Студент

Тридесетогодишнрицз академског позоришта „Монсерат“

(Оаотавак оа прве страие) остварио је у свој конкретвостч, дубоко долсивљену из себе, обогаћену детаљима сту дент цр®е годаше глуме Душал Јанићијеаић. Та ксхнзсретност постигнута је глумачким поступком кодим пааслеке замисли Искнидерда кису дате као резултат некакве контемплаггије, већ вешто што извире у окрша ју крајње ангажованссти за угрожене цнљеж. Дубохо лични дожинљај створио је улогу која без падова тече у једном лотчном континуигету рашћењем и расшгамсавањем колерич не Иквијердове природе пред све очигледнијим неуспехом. Ова улога је доказ Јаваћијеви ћевог талента, кога широке могућлости само обавезују нз велики глумачки рад, почез С|Д релатиано малих детаља ко јп се например састоје у томе да потпуно ослободи руке, па све до сложеног свладавања читааим љеговим психо-физич хим апаратом. Воја Мирић, у улози Монсерата, имао је супротан посао, ве само што је носилац супрот не радње, већ што је овај лик за разлику од Исквијерда у ашогоме папирнат и окрзнут тезама, Оживети овај херојски Јтк, знани дозоллго га суггросгавити Исквијерду. али тако да Моисератова истиаа триумфује. И Мирић му се супроставља не само идејном негацијом, већ и контрастшш темгераментом. Тиме је сукоб добио нарочиту пластичиост. Мирићев Монсерат зрачи унутрапш>ом сигурношћу, хуманом то плином, фшгатичном вером у гдеале, а све то помало на уппрб личне борбе мотива и соп ствспог страха. Овај Моиоерат ни за тернутак не може посум н>ати у Боливара кас вараву ваду. А ако и попусти, то су

пспустиЈги живци, а не његова а вест. Он носи у себи и светачку благост, али и мужевну увереност у своју одлуку да Роливар ке сме бити издат и ткме на сцени триумфује као победник упркос смрти која га нека. Отац Коронил (Славољуб Рабио је на сцени саобразно режији лик решен једносгавно, без бизарности и многих нијанса, крути носилац јез> итизма. Шпански официри (Слободан ј урлаков, Никола Мајсторовић, Радомир Божовић и МиЈ.срад Михајловић) поред очитсг неискусгва да на даскама заиграју као на својој животној арени, јаско су као целина градуирали однос према Искви ј?рду од злурадости потчињених, до слепе верности у моменту када су интереси Шпакије озбиљно угрожени, Бојана Ададговић. као Мајка, рре свега је савесно испитала искреност свог дсживљаја и у току рада на претстави нашлз глумачЈса средства којима ће та искреност кајсигурнгје прећи У улози, која дилетанта у.оже открити сзаком речени цом, она се тамиим тембром гласа, искрено б>т>ила за свој у децу и тиме искупила све недз статке неке богато исцизелира не скале материнства Еленом Мила Рћдосављевић није имала могућности да много каже, иако је испуттила своЗУ функцију на сцени. Милан Нешић у ефектној улози глумца Хуана Салседа, показао се пун уметничког по (лтења, јер је пре свега тражио доживљај лика у складу са читавим карактером, не користећи првенствено ефекат. Нигдз ш.је било виртуозитета, али Је у век на сцени био конкретни Хуан Салседо, комз смо веровели, кад се пошадао да се стварно нада, кад се уплашио да је то прави еграх, а када је замрзео да мрзи искрено. Трговац Салас Ика и Миодраг Радовановић постали су дсбри познаници Рздовановић дубоко доживљује свог несрећрог младог трговца који воли своју жену и свој жквот, а који је стављен пред дилему: одрећи се жене или жквота. Пре јјјдним средствима он је претставу задужио нехоликим снаж ним тратичним акцектима. Лончар Арнал Луагн каквог дао Тангко Начић, имао је некакву својеврсну драж непоСl»едаошћу, која је уз то имала

боју древних перу виј анских гончара, нешто исконско, тајновито, јужноамерикрнско, На* *јић је као урођеник имао упра ео шгог чега Шпанци на сценч нису имали као рођени синови Андалузије, Гвадалквира или Пиринеја.

Рикардо (Зоран Поповић) Ј« са мало тексга готово рекао свз што се овом улогом могло рећк. ★ Док су маске и костими Карла Вулића бшти сарадиици режије, највеии недостатак ттретсгаве била је диспропорци )а између инсценације и св> тла с једне и режије са дгуте стране. Док је Веловићева режија сва ширсхкопотезно фреско- сликарство којим „Монсерат* дорастао до епспеје о борби човска, сцева делује као некакви класицистички пано Давида, пресладак V пресветао за снажни клер-оп скир глуме. Музика је нарочитс успела као коментар стрељазва, чиме е избетнут несносни натуралистггчки пуцањ. Смело постављени задатак на сцени уметнички остварити „Могасерата" Академско гаозоркште је решило, гга гарославом 30- годишн>ице задужило будуће генерације на Београдском угагверзитету да од деценије до чува упаљену слављеничку бакљу студентске љу-6; ви према позоришту самим жаром глумачког стваран»а.

Јован ЂИРИЛОВ

Носиоци основног конфликта су Исквијердо (Душан Јанићијевић) и Мовсерат (Војислав Мирић)

Пролећна песма

Мој друг носи белу кошуљу и лаже пролеће. Ја знам да он још увек тугује •оа изгубљеним новембром. Онда му је угао сваке улице доносио по једну нову радост. по једно н ово изпепађење ; Онда га је свака девојка опомињала на њу. А данас, и данас он носи коцкасту белу кошуљу, а знам лаже пролеће.

Драгослав КОСТИЋ

Предах

Разломљена, на камену седи моја корабља. Бучно море, зове је да се врати. Лимун сломљен, чека руку да је убере.

Слободан Д. Живојиновић

Обавештење

Студенти, који су купили карте од својих ревизора на факултетима, за претставе кинотеке и тој Тихи Дон 22 априла у 11 ч., Тихи Дон 22 априла у 13 ч., Тихи Дон 26 априла у 9 ч., Кафе Метропол 19 априла у 11 ч., Хамлет 26 априла у 11 ч., могу подићи новац уз повратак карата за ове одложенв претставе на дан 8 маја од 10 11 ч. и 9

иаЈа од 13 —l4 ч. у БалканскоЈ ул. 6р. 4/Ш и 14 к 16 маја од 18 19 ч. у Општв студентском ресторану код Петра Костића. Последњи дан за подизање новда ОД отказаних претстава је 16 иај. Студенти који су заненили горн.е карте за претставу Гесте Берлинг за среду 13 маја у 15 ч. гледаће тај филм, а они који су заменили за филм „Небеска лађа“, гледаћс га 16 маја у 15 часова.

ВИЉЕМ САРОЈАН:

Тои купача и бакалин са Јела

(Наставак кз ггрошлог броја) Ма, нека ме са винове лозе узберу и нека ме девојка испод двадесет позоба зрно по зрно, рекао је бакалин. Ја ни речи не знам вриенскн, а дипломирао сам 1892. Сад ми, сине, реци, како се ти зовеш? Арам Гарогланијаи, рекао сам. Мислим да сам упамтио. Га-ро-гла-ни-јан, зар не? Јесте, рекао сам. Лрам, рекао је. Да, сосподине, рекао сам. А који страни Језик ти говориш? рекао Је. И Ја говорим армевски, рекао сам. То ми Је брат од стрица. Мурад Гарогланијан. Ама, нека ме пограбуљаЈу, рекао Је, култивишу, поткрешу. екупе на гоиилу и спале, издељу из дрвета и штогод хоћеш, нек ме баце у кутиЈу, мислим то беше, иек ие узберу са винове лозе и нек ме позоба девоЈка испод двадесет, зрпо по зрно. Да, господине. Све »о, ако то не превазилази све могуће. Јесте ли видели неке гмизавце. Какве то гмизавце? рекао Је Џо. Зммје, рекао Је бакалин. Инс.мо видели ниједну, рекао је Џо. Вода Је била мутна. ,Iутна, рекао Је бакалин. А ни рибе нисте видели? Ниједну, рекао Је Џо. Један форд Је стао испред рвдље и неки старији господин је ■заоао. прешао дрвеним подом трема и ушао у радљу. Отвори ми боцу, Абот, рекао Је тај господин. Господине судмјо, рскао Је бакалин, желео бих да вам претставим три вајвећа хероја ове наше дичне КалифорниЈе.

Бакалин показа. нд Џш, & Џо рвчв, Џозсф Беикарт гвворпм португалски. Стефаа Л. Хармон, рекао Је суднЈа. Говоркж непгто француски. Бакалин показа на рођака Мурада, а Мурад рече, Мурад Гаро* гланиЈан. Шта ти говориш? рекао је судија. Ариенски, рекао је рођак Мурад. Бакалив Је дао Судији отворену боцу, СудиЈа Је нодигао до усга, гуднуо трипут, обрисао браду и рекао. Ја савс страшно поноснт пlто сам унозвао калифорнијанца коЈи говори ариенскн. Бакалив показа на иеве. Араи Гарогланијан, рекао сам. Брађа? питао Је СудијаОд стрица, рекао саж. Не мсња ствар, рекао Је СуднЈа. Па, Абот, ако неиате ништа пр.;тив, шта претставља овај банкет и твоје поетско усхиђење, ако не делиријум. Моици управо долазе са брчкања у оноЈ староЈ рецн, рекао Је бакалин. СудиЈа гуцну трипут и трнпут полако обриса браду нрече: Откуда долазе? Долазе право са купања, рекао Је бакалив. ЈЈиа ли ко грозниду? рекао Је Судија. Грозницу? рекао Је Цо. Нисио болесни. Бакалин је прснуо у буран грохот. Болесни? рекао Је. Болесни? Судијо ови моици скачу голишави > црну зимску воду, а из ње нзлазе ужареии од летње вруђине. Докусурили смо пасуљ н хлеб. Жедни смо, алн не знамо да лв

Овкшо смслж д* взс узнемирЈПИо 34 воду. Уосталом, ]а нншта шмснм »»■»ј а- џо внмахо није преетаЈво дв мисди м воду. Г. Абл, рекао је, можемо ли добнти воде? Воде? рекао Је бакалин. Воде, момчино? Вода Је за купаае, • вс за пиће. , Донео Је трн папирие шоље, отншао до буренцета са елавнвом« одврнуо је н напунио сваку шољу златастои твчиошћу. _ Бво, момци, рекао Је. ПиЈте. ПнЈте оваЈ днван еок златне Јабуке, непреврели. СудиЈа Је усуо бакалину Једну чашу нз своЈе боце, принео Ј* своЈнм устима и рекао: у ваше здравље, господо. Да, господине, рекао Је Цо. Сви сио пили. Судаја Је навио затварач на боцу, ставио је у задњи џеп, ио* гледао поино сваког од нас, као да желн да нас запамтн за чнтав остатак свога жнвота и рече: Довиђсн»а, господо. Суд се отвара за пола еата. Морам изрећн пресуду човеку коЈн каже да Је узајмно коља, да га ннЈе украо. ОИ говори мекснчкн. Људн којн кажу да Је украо коња, говоре талнЈански. Довиђеља. Довиђеља, рекли смо. у том Је н наше одело бнло скоро суво, алн кнша није стала« Е па, рекао Је џо, велика хвала, г. Абот. На вама Је да пођено кућн. Ама није то ништа, рекао Је бакалнн. Ја захваљуЈем вама. Бакалин Је изгледао страишо ћутљнв за човека коЈи Је пр* два-три тренутка тако бучно IП>ичао. Напустили смо радљу ћутхе и почелн да пешачимо низ ДРУ*** Киша Је тек промвцала н уопште није нзгледала као кшша. Шта бисмо са њом ннсмо зналш. Џо је први проговорио. Тај г. Абот, рекао Је, внко Је н вишта. Име на фирмн Је Даркос, рекао сам. Абот му је лично нме. Личио нли нелично, рекао Је Џо, он Је богами иено и нешт*. И таЈ судац Је неко, рекао Је рођак Мурад. Образовав, рекао Је Џо. Учио сам ја фраицускм, али с кмм шворио. (Снршиће се?

ЗАВРШНИ ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА

ЧЕТВРТАК, 7 мај 1953 године Коларчев народни универзитег, у 20 часова. КОНЦЕРТ НАРОДНИХ ИГАРА И ПЕСАМА Извоби фолклорна група, народни оркестар и иевачш КУД-а Медицинске оел. школе „Мика МитровзЛ м , ПЕТАК, 8 мај 1953 године Игралиште ДИФ-а у 15,15 насова у 16Д0 часооа УНИВЕРЗИТЕТСКО ПРВЕНСТВО У ОДБОЈЦИ ПЕТАК, 8 мај 1953 године Стадион „Црвене Звезде", у 14 часова ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА У АТЛЕТИЦИ ПЕТАК, 8 мај 1953 године Аматерска сцена „Бранко ЦветковиН" (Сарајевска 26), у 20 часова „КАРЛОВА ТЕТКА“ К. Ролдони ' драма изеоди дралска група Економског факул. „Владижир ПериН-Валтер“ редитељ: Срба Чутурило. СУБОТА, 9 мај 1953 године Коларчев народни универзитет, у 20 часова. ФИСКУЛТУРНА АКАДЕМИЈА СТВ СУБОТА, 9 мај 1953 године Дом ЈНА, у 20 часова ВЕЛИКА СТУДЕНТСКА ЗАБАВА СА ПРОГРАМОМ СУБОТА, 9 мај 1953 године Сала СТВ „Партизан Г V (Лазареви Нева 4), у 9 часова ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА У СТОНОМ ТЕНИСУ екипно и поје&иначно НЕДЕЊА, 10 мај 1 953 године Миријевско стрелиште, у 9 часова . ЧЕТВОРОМЕЧ ЕКИПА ТВШ, МВШ, ПРАВНИ И ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ НЕДЕЉА, 10 мај 1 953 године Сала СТВ „Партизан" (Лазаревићева 4), у 9 часова ПРВЕНСТВО УНИВЕРЗИТЕТА У СТОНОМ ТЕНИСУ екипно и појединачно. НЕДЕЉА, 10 мај 1 953 године Купалиште „Партизан" код Аде Циганлије у 10 чае. ТАКМИЧЕЊЕ КАЈАКА И ЈЕДРИЛИЦА НЕДЕЉА, 10 мај 1 953 године На Сави, у 15 часова са циљем кзА купатила „Железничар “ (6 топола) РЕГАТА БЕОГРАДСКИХ ВЕСЛАЧКИХ КЛУБОВА организује универзитетски веслачки клуб. НЕДЕЉА, 10 мај 1953 године На Саеи код Шест Топола, у 10 часова ТАКМИЧЕЊЕ МОТОРНИХ ЧАМАЦА И ХИДРОГЛИСЕРА НЕДЕЉА, 10 мај 1 953 године Коларчев пародни универзитет, у2O часова ЗАВРШНА ФЕСТИВАЛСКА ПРИРЕДБА

Зборник радова „Огледи"

V току месеца марта пуштен је у продају зборнпк радова „Огледи*. И чланови уређивачког одбора и сарадниди су младе научне снаге са Филозофског факултета у Београду, асистенти и студенти. Велики део тих радова претстављају делове дипломских радова или су научни прилози које су аутори радили као студенти. Ова публикација није прва која долази од младих људи са Филозофског факултета. Сетимо се часогшса „Наша реч“ који Је излазио две хчвдине и дао три свеске. „Огледи“ су природни наставак „Наше речи“ пре свега по сарадницима (да не узмемо У обзир цртеж факултетске зграде на корицама који Је исти). Али, „Огледи“ су огроман корак у даљем развоЈу У односу на „тташу реч“. Они имаЈу Јасну физиономиЈу, ширу базу у погледу сарадиика, висок ниво У погледу квалитета радова, одличну техничку огтрему (4 врсте слога, резимеи иа 4 светска језика, доследна уједначеност у диференцирању слога и у организаацији научног аггарата); оии показују несумњиву вештину уређиватва, што Је такође потребна школа за младе научнв кадрове. На 188 сграница сигног и укусног гарионда и петнгга Је 13

чланака (4 рада који 6и повећали књигу за око 85 странкца није могло бити штампано због недостатка финансија). Обухваћене су скоро све научне групе на Филозофско м факултету. РаДови су подељенк у три групе: на чланке са националким (првих 7) и интернациоиалним тематским оквиром (следећа 4) и на студиЈе из психологије <последња два рада). Прилози Милеве Радичевић и Илије Станојчића орпг, брађују два момента Ш гооара Марковића; како се<ж као револуциоиар држао на суђењу м какве су биле његове адеЈе и декакве су оиле ГЈ* „атност у ослобођењу Бооне ШЗ г один е - мали ПРИЛ^ м Г них уџбсиика лотике ккфс се уоогребљавао у средњим и учЈггељским школама у ВоЈводини и СрбмЈи последњих деценнја прошлога века". То Јв уџбеник логихв Петра радуловића. Успео рвд Петра Влаховића »О водегогчару У нзшем народу- претставља новзшу у егноловпким студијама код нас. Аутор нам научним средстеима етнологије даје Један лепо одабран детвљ из ооцијазше прошлосги наших народа. трвбаљо би само пожелети да оваЈ наш млади радиик и даље разниЈа показани ингерес и метод обраде. „Лугке у народгов* обичајмма и верованаога- Сребрице Кнежевмћ откриле су значајнв

грагове култгосх обичаја код Срба. Радован Самарџић Је у .Два прилога проучавању наше народне поезије- историски утврдио две јшчности из народне поезије: војводу Лазарића и Мата Његошевића, Писац тиме наставља рад започет пре рата на историском проучавању наше народне епихе. Богумил Храбак дао Је монографијицу о дубровачкоЈ насеобики у Белом Брду на Коиаонику. адући стопама строге научне шализе у „роунввању економике нашег средвека. у чему продужава рад Јипечека и м дшотћа. СтудиЈа Јиречека • „Фолхлор, народни обичаЈ и вЈероМихамла Шолохова- Бабовића. даагоЧ« * пр«жи- ва нашеж проучавач« њу свевове књкжеваости. Писац Јв показао проиицљивосг и легк> осећање за књмжевне студије. Ово јв један од наЈвреднијих чланака. Рад Славха Деовца; .ЛукрегрсЈев одаос према поакгичким струјама његова времева“, показуЈе оолидво познавање проблема, смноао за меру и носумњиву самосталност. Филозофију физиотонализма Ханса ФвЈхЈКгера Јасво и Језгровито Је приказао Миодраг Цекић. Студија Влада Драшковића „МЈГОжина неодаеђевот члана у француском Језмку- бави ое гоггањеи коЈе Је и код Француза до сада некако лежвио по страни.

Посебан интерес крвкмв • шју радови из психологије, тим пре што се, у недостатку стручног часопиоа, последљих година *•*» што штампало из ове облаети са иашег Универзитета. Студија Верв Смил»аниК о врстама страха хол деце ггретшколског узраста, рађена на основу вшие метода психопошке науке, интелектуално танана, са смислом за компарације социјалних група стан,- вшпнтва, претставЈва неоггходну ју за све родигеље и васпитачп нашег времена и ваше сред»жв. „ДожквљаЈи среће и несреће у дагшбству и после пубертета“ Босиљке ЂорђевмН Је документовано сведочанство психичке климе младости мкогих ратшос генерација иаше земље којима је рат загорчао наЈлеттше године живота. У целшги, ж Огдеди“ су замста успели у сваком погледу. ОваЈ зборшск радова претставља ноевину и по томе што писци члаиака и чланови уређивачког одбора амсу примиЈги никакав хонорар, него су показали жељу да поднесу и матери Јалне издатке вко се ради о иауци. Студенти Београдског увиверзитета могу само поздравити оваЈ зворних који сматрају жал саој. Довро би било да ое и даље обезСеде материјална средства з® излажеље ове корисне публикаииlе. 9»

Странa 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Брсs «