Студент

ООСЖЕ ДВАНАЕСТОГ БРОЈА

ЛИРСКА ДРУЖИНА МЛАДЕ КУЛТУРЕ“

Објавити педесетак младих књижевних радника и пробудити њихове таленте то је драгоцени графикон „Младе културе”. За тако кратко време, време које није довољно да се напише ни просечан роман, ми смо се поздравили са песнидима, прозаистима и есејистима, који немају ни нескромности да би ћућорили, ни бојагкљивостн да би посустали. Треба само видети како средњо школци са уважењем отварају странице овог листа, како зароне са руменим образом у речи које су им далеке и речи које су у њима, па да се оправда један користан учмнак и сунротстављање боемигји. Верују се они који мисле да дванаест бројева „Младе културе" не пружају никакву основицу за разговор и никакав садржај за естетеко огледање. „Млада култура" је једном трезвевом сарадњои избегла мудровање о правцима, годинана и именима и отворила капију и непознатим и познатим. Треба бити, или одвише скептичан и равнодушан, или уроњен у хемингвејске океане, па превидети богати лиризам младих, врло младих људи. Ту су на неудешаваним свиралама забрујали и почетници са вардарских мостова, унуци банатских бироша, некадашњи дечаци војници, девојке са широким погледом читаво поколење у освајању и деоби осећања. А искуство на које младост често наилази састоји се у томе, да није важно само оно што људи говоре, већ и оно што људи певају. „Млада култура* је коначно раскрстила са јесењинским колевкама и фолклорним шаренилом. Свако унето осећање било је дубока стварност. Неколико песама средњошколке Гордане Тодоровић просто запањују до каквих експресија долазе њене нежне претставе од скрханих трава до борчевог споменика. По срдачности са којом улазе у живот и шире му руке слични су јој Томислав Мијовић и Радован Благојевић. Они понављају бли ставо откриће Волкера да су људске очи најдубље море у коме срце лебди као алга. Ни•када- неутопљен у болићевост, а увек’ и у свему лиричар, МијОвић је у једном немиру нашао стихове гордости; Ја могу бигм играчка у руци мајушној, цеп пун слагкиша за враголасте основце, и отшкринута варка и мане гараво, обала немира и кроткост сваке овце. У десетом ревиском броју (зашто жути оквир?) Драгослав Грбић је згуснутим сликама открио трезвено родољубље, а Мирослав Антић је са ироничсим склоностима донео податке о нежностима велеграда. Први је тиме учинио снажан корак иапред, уклонио се са обале апстрактног, а други је своју sанатску бујност рекао у сре-sеном стиху. После недавне збирке са дузавским миљеом у и између Лаза Лазић је почео 1а распламсава симфонију ви-оких трава и лаганог буђења својих благости. И он је песник који се открива. Са духовитом поетском материјом појавио се Миодраг Матић, а пасторалну лепоту усликао је Мирослав Мађер. Ти стихови нису носили никакве иапете ставове, али су се увек сливали у живу воду хуманости која је насушна вредност и једини правац тражења. Међутим, количина песама која је упловила преко „Младе културе“ није свуда високо и блиставо казано градиво. Нећемо рећи велику новост ако утврДимо да су најмутније рађене љубавне песме. Далеко од певушења и ситно ђачке романизвесни почегници су одвише растварали ликове вољених жена, тачније речено изврШили негацију осећања које их је потстакло на низање речи. Нзихова најчешћа препона је известан вербализам који је последица недовољног рада на песничком табаку и намере да се једним скоком достигне преобилна изражајност грађанских песника нашег века (Велимир Лукић, Томислав Цветковић, Сунчана Шкрињарић). Љфска дружина овог листа пеће се помирити са слабостијер је такмичар својих дуснивања и искрености. познаје себе и кад је неи кад је добростива, иМлада култура" није само пебележница једног покоЛе **»а, него и естетска контрола који имају речи за осе«ааа и осећање за речи.

М. МИРКОВИЋ

АНКЕТА „НАРОДНОГ СТУДЕНТА"

Из ауле у фоаје студент позоришни гледалац

Позвржште је најиодесније средство за ошптење са хасом. Гогољ НИЈЕДНА анкета, ма каво спрешо спроеедена и брижллвво проучена, анониаша, што значи дискретна, као пгго је ова наша- не може да буде гграгви чињенички одраз тзв. „јавног мњења“. Међутам, неоспорно је да о«а издвада просек са којим се увек мора рачунати. Не улазећи у детаљне анализе, издвајања, груписања и поређења свежња од 390 анкетних листића што захтева и времена и простора и далеко више стршвења уместо ишчедивања првих вести, усредсредивши потлед једино у списак петнаест најбољих претстава године, пре свега назиремо јасан лик нашег, београдског студента, без обзира које годаше и факултетске групе и пола. А тај лик, његова продуховл>ена физономија, мора нас интересовати кад имамо на уму његове нвкадашње и ове прилике и услове. Анкета показује да београдски студент има љубави зћ домаћи и страни, савремени и класични репертовр, а исго тако изграђени укус за лепо и на филму и у позоришту. Данас студент не гледа на сценску уметност првенствено као на забаву, него га интересује и еве што је хумано и племенито .Финансиски проблем. иахо не сасвим решен, утлавном више није узрок непосећивању позоришних кућа, већ се студенти сналазе колективним гледањем претстава. Често пута бива да студент директно из ауле увече, после предавања, не одлази кући, већ тих неколико сати до спавања посвећује једној најскладнијој синтези забаве и културног уздизања одлази у пооориште. Чињенкца је да студент-гледалац сважако цени, пре свега наш најеминентнији театар Југословенско драмско позориште, али има и великих симпатија ггрема младом колективу, својим вршњацима Београдском драмском позоришту .Из анкете се опажа да су студенти били. неодлучни које ће од две одличне претставе изабрати, тако да је, међу грађанством, најпопуларнија претстава Југословенског драмског позоришта „Дундо Мароје" победила свега за један глас (27:26) најбољу претставу Београдског драмскот позоришта „Смрт трговачког путника“. Једино забрињава чињеиица да опера. а поготову балет имају лош пласман налазе се између петог и еедмог меств студентског интересовања. Али то не значи да једна таква претстава као што је опера „Ко«зул“ није запажена добила је осам гласова иако је недазно приказана први пут. Даље следи „Кармен" са четири гласа, исто као и Христићева „Охридска легенда". Добре претставе се памте, тако да су

комади из лањске сезоне па и преклањске, као и оне које се стално држе на репертоару још у свежем сећању стављене у анкетни листић („ЈБубоо Јароваја“, „Антигона"). Што се тиче редитеља, следе у убедљивом вођству Милоше вић, Ступица, па Динуловић. Што се тиче националне опреполазећи од руских класика Горког и Островскаг, преко Енглеза Шекспира, Американца Тенесија и Милера, иде се до Крлеже и Дебреценија („Смена“ три гласа). Још много занимљивости доне ла би дубља анализа ове проблематике ван анкете, али најзад ћемо се задовољити са још

неколико конкретних речи ре цимо: једног студента, једаог професора Универзитета и једног књижевника. Зоран Поповић, студент треће године метеоролотије на Природно - математичком факултету. члан хора као други тенор у КУД „Драгица Правица“ сматра „Конзула" за најуспелију претставу, а драму гледа ређе. Он сматра да за оперу, иако то не приказује анкета, влада велико интересовање: „Знам по оеби да је трећа галерија —* студентска ложа“. Шему се допада појава анкете и сматра да би је требало опет водити. Доотисни члан САН др Драгољуб Павловић, професор старе кшижевности на Филозофском факултету катедра Југословенске кшижевности, сматра да би требало студентима омогућити гледање појединих претстава давањем бесплатних улазница, као што је то било у његово време студија, када је Друштво за српски језик и књижевност на тај начин потпомагало слабије ситуиране колеге. Треба испитати могућности вели он да се нешто слично добије и сада« с обзиром да има више студената него раније али и ја признаје са смешком сада слабије посећујем позорипгге, јер сам заузет. И баш та заузетост можда је и кочница за испољавање праве љубави студената за ггозориште. Члан управе Удружења књижевтгика Србије, Ћуза Радовић, професор Академије за позоришиу уметност, сматра да

б»г се контакт између студентагледаоца и писаца успоставио преко циклуса предавања уочи премијера. Ограђује се: „Сматрам да би и сама позоришта требало да изврше олакшицу додељивањем улазница по нижим ценама или пуштањем на генералне пробе. Тако би се употпунила култура на један начин који је најмање напоран >а служи стицању знања. Он интересовање студената проширује на дискусије о питањима која иитересују подјед нако и омладину и књижевност; на усредсређивање за домаћу драму.

СТУДЕНТСКА РАНГ-ЛИСТА НАЈБОЉИХ ПРКТСТАВА: „Јегор Буличов" 35 „Кржљ Лкр“ ** „Дундо МароЈе" 27 „Смрт трговачког путника" 26 „На дну- 23 „Волноне- 17 „Господа Глембајеви" 13 „Стаклена менажермја" 12 „Федра" 12 „Таленти и обожаваоци" 10 „Конзул" * „Краљ Хенрик IV", „Антмгова", „Кармеи", „Л,убов Јароваја", „Дубоки су кореви", „Охридска легенда сви по 4 „ВучЈак" и »Сиена“ —по 3

Александар Д. МИХАИЛОВИЋ

Претставе Марије Црнобор* добмле су највсћи број гласова

часописи „Нова Мицао“ и „Наша стварност" за студенте уз попуст 30 од сто

Крајем прошлог месеца УДРТ** 4 а сСЈ ка Универзитегу, велисим школама н академијама извештена су преко своЈих претседника да треба да организују месечну прсг плату студената на часопиое .Нма миоа &• к »Наша стваркост**. Међуим. овоаве су се одазвали оам» Правни, Ветеринарски к Машинчлси факултег к то са укупно 35 прм!ерака за ова чаоописа. Прилично виоока цена часосхиоа Је претстављала Ч* преку преко које није могао Д® прескочи сваки студентски бупет. друговк, издавачи ових часогшса сУ то разумели и одобрмли студентмма понуст од 30 од сто по броЈу. Часопис „Наша стварност" стаЈв зд дин., а „Нова мисао" 85 дин. "*> броју. „Наша стварност" нзлази « штампе 11 У месецу и претплатш*аи добиЈају часопис истога дана. .Нова мисао“ нзлази из штампе два пут у месецу и претплатници иогу да Је добиЈу 2-ог к 11-ог у месецу. Удружења треба, пре свега, да се потруде да студенти буду о свему овоме на време обавештени. Оскм тога, треба да се одреди човек коЈк Ке да сакупи месечну претплату од студената који се интересују за часописе и да Је преда најкаснкЈв до 1, односно 10 у месецу закључно, у студентској задрузи ка Природно-математичком факултету, Уторником, метвртком к суботок нзмеђу 10 и 12 часова. Организација прикупљања претплате и дистрибуциЈе часописа, треба да будв на добровољној бази да ое часописима не би пела цена. Удружеша ССЈ на универзитетима, високим и педагошким школама и академијама изван Београда, могу. уколико имају интереса за наведене часописе по нижим ценама, да се обрате за обавепигеаа студентској задрузи на ПМФ у Веограду, Студентски трг бр. 3. Љубомир АЈГЕНМАХ*

„ НЕВЈЕРА“

Авала филм 1552, сценарио по „Еквинодију" Ива Војновића, написао Моичило Илић; режија Владимир Погачпћ, свиматељн Ј. Јовановић и Н. Мајдак, музика Крешимир Барановић у улогама: Маркја Црнобори, МиливоЈе Живановић, Виктор Старчић, Северин Бије.тић, Милена Врсајков, Карло Булић, Милаи Ајваз и др.

Богати Американ враћа се у стари крај у госте свом пријатељу капетану са намером да се ожени капетановом кћери .Он не зна да га жена коју је оставио пре двадесет годи-

на још увек чека и да са шом има сина који воли капетанову кћер и такође намерава да је узме за жену. Из такве ситуације развија се драмска радња „Невјера“. Чмсто и једноставно иако су односи испреплетени. Значи да смо коначно добили филмског сценаристу. И да је редитељ Погачић успео да успело оствари сценарио створивши филм са мало филмског замуцкиван*а, са солидном глумом и без неразумљивих места, не тако ретких у нашим филмовима. Камери се не дешава да необразложено склизне са радње и почне погледом да шета пејсажима или да са занимањем непотребно прати неку според ну улогу. Све је у овом филму подређено драмскод радши што делује врло пријатно и као новост у нашем филму. Иако је филм кратак и ритмички уједначен, ипак није довољно динамичан и ретко узбуђује. Зато је вероватво крив дијалог (треба ли га толико?) и отсуетво већег броја филму толико потребних животних детаља којима се увек много више го вори но не знам коликим дијалозима. Како нам. захваљујући детаљима, Нико „Американ“ постаје разумљив после сусрета са слепим Влахом, како сцена у којој се Јеле, забсравивши своје године припрема за сусрет са дуто очекиватт драганом делује убед-

љиво и емотивио и открива тај лик без икаквог текста за разлику од нпр. сцеие еа капетаном Фралом чији се лик испољава искључиво кроз дијалог што је још погрршано театарским гласом Виктора Старчића (и лик капетана Франа има пар лепих дегаља, али нажалост сасвим узгредних „на ти роге“, лечеше ки јавице парењем...) Аница Милене Врсајков такође је остала без детаља који се памте (један једини надмашује сав говор, плач и загрљај појава Анице у црној марами иза Јеле која је такође у цр«ом, У финалу, чиме је лепо и филмски изражена истоветност судбине многих наших жена и наговештена судбина Анице.) Свесни смо да наш филм има сасвим разумљив попуст при критичком посматрању и није искључена могућност да овај филм за неколико година остави на нас утисак различит од данашњег, као што нам сада смега декларативност и декламација у нашкм првим филмовима који су нам се онда чинили добри, овај ће нам филм бити сувише спор и „позоришан“. Остаје то да је „Невјера" рађена у једном стилу, без падова, са једипственом радњом, уједначено И то је доста да данас кажемо: добар филм. Д. М.

ФИЛМ

Неке мнслн о иросечном Амернканцу, Внлн Ломану

ПОВОДОМ ФИЛМА „СМРТ ТРГОВАЧКОГ ПУТНИКА'

Ласло Бенедек успео Је всшто да пренесе непромењеног Артура Милера са позорнице на филм оставши неприметан. Уз одушевљење Фредериком Мерчом и његовим партнерима, можемо са задовољством да закључимо да својом претставом на високом нивоу ипак ттсу много побегли од претставе коју је дала екипа Београдског драмског позоришта, чијој публпци овај филм лепо може да послужи за упоређење.

Свакодневно се на странама „Лајф“-ова и у излозима америчке читаонице срећемо са фамом која се зове срећна породица прооечног Американца. Породица ое састоји т-гз срећног оца и мајке и двоје деце; та породица поседује своју кућицу, ћоше, ћотпе. аутомобил, хладњачу, радио шш телевизиски аиарат шш телеризиски у боји, кућица је \чонтажна, све удобности, елек трика, вода топла и хладна, у кухињи плочице, гаван и подрум, поред кућице је мала га ража... Трагично је то што је тај по штени просечни Американац који ради за толижо и толико долара недељно, убеђен у ту лаж. Верује у ту лажну Аме рику из „Лајф“-ова и излога гмеричже изложбе. Ок верује да има кућу иако ава ггочиње неизбежно и незадрживо да прокишњава и пропада неколи кс месеци после исплаћивања последње рате, <ж аерује да је хладњак његов иако ће му га б< здушно однети ажо не буде имао новаца за рату која је ка реду, о« верује да ое вози у свом аутомобилу, да ужива у музици свога апарата он веру у филмоее које гледа и новине које чита, он веруЈе у себе, он је оптимиста, целог жи вста, до саме смрти, о« је оп'п.миста, он зна да у његовој земљи постоје све шансе сн само треба да их искористи. Он не може да не верује. Немоћ коју у Америци мора да осети човек ко|и хоће поитено да успе, може да се савлада само на два начина. Об Јч-чстивно, као ујак који је одлично схватио значај ниског ударца за друшвтени у сттех у Америци и лгбјективно, ксо што то чине сви Вили Л ј маш! Америке, оекством у оптимизам и безгранпчну веру у себе. Мислим да људч у Америци пију са великим повере њем сваку кока и ‘шпси-кол> *>сја им се нуди кзо натбољ • пиће на свету и гледају са одушевљењем сваки филм који им се понуди као чаЈмоћнији на свету, сасвим с-весии дз уствари није тако, што међутим уошхгте није важно, и штл не може да их спречи да не буду срећни што узимнју најбо ље и накзалитетније произво де гтоменутих индустрија. Психологија познаје, поред ре члистичког (лоп-гчког) и други си

стем шшљења који се повоир за жељама и дозвољава сзто пријатне закључке и који је вр ло чест и у свакодневном животу сасвим обичних људи. У животу сасвим обичних Американаца свакако чешћи ио игде друтде. Јзр снага и снгурност постојећег система »» омогућавају поштеном човеку ншпта друго но да очајава суочивши се са стварношћу. И он ооећа да мора да побегно А он мора и да, остапе. То ое онда обо ј е постиже спонтано тиме што се прихвата Једав стални континуирани деј-доиминг, сан»арен.е о себи, орећном „просечном“ човвку са нај бол>им могућностима, оа персггективом и тако даље... „Сирт трговачког путника", драма је тог човека, који избегава аеизбежно суочавање са стварношћу. Он се детињасто радује спортским успесима свога сина, он хоће да садк шагргарепе у дворишту у које никаг да не долази сунде, он не верује да се човек може исцедити као лимун и избацити напоље, он ое радује свакој помисли на то како ће љегов снн са усхтехом наћи посао за ое6е. У његов имагкнзрви свет продире повремено и стварни; каиш на хладњаку стално хгуца, поправка кошга •јолико долара толико центи, је остарео и губи муштериЈе, а незапослени с*гн нема никакве шаное. Тада он очајава и пи та ое: у чему је тајна? он ае зна одговор, нису га васпитали да даје ниске ударце, васгштали су га само да их са осмехом ггрима и да их не смагра ударцима, он је оптимистаВили Ломан кренуо је аутомебилом да се убије, он је срећан: Биф ће од до' бити 20.000 долара и гк чеће гкг сао, Били Ломан је доследни оптимиста, ове сијатг>;-ие, не, кнсу то сијалице то с у дијаманти, само их треба узехи. „Смрт трговачког вутника" драма је просечког Аисриканца из „Лајф“-ова нзг.пгг америч ке нитаонице и из сжкх градова Америке, др-ша иглог човека. великог опти листе, човека који се пита: у чему Је тај на? Нису му кавалм Научилш сл г га да не примећује ш«ске ударце. И да се радује. Д. МАК.

~ОеаШ оГ а ЛаЈеатап”, Колумбија 1951, сденарио по драми Артура Милсра »Смрт трговачког путника", режисер Ласло Беведек, композитор Алекс Иорт, у улогама; фредерик Мерч Вили Ломан, Милдред Данок Лип ца, Кивин Мек Карти Биф, Кемерои Мичел Хепи.

Страна 5

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број И