Студент

ИЗ АНКЕТЕ ДРУШТВА ЕКОНОМИСТА СРБИЈЕ

Зашто се још увек сумња у стручност студената Економског факултета

Друштво екошлшста Србије придремајући се за и&оју годишн»у сжушптику, чецавгао одржану, у Нишу, спровело је преко својих одоора ачкету о положају екон >миста. Анкета је обухватила 423 нривредне једиганце. Анкета је гкжазала да је №l- број економлста са свршеним Економскии и средњом екоиомском школом занослен у привредним предузећима. Од укупно 5311 службе вгаса залослених у економско комеЕ*дајалаој и ф;ввшсискоз струци има само 244 службекика са завршеним Ексиомским факултетом. Најеећи број 3437 служзбевика је без схедљих и ввшвос ешшстих хшсола. ЕкогаомсЕи факултет и средње

екоиомске гнколе за ових неколико година после ослобођења завршио је велики број омладих-*е. Зкани, није ггроблем у недостатку кадра ове врсте. Има других разлога. Велики броl руководилаца предузећа нерадо прима у службу свршене студенте Економског факултета па, докекле, и оне с Средњсхм екоетомском школом. Тако тридесет атгкетираних предузећа изјаељују да им кису потребни свршеии екогаомисти. Ди ректор једног предузећа у Чач ку каже да му службеника са четири разреда гимназије не би могло да замени ни двадесет дипломираних студената Екзоиомског факултета. Други, пак, одбија да прими у службу дипломирагаог економисту

који је факултет завршио са одличним уснехом, са мотивацијом да факултет даје само опште образовање. Можда оважав став према ви сско квалификоваким економи стима долази због тсга што још увек није регулисан статус економиста. Економистом се називају сви службеницл који ра дс у овој струци, незанисно од школских квалкфикатжја. Док су код осталих струка( лекари кнжењери, правници) тачно ггоедвиђене одговарајуће фувкгр.је и дужвости које могу вр шити, код економисто то није случај. То се, како јс и анкета показала, одражзва л на матеркјални положај свргаених еко номиста. У неким предузећима ггостоје знатне разлкке у тариф

ким ставкама код тс.таичара и '■-кономиста. Све то, а свакако и многа д.стга литања као недовољна повезаност теооије и праксе на екоиомским фажултеттша и у економским школамч, утицало 1е на смгњеше интеЈресовања омладике за економске факултете и економске школе. Тако су у 1948/49 шхолској години упич аиа 6842 нова уненика у сгедње економске школе, 1952/53 само 1419. На ггрву годину Економског фгкултетз 194*/49 утгисано је 1917 студената, а 1952/53 448 студената. Не може се ни издалека рећи да је наша ггрггвред*-- засићена кадротаим... Наазротив, нове привредне мере и развој економизсе све вмтпе траже свршене економисте. Значи, долази до чудне појаве, да на Једној страни постоуи лотреба, а на друтој смањује се број ууеника и студеката ча се чак јввља и незапосленост извес-I.ог броја свршених екопомисга. Истина у томе има и њих>ве крсгвице да иду у унутрашњост, у мања места. Сматрајући да им нису потребни свршони економисги неки привредни руксводиоци наводе да је овима потребно доста времена за стру тто оспо ообл>авање. Међутим, из аккете се види да, тгрем? одговорима који су дати с/ршеним студентима Економског факултета потребно је око шест месеци ггрдксе да би се потпуно снашли. А то је норг мглно. Који свршени студент Медицинске велике гшсоле Г-равног факултета, Техничке велике школе не мора и много дуже да проведе на ттрак си, па да се гтсттуно оспособи. Свакако се иза тога крије страх за своја сопствена места у тхривреди, због доласка оких који имају шире економско образовање. Истшта је да и многе ствари у наставним програмима Ексномског факултета и средних економских школа не од гсварају брзом развитду наше скоиомике. Није редак случај да студенти полажу оно што је већ у пракси застарело. И то сигурно утиче на њихово брзо сспоообљавање. Све су ово ствари које су ма ње више покретане, апи ое досада кије много напредовало у т.иховом решавању. Заиста већ је време да се и шира јавносг згшггересује како би економисти нанхли своје цраво месго у нгшој привреди и друштву. Њ

Излет нас је упознао и зближио

Стражилову и Карловцима у походе

V /раним јутарњпи часовијг № 17 априла охупила се ввлиха група стгудената медорије на железничкој стадаци Београда да заједио са својим професорима посете Сремске Карловце. Долазшги су и оии који ое до последњег момезгга нису одлучили да пођу на излет. За нуих нису биле обезбеђене карте. Али су се ипак некако снашли. Кондуктер је удесио. Још на станици старији сгуденти и они еа прве године међусобно су се упознавали. Брзо су се зближили и до Карловаца постали врло присни. У добром расположешу време је брзо пролазило. Заузети причањем догађаја из студентског живота, гтевањем, нису ни осетили да се ме сто излета ближи. Тргао их је глас кондзгктера: „Сремски Карловци!“ Студенти су силазили на станицу те типично сремске вароши. На узвишењима Фрушке Горе простиру се чувени виногради, на другој страни је црква. где је потписан „Карловачки мир“, гтатријаршија, а у центру Кар ловаца уздиже се зграда прве гимназије у Војводини. Кад смо се нашли на путу који води у место тек тада смо видели колико је огромна група. Неки су добацили: „Држаћемо митинг историчара у Срем ским Карловцима". У КАРЛОВАЧКОМ АРХИВУ Подељени у две групе, студенти су чекали старијег грађанина (професора у пензији из Сремских Кар ловаца). Он је добро познавао историју овога града ж почео је причу о првим данима постанка Карловаца. После прегледања архива отишли смо у саборну цркву. Та мо смо, између осталог, видели и дела добро позната у нашем сликарству, дела Паје Јовановића и Уроша Предића. У МУЗЕЈУ Пролазимо улицама Карловаца и долазимо у једну старију зграду. Ту је сме штен Градски музеј. Музејска грађа сакупљена на иницијати ву самих грађана лепо је сређена. Музеј, који даје историски преглед читавог града, свих на рода који су се ту налазили и оставили трагове своје материјалне културе води нас од неолита до нововековних историских података града КаоловаЦа. Нас је ипак надвише занимала соба историјата Карловаца и шихове гимназије. Ту се нала зе снимци прве сеоске куће у којој јебила смештена прва гим назија, слика првих ђака и пр вих матураната гимназије, сли ка нове зграде гимназије коју су сами грађани саградили, а и -над свих уздиже ое по вели чини и лепоти слика најбол»ег ђнка карловачке гимназије, ђака који је још више подигаоуглед Карловаца Бранка РаДичевића. Ту су шегови рукопи из првот разреда, оригинали песама писаних шеговом руком, каталог у коме је записано име најбољег ђака Бранка Радичевића. Групе од десет, двадесет стулената напуштале су задовољ- (

не зграду Музеја, а затим су о бишле прву гимназију у Војводини која носи име „Бранко Радичевић". НА СТРАЖИЛОВУ Пут иако прилично дуг није био тежак. Са песмом на уснама и осмехом на лицу. једна по Једна група ишла је на Стражилово. Фоторепортери чине већ прве сним ке. Сликају се чете радних акција, тројке, студенти по годинама, мање групе, па иако је било доста филмова, у жељи да сваки понесе успомену, брзо их је поиестало. Одитрана је и утакмица нашег тима са СД „Стражилово". Иако смо изгубили утакмицу показало се да имамо доста футбалера и

да можемо рачунати на даља такжичења. Мрак је већ прекрио део града. Улице су испуњене шетачима; ту су наши студенти, ђа ци гимназије и учитељске шко ле из Карловаца. Дошло је већ и време да се крене на станицу. Није се дуго чекало, воз је ушао у станицу. Опет песма, смех и шала, па негде и коло игра у вагонима. Креће се за Београд. Убрза ни воз стигао је на станицу. До чекао нас је пљусак. То је био први поздрав Београда студенти ма историје. Свако креће на своју страну, задовољан излетом, који нас је још више упо знао и зближио.

Миодрат СИМЕНТИЂ.

Кроз изложбу студената медицине

УПРИЛИЧНО маш просторијама IV интерне кли нике, али уређеним са много пажње и укуса, изложени су резултати и успеси на разнзм пољима делатности УСМ. Свакк кутак има своју драж и своју специфичвнхгг. Свака ситница мами на свој начин и позива те да је уочиш, разгледаш и код ње да се задржиш. „Ми развијамо код сваког члана љубав према мору, рекама, језерима и према моторном бродарству, то је парола „Морнара“ најбољег мото-бродарског клуба у Србији. Ређају се једрилице, мотори, макете, слике, графикони... а ми смо све то сами од својих средстава са доста напора створили. Мале оправке, мало рада и доста смо постигли“. Поред „Морнара" је Планинарско друштво „Јастребац“. Обишли смо сва ова места ггише изнад мапе на којој се укрштају шине од Бохита, Ша ре, па чак до Фрушке Горе... Друштвени клуб и шах клуб и на изложби имају своје страсне чланове. Без престанка се ивра шах и читају разни часописи. Уметничке фотографије саме говоре о успону фото клу ба. Прецизно израђени снимци ванредне лепоте сниманих предела, гродилишта, портрета и студија, то су успели резултати овог малог колектива. У једном утлу поред спортског друштва „Меданрдаар"

скромно и лепо је уређеи ку* так стрел»ачке дружкне. „Морам одмах да напошевем рекао је претседник дружине да смо се развијали сами уз ввинималну помоћ са егране. А интересо ван>е је велико и то доказује sрој од 600 активних чланова. Пласирали смо се на треће место у Народној Републици Србији од могућих 700 друштава која постоје у Србији“. Културео уметничко друштво „Мика Митров*Љ а има много својјих секција. Све оне излажу своје успехе преко специјалних диплома и похвала. Но, оао чиме се „Мика Митрозић“ највише поноси јесу спе* цијална ударништва и»егово бри гаде и разне дипломе и специјалне похвале са радних ажција и такмичења, Ето то је ог прилике нешто мало приказано са изложбе студената медицине. Изложбу су посетили скоро сви студенти л професори МВШ, групе студената са других факултета, грађани, а у недељу изложбу су посетили министар поморства ФНРЈ и претставници Народне технике. Нажалост. не знамо из којих разлога изложбу није посетио ни један члан Универзитетског одбора ССЈ Београдског универзитета... Можда за то нису имали времена иако смо их више пута позивали. I

Вера ЧЕЛИЋ

Детаљ са изложбе

Студентски географски клуб „Јован Цвијић“ посетио Љубљану

Пре' извесног времена чланови клуба „Јован Цвијић" вратили су друтарску посегу својим колегама из Љубљане. У току тродневног боравка кроз предавања љубљанских профе сора Илешића и Мелика упознали су историско територијалки развој главног града Сло

веније. Разгледан је град и око лина, а такође начињен и излет на Бледско језеро. Врло срдачан пријем оставио је дубокв утиске у сећању београдскизс студената. У међувремену, чла нови овог клуба, положили су венац на гроб Народног хероја Бориса Кидрича. Ј. Ж.

Студентн на гробници Народних хероја у Љубљаш

Сарадња студената и средњошколаца

СТУДЕНТИ СУ УПОЗНАЛИ ЂАКЕ СА СВОЈИМ ФАКУЛТЕТИМА

ЛИТЕРАРНА дружина „Бранко Радичевић* Шесте женске гимназије сво јим добрим радом увела је у праксу, у циљу што бољег окупљања ђака, низ знанајних форми рада. По речима професора Данила Морачића, за н»их није довољно нрочитати коју „песмицу и причицу“, већ се довијају и друтим методама за упознавање различитих питања која их интересују. Недавно су истакнути културни и јавни радшхци одговарали на поставл>ена питања ученица те гимтазије из кајразличитијих области живота. Овога пута обратиле су се студентима. Да би се упознале са појединим факултетима, условима за при јем на студије и животом на Универзитету, позваше су претставнике појединих факултета, који су удовољили тим њиховим жељама. Прво је говорио претставник са Медицинске велике школе. По најновијим исггравкама режима студија сада је потребно да студент отслуша дванаест семестара. Он је истакао да и то није сасвим довољио да би се овладало најнужнијим знањима потребним једном лекару. 1&48 године на Медицинској великој школи примл>ено де 1800, 1052 год. 270, а ове године биће примл>ено свега 150 студената.

Претстанници ТВШ-а упозва ли су их са условима студирања на појединим факултетима, са предметима који се тамо изучавају и друштвеним животом на ТВШ. Ученице су се интересовале за проценат жена на ТВШ и за шихов успех. Сасвим друтачије је изгледа ла дискусија када су почели. да говоре студенти Економског, Филозофског и Правног фзкултета. Истина, и они су и> носили тешкоће студирааа, али је било више говора о интервсантностима студирања ва тим факултетима. Претстаниик Пра вног факултета није заборавио да каже да је то „најингересаитнији" факултет, претставник Економског да ус његои факултет најмлађи на Београдском универзитету и да су економисти много потребни нашој привреди, а претстааашвс Филозофског да је тамо велики проценат жена и да су за њих на том факултету најподеснији услови. Сасганак је протсжао у вроо пријатној атмосфери. Ученице су изразиле жељу за још један такав састанак, а студенти су их позвали да дођу и на факултете где би сејош потпуније упознале са свим питан.има у вези студија. М. К.

Медицински ПОДМЛАДАК

ПЕТ ГОДИНА ЧАСОПИСА УДРУЖЕЊА СТУДЕНАТА МЕДИЦИНЕ

У оквиру „медицинске недеље“ прослављена је, скромно и у веома пријатној и интимној атмосфсри, пета година излажеља „Медицинског подмлатка“ стручног часописа УСМ. Прослави је прнсуствовао већи број наставника и сгудената медицине као и другнх сродних факултета, а исто тако и неколицина бивших чланова редакције међу којима и први уредник др. Д. Ђурић. Извештај о претстоЈећим задацима на употпушавању лика часописа поднео је одговорни уредник М. Радотић. У кратком излагашу извештај је поставио основна начела, проблеме и развојни пут студентске медицинске штампе одређујући место часописа и његов значај У раду Удружеша на пољу меДицивског васпитања. По питању садржине часописа јасно

су издвојени проблеми који су за студенте од прворазредне важности у идејно васпитном и стручном погледу. Посебна пажња указана је на то да часопис треба да разради сопствено становиште по неким актуелним проблемима ошитег значаја као што је превентивна иедицина, тематика научно истраживачког рада, употпуњавања и продубљегве студија у оквиру наставног програма итд. Већи део времена посвећен је анализи унутрашње грађе часописа, задацима сваке поједине рубрике. Најзад, извештајем су назначени и проблеми оргашхзационо - техничке природе који према степену хитности

захтевају брзо решење. У веома живој и занимљивој дискусији изнесена су мишљен»а студената, наставника и медицинских стручњака са многим конструктивним предлозима као допуна извештају одговорног уредника. Све присутне дубоко је импресионирала једнодушна позитивна оцена вредности часописа, учињена од стране уред ника и неколико медицДнских стручних часописа, као и опште мишљење да студентски часопис оваквог квалитета, уређиван искључиво снагама студената, претставља значајну појаву у животу студената медицине. М. Р.

Феријални савез Медицинског факултета броји преко 900 чланова

На првоЈ оскивачкој скупштини ' Феријалног савеза Медицинског фашултета, коЈоЈ Је присуствовало 350 „•тудената, изабраво Је руководетво са претседником М. Бакаловићем и почасним претседвиком проф. др. А кброхићем. Руководство Је успело да у своје редове окупи до данас преко 900 чланова УСМ и већи броЈ студената са дргугих факултета. Читава делатност Савеза управл>еиа Је на детаљне пригтреме за масовне излете и турнеЈе у току фери Јалног распуста. Савез )е одржао своЈу радну конференциЈу где Је присуствовао већи броЈ чланова и упознао их са плавом Савеза. Пре извесног времена Савез Је дао приредбу са игравком где Је учествовало Културко - умет

ничко друштво „Мика МјггрозјЉ* 90 искључених чланова због нередовног пла Каша чланарине дааас се враћа поново у Савез подкиривши заосталу чланарину и кроз ово може се видети и васпитва улога делатности овога Савеза. Поред малог броја наставника Медмцинског факултета, Савез Је учланио и др, Анжелику В. Вертори асистенткињу професора др Клајдерера м др Скила која се налази У Институту за коштану туберкулозу у Ровињу. Она је први страни стручњак члан Феријалног савеза Медицинског факултета. Феријалии савез 2 3 маја организује излете за Ђердап и Аранћ*ловад. В. Ј АНОШКОВ

Број И

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3