Студент

УТИСЦИ СА КОНГРЕСА ФРАНЦУСКИХ СТУДЕНАТА

Шта сам видео у Руану

Од 6 до 12 априла ове године одржан је уРуаау конгрес На ционалне уније студената Фран цуске. На конгрес је био позван и Савез студената Југославије који са Националном унијом студената Француске већ годинама одржава дебре везе. Конгресу Националне уније студената Француске присуство вало је преко 250 делегата са свих њихових универзитета и високих школа. Оно што ми се највише свидело у раду Конгреса, то је конструктиван дух дискусије која је омогућила да су резултати рада Конгреса заисгга плодо-, творни. По низу унутраишжх* проблема о којима је било речи на Конгресу, као што су студентски станови и ресторани, студентске стипендије и тзв. претплате (то је тражени додатак на стипендије пошто оне ни су довољне), затим проблеми спорта, проблеми колоетијалних сггудената, донети су конкретни и прецизни ставови у којима се енергично тражи побољшање животних и др. услова француских студената. 1 „ПРОБЛЕМ ЈУГОСЛАВИЈЕ" ИЛИ МЕЂУНАРОДНОГ САВЕЗА СТУДЕНАТА? ‘ Дискусија о међународним проблемима била је врло жива и велики број француских сту дената показао је веома добро познавање ггроблема међунарк>д не сарадње студентских организација у свету, као и проблема постојећих студентских организација. За нас, јутословен ске студенте, од највећег је ин тереса била дискусија о Југославији и Савезу студената Ју гославије у оквиру дискусије о међународним гтроблемима. Дуго ое дискутовало о томе да ли Француска унија студената тре ба да успоставл»а какве везе са Међународним савезом студенаха или не, пошто је познато да је он до сада био у највећој мери, доследан спроводник зва ничне политике Совјетске вла де. Један делегат је однекуд по казао позив МСС-а француским студентима да учествују на Конгресу МСС-а који ће се одржати у Варшави ове године. Бјфо националне >пгије није био добио такав позив већ је наводно тај делегат то лично

добио од МСС-а преко свог универзитега. Сви су дискутанти били сложни у томе да МСС не може бити репрезентативна светска студентска организаци ја и сви су сматрали да једна од главних сметњи даље сарадње НационаЈгае укије студената са МСС-ом јесте питање искључења Југославије из Међу народног савеза студената, после напада Коминформа на Ју гославију. Прошлогодишњи конгрес француских студената тражио је од МСС-а објашњење одлуке о искључењу, које, наравно, није добио. На крају је Контрес одлучио да новоизабрано руко■водство француских студената може послати посматраче на Кбнгрес МСС-а под три услова. Први од та три услова био

је „да се разјасни проблем Југославије". Француски студенти, који су говорили о Југославији, били су веома коректни, без обзира да ли су држали у рукама новине са шест Стаљинових фотографија, или су бурно негодовали цротив фраза ,-црвених револуционара“. Ниједна ружна реч није била упућена на адресу наше организације. Ипак, са нашег јутословенског становишта гледано, у интересу доследности и истине, њихова формулација „расветлити пр>о блем Југославије" није сасвим коректна, или у најмању руку је недовољна, јер се не ради о „проблему Југославије“ и југословенских студената, који сарађују са свим европским студентским организацијама, изузев Франкове Шпаније и информбировских земаља, већ се ради о дискриминаторском ста ву Међународног савеза студе ната према Савезу студената Југославије. Проблем је у овом случају не Југославија и Савез студената Југославије већ Међународни савез студената и његов однос. Вреди истаћи да су закључци о проблемима студената колонијалних земаља хумани и сасвим прогресивни, као што су захт&ви за минималним задовољавајућим стипендијама за

студенте из тих земаља чија подела треба да се врпш без икакве расне и политичке дискриминације, захтеви за изградњом студентских насеља и довршењем започетих, тражење попуста од 50% у морском и ваздушном саобраћају за сту денте кологнијалних земал>а Ал жира, Туниса, Мадатаскара и друтих. ФАЛСИФИКОВАНА СОВЈЕТСКА ДЕЛЕГАЦИЈА ДИМИТРИЈЕ ЛАЖНИ ИЗ ПАРИЗА Главна атракција дана, од самог почетка Конгреса, био је пристанак Совјетског антифашистичког комитета да пошаље делегацију на конгрес фран цуских студената. То је био пр-

ви и неочекивани долазак Руса на један конгрес студената у Западној Европи. Студенти су нагађали како ће доћи совјетски делегати да ли аутомоби лом из амбасаде или возом, шта ли ће говорити, како ће се др жати; новинари су се тискали око претседништва тражећи о бавегптења кад ће стићи совјет ска делегација. Али ње није би ло ни првог, ни другог ни тре ћег дана. Коначно француски студенти почели су да збијају шале на рачун њиховог доласка и инсценирали су долазак „совјетске делегације" са једном студенткињом и студентом из Париза. Првом новинару је било речено да су совјетски делегати дошли и да се налазе у хотелу. Овај се пожурио на интервју који је без тешкоћа добио. Кад их је запитао откуда тако коректно говоре француски, они су одговрили: ~У Совјетском Савезу 30 од сто студе ната говори перфектно францу ски, а 70% говори перфектно ентлески", Када их је новинар упитао да ли знају да на Конгресу учествују и ггретставници југословенских студената, одговорили су: „Југословенима не мамо ништа царочито да кажемо“. А Американцима? упитао је новинар. „Радоваћемо се да их видимо" одгово-

Пише:

Милојко Друповић

рили су интервјуисани „делега ти“. Редакција тога листа пожурила је да објави интерзју са фотографијом „делегата" на првој страници листа који је затим пренела и званинна француска агенција и неколико друтих листова. Сутрада« су већ морали демантовати тај тобожњи интервју, љути на „не слане шале“ студената. ПЛОТУНСКА ПАЉБА ПАМПУРИМА И „БОМБАРДОВАЊЕ“ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ ПАПИРНАТИМ АВИОНИМА И ЛАСТАВИЦАМА Вило је то претпоследњег дана Конгреса када се у два сата после подне нестрпљиво очеки вао долазак министра просвете Андре Мариа који је требало да одговори студентима зашто нису испуњени њихови захтеви и његова обећања о претплатама, стипендијама, кредиту за национално васпитање итд. Не колико полицајаца налазило се по ходницима и на улазу згра де, али у сали где се Конгрес одржавао није било никога од њих. Студенти из Лиона на улазу у салу делили су летак који потсећа министра на његова обећања и тражи од њега да их коначно испуни, затим су му спевали песму коју су у сали певали на арију „Стјењка Разин“, а затим десетине студе ната до зуба наоружаних „само кресима" и пуних џепова пампура, неуморно су пуцали" и бацали пароле на рачун и у вези доласха министровог. Министар је нешто закасвио и стигао у четири часа. Његову појаву на бини са другим претставницима Министарства васпитања студенти су дочекалигнеки пљескањем, неки плотунском паљбом, неки лупањем и звиждањем, а затим је полетело јато папирнатих авиона и ластавица у правцу бине. Министар је узео реч и хладнокрвно и духовито одговарао на примедбе које би му студенти добацивали за време говора. Не знам да ли да замсрим једном официру који се валазио на би ни, ваљда у пратњи министра, који би упадљиво трепнуо на свзки плотун испаљен у знак одобравања или протеста за време говора. Ипак се све завршило без инцидената, без погрдних речи. Једа« од дискутаната прекорео је министра због извесне дозе демагогије у шеговом говору. СОВЈЕТСКИ ПОЗДРАВ И НЕОЧЕКИВАНИ „ПРОТЕСТ" На крају, једва, последњег да на, на банкет су стигли совјетски делегати. Совјетска делегаткиња Зоја Туманова одржала је поздравни говор у коие је, поред осталог, упутила „борбене поздраве - совјетске омладине француским студенгима. Пошто се од тих „борбених п<гздрава“ у ово мирнодоп ско време помало зазире на За паду, преводилац из совјетске амбасаде био је сналажљив па је те „борбене поздраве" превео на „срдачне и прмјател»ске“. После тог свечаног тренутка за микрофон је изашао један фрав цуски студент. Очекивао сам да ће да се захвали совјетској делегаткињи ва поздравном говору. Ова(ј је, међутим, рекао: „Ја овде енергично протестујем у мие студентске делегаци-

је Бордоа, што власник овог хотела под именом „Бордовског вина“ на овом баикету служи неку потпуно „бофл“ робу. То су били последњи минути Конгреса француских студената, који је обиловао живошћу, веселим расположешем, пуним срдачности, непосредности у од носима, отворености у дискуси ји и примедбама и симпатичне духовитости на сваком кораку, који је мени остао у веома при јатној успомени. Од страних делегата Конгресу су пор>ед наапих, присуство вали и делегати: Швајцарске, Белгије, Луксембурга, Шпаније у избеглиштву, Америке, Совјетског Савеза и Енглеске. Погодите у пратши које делегације су се налазила и три човека из њихове амбасаде{?!). На иницнЈативу студената отворена уметничка гаперија у СмедеревскоЈ Паланци Првог маја у Смедеревској Паланци отворена је Уметничка галерија изложбом слика осморице студената. Изложба је Д*-* чекана са великим интересовањем. За три дана било је 800 посетилаца што је за Паланху велики број. Ова лепо уређена галерија у центру града фести валски је допринос студената културном животу свога града.

Ајфелова кула

ТЕШКОЋЕ ИТАЛИЈАНСКИХ СТУДЕНАТА

Беда дипломаца

ПРЕКОБРОЈНОСТ студената озбиљан је гтроблем који може бити решен убеђивањем да није потребна диплома да би човек био на свом месту, може се бити кориснији самом себи ако се похађа и нека стручна школа. Сваке године излази из средњих школа у Италији око 50 хиљада ученика: рачуна се да се најмање њих 80% уписује на универзитете. Ово је феномен, изазаан малим могућностима запослења за онога који располаже само средњошколским сведочанством Од ове масе уписаних, жене претстављају према подацима из 1950 године 26,7%. На факултетима књижевности, већи је број мушка раца, скоро су истобројни на природно научиом факултету. а у машини су жене на правним факултетима, медицин-ккм <9 рсто), економских наука (4,4%) и техничким (2,6%). Од 37 универзитета (од којих осам нису државни) најоптерећенији је онај у Риму са око 35.000 студената. Међу групама факултета најоптерећенија, према подацима из 1950 године, је медицина са 29.000 уписаних. следи књижевна група са 28.000, затим природно - научна са 27.000. правна са 23.000 економска са 20.000

Интересантно је чинити упоређења броја, уписаних на поје дине факулте т е, данас и прене колико година, да се види како су се мењале склоности. Док су правни факултети и факултети књижевности једва достигли дупли број сопствених уписаних из 1937, техника га је удвостручила, а група природних наука скоро учетворосгручила. Од свих уписаних 70% или немају све испите или су ванредни. Рачуна се да има најмање 13.000 ванредних на књижевности, 7.000 на економији, 15.000 на медицини, 10.000 на техшши. Државни допринос није довољан ни за огрев једног универ зитета Државни допринос универзитетским администрациј ама износи око 25 милиона, значи само три пута више од суме одобрене 1936 године. Та сума није довољна ни за грејање једног од 37 универзитета и због тога су универзитети принуђени да траже од студената читаве серије ванредних доприноса за библиотеку, за грејање, за лабораторије итд. А ако су потребе универзитета различите према важности, гео-

графском положају итд. свакој адмкнистрацији оставл»ене су одрешене руке, да према својој слободној опени одреди и квоте. Тако се дошло до једног максимума од 45 —50 лира годишње у Торину, Милану и Бо лоњи са највишим тачкама до 70 и 75 хиљада лира за фажултете технологије, технике. Више од ових цифара стварно се не би могло ићи. Прошле године претња повећања изазвала је студентске демонстрације на скоро свим универзитетима. Али и да су покривене потребе администрације, шта бива са аулама и лабораторијама? Створене за стотине студената, оне данас морају да служе хиљадама. Погребнб је према томе слушати разна предавања седећи на земљи са студентима који су сакупљени чак до испод професорове катедре. Устав јасно говори да сви имају право да уче. Према томе држава треба да гарантује кулгурни развитак и да „отклања препреке економског карактера и социјалне природе које ограничавају уствари слободу и једнакост грађааа, онемогућавају потпуни развиггак људске личности" (трећи члан Устава). С друге стране не може се увести нумерус клаузус нити се могу повећати таксе, јер би то дозволило само једиој одређеној категорији да се уписује. То су мере које у Италији не би биле популарне и прихваћене. Ово је један од многих цроблема кога ће само време моћи ца реши, када ће се људи убедити да није само диплома погребна да би се било човек на евом месту и да се може бити користан самом себи и друштву и после похађања пољостривредких и индустриских стручних школа које се ствараау У Италији и за којима се осећа велика потреба. (Доносимо изводе из чланка ршсског даевника ЈЛл Глобо“).

Католмчка група на недавно одржаном Конгрссу у Монтекатжвм кроз УНИВЕРЗИТЕТЕ у свету

НЕМАЧКА ПОПУСТ НА ЖЕЛЕЗНИЦАМА ЗА ИНОСТРАНЕ СТУДЕНТЕ Немачка Национална студентска унија, успела је да у погађаљу са железницама Федералне Иемачке обезбеди попусх на свим железничким линијама за стране студенте, који ће износити И%. Новк попуст Је ступио на снату пре месец дана и могу га користити еви страни студенти који долазе у Немачку на разне курсеве у току лет њег распуста, радне логоре, етудентске конференције, семинаре и научна путовања, као и за студенге који сталво студирају у Немачко]. Овај попуст не ноже се користити на чисто туристичким путоваљима као и ва пропутовашу кроз Немачку за друте земље. ЈУЖНО АФРНЧКА УНИЈА ФОРМИРАЊЕ УЈЕДИЊЕНК СТУДЕНТСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ Недавно је у Кептауну одржава конференција претседника н ивтпретседника студентских савета са свих универзитета Јужно-афричкв уније. На конференциЈи Је донего више предлога за ствараље чвршћ« сарадње Јужноафричких уннвервнгета. Донета Је одлука према коЈоЈ греба освовати Јужноафрички уинверзитетски секретари Јат иао руко водство УЈедињене студентске орга ннзације. За почетак радом ћв руководити администрација студентског савета Универзитета у Кептауну. ТУРСКА •I' САНАТОРШУМ ЗА СТУДВНТЕ Више од 10.000 турских студеиата помоћи ће кампању скупљаља при лога за изградњу првог студентског санаторијума. ПроЈектовани еаиато ријум, који ће имати сто расположи вих места, биће изграђен у Жстажбулу. установљено је да 5% туреких схудената болуЈе од ТБЦ. Када санз горијум буде завршен у љега ће ипак моћи да се смести само сваки гринаести студент који болуЈв вд ТБЦ. За реализовање овога проЈекта додељена је и од Светског увирерзитетског сервиса сума од 25.000 долара. ИНДИЈА ОТВАРАЊЕ ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА УциверзЈггет у Натуру поднео Је централноЈ влади У Н>у Делхију петогодишњи план издатзка у висини од 4,500.000 рупија, коЈе треба реализовати отварањем шест нових оделења на Универзитету као и за проширење зграде универзигетске библиотеке. Овај програа* предвиђа и отварање специјалних клиничких в других здравствених установа за студенте. Универзитетске власти се надају да ће примиги ову субвенцијалну помоћ из Н»у делхија, као и од других дародаваца за остварење предложеног програма.

Скандалозне појаве иа игранкама у дому „Милован Ђилас“

Требало би забранити игранке или створити ред на њима

„Докле ће нас овако ометати да у миру проводимо суботе и недеље увече. Више се ово не може трпети“ биле су речи многих студената и студентки ња када је у недељу вече, не по први пут, догило на игранци у дому „Милован Ћилас“ до та кве туче која се може назвати правим скандалом. Изазивач нереда била је јсдна група студената који су по свом досадашњем понашању просто онемогућили провод мно гим колегама и колегиницама. Ова група коју сачињавају Божо Ускоковић, Момо Реџић, Вла до Шушовић и др. већ је позната на игранкама у дому „М. Ћилас“ по свом некултурном, може се рећи безобразном понашању. Тешко да прође које вече а да се еа неким не п освађају, изазивају на тучу. стварају гужву, прете девојкама, добацују служећи се уличарским речником. Због тога многи не долазе на ове игранке ј ер се плаше свакојаких не прилика, пошто се Божо са својом „гардом“ стално шеће кроз салу и у све се меша. Они користе и најмању ситницу да се потуку. У томе изгледа уживају. Тако је било и про шле недеље када је Божо са својом групом, а придружио им се и Жарко Бошковићзбог не ке девојке почео тучу која се завршила хапшењем њих дво-

јице и ломљењем народне имовине. Оно што раде Ускоковић, Реџић, Шушовић и комп. у сваком случају забрињава поготово када се види да надлежни не предузимају никакве казне не мере. Ми се питамо зашто управни одбор студентског до ма „Милован Ћилас “ не истера из дома двојицу из ове групе бојаџиЈа, зашто њима и уопште једном броју свакојаких ти пова чије је стециште постала сала за игранке у дому „М. Ђилас“, не забрани приступ у салу; зашто њихове студентске организације мирно гледају на брљање угледа и цасти члана ССЈ; шта школске власти мисле о оваквим иступима слушалаца појединих факултета ?1 Ова питања ми оправдано постављамо и тражимо на њих одговор. Такође захтевамо да се у сту дентском дому „Милован Ћилас“ забрани одржавање игран ки које су све друго више него места за разоноду студената. Ово би требало учинити одмах само ако се не стане на пут реномирано] уличарскоЈ групи Ускоковића, Реџића и др. Исто тако тражимо, уколико се настави со одржавањем игранки, да се тамо, иначе, створи више реда, спречи извођење ра зних неукусних егзибиција и за брани приступ и свему и свачему. Зимус су се увлачили и кри миналци па се десило и неко лико к ра&а.

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 11