Студент

Права наше браће у Трсту и зони „ А" браниће 17 милиона Југословена

МЕЂУ ПРВИМА СТУДЕНТИ СУ ДИГЛИ СВОЈ ГЛАС ПРОТЕСТА

Талас огорчеша изазван бедном трговнном Западиих трговаца научеиих да располажу туђом крвљу, претећи је усмерен у једном правцу. Реч Је речена, а одлучна реч поштеног човека не избацуЈе се у ветар; она је бескомпромисна jep се ради о диктату који санхционише робовање. А човек који себе даје за слободу то ие иоже да отрпи, поготово када су у питању н>егова браћа и саборци. Изгледа, слабо нас познају савезнички несавезници. Миглилн су да њихови долари могу послужити као сурогат, надоместак паших права. Не могу да схвате да се тим аршином не мери човек. Ако је историја олаб уџбевик за господу дипломатс онда нека припитају Мусолинијеве црнокошуљаше. Они вас се сигурно сећају! Звају каквн смо виртоузи барутног алфабета. По п»их ће бити веома лошс ако их будемо морали нотсстити ва партизанске дане. За свс што км се деси пска захвале не баш разуагаим комбинаторима Лондона н Вашингтона. Сен Владимира Гортапа, иас, студентс бсоградског увиверзитета извела је 8 октобра на спонтапе демонстрацмје без аајављеанх говорнпка. 7ллце ваелектрисаног Београда до касно у коћ одјекивале су од бучпих студентских поклнча: Остављамо књиге паше јављамо се у бомбаше. Тргујте вашим иемојте нашим... Већ недељу дана ауле факултета умногоме потссћају на иартовске дане 1941 године. Па демонстрациЈама за реч се Јавл»ају чак и наЈновученији друговн, који у свом пенушавом 6есу могу да кажу свега по неколико жучпих, одлучних реченлца. Сећам се једног таквог говорвика: „Ја, као студеит и грађанин, поручуЈем западним продавцима робља да нашу браћу немогу продати јер nja њих стоји оедамнаест милзсова Титовнх партизана"

„Студенти и наставвици Медицинске Велике Школе, огорчени и до краја револтирани, са стиснутим песнипама* разиграним срием и узаврелом крвљу, подижу свој протестни глас против фашисгичких црвокошул>аша и њихових помагача у Лондону и Вашингтону“. (Из телегршва упућеном Савезном Извршном Већу).

На улицама Београда

i»3 дака у дан студенти Београдског универзитета, заједпо са гредљошколдизга, протестују против одлуке влада Велике Б; и САД о прик&учеку града Трста и зоне „Л“ Италији. Та одлука је незаконита Јер владе САД и Велике БританиЈе кису имале право да дају иашу териториЈу ИталиЈи на којој су по ДнЦународпои уговору нлгали саио мандат. ' N тишшњил Говтад ■ коЈи су нашди сирт у таи ницама фашистинке ИталиЈе ве дозвољаваЈу да се поагаи- грешжа.

... И нека знају да разговори о Трсту још нису завршени

у петак у 11 часова пре подне пред зградом I интерне клииике, професори, наставници, студенти и особље института и клиника Медицинске велике школе окутшли су се на протест ни митинг поводом срамне издаје савезника из рата САД и Велике Британије који су град Трст и зону „А“ дали Италији и ставили на милост и немилост истам фашистима из рата десетине хиљзда наших сународника. Преко две хил>аде демонстраната са стегнуттш песницатиа слушало je на протестном митингу говоре наших студентских тгретставкика, ректора - и професора Медицинске велике школе. Професор др. Бранко Шљивић, . ректир Медацишлсе велике школсосжрнуо се на блиску прошлост из историје наших народа Ји јрекао да је историја доказала ко су прави савезници. Подвукао је гнушање наших -народа и наше народне интелигенције против срамног постунка савезника из рата предајући Италији зону „А* и ррад Трст. Дуто испрекидана у свом говору друтзрица др. Марија Ристић претседник синдикалне подружнице Медицинске велике школе набројала је објективне разлоге због којих се наши народи не могу сложити са одлуком САД и Велике Британије рекавши на крају свог roвора: ** „Они нису компетентни да у име свих потписника (21) Мировног утовора са Италијом комадају нашу земљу и даЈу тташу земљу Јг наше људе Италији, онрј истој ко)а је толико панела злочина и недела нашоЈ земљи - . Најнатренији говорник митиа га члан комитета Савеза комуниста Медицинског факултета друт Мироје Перов&ћ са стЛснупш песницама и дуго прекидан протвстниЛ тшролама упућеним САД, ВелИкој Британији и Италији иаМеђу оСтало!' јо рекао: „Даваше зене „А* ш града Трста Италији неће омвтати наше грађане ria ггретстојећим изборима, већ he сугЛотно детовати и збитг све нздге радне људе о«о нашег вољеног друта Тита. Београд је у четвртак увече дао јасзн одговор свима, шта мисли наш народ, чули су га сви, тај одговор дала је истовремено цела паша земља. Мени неће бити тешко да поново узмем тгушку у руке као што сам радио у току рата и да се ворки за правилж>>'рсшсД|С>-"аа-

шс ствари —» за једну правилну ствар. Ми им са овога места још једанпут поручујемо и то свима о Трсту разговорк још нису завршеии!

Преко две хиљаде студенаra, нрофессра и службеника клиника и института потврдило је речи свих говорника, клинући Централном комитету Савеза коиукиста Југославетје и другу Титу, прихватило је протестни телеграм упућен Савезном извршном већу’и Секретармјату 'зр иностране послове и мирнф. без икаквих нереда са пуно достојаиства разишло се своЈил! кућама и радним местима на клигвнсама и институтима. Студши технике осуђују стаа западних сниа V петак пре подне већ у осам сати у аули и ходницима ТехEEHHKfe велике школе Сило је врло живо. Револтирани једностраном одлуком влада Енглеске и САД студенти технике овЈупљали су се да заједхшчки изразе своје незадовољстбо према овој непразаедној одлуци. Посло дуготрајног бучног скандиранл и негодоваља, осуде италијанскогммперијалкзма, израза једнодупшости и решености да се брани озо што је наше, отпхочео је ммтинг. Пред студентима који су исћунетли чагшву aysiy и на првом и ва другом спрату прво је говорио ректор -Техничке ве(Наставак тса другој странц) •

Другог дана после довоше&а неправедпе одлуке о прикључењу Трста ИталиЈи, студенти који се нсжазе у опоравилишту Мојстрапа, са свог прогестног шггаига уиудма су оваЈ телвграм Универзнтетскои offiater cta.

f ГКАО ЈЕДАН СТОЈИМО ИЗА РЕЧИ ДРУГА ТИТА НАРОДНИ студент Р годинахуш НЕДЕЉНИ ЛИСТ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА г . бр. 171