Студент

После једног испита на романској групи

КО ЈЕ КРИВ?

Ви полажете? Кшижевност. Који период? Огару, Ренесансу, ХУП«*еж. . ISra сте читали од Расина? Федру. Још нешто? Ништа. Дајте Федру. Овај део молим вас. - Али господине професоре, ја -ползжем књижевкост, не језик. Испит из језика још нисам шремила. Федру сте читали. Полажете француску кљижевност, а она је знате писана францујезиком. Али ја нисам сггремала исtKi? из језика, кшижевност сам схтремала. Могу све да вам испричам о Расину, и садржај Федре да вам испричам, али да читам француски текст... На којој сте години? Апсолвент. Апсолвент?!! А када мислите да студирате? • * fcteacf се интересантан разгоиор одвијао између професора Ибровца, шефа катедре романске грувте и једног апсолвента са те исте романске групе (француски под ~а“) негде пре двадесет дана за време септембарских исттита. И заггста је имало пуно смисла поставити такво питаше: „Када мислите да студирате?" Само изгледа да би и студенти могли такође са много омисла да поставе ггиташе свом шефу катедре. „Када ћемо мођи да студирамо?" Студенти сс жале: „Нема по&ол>них услова да се на романској групи научи француоки језик; настава не задовољава, има мало лектора. На трећој години била су само два лектора на триста студената. Ко може ту нешто да уради: 150 студената, гужва, галама"... Тако причају студенти. А лектори кажу: „Знате са сто људисеза иста не би могло ништа уради-

ти, само не дође сто, не дође ни "едесет, ни десет дође свега неколико, а ми би ипак могли успешно да радимо са три пута толико колкко их долази“. Мишљење је већине да не долазе због тога што их сам систем наставе нагони на то. Француска кшижевност се полаже на српском. Запгто би се онда гшавили са лекторима, учили изговор, граматику... Оно што се тражи од ших на испитима не захтева знаше француског језика. Знам апсолвенте са романске групе, а нека их мало таквих, који имају све положене испите, а не могу да се снађу ни на релативно лакг француским текстовима. Због тога на дипломском испиту већина бива одбијена још са писменог. У септембру је 22 изашло на дипломски. Дипломирало је шесторо. Десет је одбијено још са писменог. У јануару се кажу пријавило 33, а положило дипломски ших осам. Једна је девојка пет пута падала. Ито на дипломском! На обичном испиту то и није тако ретка појава. Код професора Стевановића например, на граматику савремвног српског језика долази више њих по пети пут. Али полагати дипломски пет пута, а успео си већ да по ложиш све испите који се траже у току студија, то више није само ствар лешости и неспособности, студента, то је последица система наставе и критеријума на испитима који омогућавају да се дође до дипломског а да се не научи ништа. Онда је логично и да студенти са романске групе „мисле да почну да студирају" кад постану апсолвенти, и лотично је да се може изаћи ва испит из француске кшижевности, а да се од Расина прочита само Федра (штета што Југословенско драмско није поставило на свој репертоар још коју Расинову трагедију) и то на српском језику. Љ. Д.

Са Ветеринарског факултета

Испит из фармакологије

Студентски домови су препуни Примљено је хиљаду студената више

СТОТИНЕ студената чекају да буду примљвни у студеаггске домове. Једри стргхљиво чеасају, дак други шире приче о примањима преко „везе”, пријатељства. До« објектинна ситуација из гледа овако. Поред старих сту дената лриститло је ове године око 10.000 нових. Многи he поставити пзитање: шта је са студентсмим домовима, зар они не могу да задовоље? Одмах у оочетку можемо одговсфити одречно. Не могу из објективиих разлога, јер је н»и хов капацитет 5.640, а ове године примили су 6.690 студенагга, а како, то вам најбоље зиају другови са Новог Бе-

ограда где је по ообама један кревет више него нормално, или са Вождовца где су такз. ообе за учење преграђивањем претворсне у собе за спавање. Капацитет Новот Београда био је око 1800, док је ове године примљеио схко 2.300 студената, дом „Лола Рибар” примио ?е 780, дом „Милова*. Ђилас” 670, дом „Вера Благојевић’* 400, ДИФ 170, Вождовац 450, дом „Рифат Бурџевић” 510 и у два дома војних стипендиста смештено је око 350 студената. Значи, домови су пуни до максимума, стотине молби су још нерешене, оитуација није нимало ружичаста, Нарочито није смештен велики број сту дената са Филозофоког и При родно-математичког факултета. Да би ситуација била гора Општинсзш одбор града Земуна својом одлуком од 24 септембра 1953 г. решио је да сгудентски дом „Градски парк” одузме и тако око 200 сгудената остави без стана. Наш Унинерсмететски одбор се жалио и тражио да оваква нај блаже речвно, пеозбиљна одлука буде поништена. Огуденти оиу одлуку једнодзгитао оеуђују као акт паргикуларистич ке и локал!Исго«ке тендеције, као ааст кији шгје својстиен орватта натпе народце клаC3SC. Ноког просторног проширења нема, у домове више је немогуће примити. Постоје недовршени блокови на Новом Београду, али комисија Просветног савета града је на свом увиђају утврдила да за доар шење ових потребно је 440 милиона динара. Сума није тако мала, а једина могућност је да ова градња уђе у друштвени план за 1954 годину. Морамо рачунати и на то да дом Вождовац сачињавају бараке са омладиноке пруге које су већ дотрајале и да је овај дом имао привремепи ка рактвр. а да he бигги ускоро расходова«, јер оправке нису рентабилне. За ову годину неког нарочитог излаза нема. О овом питашу се итекако води рачуна, али данас ое налазимо у таквој ситуацији која је неминовна последица објективиих услова и могућности. Учиниће се све да студенти буду одмах примљени чим сс укаже које слободно место. Овако изгледају објективие могућности, па према томе нетач' но је и недрутарски причати о ономе што сам у почетку рекао. Савез студевата воасшс на сваког члана и учиниће све да, кшшко то може, преиоо домоаа и мвизи обегзбеди бар основне успове за рад сваваом студемгу. М.

И ове године смо имали радну бригаду

Ш ВОГА лета су студенти права Београдског и \ Ј Запребачзсог унлверзитета радили на изžž градн>и винодолске централе. Сакупљетш у Ц интернационалиој студентској брихади „Братство = Јединство", заједно са омладином из Трста, Ентле=■ ске, Америке, Шведсхе, ХоландиЈе и ИталиЈе, они Ц су након месец дана напустили градилиште Хомер као четири пута ударна и два пута похваљена Ц бригада. Ш Ево неколико сличица из бритаде. ВЕЋ ПРВОГ ДАНА БИЛИ СМО СТАРИ Ц Сусрели смо се са Горским Котаром у paeo, Ш хладно јулско јутро. Многи од нас први пут. Ц Долине, увале, скрила у себи магла као море. јЦ Брда и брегови бескрајне шуме Смрека и јела =| нире као острва из тог ботатог, највећег у Ш земљи, влажног талога. Зелено и сиво све. Ц Тек је свануло. Освежавали смо ткм зеленим Ш очи, тим сивим и влажним тела, уморна и поЦ спана. Спуштали смо се у долину, матлу. Воз је Ш успоравао и ми смо се сусрели са тим будућим Ц колосоки енергиј е .. | Винодол ... Винодол ... Ш сетих се винодолеког стапута мз XIV века. = Сукце је већ растерало маглу када смо стигли Ш Д° логора. Ту су Загрепчани већ десетаас дана на Ц раду и (псст ... међу нагма!) ево првог разтовора. Ш Еј, дечхи, зар нисте довели ниједну девојку? š Не, сами момци. Ц Ух! Луда глава студент права. Остадосмо = без хармоније! Ш Спријатељили смо се одмах. Чудно је то. НекнШ пгут нам се чини да се сти ми студенти уствари = одавно познајемо. Зар не? Т Разтоварају два праштика. 0 Шта је код вас најтеже? пита Београђаs нин Загрепчанина. — Римско. А код вас? Ш Теорија. Значи: уписујем се у Загребу, поЦ лажем теорију и исписујем се. Враћам се у БеоШ град полажем римско. СПОРАЗУМЕВАН.Е НИЈЕ ПРОБЛЕМ pi Ускоро су стигле колеге из иностранства. И т.» раду, оваква слика; утовар камена у вагонете за Q локварску брану. Све даојица ш> двоЈица поред Ш вагонета које вуче мала дизел локомотива. Разгоg вор на свим могућим језицима. Највише Језика гоЦ вори „Стамба" он је дтолмглота* и организује |[ посао. Он наиме звижди на свим Језицима. И да = видиш чуда разумеју га. Ш Хеј, Дезмонде, фијуу... звижди Стамба g и показује руком на недовољно напуњен вагонет S — it’s not enough understand? Ш Дезмотад догпуњује, Стзмба sefa Јури до дру=ј гог, нешто грди у своје бркове, звижди и млатара Ц рукама. р Важно је: проблем споразумевања не постоји Ш норма се пребацује. g KAKO ЈЕ ТЕШКО РЕЋИ ЉУДИМА ЗБОГОМ Ц Увече, крај логорске ватре и песме Ирена, мала g Шкотланђанка причала ми Је о сво Јој и моЈоЈ Ц земљи. „Bonnie Scotlanđ" рекла Је да би желела g да у својој земљи имају сеоЈу, самосталну владу, S да их Енглези гледаЈу са висине, да Је чула да he S ухапсити чим уђе у ЈугославиЈу, а да би данас

хтела да овде остане дуже. Да... не Једу кому- ј нисте људе. Када је одлазила из логора, последља смена ј кретала је на рад, опростила се са свима. Коман- i данту Је рекла: никад ми ниЈе теже било рећм ј људима збогом. писмо Данас смо примили од Ирене „конзериативца" ј писио: „Чмм сам сткгла кући стаеила сам поштанску ј карту са сликом Тита у рам и прислоиила уза зид ; ва писаћем столу. Moja стара маЈка и стариЈи ро- ! ђаци који имају прилично скучене идеЈе, мисле да ; сам постала црвена. Ја признајем да људи овде имају врдо чудне идеЈе о ЈугославиЈи. Неки су веома љути на мене. Јер Ја причам мното добрих ствари о вама. И Ја сам љута на н»их и призиаЈем да савс црмлично зачуђена, Јер мноси од н>их излаЈу добро образовање, а Ја сам миелила да he ижати и кало вигае памети. ВК» JOV Амершсанац је дошао некако незалажен. Млад, ситурко 180 вшж, ћутљив, са неким црвеаим анаком на рукаву војничке коигуље. Сталао oepefae главу на леву страну и стеже уене. Као нгго Је м стигао у бригаду, тако Јо несзапажено већ гтрио вече ттришао грутти момака ко<Ји су певали. Сниђају ми се ваше ceme песвве рекао ни Је. И то Је све што сам чуо од љета то кече. звзли смо га „ћутљиви Џон“ и ЈЕ>ит Цон*. Некако се већ уобичзЈило ва ахарф■ да-Оа век цени према раду. И право да кажем Биг Џон mt Је изгледао тих првих дана у лоаору са оном његовом »Јучаљивошћу, бвстсрнно и бледо. Оообењак неки, шта ли? И онда Је дошло до ... Сваког друтог дава дискутовали с«о оа врвнцима по разним питан.има наше увутрашње политике. Често су те дискусиЈо биле бучве. Чвсто смо питали и одговарали на гогган»а пмтак&еиБит Џон je обично ћутао. Moja слика о н>вРОвој, овог пута политичкоЈ бескрвностк, сжоро Је била потпуна. И онда је дошло до дискусцЈе о односу цркве и државе у Југославији. Мишљења су нам се страховито разидазила. Ми не схвитамо ваше атеистмчке погледе... Човек мора да веруј«. Да, али у шта? ... Ватиканске акције у коцкарници Монте Карло еу еамо доказ скаге католичке цркве рекао је Патрнк, „убеђеаш конзервативац**, како Је сам оебе ваавао. Многи су се смеЈалк. И онда Је узео реч Бигг Џо«. Морам призоати застидео сам се. Као из рукава одабраним, смишљеким речима, он Је дао мајсторску аргументацију нашем мишљењу. То су били веки Крлехнни чланци од пре пар година. Затиаи Је оео, ваеицЈао се пријатељски, и ућутао. Тиме Је ова диосусиЈа била стварно завршена. И по раду се ои разликовао од других. Први Је почињао последњи завршавао. А када је лоследшег оггроштајнот вечера прш*ајућ.и удариичку значку (одмах Ју Је закачио на рукав) умољен да каже нешто Биг Џон је рекао; „Као год mro Је велики ентузиЈазам југословенске омладине, тако Је велика и будућност ЈутославиЈе". љ. п.

ПОКАЖИТЕ НОВИНАРСКУ ЛЕГИТИМАЦИЈУ

БЕЧЕРАС у седам часова биће састанак студената физике рече ли уредник, uću да видиш шта ће бити. Био сал тачан и када сал се у пет минута до седал псјавио у аули Природно-мателатичког факултета, ижгде никога од студената. У том тренутку наиђоше две студенткиње. Пардон, колегинице, да ли знатл нешхо за састанак физичара? Да, треба da буде, само не знало где је. Хајдло у 37. Никог тамо није б ило. Хајдмо у... Опет никог. Идите до биолога. То је на другом спрату. На степенигцама стајала је група студената. Нама новинар не треба дочекали су ле. Идите до географа. Отишао сам доле. Једма девојка изађе пред мене. Шта ћете нам ви овде? Не волимо новипаре. Ви сте нас једнам упропастили. Ја? Не знам đa ли сте ви, али ваши из „Студента“. Не требате нам. Па ја сам nucao о вашел нлубу „Јован Цвијић “ лислим да је дсбро. Нема везе. Има ли некога од eaших руководилаца? У томтре нутку наишао је неки друг. Жалим, али имамо само прораду писма ЦК, а то је још и затворен нартиски састанак. Не треба нам он, упада one т она другариг^а. Отишао сам доле код физичара. Једна групица се сакупила и нешто су дискутовалн Д ругови, има ли неко овде из руководства? Свм смо. Не верујемо да hc нешто бити рече један друг са наочарима. Ви који сте дошли идите, изгледа ми да је била нека дезорганизација. Није лепо обн apodoeano. Ја ћу код биолога. Тамо има лепих девојака упаде једна девојка. И ја ћу с вама, рекох скрушено. Код биолога сакупила се ! једна група студената. —Вм сте баш упорни рече ми једна девојка чим сам ушао када сте из ре- l дакције „Студента а онда ми покажите вагиу новинарску легитимацију. Пипнуо сам се за џеп. Није бно ту новчаник. Заборавио сам za. Не можело да eac пустимо да присуствујете састанку поче one т она. Ија могу да жажел да сам мз „Борбе“ vjhu жз рецимо „Задружне књиге*, na да захтеоам ća ми људн верују када немам npoписке легигкмације. *— Знам, али уа нисам бмо тажо нескромст u рекао сам да сам сало из ЈЗародног сту декжС. Ту је она инак мало попусхила. Можда бглх и остао, али ж онда поче да ме убеђује да одем. Рекао сам да нећу cee да пжшем, само што чујем иптересантно. Ма пежате нигата да чујете гттересамтно. Само ће бити прорада писма ЦК. Боље би биАо да одете. ТЗта сам могао друго да Урадпл после свега овога. В.

Припреме за прораду писма ЦКСКЈ на романској групи

ОБОСОДИШЊА автивеост Јдомуииста рсшавеке групе асгчелп је са припремаlи кааао прорадитк писмо ЦК и применигт га у жиаог. Одржали су н састанак о том пита&у. Нредизборна активност на МВШ Још пре почетка ове школске годиие, млађи апсолвенти Медицинхжог факултета, одржали су своју коиференцију посвећену изоорима за савезну и републичку скутиитину. Конференција је била врло бурна и даскутанти су по саслушаиом реферату раовили врло бурну и плодлу днскусију. Са почетком предаван»а по свим годинама и sa свим факултетима Медацквске велике пжоле, заказане су конфереициј«- Наши познати поотитички радници замсивени су да студенгима ва овим конференцијама говоре о важаосги избора, Огуденти треће године Медицјшског факултета замолмли су главног уредника НИН-а да говори на нлховој конференцији о претсгојећим изборима. Већина Јсоиференција предизборног характера одржаће се ове недеље по годинама на свим факултетима Медидинске велике Јшвоае. Ј. В.

Расгтрашвали су о томе да ли да организују пооебае групе које би претходво изучавале једагн део ггитан>а, као нанример Kaiio комунисти уче, колико политички живе, кажо раде у Савезу студената и слично, па онда о томе реферисати на састатжу. Сложили су се да не прилазе формирању таквих гру па, већ да се комунисти само нађу и међусобом договоре којем проблему he покжжити нарочиту пажљу. Прораду су схва тили у том смислу да ое у вези с тим радом непгго измени, а не само да се комунисти упозна?У ca садржином ттисма. То he и бити његово гтримењивање у живот. Посебна пажња посветиће се комунистима који су довољно дисцишшновани, долазо уредно на састанке, плаћају чланарину, извршавају добијене задатке, али за које се не би могло рећи да располажу са довољно политичкое рефлекса, да сами умеју на састанку и на сваком другом месту живо реаговати и на тај начтш активизирати се у различитим манифестацијама. То су већкном они комунистм који ћуте на састанцима, не одају потпуно интересовање за партиски рад, те так», иако су „добри људи“ постетгено губе од свога лика. К.

УДРУЖЕЊА У УНУТРАШЊОСТИ

Обавештавамо све прег* седнике и секретаре студентских удружења у унутрашњости да ће се одржати сб*г?анак 16 октобра у 10 чассша у Универзитетском одбору Савеза студената Балканска 4/ПХ спрат. Уколико се другови претседници или секретари не налазе у Београду* на састанак треба да дођв неко од чланова одбора удружења. На састанку дискутоваће се о раду сту* дентских удрджења преко аоа.

Број 17

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Страна 3