Студент

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ ЕПИГРАМИ ЗАНИМЉИВОСТИ

Епиграми

Три а Један снн Дошло је време да „татино најдраже дете“, „бебица мамина слатка", обиђе факултете и под окриљем Додатка екреазе дому пете и почне да осваја знаае али не толико њега колико „звање’. Али ту је и био чвор проблема: за ко(ји позив Син да се спрема? Деда што дочека да га унуци смене рече: „Нека енглески учи како би могао мени да чита билтене." Мама љубитељ доктората рече: „Нека буде лекар" „Пара као блата имаће увек“ додаде тата. И тако жеље по кући расту, по главама језде Син кога нико не пита ништа хтео би да открива звезде. И најзад, крену на медицину да тату и маму жеље мину. Ако му се деси да на испиту лупи наћи he се године идуће на енглеској клупи. Па ако и тамо изневери можда ће најзад моћи светлосне године да мери.

Колегиница каква се тражи Налорфаној гђици код нас све се гади: све је прљаво: улице, људи, па и храна ЦД лимузине, чак и прстол глади; ништа јој не слета прашина је страна. * Hehe ивер далеко од кладе Отац му је био скупљач дивиденди, погодни слуга кога странци цене. Син постао студент денди. Обоје су спали на стране билтене. Дендија за уши! Нећеш га за друга! Од слуге бившег изроди се слуга. * Студент звани билтенџија Обучен је као врана бела страну ларку има и на „свести Кад ложе да носи страна одела што не би гутао и страпе вести.

Аца бруцош посматра собне декорације

ОПЕРЕ

Дајемо вам 10 питаља из оперског стваралаштва наших н страних композитора. ПокушаЈте да на в>их дате тачне одговоре. За сваки тачан одговор према тежини постављеног питањз, добијате одређени броЈ поена. На крају саЛерите поене које сте добили за тачне одговоре. Ако збир вапшх поена изиоси 20 —25 ваша је оцена одличан. Ако збир изпоси 15 —20 оцена Је врло добар. Са 10—15 поена добијате оцену добар, од s—lo иаше Је знање довољио, а испод 5 поена ваше Је знаље и оцена сдаба. 1) Ко Је компоновао оперу „Фиделио"? Тачан одговор 2 поена. 2) Које су познате опере хрватског композитора Ватрослава Лксинског? Тачан одговор 5 поена. 3) Која је најпознатиЈа опера познатог оперског композитора Беджиха Сметане? Тачан одговор 3 поена. 4) Које су опере компоновали хрватски композитори Носак u Одак? Тачан одговор 4 поена. 5) Ко је компоновао оперу „КавалериЈа рустикана**? Тачан одговор 2 поена. 6) Који Је композитор компоновао оперу „Тоска", а кв „Отела“? Тачап одговор 3 поена. 7) Која Је наЈпозватија РосиниЈева опера? Т-гчан идговор 2 поена. 8) Је компоновао опере: „Чаробна фрула“, „Дон Жуан“, „Фигарова жеиидба*? Тачан одговор 1 поен. 9) Ко еу композитора опера ЈНаЈстори певачи“ и „Оберон"? Тачан одговор 2 поева. 10) Које су познате Готовчеве опере? , Тачан одговор 1 поен. I ■ ' - ■■ —' - ' ■ - s ОДГОВОРИ: •„BHEđojfli" и „вхоГиаз вјоно о odg“ (oi dagog đenJßg (<j jdßhopn (g „HHđagdag ихочгиазо“ Htfdog иниктСц (g и*нвкови odLOfnn (g „ашогш BtTKdolf 4 „BcLCg (f> „ВЈДоаон BHBtfođn“ (g „нисЈоц* и „вдоггЕ и aßg£qf* (z нва ЈиаЊСЈГ (I

Последње вести

Нови Београд, октобра Како се сазнаје из крутова блиских Управном одбору, припремаЈу се нови прописи за упис станара у Студентски град. Наиме, поред досада потребнкх докумената, заинтересовани понеће са ообом још к: уверење о држављанству, крсни лист, биографије својих ближих рођака и н»ихо®а документа, легитимациЈју свих удружења којима припада Сдолази у овзир и Удружеље за заштиту животиња), Заинтересовани морају имати палац на десноЈ руци како би им одговорни службеник могао узети отисак прста. ♦ Опет Иоаи Веоград, октобра Досадашњи претседник управног одбора Студентскот храда Л»убиша Станковић за свој пожртвоваии рад натрађен је праввм на дал>е становање у дому који га равно irpe годину дана изабрао за најодгошорнијег фактора. V његове нарочите заслуте рачунају се и честе посете женском блоку у време које није познато ж»п радно. И то увек по службеној дужности! У крутовима студената шкли се да бквнш прстседник нагје доеоллто награђен. * Амфитеатар V, октобра Правни факултет, досада називан „утешни" мен»а своје име у „ожалошћени“. Поводом испраћаја гфеко хиљаде студената ва друте фажултете у познатом аеродрому патшрнатих ласта (Азафитеатар V) одржана је пригодна свечаиост на војој je вратар овот факултета редитовао тужну песму ТТТантићеву: , ОстаЈте овдје ..." Неколико професора са сузама у очима опростило се од своЈнх паццЈената. ♦ Велики Стадиои, октобра Управа Стадиона Југословенске народне Армије предоиђа проширеље како би се омогућило и осталим становницима Веотрада посеКивање утакмица. На досадашн»им футбалским сусретима сва места до последњег заузимали су бруцоши.

СПОРТ

ПЛАНИНАРСТВО

НА БОХИЊСКОМ ЈЕЗЕРУ

БИЛО је то тихо јулско предвече када је стигла група од 47 студенатапланинара, са скоро свих факултета, на обалу мирног Бохишског језера. Дохшш су ту да се одморе, провеселе и да планинаре. Није потрајало много времена а шатори су ницали један за другим. Док су двојица подизали шатор, дотле су друта двојица доносили суво лишће и сламу. Захваљујући знању и вештини старих планинара, логор је добио још истог дана свој коначни облик. После доручка најзнатижељнији одлазе да се прошетају и да виде остале житеље 'око језера. Врло пријатно је деловало освежење у хладној води. Сплавови су били направљени од 4 5 балвана што су нађени поред пута. Ми смо их увезали жицом и даскама тако да су личили на праве сплавове иако су били само њихова минијатура. Врло често су наши „сплавари" проводили по цео дан на сплаву, па чак и ручали на њему. Кад би сунце припекло јаче они би се само изврнули у воду која је била веома пријатна после врелог сунца. Неки пут могли су се видети на сплаву „дуети“, како седе на њему и уживају у романтици коју пружа дивна околина Бохињског језера. Логорски живот’није престајао првим сутоном (иако нисмо имали осветлења) већ се тада још више ширио. Уз малу ватру наложену скоро на улазу логора, пошто је ту била једино чистина, јер логор је у шуми, могле су се чути хтесме из свих крајева наше земље. Ту су многи хтели да покажу свој певачки таленат, а за то би морали да појачају глас како би надјачали буку осталих певача. Тај „хор“ био је познат околини, пошто се чуо чак на друтој страни језера. У оквиру логоровања ортанизовани су често излети на окол не планинкке врхове. Најомиљеније излетихпте било је до извора Савице, отприлике сат и по од логора. Поред оваквих кратких једнодневних излета прављени су и дужи походи на

Утнеци са логоровања познатије врхове Јулиских Алпа. Једна од најлешних и најинтересантнијих тура била је од Крахвске Горе до Вршића, успон на Мојстровку, затим спуштање до извора Соче долином Тренте до Толмина и Св. Луције и назад возом. Тада је пређено просечно око сто ки лометара. Највећи утисак на учеснике овог похода оставио је извор Соче који преко камених слапова жури пут мора. Веома грандиозно је изгледао Триглав из долине Тренте са висинском разликом ггреко 2200 м. ПОГЛЕД СА ТРИГЛАВА Једна група ишла је до Мојстране возом. Одатле пешке долином Врата до Аљажепог дома где су ххреноћили. Сутрадан су наставили успон разним правцима да би се опет састали на Кредарици и ту ноћили. Ујутру

док сунце још није огрејало попели су се на највиши врх Ју, гославије Триглав. Одатле се пружао диван гтоглед на све врхове Јулиских Алпа. Ту су били на дохват руке Стенар, Криж, Шкрлатица, Олтар, Шпик, мало даље Разор, Присојник, Мојстровка, Лево од њих Јаловец и Мангарт као да су срасли, личе на грандиозне стражаре наше домовине. На северу дижу се шу. мовите Караванке са белим врховима. На северо-истоку види се као нека купа цели масив Камнишких Алпа. На северу беласа се Глос-Глокнер, и врхови око њега, сав покривел снегом и ледом. На северо-западу поглед нам пада на чувене Доломите. Док су нам шшнине затварале видик према дотле према југу отварао се диван поглед на брда и долине Словеначког Приморја. На самом хоризонту види се тамоно плава

пруга како се на левом крају сајвија у недоглед. То је Тршћански залив. Ту је град са нашим живљем који је отет из народних руку. Сетих се колико смо жрггви поднели до сада, а ипак он није наш, Опет по шему гази мрска фашистичка чизма. Полако почесмо да сила зимо низ стрми гребен ногу пред ногу, не смејући да погледамо стрме литице које су се пружале и са једне и са друге стране. Ускоро смо били на Кредарици. После краћег доручка узесмо ранце и кренусмо ка Доличу. Успут смо препричавали јутрошње догађаје. Већ смо прешли велико Мелиште Хрибзрице и спуштамо се у долину триглавских језера. Што више силазимо постаједа говорл»ивији. Падају разни коментари, да ова долина личи вз Тексас јер нема ни једног др* вета итд. Ко зна докле би & разговори трајали да се ®Ч е пред нама указала једна дивна кућица, а то је бизха коча пр« триглавским језерима. После краћег одмора и „огледата" у језеру настависмо пУ 1 прво кроз ниску и ретку шуми* цу, а доциије кроз неку непро* ходну шуму, кроз коју једиз° мохе да се прође овом craso«. Врло често су се чули усклид 51 усхићења изазвани прмродним лепотама овога краја. Нафгеппе је било седмо језеро из кога су вирила два три велика багока камена и помало га мистиф* 1 ' ковала. Ту смо се добро одs*°' рили и окупали и свежи наста* вили даље ка нагпем лопФ? који смо видели са виоше <&° хиљаду мегара. Настаде ДУД 3 трка низ брдо ко he пре Д 3 стигне да исприча осталмз* 3 како смо се провели ва овоа дивном ИЗЛ€*ту. Дани су нам пролазили у излетима, мзло у одморУ* • шали и весељу од јутра до У' вече, забављајући и себе » ге својом веселошћу, реметеви тишину околних брда. весео глас остаће дуто ма учесника и често оне дивне успомене са Бово*®” ског језера.

Д. ЖИВАЛОВ»»

★ ★ Чланови плалишврсжог ддуштва „Коиашпгк" ове године извели су низ анција и обишлм велики број планина, не само у Србији всћ тиром Југославије. На слици их видитво како су доспели да се попну и па врх Триглава, У току ове пш*олске годиве плазпгнари сту дентског друштва оби ћи ће многе интересантпе пределе и ituaнине каше земл»е ★ ★

Чланови ДТВ „Партизана “ на летовању МЕЂУ МОРНАРИМА

Секући заталасану површину мора моторњак ЈРМ журно се приближавао обали. ЈВуљаЈући се под своЈим бучним теретом фискултурника изгледало Је да ће се сваког часа преврнути и истрести ту шарену групу у прохладне таласе Боке. Али обала Је била већ на домаку и убрзо се та шаролика весела гру па са разноликим реквизитима изгубила у пространом кумбровском парку. Кумбор мало осамљено пристаниште недалеко од Зеленике са сво Јим ведрим и марљивим становни-

цима морнарима, допринело Је нашем одушевљењу и залагању које смо уложили у изведбу академије. Била Је то Једна од наших наЈуспелијих академија коЈе смо приредили у Боки у циљу проширења и популаризациЈе наше организациЈе. На пространој зеленоЈ пољани окружени са свих страна многобројним посматрачима изводили смо тачке Једну за другом. Ређале су се о«е без паузе. Са стране где Је стајала група наших посматрача чули су се гласови: „Осмица“ Је одлично успела.

Како ће изгурати вратило. Сви су већ преморени. И док се пољана полако празни уз опроштајне поздраве, ноћ је неприметно обавила цело пристаниште. Било Је време повратку. У општој буци растанка на пристаништу мотле су се чути само повремено јасне речи: Трипут ура за нашу морнарицу... Дођите нам опет. И ко зна докле би то траЈало да ее моторњак изаенада не покрену. Песма, смех и шале одјекивали су још дуто на недотледном пространству мора у ноћи док сс' наЈзад на домаку Херцегновог све изненада не утиша. Једни су утонули у своје мисли губећи се у оном чаробном богатству слика које ствара месечев сјај у води. Други су се упорно трудили да још издалека угледају заставу нашег логора који смо оставили у том граду цвећа.

Мења ХОЏИЋ

Успео салто

АЛПИНИЗАМ

Други почетнички алпинистички течај

Студентскл Алпинистички отсек у заједlсчди еа Студентским плалииарским одбором н Комисијом за алпинизам Плашшарског савеза Србије ортазшзује други пзчетнички алшшистички течај коЈи ће трајати од 14 октобра до 18 новембра. Течај почиње у среду 14 октобра у 19 часова предавањем старог алпинисте Душка ЈГакптића: „О етпци алпкнкзма' у просторијама ГО ПСС-а у улицн Змаја оД Ноћаја бр. 9/IV. Теорижжа предавања одржавају се сваке среде у исто време. Практичне вежбе одржавају се сваке недеље пре подне на вежбалиштима у околини Београда. После заиршеног течаја предвиђена Је тура у Хомоллке плавзгас са успошша у стеки Вукана. Д. Ж.

Гавм (vrviPHara Веоп»а поког пшвеозктета ■ аелпллх школа .Vpehvje реаакциини колегијум, одговорпп >редвик Јосио Франић. Уредниттво и адлпшистрација Веоград. * ЗДе * е Балкансчи 4 ГУ: гелефов 23-464, чековви рачуи 1032-Т-227 Тромесечна npemsara 72 дин. Штааша в Глас“ Моше Пијаде 8. Лист излази средом. Цева 6 диварл. t

Страна б

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Врој i 7