Студент

Интервју нашег сарадника са ректором МВШ, професором др. Бранком Шљивићем

Преко 2000 нових студената

ПИТАЊЕ: Друже рек«jpe, редакцију вНародног студента" иитересујв ваше ммшљење о најактуелнијим проблемима на МедицинскоЈ вејлико/ шко ли, створеним уписои већег броја нових студената на факултете Медицивске велике школе. Ка ко сте решили оваЈ проблеи оргаиизације теоретске и практичне нзста ве и на коЈе ете проблеие наишлн? Да лн ств добили извесна материЈална средства, колико, од кога и да ли су ова Мввољна? I Одговор: По објави наквадне |длуке Савезног извршног већа 1д 19. IX. о. м. ове године, корм су укинута ограничења за гпис ж на факултетима МедиbfflCKe велике школе, уписало le на ову школу у прву годину h<ynHO 2.032 нових слушалаца, којих 1254 на Медицииски, 181 гаа ОгоматалошЕи и 197 на (Фармацеутски факултет. Меiy повтгм слушаоцима примљеbo је 153 дахихомираких слу

шалаца одловараЈзФих среднлгх сгручиих шкххла и то: 124 на Медицииски. 14 на Ого матолошки и 15 на Фармацеутски факултет. Обзиром на досадашње могућности ових факултета, за пружање правилне и квалитетне наставе, број нових слушалаца прве године премаша четири пута досадаптљи реалии капацитет Медицинског факултета, а два и по пута капацитет Фармацеутског факултета. Процентуално највише интересовагње свршеких матураната било је за Стоматолошки фвкултет на коме је број уписаних слушалаца прве године дванаест пута већи од досадашњег сгварвог капацитета овог факултета. Већ приликом доаошења tsoменуте одлуке Савезнот извршног већа, био је предвиђен велики прилив нових слушалаца ва фаисултете Медлздишже велике шхоле у Веограду. Зато је истовремено осдлучепо да се при Изврцшоаи већу НР Србије образује посебиа комисија која he на предлог оцговарајуће комисије при ректорату Медицин ске велихе школе, а на основу иишљења упранника Ипститута и клиника као и свих предметнкх наставиика обсзбедити потребна средства да би се капацитет ових факултета повеhao у погледу настаиног и осталог кадра, школског простора, ситреме, издавања потребних. уцбекика као и гтовећаља броја болесничких постел»а и укључењем помоћних база за извођење практичне наставе из кли ничких предмета. Пуно разумевање и начин на којм су предлози ректората гтрихваћени од стране комиоије при Изврпшом већу НР Србије, обећавају да he у најскоријем времену бити у потпуности остварени сви предуслови за правилно одвијање квалитетне теоретске и практичне наставе на факултетима Медицинске велике школе под новим условима. Теоретска настава за слушаоце прве године почела је 10 октобра на Медицинском и Фар мацеутском факултету, 12 о. м. на Стоматолошком факултету. На Медицинском факултету сгтроведена је паралелна настава за слуптаоце прве године подељене у две групе (група А и Б); jen је и највећи амфитеатат> Мвдиииноке велиасе тгжоле са својих 750 седишта био недовољан да под хигијенским условима прими заједно све ове слушаоце. ПИТАЊЕ: Чули смо да Је сада изашла опет нова Уредба о режиму сту диЈа, или пак .да су мзвр;пене извесне измене. ли бисте могли да иам иажете њене основне ка рактеристике и предиости? Одговор; Правилници о режиму студија на факултетима Медицинске велике школе, као и накнадне измене у њима и

• наставним плановима, донети су прошле године и објављени од сгране одговарајућих деканата слушаоцима. Шгкакви нови пра вилници о режиму студија накнадно нису донети. На Медицинском факултету донета је ове године само предазва одредба у вези с изменама у наставном плану које су извршене крајем протекле школске године. По њој се свршеним слушаоцима друге године без положених испита из хистологије и анатомије дозвољава изузетно ове године упис у пети семестар, како би им се омогућило да слушају целу материју из физиологије коју су почели да слушају прошле године по ранијем наставном пла ну. Поменути слушаоци неће моћи уписати шести семестар без положених испита из хистологиЈе и аиатомије, а ссдми семестар без испита из физиологије. ПИТАВМЕ: Шта би по Вашем мЈЛпљењу требало да ураде удружења ССЈ фахултета Медицинск* велике школе да школехмм властима помогну у решавању проблема те оретске и практичне наставе на свнм факултетпа изазваних већим rrp* ливом нових етудената? Одговор; У вези са повећаним приливом студепата, удружења сгудената на факултетима Медицинске велике школе, заједно са својим најбоље he помоћи школским властима, ако што активније наставе да спроводе овој досадашњи правац рада. Она 0и знатно допринела успешиом извођењу практичне наставе за слушаоце прве годиие. апоо Ои ангажовала своје кајбоље друтове да се у довољном броју пријаве на конкурс за дем)оистраторе, како би ови под руководством настап гооса и асистената пружили сво јим најмлађим друговима максималну помоћ на практичним вежбама. Опи треба да и са своЈе стране упућују своје млађе другове да се чврсто придр-

жавају правила, дисциплине реда и рада у школи и да брижљкво чувају опште народну имовину у слунхаоницама и веж баоницама. Да као и досгда вредно раде на културно уметничком уздизању и неговању спорта код својих чланова, јер he ови по завршепим студијама имати да раде не само на здрав ственом, већ ина културном уздизашу свога народа. Сем тога, удружења студената наших факултета треба да буду у знатније тешњој вези са својим школским властима, но што је то био случај прошле школ ске годмш и да преко претсгашшка година, а нарочито преко претстагаиика за поједине предмете буду у теијњој вези, но досада са предметним ваставти-Ецима, ради што усшмшпијег Ј<ешавања заједзшч ких проблема.

ПИТАЊЕ: Да пи висте хтели да нам кажете какав Је резултат диску сије о кадровском проблему на МедицинскоЈ ве ликоЈ школи, коЈи се во• дио Још прошле школске годиие? Одговор: Кадровски проблеми бшги су предмет продубљене анализе и опсежних дискусија од стране факултетских савета, а нарочито гл Медицин ском факултету који је крајем пронгле школске годино донео и начелне закључке о шиада. Дефииштивиге одлуке по конкретхшм случајетаиада бнће ускоро донесене од страшсе иадлежттог ренубЈгинког органа.

др. Бранком Шљивићем

Вањв ЈАНОШКОВ

Др. Бранко Шљивић> ректор МВШ

Дрскост једне Американке и колонијална душа неких студенткиња

ТЕК што је објављепа i одлука Владе САД и i Велике Бритаиије о у■ступању зоне „А“ имлерија- i ■ листичкој Италији, наш на- (l |род је спонтано изашао на ( » ■ улицедапроггествује, спремаиЈ ■на све. у моменту када су ( » ■се студенткиње студентског i ■дома „Вера Благојевић" crrpe i Iиале да изађу на улице, при i ■шла им је америчка студент i ■киња Дијана Џонстон и по- (» ■делила листиће са двадесе- ( ► Iтак питања, тражећи на њих ( » •одговоре. Између осталих; ( » које сте вере, идете ли у цр- i кву, колико пута излазите ( » са младићем (недељаго, ме- ( » сечно?), пијете ли код кућв ( » или у ресторану итд. ш*д. О- ( » вакав гест америчке студент ( » кише која већ шест месеци ( » ужива гостопримство наше ( ) земље, а од тога три месеца ( » живи у студентском дому # „Вера Благојевић", морао је ( » разумљагво повредити понос i и достојанство наших лево- i јака. Зато су се њих 250 са- i стале сзгтрадан на домској \ конференцији да упитају сту л ленткињу Дијану Џонстон како морално право има она л да организује анкете у дому i без знаша и сагласности о- i вог колектива и са тако про- i вокаторским питањима. Шта ф ie радила Дијана Цонстон у i •Тугославији за ових шест ме л сеци и да ли је ишта нау- л чила. Бранећи свој гест ова i студвнткиња рекла је отпри- |( лике следеће: мени су у мо- ф ioj амбасади казали да ће ми i бити немогуће да организу- ф |ем овакву анкету, али сам i ја хтела да докажем супрот- ф но. Но, тек сада нидим да у ( » ТтгосЈгавији заиста нема сло- i боде и зато није чудо што ( » Америка мрзи Јутославију. 11 Оваква дрскост једне стра- i* не студенткиње која Је yf нашој средини живела три месеца, и имала могућности? да разговара сваког дана, о- f правдано Је изазвала наших девојака. f Ми не веру Јемо да Југо- £ славију мрзи радни човек f Америке, али ЈугославиЈа f презире сваког оног ко yf ову земљу дође са прљавим f намерама, као што је Дија- f на Цонстон која оваквим, за f нас увредљивилт путем „же- f лн* да коритује мишљењег америчке амбасаде у Бео- f граду. f Конференција је једногла- f сгао искључила из дома некег давојже којс су заједно caf Дијаном Џонстон припрема- f ле ову анкету, а за које ова каже на конференцији: „То f С У једине девојке које вал»а- * све остале су рђа- f ве “- Колонијалну душу ових f Девојака нека покаже и ово: f оне су ишле толико далеко f ла су вавече скидале одећу f св амвричке студенткиње ка- f аа Је ова одлазила у кревет. V Можда због поклона или из \ ЛРугих разлога. Али, свејед- f ио. Наш народ Је знао, а зна- f ое и убудуће да презре људе f 663 нзциогаалиог поноса и f Достојанства као што су oßef Девојке. f

ФИЛМ

Клуб кинотеке

Комврцијална жжитика откупнкх филмских предузећа оставила Је незасићсне апетите aams,iana филмске уметности. Најезда трећеразредшгх фшгиова потиснула Ј е филмове од вредности. Можда Je и то разлог што Је музеј jomoreке од почепса овв сезоне стално пун. При хинотеци ради Једна при влачна установа. Клуб Југословеп схе кинотеке на редовиим недељним састаицима гцжказује фнлмовв и дискутује о н»има. Црограм за овогодашињу сезону садржат два циклуса филмова, од хој<их Је први посвећен филмовима Абела Га-нса, « друтп епоои класичног совЈетсзсог филма.

ЦккЈгус фиошкува Абсоа Ганса састсцЈи се *«з филмова; „Точак" део „X симфонијс" „Наполсон" „Лукреција Ворђија" и „Капетан Фракас". Поред ова два циклуса на програму клуба налази се низ историеки и уметнички значајних фил мова. По новом правилиику омогућено је и студентима чланство у клубу. У дискусији приликом доношења озе одлуке изражена је претпосгавка да he евентуалки неозбил.

ни студенти бити прнродно влими нисани програмом који he за њих бити врло досадан збот псагих или некада гледахшх фклмова. Тако ]е и студеитима који воле филм пру жена могућност да систематски уживају у љему. Циккус Абела Ганса почео Је Јуче тгрвом претставом његових фил мова. Цнклус класичног совЈетског филма почео Je Јуче приказивањем филма „Генерална линиЈа* СергеЈа АЈзеиштаЈна. Д. М.

Комплекс инфериорности -узрок моралног пада човека

Клод Авлин:

„Осуђеник“

Просвета Је недавно издала кн>игу иОсуђелнк* Кло да Авлина који је велики пријатељ ваше земл>е. Говорећи о концеттцији свога романа Клод Авлин је рекао да је то роман о човеку који би изван буржоаског друштва могао да постане „неко”, али коме његова слабост намеће као једиии идеал да буде нешто у томе друштву ида га оно прими. Сам аутор је декларативно, критички указао на ооциолошку условљеност трагичног занршетка свога јунака. Андре Гадон је човек ко ји је у класном друштву доживео такво разочарење које he бити довол>ан и убедљив разлог његовом самоубиству. Аутор даље сматра да ни тај гест не вреди више нето сви осгали, које је учикио у живогу. дш кад је у питању човек као ов, такав гест искупJhjje и подиже”. Какав је човек Андре Галон? Да би показао карактег свога јунака, будућет убице и самоубице у еволуцији, да би дока-

зао да Је, „сваки човек заувек оСележен својим детињством”. Клод Авлин је почео • повест од дечачког доба главног Јунака. У тим школским годинама у психологији дечгка дешавају се такве промене којима су повод и разлог друштвено економски, углавном социјални услови њиховог живота. Врши се прва класна диферен цијација и поЈгаризација деца богатих и деца сиромашних осећају се као два света. У так вој средини формира се млади Авдре Галон. Његови друтови, синови богатих родитеља, постају свесни своје содијалне супериорности,* они ту своју сзтпериорност изражавају на врло драстичан начин; они постају због тога зли, њихове детиње душе захватило је Једно њима ново осећање моћи; коЈом се може друти тлачити они посгају мали садисти. Класно друштво, васпитање и околина стварају од њихових душа, до тада чедних, искварене карактере, моћне и обедае,

свесне своје екоиомске моћи будуће калиталисге. Мали Андре oceha и гпреживљава њихова избегаваља, исмејавања и вређања, која се завршавају ударцима. „Кад су ме тукли једва сам се усуђивао да избегнем ударце”. Једног дана сам узвизснуо : „Опросште”. Аадре тражи опроштај од другова који га бију и пљују без разлога, Његова психологија је већ тада окупирааа комплексом мање вредносги. Даља еволуција шеговог интелекта и карактера са сазревањем од де чака до човека стално је под утицајем комплекса инфериорности, који модифицира карак тер у негативном смислу ствара јући од Андреа слабића доцнијег полтрона. Први успеси у друштву и бољи услови живота стварају од Андреа самозадовољног буржоаског малограђанина сервилног према претпостављеним, још увек ллашљивог. Такав Андре пада у шаке Дуибера, бескпупулозног хохштаплера и простгтгзтгке Поли. У друштву таквих љу-

ди Андре пада још ниже. Проневера и крађа веће своте нов ца одводи га на робију, После робије следи убисгво и самоубиство као једино могуће решење. У овом роману се осећа естетска кнтенција аутора да се кроз развој једног човека у класном друштву индицира 'основни економски фактор који условл»ава каратггеролошке особине човека. Да Андре Галона нису још као дечака мучили друтови који су се осећали социјално супериориији, не би се ни ш ocehao инфериорним. Тај комллекс побеђује све оно што је морално здрзво, слободно, незааисно и хумано у човеку. Андре Галон кије подлац, ни лопов, чак ни онда кад нраде. Он то не чини зато што је толико покварен да је потпуно свесно одлучото да постане лопов и да му то буде ирофесија, то дело он чини зато што је слабић, хото се ооећа слабији и од оних к<г 'ји као Дуибер немају никаквих људских квалитета.

Дивко ДАВИДОВ

Излазиће „Видици“

Главви и одговорни уредник књижевног листа Савеза студенага Филозофског факултета, Петар Ца џић, дао Је нашем уреднику писмеиу нзЈаву за читаоце „Народног студента": ,У „ВИДИЦИМА" ннсу сређене финансиске прилике и не зна се поуздано да ли ћемо наићи на потребно разумевање, и да ли ћемо иоћи наново да излазнмо почев од првог новеибра како смо предвидели. Било би доиста штета ако „ВИДИЦИ" престану да излазе: лист Је стекао известан углед и, колико Је мени познато, ужива врло добар глас и у круговима књижсвннка, што са осталим студентскнм покушаЈима (књижевним) ниЈе био слунаЈ. „ВИДИЦИ" су први □рактично учинили нешто и на „измирељу" „табора“. Ua и*стој страии Једног броја нашли су се, рецимо, Душан Матић и Зоран Гавриловић, а у другом Милан Богдановић и Зоран Мишић. На страницама „ВИДИКА“ први пут се поЈавио са две песие и талснтованц Бора Радовнћ, да би, непосредно после тога, добио место м на стравицаиа „Нове Мисли“ и „Књижевности“. Ово што сам поменуо, царавно, нису Једини разлози коЈи налажу да „ВИДИЦИ“ наставе са излажељем. Уколико настави са излажсљем, лист ће углавном наставити са спровођељем оних иитснција које су иогле да се уочв у последља два броЈа. Могу да кажем и то, да ћемо убудуће века питања нашег

културног живота поставита са већом оштрином и са мањв обзмра. Код нас се, уопште, мвото болуЈе од обзира. О многим стварииа » којима је преко догребно говоритн данас, товори се мадокрвно, ввз довољно кљижевне страсти н сквлости. Ми се нећсмо устручавашђ да, тамо где трсба, и у складу са нашии могућностама, будемо шшекад и „апфан терибл* вашег кљмжевног живота. Лиет ће се у спровођви.у таквое става ослонити пре свега на своЈе* јавности познатије сараднике, вак he варавво, врата бити широм «• ворена и за оне који се првн nyt Јавља Ју. Цредвидели сио и отвараље нввих рубрика коЈе ће, надам ее, значити освежење, и о коЈима за сада, наравно, ве бих желео да говорим".

...и „Млада култура" Главни и одговорни уредник Славко Вукосављевић, књижевник, дао је незваничну, али noуздану изјаву да he „МЛАДА КУЛТУРА", која Је после тринаестог броЈа из техничких и финансиских разлога престала да хзлази, благовременим рсшењем истих, поново окупллти иосва и већ реномирана имеиа књижевне генера ције младих. А. Д. М.

„ЗАШТО ЈЕ МСС ПОЗВАО ССЈ НА КОНГРЕС У ВАРШАВјГ*

(Наставак са друге стране) даци за фестивал и конгрес а звучне нове пар»ле су за „спољ ну употребу". А ако се анализира 111 конгрес МСХЈ-а у Варшави онда се да одмах уочити да тамо у пракси нису дошле много до изражаја пароле за спол>ну употребу, него се читав конгрес одвијао на пропагандној платформи коју је горе оцртао Васил Мусат (свакако не његовом заслугом но заслужујући „генијалности“, „премудро сти" итд. његових господара из Москве). Па ипак и те пароле за „спољ ну употребу" показују унутарњу слабост МСС-а (совјетског

система и његове пропагандв): сарадња са „демократским елементима,, је компромитована, јер се та реч ван света МСС-а чита као сарадша са „гнгформбировским групицама" а то није нимало популарио. Сада се стално истиче сарадња са ЈГ кок>зервативцима и либералима", „ социј алистима и комунистима, католицима и протестантшга, православним и муслимакима*. У задњи моменат ушли смо у тај њихов план „за сарадњу на широким основама", Али и ми смо били у том њиховом плану као и многи други, не због сарадње но због прооаганде и нама добро познатв „стаљинске стратегије и тактике“ сада не и стаљинске али ■*тиме не мање бирократске него јуче. Но ми смо својом вол»ом као и досада остали ван тих. њихових планова. Да је то баш тако показују још неке чињенице. Низ националних стуцентских унија које нису чланице МССа, а које су такођв добиле позив за конгрес у Варшави (а добиле су га у року предвиђеном статутом) постчвиле су у одговорима и у преписци са МССом питање позивања Савеза студената Јутославије на конгрес. Националне студентске уније Француске, 3. Немачке, Шведске, САД, у својим одговорима износиле су потребу позивања Савеза студената Југославије на конгрес. У већини тих писама те уније критикују став МССа према Савезу студената Југославије и то узимају као једну од основних илустрација праксе МССа, (Например Французи о томе пишу у свом писму МССу читаву страницу и rro). И таква ситуација гонила Је руководство МССа да упути формалан позив Савезу студената Јутославије и да тим покуша да избије из руку тих нациоиалних студентских укија један од аргумената који је увек погађао „Ахилову пету" политике МССа, На основуоводената Јутославије Је оценио га Централни одбор Савеза студа је МССу био позив потребан ради тактичких и пропагандних разлога. С друге стране ма колико то био тактички и пропагандни позив то је и објективно признање пораза непгриј атељске активности и намера МССа пре ма Савезу студената Југославије (као што је и мен»ање курса у политици СССРа као нове тактике за оне исте једине циљеве које бирократско државно капиталистичка струк тура може да постави, објективно и одраз оних унутарњих превирања и слабости те структуре). Све у свему, наш одговор МССу на позив морао Је sити негативан и ми смо им морзли ставити до знања да уколико њихов позив значи и промевгу политике и жељу за сарадњом он сам по себи није још довољан, потребни су докззи у ггракси. А какве су доказе <жи пружили и да ли смо ми у оцевз* имали право показуЈе свал чс S и садажина 111 конгреса MCCk.

17

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 5