Студент

ДА ЛИ СУ ПРЕВЕНТИВНЕ СВЕСКЕ ПРАВА ПРОТИВМЕРА

ОЉАЧИН БУМЕРАНГ

МЛЛДаев Ољача Је иаумио да на удар шунд-литературе од говорн противударом. Што |с вауижо, то је и учинио. Почео Је у свеснаиа да објављује роман • Једној скојевској групи у данима т путевима ратним. Млади писац Је покушао да нађе Једав доиаћи хероЈски евет ■ да га баци у руке пустолм нок* ч гтоца. Читоца треба поштовалк он Је мио ма које вере био то Је формула издавача Ољачнвог романа. Али, подрзкавшж добру вољу издавача, осред BbocT читаоца и свој брзоплети сти»ет, писац Је дошао у сукоб са -во Јом књижевнон контролом, бол»е рећв, он је н.у одбацио. Стварати превентивну књижевност на оваЈ нгон, то значи нудити једну врсту жвахаће гуме, као лек за

У протавудару ва атак шунд adтературе дошло Је до Једног новог, али исто таке несолидног измирења са оним читаоцем који, ето, до неба кука за „свескама“. Али, поред озшх чнталаца има и ових чита лаца несофистжчашх, који се лако не занаравају .лажхпричама вз прве руке. Има и некадашњих скојевада коЈи су тек у илегалном ра-НЈПлтву упознали себе и дошли до сређених осећања. Њижа Младен Ољача, иако сушта добронамерност, неће довести машту у тро угао ужасавања, радозналостн и дивљења. Све што су борачки доживели, носили су као растући људсхи квалитет, не заслепљеоа страшћу да пупгкарати и хвататн се у кливч са »зеленима“ и „брадоњама". Упростнти не-

приЈатељске ликове, ввачи изврвути колоплетву слику наше скоЈевске епохе. Скојевци нису одлазили у налорни рат под дојмои филмског квазијухака, вити су жмурећи пред ахтуелввм хаосом слушали хеленске стихове. А ОЉачини ликови готово су претрпљени ■з меког олова карлмајсквУ маЈдана. Брацо, Есад и Малецка, сви троје лепи као уписани (н Јанко Веселиновић Је кумовао, особито кад скојевци пролазе дивадама) само су суве стабљике Једне успорене маште. Они собом не доносе никакав дубивски живот, не издвајају се као ЈИићин случаЈ", дрхте пред догађајима а сдепо се извлаче из сваке замке. Сваки дан одиграЈу исти круг доживљаја, сваки дав деле неке револвере, а кад пуцају увек погоде. Књижеввн поредак ољачнн и Јесте у товге развлачењу, у том ки-

ћењу, у претакању авантура пв нашим планинама. Иарав Јо- да ликови не би били сасвим норавпати, без пулсације дубљих токова, они се међусобно заљубљују и оговара Ју. А љубав ШК-гаЈе обавезво примирЈе веколико врста књижевне Ј едносхраности код нас. Ољачини ликови су сасвим слабо одрсђенн. Не зна се куда иду, ко их Је звао, како су зближени, шта практичво мисле. С друге стране издашно смо обавештени да Малецка носи векн џемпер, да Је Врацо остао у гаћама итд., даклз све ово чнме се бавила наша бапска реалистичка приповетка. ПсиСалопхки построј скојеваца готово ннгде није описан и проницан. А то је пе само кочење, него и заглуплшање грађе која је већ достоЈио и креативним жаром дирнута роианом Добрице Ћосића. Зар овај обновилзц ваше живе књижевне супстанце није само узгредио говорио о скојевцу Вуксану, а ипак успео да донесе целост овог младог и тек пробуђеног сина Србије? Зар Давичо није показао висину једне самодидактичне ватре скојевца у великом граду? Нажалост, ми после тих успешних угаоних камена добијамо Ољачине свеске које ту сличну гра ђу дефоржиигу једном почетничком једностраношћу. Отуда Младен Ољача и поред добрих намера није умео да се одужи скојевској епохи. А што се тиче противудара на шунд литературу, погодак није успео и бумеранг ће се вратити неозбиљном лику иначе надареног младог спиеатеља.

Милосав МИРКОВИЋ

Трагом Брандон Вида

Могуће болести. Хтети нешто вав своЈих снага, хтети то романом пиеавим преко колена, то је нова пуСтоловина, не кљижевиа, но поЧетничка. Иако затрпан богатом грађом, многии прииерима колектпвног чој ства ■ борачким браздама босансккх брда, Младен Ољача се.не напреже да све то уметнички провикне и осамосталп, да им пронађс моћ трајања. Он пихпе истрзаво, час сирово, час сладуњаво, ионтира могуће јунаке у немогућим односима, једнострано и ронантички кратко даје судове о једвои крепком људском сањарству. Ећегови скојевци су до гуше набијени хеленским стиховима и поклицима, а служв се херокзмом тренутка као преднацртни каубој. Д писати роман или је несналажење у себи, или је зрелост која' Је раније потврђена. Изгледа да је Ољача пре на отскочници прве алтернативе. Нажалост, ми заборављамо да Је он написао и добре стварчице (озбиљније речено цртице) и да има један крепки дар. Свескама „ТРИ ЖИПОТА И ДВЕ СМРТИ“ (заиста опор и неинвентиван наслов), тај дар је престао да се доказује; изгубио се као понорница. На маргинама догађаја

Зашто су се борили?

Из филмског одељења Америнке читаонице од пре извесног времена нису се логли добити на приказивање филмови из познате серије аптифашистичких докумептарних фтилмова „Зашто се боримо". Филмови се не дају на приказивање услед промењеног политичког става према Европи. Шта то значи, биће нам јасно сетимо ли се садржаја тих филмова. Убедљиво и документовано, филмски ствараоци приказали су овол серијом брутални и безобзирни наступ фагиизма и његове злочине осудивши га као појаву реакционарну и противну свему људском, културном и човечном. Филмови је требало да остану не само ефикасна ратна кинопропаганда већ и докуменат који опомиње слободни свет. „Белгијанци то неће забораettru" каже спикер после слика крвавог уласка хитлероваца у Белгију. „Норвежани то неће заборавити", „Французи то неће заборавити и понавља се у тексту. „Европа то неће заборавити" закључак је ових филмова. Зато се они не приказују. Бившег непријатеља Европа треба да заборави. Да ли из хришћанских разлога, или зато што је он постао први савезник? ак

Једна врло заобилазна расправа о шунд литератури

Расправа у којој ће се чути и један напад на недруштвеност заоденуту вредноћом и озбиљношћу

Из дискусије о убиственој делатности трајног живљења у имагинарном свету грофица и авантуриста у свескама, изникла је асоцијација о људима који не читају свеске а ипак живе изван свих светова. О студентима који су то само седењем у клуни, који су изван сваког друтитвеног живота, невидљиви за околину и увучени у љуску плашљивог гтровинцијалца. Они долазе, пролазе и ишчезавају у пракси. На ту асоцијацију надовезале су се следеће.

ДОК сад био у гимназији знао сам за нског Гавру из Шајкаша. О том седмошколцу су причане сабласне и опомињуће бајке. Појаве је био свакојаке само не витке, лица модрог а поглед као да му је слетео са страпица неког од многовројних чланака који грме о убиственостн ’ шунда. Овај кулачхи син је напустио школу јер су му почела играти слова пред очима, а присе да су га сшшале визије з&ж прочитане силне петпзрачке литературе. Али cee то иије ништа. Нашао се те водине у нашоЈ школи и један самоубжца. Васпитачц су му одузели тајле љубавн неке царице и он се после неколико минута усмртио. Шунд развија негативне особине, била је недвосмнслена поука ових, гимназнских истормјата. И без тога Је разорно деЈства шунда општепознато. Његова несадржајност, тривијална забавност, штатка фантазија и разнтсјање мрзоволшости према богатој, корисној и лелој кн,ижевности постала Је нераздвојиа од речи шунд. Уостадом наша јавиост Је исправно реаговала на повампирењв развашарене књижевности и ова Је мањевишс угушеиа. Моглм бш» се надати да нећемо више осећати око себе дух шулда, да неће бити оннх појава коЈе су повезане са том речју. Да неће ботти плитког сањарења, бсжања од стварностн. Бар то 6и требало да се очекуЈе као резултат ишчезавања пгувда. И заиста до свега овога би дошло ако би шунд био узрочних поремећаја у човекову животу. Шунду се прибегава у свесноЈ или несвесноЈ жељи да се побегне од суочавања са својим животним проблемима. Шунд оттајумски задоволлва јер пред читаоца износи ипак проблеме и решења. Само * то то више нису читаочеви проблеми Разлика је само у томе. То су страсти силне, послови врвхи а акцлје величанствене. То је слика неког флуоресцентког жи вота и тешжо пада повратак у своју со&у, на свој посао. Читалац улазн у имагмнирани живот где стиче навике кој« моту да делују фаталло ако се покуша њихова примена у свалодиевном животу. Да видимо да ли до сличвих последица може да дође и без шунда. Не познајете Мићу? Студирз медицнну. Прежквоз Је све фазе пормалне пгмвазиске обуке. Никада није био у канџама шунда. Па ипак се претворио у несоциЈалног студента онаквог какве обично називаЈу провинциЈалцн**И без шунда изгубмо Је физионо-

мију друштвеног студента. Живн у неком нестварном свету истО onaido мнстично осветљеном као што је онај свет изазван шундом. Који је овде прави узрок бежања од стварности? Зар то што станује на периферији и често путује у село куКи? Зашто студенти npse године тешко ступају у студентски живот. Из скамиЈе се одлази својој кући. Од куће на предавање и то исти онаЈ студент коЈи је тек вапустио гиашазиску клупу. Као ги мнааиЈ алац Је маштао о новом животу и самосталном раду, а сада само сжрнпта и велешке. Шта Је са машган>ем? Оно снтурно и даље постоЈи само што више није засновано на реалном тлу. Штета nm> не познајете Мићу. Оп каже: све Је бесмислено. И аасо некад и оде у позориште (не иа шунд) због, љуске коЈу Је око себе саздао он неће уочити људске одноее у уметничком делу са њихове емопшне стране. По внерцијн своје идеје о бесмисленЈзстима живљења Мнћа ће да изврши травсформадиЈУ виђеног. На њега тако ии права уметност неће деловати. Понашаће се хао да Је у наруч-

Ју шунда. И даље he да узалудно сањари и да бсжи од себе м свога живота. Да ди би зато трсбало да се окомимо на праву умет ност, јер иако је требало да делује позитинно, ето није успела код jVliihc. Уметност није продрла у н.ега и зато треба да обратимо пажњу на субјективне чиниоде у људима. Ти су чиниоци у њијиа, љуске стоје без обзира да ли насрће шунд или уметност, Једква Је разлнка у томе што уметност смскшава љуске а шунд их окоштава. Друштвено неприлагођени људи и даље бежаће од стварности без обзира на врсту надражаја. Зато лије довољно само спровести акдију против нгунда (који Је другостепеног значеп.а) него се мора предузети и друштвена акдија против овог духа шунда (узалудног маштања) коЈи настаје због човекоовог изоловања. Људи са шундским духом, наркотиз овани опијумом недруштвености лостоЈе и без шувда, и ствар Је случаја да ли ће они почети да траже одушке у шунду. Сурове прче бекстза од ствариости нису монопол пгунда. И ако угушммо шунд то Јчмп не значи да смо угушили главно ллитко маштаље. Борба протнЈв шунда Је сажо површилско чаркаи.е и у том сукобу компромиса нс сме битв. Обични, например, рад у студентском ДРУштвеном клубу помоћиће људима угроженкк шундом више него живогно-смртнс правале у табор вашарсхе кљл жев ности.

РАДИВОЈ ПОПОВ

ФИЛМОВИ ЗА ЉУБЉАНУ

Деветнаест београдских студената шаљу на Други савезни феотивал аматерског филма у Љубљаку осам својих филмова са врло разноврсном тематиком. Шаљу се филмови: „Високи Дечани“, „Непознати Београд“, „Са оршггологом у мочвари", „Пула“, „Јатаган мала"* „Дечанска Бистрица“, „Прича“ и „Уб**ство на улици“. Последња два филма су краткометражни играни филмови. „Убиство на улици“ је кратка пародија Фотића, Стевановића и Лукића о младићу који је жртва кркминалне прозе. И поред јаке конкуренције Словенаца, Хрвата и Новосађана Београђани се надају наградама.

На слици: кадар из филма ВИСОКИ ДЕЧАНИ портал

Албум младих УМЕТНИКА

ЕМИЛ КОСТИЋ: Цртеж

ДРУШТВЕНИ КЛУБОВИ

Разноврстан и занимљив рад клуба студената технике

ДРУШТВЕНИ клуб ТВШ отворен је крајем 1951/52 школске године. Клупска активност била је нарочито жива у протеклоо години. Техничари су својом разноврсном делатношћу у клубу премашили сва очекивааа и може се рећи да су пронашли пуни смисао за постојање друштвених клубова на нашим фа култешма. Нарочито интересоваше у студентској јавности, изазвале су клупске вечери које су убрзо постале популарне, не само на ТВШ него и међу студентима других факултета. ИНТЕРЕСАНТНЕ ТЕМЕ Неоспорно је да су теме биле добро погођене. Например, дискусија О моралним квалитетима у личном животу била је шлагер сезоне. Још дуго после те дискусије остао је њен значајан утисак да треба храбро и без устезања приступати третирању и најтугаљивијих проблема из интимног живота младих људи и не стварати од тога „табу“. Дискусија „Да ли је у СССР-у каста или класа“, побудила je такође живо интересовање као и многе друге теме, о џез музици, ликовној уметности итд. Посебни значај имала су стручна предавања наставника ТВШ-а о телевизији, теорији релативитета итд.

Велики број слушалаца привукле су и клупске вечери на којима су студенти износили свој.е угиске са праксе у иностранству. Бројна посета симфониских и камерних концерата указује на потребу да се и убудуће настави са том врло васпитном праксом развијања музичке културе на нашем универзитету. Ову панораму богате активности друштвеног клуба само допуњују конкурси ликовни, литерарни и музички, на којима су подељене и

награде. у клупским просторијама су филмске претставе, шах турнири и другарске вечери. ПЕРСПЕКТИВА Из овога се види да је клуб потпуно нашао своје место у животу студената на Техничкој великој школи, и да би данас било тешко замислити ма шта на Школи без учешћа клуба, док је његова улога првенствена у друштвеном и културном животу студената. После писма ЦК СКЈ улога клуба и у политичком жиеоту на ТВШ ће порасти, јер је он погодно место на коме комунисти могу и треба да се боре за своја схватан>а на свим пољима и да их проширују. Искуства из прошле године су показала да је интересовање студената врло разноврсно, и управа клуба већ сада припрема богат и разноврстан програм у овој школскоЦ години. Тако ће се повећати број стручних научних предавања у сарадњи са Институтом „Борис Кидрич" из Винче; повећаће се број политичких предавања и дискусија. Клуб има, намеру да чешће организује из ложбе ликовних радова студената и да окупи око себе оне који се баве музиком или пишу. Да ће клуб у свему овоме успети, гаранција је повећано интересовање студената за његов рад, многобројни предлози који стижу са свих страна и све већи број студената који

учествује у организацији клупских вечери. Међутим, ове године било би неопходно да факултетски одбори ССЈ покажу мало веће шггересовање за рад клуба и помоћ његовој утграви. Прошле године например, одбо ри кису дискутовали о раду клуба и нису као целина били упознати са његовим проблемима. Иницијатива за сарадњу и помоћ долазила је већииом из клуба, а требало би да буде обратно.

С. МИТРОВИЋ

У друштвеном клу бу техкичара увек Је живо

Правници ће ускоро отворити друштвени клуб

Уствари клуб се већ и сада понекада отвара према потреби. Затекли смо групу студената како слуша пренос говора Маршала Тита. Међу њима је и претседник Удружења друг Радојица Андрић: „Засада нема ко да нам дежура док се не заг.рше испити и не почну предапања каже он настојаћемо да клуб отворимо што пре. Стараћемо се такође да програм

рада за ову школску годину буде разноврснији, заправо да уопште буде програм, јер наш клуб је недавно отворен тек крајем прошле школске године, тако да се његова улога вије ни могла у потпуности испољити. Шах салу ћемо посебно издвоЈити, да у њој буде довољно тишине. Засада заиста не Morf више да вам кажем." М.

Страна 4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 17