Студент
МЛАДИ... Треба да се окупимо „БРАНКО КРСМАНОВИЂ" ОЧЕКУЈЕ НОВЕ ЧЛАНОВЕ
Глорификаторски диспониран! желе злуради да ме омету док отварам сталну и нову (и стално нову) „Студентову" рубрику ЈвЛАДИ .. Ја сам, пак, мишљења да испред свих нас има оних који увеЛИOО предн»аче и своЈим раним пвстигнућима дају обележЈе нашем времену и своие добу. Сваки почетак Је тежак и нека га дужна критша и потребно ммње исправљаЈу и оцењуЈу. Ми Кемо на оскудном вростору, само настоЈати да наЈкрупниЈа од тих нових, надолазеКих МИВI можда по први пут, с цскренлм одушевљешем и поносом поЈедикачно истакнемо и тако у неку руку задовољимо огапту потребу и жељу. Јер ко Ке о н>има као о колегама и ЈБУДИМА, а не сато као о младим уметницима и ваучницима, активистима и спортисгима да проговори, да их боље разуме, да саосећа, да им ее диаи, да хх потстакне, ако не МИ, њихови вршњаци, можда и следбенвж; МИ. њихови савременици!... Нисам ли у праву?! Када у нашем избору, насумице из читаве масе претендената, вреба издвоЈити прву личност и почасквовати Је отаарањем рубрике, олкгм Јој признан.е после низа уснеха' и зажелети Још већи успон у цретстојећим подухватима, нека то буде млада и нада све талентована чшшмца Југословенског драшскот позоришта
Михаиловић, из „Студента“. Јовановић. Манулов. упознао сам се са члановима упргше. Како сте летовали? почик»ем интијсто. О тропжу пувлике шалс се. Има ту и истине: једанаест фолклорних концерата дуж Јадрана и у Задру, свако вече између два путовања, а преко дака плажа. И вупи сити и овце на броју. ЈГепо, богами... дивим се сналажљизости. То нису путујући глумци ни тезгапги, то су млади уметници и излетници. Како „Бранко Крсмановић“? Окушкамо се, окушвамо, одгорара први. Колика је братија? питаж другог колегу. Хор 110, фолклор 60, оркестар 40, позориште 50, — набраја. 280 збрајам у себи. Читав батаљон студентарије. Велим са задовол>ством. Они тако не мисле: Мало нас је. Како? чудим се. Мислимо на бруцоше и апсолвенте. Колико воде истекне (иноги одлазе!), мора и више да ое долије у рвзервоар. Па како ћете? саветујемо се. Октобра су аудиције, каже Ђура Манулов. Треба их одмах уклопити додаје Пера Јоваловић. Курсеви, пробе од почетка... Као да се спремате пред лице човечанства? Аха! Градски фестивал у октобру. Хоћемо да смо први као прошле годкре допуљу-37 се. Па онда јубилеј деценија АВНОЈ-а, 100-годипш>ица Бран ка Радичевића у Карловцима, 120 година Крагујевца... Сви нас зову, нарочито фолклорце. А избори? извлачим из н>их нити новинског материјала. Наравно! разумемо се као да је сувишно о томе говорити. Шта је са глумчардијом? Кубуре са репертоаром. кад ови писци не умачу пера за домаћу драму. Обо)е имају лоше мишљење о нашој савременој кн>ижевности. Шта студираш? пита мв приватно Ђура. Књижевност. Каје се што је предамном ружно говорио о њој: да ми не убије илузије. А ја знам све то, учмалост, па шта могу. Да им је бар нека студентска драма. макар је и факултетлије написале, а да иоле ваља... Шта ћете ако је не добијете? Предвиђамо Крефта „Креатуре" и Едуарда де Филипа „Напуљске милиоваше". Шта да се ради? - Шта је са хором? пи-
там, као знанац за сваког члава велике породице. Иду у Минхен са Штокхол мом и Атином. Студенти света окушвају се. Када? ■ — На ггролеће. А пгго ми не направимо неки светски фестивал? питам се гласно. И хоћемо! О-хо! подаци ми сами ускачу у нотес: „Љубљана, 22-29 новембар: Мођународни студентски позоришни фестивал“. Ко ће од нас, домаћих, да иступи? Загребачка, љубљанска и београдска позоршпна академија и наше Академско позормште. Браво! браво? честитам им, а налив перо ми дрхти по нотесу. Народни оркестар? одговарају на моје питање гудачи, дувачи и тамбураши, ако ке прате фолклорце, а и сами не играју, онда предвиђају концерт домаћих дела за широку публику. Симфониски? говорим с пијететом о класичној музици Они јесу „згметници великим
словом“, под диригентском палицом Слободана Крстића, а Ро сини није пласирао свој „Стабат Матер“ пред публиком. Четвртина сале жаге се спровешћемо кампан»у на Универзитету. Ако успе, јер „моје племе сном мртвијем спава“. Сви се надамо у бруцоше. Омасовљење! саветују ме да нагласим у чланку: омасовљење! Обећавам и ево пишем: ОМАСОВЉЕЊЕ! Ако новајлије неће привући колективан рад, друштвени клуб, штампа по столовима, радио, библиотека са 4000 књига онда ће, ваљда, да их примаме редовне игранке и сутереттски ИНДЕКС бар и тераса биоскопа „20 октобар'*. Али ипак не живи се овде због тога него због оног: ја + ти = ми, ради нашег уздизања и другарства. Надајмо се! мислим се. Одосмо на ггробу, извињавају се саговорници на растанку. Пази, па нису ни они само нема управничка фотвља, и они овде раде... А како тек не би они који ће доћи. Који ће свакако доћи!... А. Д. М.
Из Дикснсовог „Цзрчка на огн>а. шту“ у извођењу КУД „Бранко Крсмановић"
БОСИЉКА БОЦИ
ггошла је на своје последЈ / &е снииаље „Атгикиних * » вреиена". У седам, како обсШша редитељу Владиммру ПоЕгтаћу. Доглв је снимала у радаао-вгудиу насловну улогу у СтанковиНевој Дзшани“. На дру му Је аугомабид од дечје кграч ке нврастао у луксузно саобраћаЈно средство. Фарови су мт» заеешшн очи. Ништа нисам видео пред собом. Угледах је. Од отмсзто одевеве. грађанкв зачас се декостимирала у оријен талку. Игра Крстиницу. УдешаваЈу Је. Прича ми, за то врсме, да ЈоЈ Је стало до Андрићевог суда о шеној концепдиЈи љегове Јзгиакиње. Пристала Је на интервЈу али под условом: без налив пера и нотеса, него пар ту. Уговорено. Прешло се на објекат „Крстиничјш хан“. Пала Је многа шала и шзред озбиљног рада: Пази Боцика, да те не посече! упозорава Је сниматељ пре сцене са ножем. То Је Бато, н»ен задњи кадар: можош је м закхати! обраћа се у шали редитељ првом глумцу, Братиславу Грбићу, коЈм тумачи Михајла. Је л’ да? отеже Босиљка Крстиничину узречицу. Тобож се обрецнула: Како ме мазв то треба написати! Снима се до мрклог мрака. Крећемо аутобусом лредузећа. Дуж слепоочница промичу нам -Ј кроппве дрвореда. Тихо разговарамо о Крстшшци као да нам је заЈедничка познаница. Са ватром у плавим, заморегшм очима говорк о првој роли на фил му. и ие последњој... али нећемо о томе за новине. На небу гнезде ројеви звезда. Млад месец Је само Оудан. И не осетимо кад смо ушли у уснуле београдске улице. На растанку заказали смо виђзље. Званично. Тражим Босиљку Боци, • на лазим Памопу! шалим се када ме Је дочекала раскошпо костимиржна јз а „Федру“. Микрофон у гардероби преноси болни александринац у гласу МариЈе Црнобори. Разгледам унаоколо, све Јв ту у светлу и огледалима. Боци прича о севм... Први су ЈоЈ иступи били у шко ли. Друти разред гимназије. О Светом Сави рецитуЈе „Светлв гробове”. У правом смислу „кариЈеру" почиње као редитељ. У трговачкоЈ академији руководрамском секцијом, са друговима увежбава Нушића и тек узгред глуми. Боци. промашили сте позив! одушевио се њоме професор хемиЈе. Први пут Је наступила после ослобођења као непрофесионална чланица новосадске сцене у некоЈ совјетскоЈ драми. Године 1947 учланила се у најреномираније ОКУД „Лола Рибар“ л у режиЈи Јоже Рутића остварила две прве улоге: Татјану у Чеховљевом „Јубилеју" и Агафију у ГогољевоЈ „Жекидби". Вечно ћу се сећати турнеЈе по рудницима Србије и Космета истиче. Када је основана Позоришна академија, Рутић ЈоЈ саветуЈе да конкурише, па иако Је имала сликарских амбиција (I), ра ди коЈих и учи стручну школу, Јер отац хоће да претходно има „своЈ хлеб у рукама“. Боци полаже', не задовољава; полаже по други пут допунски испит и бива примљена. У класи Мате Милошевића после прве године Је најслабиЈа (!), али не отпада само због компактности колектива! и данас на Академији истакнута Је слика те прве генерациЈе. На другој години Је наЈбол>аl За отсуства МариЈе Црнобори преузима улогу Јуле у „Пери Сегединцу", по што Је управо дипломирала као Соња у „Последњем" од Горког, Првакиња полаже наде у њен деби и Босиљка са непуних 17 и словима седамнаест година (!)
ришне куће. • • Специд ализирала се аа Горки . јевс ликове: н.их пет на броју. Са Миром Ступидом алхернира ■ ЛавренциЈу у „Фуентеовсхуни* • (одакле допосимо њену слику). Волим епизодне улоге, наглашава. То су: Прва дама (~Леда“) и Панопа (“Федра“). По верена Јој Је удога ПросЈакиње смрти (лајтмотив Лоркине „Крваве свадбе" у новоЈ концепцији режије БоЈана Ступице), и собарице Дуњаше у Беловићевој режији Чеховљевог „Вшдњи ка“. За Дуњашу говори: То Ј е за мене новина. Комична улога. Симпатична. РадуЈе се Ташани. Питам даЈе радио није „открио" на дечјим емисиЈама? Да и њима ниЈе упућивала своЈ пријатан тон? Нисам, али бих волела да радим за најмлађе. Ту решеност треба да чуЈу редактори Веоградске станице, ми слим се. Босиљка Боци Је и изврсна рв цитаторка, нарочито народне поезиЈе. Предана. Чак за интерпретациЈу Једне песме обраћа се своме бившем професору Ма ти Милошевићу и консултуЈе св с њии. Осећам њеп сентимент када говори колико му дугује што Ју Је' изградио и одушевљење што има поверења у њу када режира њене улоге и што са њиме игра у „Аникиким врв менима“. Он тумачи каЈмакана. Желим да постоЈи кружок младих рецитатсра -- предлаже. Шта би волела да Једном игра? Шоова Света Јованка Је тренутно моЈа фикс-иде Ја. Иначе свака ме рола заинтересуЈе и одушеви: од модерне па чак до античке. Уз то волим Гудову („Без мираза"), Леди Магбет, Рв гану или пре Гонерилу у „Лиру“, Енону или Федру („Федра") Мислим да ћу их ипак Једном играти. Нисам задовољна ни са Једном својом улогом у целини Н.ени љубимци су: Бет Девис, Мојсн, Оливије, Баро; Прнобори, Ступица, Старчић... и нада све Милошевић и Живановић Цеии велике партнере и алтернате. Увевши Је за руку, на сцену, Миливоје Живановић сигуран > наступању, створио Је њен контакт са гледалиштем. Захвалча му Је. Питам Је о гледаоцима. Е, публика, то Је посебна драж. Желим да буде задовољва и улажем сву вољу да Јој пскажем нешто лепо, Студентска публика ми Је посебно уживање: и данас одем и рецитуЈем по факултетима. Опа Је раздрагана. Волим сваког посетиоца понаособ! усхићуЈе се Онда нам даЈте Једну слику са посветом, за успомепу Заправо, да бисмо вас прспозвали на улици. А.тсксандар Д. МИХАИЛОВИЋ
чланица Је наше наЈвеће позо-
( ФИЛМ ) СТУДЕНТИ СНИМАЈУ
Најбољи филм награђен - млеком
Сала некада банкротиралог биоскотха „Саза“ у недељу је при мила свечани изглед. Прзи пут се одржао фестивал Кино клу ба „Београд", клуба који је донедавно своју активност одвијао углавном гледањем филмова. (Није ли то био само нешто разрађени шшхарички култ фабрике снова)? Последњи фестивал аматерских фшшова Југославије одржан је у Беотраду. без иједног филма београдских аматера. А недељни фе-
етивал пгретстављао је пртратио изнвнађење пред П савезни фестивал у Кран>у. ИНЦИДЕНТ ЗБОГ ПРЕЛАЗНОГ НОЈА Од даанаест приказанкх филмова десет је савгмљено уз учешћв студената. Упркос инвеитивности и понехвто тхретекциозног одабиратва жо тива што су показали студеити, пр-
ву је награду одне© марљиви аматер Б. Мужина својом породичиом хроншсом. Све су награде у материјалу, а победиик фестивала добио Је и прелазну: обличје Дизнијевог ноја Оскара. Преосетљиви трио творада филма „Високи Дечани“ одрекао се своје (треће) награде. Бил. 6и излишно постављати гштање о позадшш овога постуггка. Вило да о« претставлл само ђачку осетљивост појединаца или резултат озбиљиих трзавица у
осо] друштвеној организациЈи гест Је деловао мучно. Мора се признагги да Је фигн« ,;Високи Дечани* по зааоссли и с®ојој архдаектоиици умептчки повезано дело. Оно је својом ваглашеном рефлексивношћу досегло чак толитси ниво да је филм морао да пати од раскорака између артистичке брил>ан тности и аматерске филмске технике. Вво у чему
• ее та рефлексивност састоји. ВаЈн[ шенкер, Муравјов и Петковић ус• пели су да својим филмом одра• зе већ давно уочену повезаност о■ вога манастира са ггриродом око I њега. Умвсто цепидлачења по детаљима тробродне базилике, далн су атмосферу храма који је био извор сујеверја у народу одговарајућим снимањем шуме у околи • ни. Гледалац у варљивом титрању дишћа осећа фреске или блесак полилеоа, фИЛМОВИ У ТАКМИЧЕН.У ЗА БОЦУ МЛЕКА Експврименталном филиу »Iг’sглство ка улици" додел>ена је као утеиша награда боца млека. Не упуштајући се у надлежност жнрија сматрамо да би требало скренути пажву на Једно. Сви остали филмови показали су тежњу за професионалним спектаклом илч за изузетном оригиналношћу. Видели омо жељу да се прикаже ни мање ни више него: Пула, непознати Београд, Јатаган Мала, оршгголог у мочвари, прича о покушају самоубиства и чудесном спасењу, па су чак и новосадски гости пожелели да соојом оскудном техничЕком иврадом капитално обу хвате живот у бродарском дому. Све су то мотиви Један крутагији од друтога. Изненађује машта аутора и њихова самоувереност. Али багп због одвећ уошптеашх тема, мора им се порећи вредност у поређењу са кратккм и уверљивим експеримвнтом „Убиство на улици“. Док у осталим филмовима високом стилу недостаје исто таква висока техничка обрада, дотле у експерименту Фотића, Лукића и Огефановикз лаком пародерском тону ниЈе ништа више потребно да би се остварипа занатска па и уметничка целина. Кажемо, иако са делимичном оградом, уметничка, Јер то Је Један од два играна филма на фестивалу, а којн Је оставио трвЈии* Ји утисак. Широка тематика диктирана на* еловом „Пула“ гушила се у овом филму Бабца и Стефановића да понекад избиЈе на површину у У* спелим сиимцима амфитеатра, мора м звоигика. Филм Макавејева и Димитри Јевића о остацима гтрошлости, „Јатаган Мала", Једини филм са друштвеном темом носио Је У себи понеке филмске секвенце, з текстови као да су били ваЈдуховитиЈи део филма. Добитници друте награде Милојевић, ВаЈн* шстгкер и Стојановић дали су филмом „Са орнитологом у мочвари* Једно од уједначениЈих остварењз фестивала. Доказ релативних (аматорских) квалитета овога фестивала Је и то шт o Је одби Јен филм сниматеља ВЛукића „Рађање Једног филма“ Фестнвал Је успео да уклони н*' ше предрасуде о аматерском Ф« л * му. Трака се не кида сваки час, МУ зиха. иако са плоча, зна да буд® веома синхрона; (нарочито у фи.тмовима „Високи Дечани* и „Убиство на улици"), а у играним ф« л ' мовима глумци не трче као марионете. Снимл»ена атмосфера уме Д* буде и сунчана! А за тврдњу иасловои изреченУ узимамо подршку публике коЈз Ј* за најбољи филм изгласала «Уби* ство на улици“, тако да Је носилал подругљиве утешне награде *И' рија, добио и наЈвредниЈу, иаграДУ публике. Заиста занимљив пар** докс. - Р. ПОООВ
Екипа на терену
И после свега - "Циганка"
Цкганку" написао јеА. Ву чо по моггивима Стаиковлћевог позоришног комада „Коштана”. Шшгући сценарио по мотивима једног позоришног дела, драмски слабо компонованог, не отступајући битно од радње оригинала, Вучов лодухват је унапред био изложен неуспеху. Иттак је Вучо тежио, изгледа, психолошкој драми за коју Станковићев ко
мад ггружа извесне могућносги, али та лепа жеља једва да је у реализацији била наглашена. Остао је претежно Станковићев текс.’ у дугим и тромим, искеданим и без континуитета дијалозима. Али пошто се, углавном, психолошке драме за вршавају трагично, смрћу или поп-гбијом протагониста, имамо у „Циганки” на крају да отац убмја сина, а мало касније сведоци смо и очеве смрти, иако у комаду тога нема, вероватно због стила „велике трагедије’’. Тако смо у могућности да видимо да исти аутор није успео да извуче никакве поуке из недостатка свог ранијег сценарија „Софке”. Иигересантно је напоменути, после овог нашег најновијег филма, колико ваши познати кн»ижевници, радећи на филмским сценаријама, кису у стању да ое прилагоде захтевима филмске драматургије. Режија Војислава Нановића, коме је ово четврти филм, није показала никакав напредак у односу на свој ранији ниво, већ је понавл»ајући своје ракије недостатке, спорим ритмом монтаже, рђааим мизансценом, и површном композицијом кадра, истакла још више драматуршке недостатке сценарија. Тако например, важна сцена Стојана и Коштане, када Стојан нуди Коштапи брак, а
она га одбиза, изузетно богата психолошким прелившла, режи раиа је неубедљиво и рђаво, а решена дилетантски баналним загрљајем. Затим, имамо и отимање Коштане, секвенца врло налик на какву сцвну из не ког „вестерна". просторно веома слабо режирана и неуспела. Велики Миткови монолози о промашености шеговог живота и носталгично жаљење за неповратно изгубљеном младошћу, најимпресивнији редови Стаиковићевог комада, п на филму не губе ништа од својо непосредности и лепоте, али режија није учинила штшта да њихов позорипши изглед колико толико прилагоди захтевима филмског језика. Селма Карловад сем своје ле поте, и прилично лошег играња није поХазала ништа више, тако да је комплексна и рељефна личност Коштане остала бледа и недоречена. Миливоје Живановић као строги утледни домаћин био је упечатљив, а као распој асани хаџија једва просечан. Раша Пла овић био је одличан позоришни Митке. И тако, после свега, премиЈера овог филма наишла је ход наше публихе на добар пријем, вероватно због Боре Станковића и извесгге комерцијално стан дардне уједначености.
М. МИЛОШЕВИЋ
Аутори „Циганке" нмсу филмски пришли лепоти Селме Карловад
Страна 4
НАРОДНИ СТУДЕНТ
Врцј 1в