведски атлетичар (гостовао у Београду), 37. Другопласирани на Олимпијади са мотком (Дон), 38. Футбалер „Црвене звезде“, 40. Далматииско име, 41. Мања озледа, 43. Део имена познатог тркача са Јамајке, (ВеЈли) 44. Канцеларија, 45. Наша позната атлетичарка, 47. Религиозна слика, 48. Првопласирани на Олимпијади на 400 м., 50. Енглески судија (судио утакмицу Аустри]а Југославија 2:4), 51. Агрегатно стање воде, 52. Позкати италијански бадач диска.

УСПРАВНО: 1. Љубитељ спорта, 2. Један помоћни глагол, 3. Прилог за место, 4. Хем. знак за лхтијум 5. Иницијал вашег народног певача. 6. Врста масти, 7. Тврд плод, 8. Ау* стриски футбалски репрезентати' вац, 9. Мирис, 11. Наш рекордер на 1500 м.. 12. Једав од најбољих фут, балских судија света, 14. Гради кућу, 16. Жевско име, 17. Телефонскн позив, 18. Хемиски знак за телур, 21. Позната лимност из францусхв револудије, 22. Футбалер БСК-а, 15. Наш кошаркашки репрезентативап; 17. Средство за политирање, МКанал за наводшавање у средњо) Азији, 30. Дански бацач диска, ПНаш интернационални шаховски мајстор, 32. Различити облик једног те истог елемента који се разлл* куЈе по атомскоЈ тежини, 33. Дв* збирке старонордиских митова, МНаш познати бициклиста, 35. Ре* кордер света на 1000 м. 36. Жезгско име, 39. Коњски прибор, 42. Старн човек, 44. Решен»е, 46. Предлог, Наше мушко име, 49. Предлог, 90. Латински и. Б. РАДУНОВМ* ИСПРАВКА У прошлом броју у чланвУ „Шкрокш водама" омашком Ј* испуштено једво име. Сениор* ски четверац са кормиларе* „Црвене звезде" сзстављен Ј* од ових другова: Рухић М»°' драг, Нихолић Никола, Стан* ковић Драгутин и Кпежевк* 1 Иван.

Страна 6

ИзпаЈе Савез стутената Београ цског унмверзитета а великнх школа Уоеђтје релакциови кмегаЈЈн, одговорвн уредник Јоснп Франић Уредништво и алмипип рапија Београл Валканск* 4 IV: телефов 23-464, чековви рачун 1032-Т-227 Тромесечоа претпаата Т2 дин. Штавгаа и Глас“ Моше Пијаде 8. Лнст нзлази средом. Цева 6 дивара.

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Г.-ОЛ П