Студент

Студенти и професори одлучно кажу: „Трст не дамо!“

На свим факултетима одржани су протестни митинзи

СНасгавак са прве стране) лике школе инж. Милан Луковић, који је нагласио да се и студентска омладина, и наставници, и професори солидаришу са нашим пародима у осуди ноправедне одлуке. Затим је узео реч друт Крста Јовановић, студент Машииског факул тета, који је такође оштро осудио став западних сила и изразио спрсмност наших студената да помогну нашој влади у отклаљању ове нетраведне одлуке. Бурно поздрављен од свих студената узео је реч доцент Драгиша Ивановић. Говорећи о Италијанима он је навео њихове империјалистичке прохтеве и напоменуо да је провдло време када су их оки могли и остваривати. Митинг је завршен уз бурне протесте студената технике који су сви заједно певали борбене песме и изражавали своје огорчење због предаје зоне А и Трста Италији. Протестни митинзи на Филозофском , У препуној сали Народних 1 хероја, студенти Филозофског и Природно-математичког фа- < култета, 9 октобра 1953 одлучно су нротестовали против не- i правилне одлуке влада Енгле- i ске и САД о прикључењу гра- i да Трста и зоне А Италији. У име Савеза студеиапга Фи- : лозофског факултета говорио је друг Вуле Стамболић, који Ј је оштро осудио одлуку две ве- х лике силе. I Често прекидан од студената професор Синиша Станковић с рекао је: „Ако ми данас изра- с жавамо протесте гтротив ове iиеправедате одлуке, ми чини- е мо своју дужност. Део, који >е I заједница наше браће, поднео је f велике жртве и ми не смемо е

дозволити да се неправда понони. То треба да з«ају наши и пријатељи и непријател>и.,.“ Италиј анс ки књижевник и наставник италијаиске катедре Филозофског факултета у Београду Ерос Секви рекао је: „Дозволите и мени као Италија«у да нешто кажем, Када смо се борили у југословенским пар тизанима борили смо се да искупимо име Италијана. Надали смо се да he после рата доћи доба сарадње Италије и Југославије. Али нажалост опет је у Италији на власт дошла иста група људи која је унесрећила Италију у Другом светском рату. И зато ваша борба је и борба Италијана догод не буде правице за Југославију." ... и средњошколци протествују ПОСЛЕ приличног лутања по Новоме Саду, најзад пронађосмо кућу у којој је смештен: Градски комитет Народне омладине. Пењемо се уз степенице, на којима сусрећемо једнога друга. Пошто смо га упитали да ли има кога у комитету, он нас обавештава да су сви на демонстрацијама. Хтели смо да посетимо неку средњу школу. Пошто смо се споразумели, пробијамо се главном улицом упутивши се према најближој школи. Други дан после доношења неправедне одлуке две ју великих сила, групе народа пролазе поред нас са транспарентима, заставама, поклицима. Улазимо у Средњу медицинску школу. Двориште је пуно. Сахупљени у круг, мада киша непрестано пада, они одржазају митинг. Они протествују. Песма пуна љубави и жара разлеже се по околним зидозима: „Друже Тито ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо“, а с времена на време песму прекидају узвици: „Доле иредента", „Доле потпаљивачи новога рата„ „Туђе нећемо, своје не дамо", пролама се кроз двориште глас ових младих људи. Другови, зар ми да дозволимо да наш народ буде трго-

вина империјалиста? Зар ми ово да тргошо чује се глас једног омладинца са рамена другова. Другови, на улице један глас поведе ову младеж према излазу, Не, нису они сами. Ево и Средњотехничка, ево и ученика у привреди, ево све више расте колона кроз коју се разлежу поклици: „Друже Тито дај нам пушке, фашисти су дигли шушке", „Ако затреба, сви смо Армија"... и парола за паролом разлеже се кроз масе. Р. Р.

Поглед j препуну салу Народннх хероја

Ерос Секви

У Сплиту је завршена Tpeћa међународна конференција за путовања и размену студената

Један значајан договор

OСМОГ октобра послр подне у Сшшту Је завршмла рад Tpeha међународна конференција за путовав>а и размену студвната. На њој су претставници око 2о земаља рашгрављадм 4 низу практичннх питања која су врло значајна за даљу сарадљу студената на стручном, културиом, спортском и другим пољима а самим тим и за међусооно упознавање и боље рззукеван>е међу иародима. Дух, атмосфера конференције показивали су да и поред различитих мжшљења код делегата постоји жеља за корисним и практичним решењима проблема у путовањима и размепи студената. Orfo што Је нарочито карактеристично за конференц" : v ј е тежња свих делегација да се међусобно што вкше информишу и размене стечена искуства. У томе смисду ова конференција је највишс и услела јер је омогућила да се састану претставници студентских савеза m разнзгх делова света и да измењају своја мишљења и договоре се о међусоппо ггнтересантним питањима. ПОСЛЕ свечаног дела конференције и обављан>а процедуралних послова прешло се на дневни ред који се састојао од 11 тачака. Претставкици бироа за размену студената из појединих земаља поднели су извештаје из којих f' се видела њихова прошлогодишња активност. Они су, такође, поднели и своје оквирне планове размене за 1954 год. О раду Бироа за размену и путовања Савеза студената Југославије говорио је вођа југословенске делегације друт Перо Ивачић. Он је говорећи о сарадњи ССЈ са разшгм организацијама и универзитетима истакао да се та сарадња све више шири. Међутим, постоји један ггроблем који знатно отежава нашу размену са иностранством, а то је тешкоћа око добијања виза за прједине земље, а нарочито за САД и Италију. Наши студенти не могу да добију улазне визе за САД иажо сваке године све већи број америчких студената долази у Југославију, а приликом добијања виза немају никаквих тешкоћа. Италијанске визе су врло окупе. Тако транзитна виза у оба смера кошта око шест долара, па су наши студенти приморани да путују преко Аустрије и Немачке. Но, поред овога има земал>а за које не постоји проблем виза. Тако приликом одласка у Западну Немачку, нанги студен ти не само да не добигјаау одмах визе, него су ослобођени иод плаћања истих. Слична ситуација је и са Норвешком. Преко 1100 студената у иностранству ОВЕ годинеу Јутославији:су боравили у групама студенти из Енглеске, Фран цуске, ска'ндинавских земаља, Немачке, Турске, САД, Холандије. а лојединачно и у групи пдма из преко тридесет земаља. Укупан број иностраних сту двната који је боравио по програму кашег Травел департмана (Виро за оазмену) креhe ое до 1500. У истоои ггериоду преко 1100 студената из Јутославнје боравишо је у иносчрин ству на стручној пракси, семиварима, радшш акцијама, науч ним екскурзијама, културним и спортским наступима. Ухтоређујући са бројем од око 500 колико их је боравило прошле го дине у иностраиству, видимо да се број и поред финагасиских тешкоћа знатно повећао. Разни семипари. логори ж турнејс за иностране студенте ШТА је наш Травел департман пружио страним студентима у току ове године? На јадраиској обали била су организована четири интернационална летовалипгга: ч% ж под шадарима и један у Дубровнику у домовима.

За студенте који су хтели да се упознају са више места, оргаиизосване су турнеје којих јс било 24 са око 500 уческика. Загребачки универзитет био је организовао малу радну акцију на градилишту хидроцентрале у Новом Винодолу, на којој су учествовала 33 инострана студента. Ми ћемо и убудуће организовати радне акзије, али ћемо их, с обзиром да код нас нема више великих омладинских студеоетских радних акција, реорганизовати на начин како су ноставл>ене у друшм земљама. За појединачне пролазнике имали смо у Београду, Загребу, Сарајеву, Љубл>ани и Скопљу као и у Ријеци, Сплиту и Дубровншсу прихватне центре у којима су инострани студенти могли ноћити и хранити се. Ппотив зараде на студентима САВЕЗ студената Југослаславије сматра да размену студената треба ширити и активност нашег Травел деиартмана биће усмерен у том правцу. Такође сматрамо да студентска пзгговања и размена претстављају корисни облик међународне сарадње и зато мислимо да се треба борити против претварања Травел двгхартмана у ортанизацију ко ја he остваривати зараду на рачун студената. Травел депарсмаии треба да постану тела која ће помагати студентима jia што боље и јентинибе уппзнају друге земл>е. У наставку рада делегати су водили живу дискусију о проблемима виза, осигурању студената и повластицама у вожњи. Могло се том приликом запазити да делегати из Скандинавских земаља, Швајцарске, Велике Бриташ<је и Западне Немачже најчешће говоре, критикују и предлажу. Ставови делегата нису увек бшш истоветни па су се нека питања решавала путем гласања. Различита гледишта нарочито су се исполшла приликом дискусије о сарадњи са секцијом за путовања и размену социјалистичке омладинске интернационале од које је у току заседања при-

мљена молба за сарадњу и учешће на конференцијама Травел департмана На предлог југословенске делегације конференција је одлучила да се сарађује са социјалистичком омлацинском интврнационалом а идућа конференција одлучи о активном учешћу претставника ове организације у раду Травел департмана. Такође је победило мишљеше да се сарађује са свима који раде на размени студеката без обзигра на тк>литичке ставове и мишљења. О гтитању унутар европских и транс-атлантских пзтхвања живо се расправљало. Констатовано је да је ова ствар била централизована и монополисана у Великој Британији. Многи де легати су критиковали досадашњи начин организације авионских путовања за студенте si истакли његове слабости. Зато he убудуће поред Велике Британије авионе закупљивати и „Скандинавиен студент травел сервис" у који су учлањене Данска, Норвешка, Шведска и Финска. Посебна пажња на копферен цији била је посвећева радним логорима, семинарима и разним научним и туристичким екскурзијама. Делегације су се међусобно споразумевале о кошсретним стварима. Тако су у разговору са нашим ггретставницима Немци изразили жељу да се у Сарајеву организује семинар на коме би te немачки студенти упознали са нашом историјом, културом и привредним развитком, док би се на бази клиринга измењале групе студената Сарајева и Аустрије. Са претставнидима италијанске националне уније студената разговарано је о посети једне групе студената археолога Северној Италији. Скандинавци су нарочито заинтерееовани за р&&ке акције, летовалипгга и летње логоре у Јутославији. Последњег дана заседања дискутовано је где да се одржи идућа конференција. Била су три предлога; у Истамбулу, САД и Данској, Већином гласоца одлучено је да то буде у Истамбулу октобра 1954 г.

Војо МИЋОВИЋ

За вреам рада конференцнЈе

„Зашто је МСС позвао CCI на конгрес у Ва ршави "

(Наставак из прошлог вроЈа) Сам панин позивања ССЈ на кошрес МСС-а такође и позив Народној омладини Југославиј« на Светски фесгивал у Букурешту осветљавају ово питање. Састанак ИК-а МСС-а у мају месецу решио Је да се ССЈ не позове на кокгрес МСС-а, Претставници ИК МСС-а 10 јула о.г. на Конференцији Савета националне студентске уније Енглвоке рекли су нашем делегату, који је ПЈрисуство<вао на овој кокфереицизи. да ССЈ неће бити ггозван на Ш конгрес МСС-а. У писму од 5. VI. 1953 заменик генералног секретара МСС-а пише Националној сту дентској унији САД као одговор на њено питање, да w je МСС прекинуо све везе са руководиоцима ССЈ те на основу тога та организација није позвана на конгрес", и коначно 7 августа телеграфски пооива ССЈ на конгрес. S. јула о. г. Цеигралки комитет НОЈ примио је од Припремног међународлог комитета за фестивал телеграм следеће садржиле: „Пошто нисмо примжт Ваш одговор на позмв послаг csmu омладинским организацијнма од стране Припремиог жеЈигнароднот комитета за фвсцивал 2 априла 1953 поноео Вас ооовшавво. У случа-

ју да нисте примили текстове и документа Међународног комитета, услове учешћа, културни и спортски програм, послаћемо их првом поштом. За Међународни комитет за фестивал Денис". Централни комитет Народне омладине Југославије није примио позив од 2 априла јер тај позив није ни био упућен. Одлука о нашем позивању донесена је касније а овим се то хтеото да лрикријв. (Интересантно је напоменути да Народна омладина Југославије кије позвана на „111 светсхи конгрес омладине" иако су ка тај коигрес позване и организадије ко)е кису члапице СФДО-а; то показује да се прва директива о позивању Јутословекске организације односила само ва позив за фестивал, а после одржаног контреса СФДО-а донесена одлука о позивању Савеза студената Јутославије на конгрес МСС-а). Позивање Савеза студената Јутославиде и Нзродае омлади-

не Југославије на конгрес и фестивал је очигледно у склопу нових тактичких потеза совјетске политике после Стаљинове смрти. Још се једном показала зависност МСС-а од Москве. Но у истој мери у којој совјетска државна политика и после извесних нових унутарњих и спољно политичких потеза није довела до неких битнијих промена кити до одрицања свог империјалистич кот пуга и ноаа поЈВТгика МСС-а је само нов, рђаво скројен плашт који покушава безуспешно да сакрије зависност МСС-а од политике ССХХРта- Међутим, то не значи да тај нови курс није дао и неке нове пароле бар за спољну употребу за употребу у западним земљама. Те нове пароле су например стално понављање фраоа о сарадњи без обзира на политичка и религиозна обележја, окупљање како кажу: разговори, преговорм па и ошпте декларације са по^еди-

шш религиозним и политичким групацијама и групицама на Западу итд. Па ипак и те нове пароде некако и сувише одишу „Стокхолмским апелима“, „Пикасовљевим голубима 14 и „Пактом пет великих сила“. (Те нове пароле појавиле су се још у припремама фестивала и конгреоа, али оненисуизгледа обухватиле и престанак непријатељске кампање у њиховој штампи према ССЈ, што показују датуми већ наведених чланака. Читава иова тактика МОС-а засада је још увек у паролааса и речима а још вема готово ниједног случаја да нагтример студевтске организадије из ИВ земаља сарађују са студентским организацијама које нису чланице МОС-а, мада мш>ге од тих оргашгзација дају конкретне предлоге за сарадњу. О овим новим паролама МСС-а рекли би још неку реч. Има

интересаитних примера како поводом Једне те исте ствари, постоје једне пароле за СССР и остале информбировске земље, а друге пароле за спол>ну употребу. 111 светски конгрес омладине и IV светски фестивал омладине у организацији информбировске Светске федерације демократске омладине били су најављени а и одржани под громогласним фанфарама сарадње на широкоЈ основи без обзира на политичка и религиозна обележја. У апелу Припремног комитета се говори да he то бити „велики прилог младе генерације борби народа за мир, националну независспост, за учвршћење пријатељства и узајамног разумеваша међу народима на целом свету...“ и томе слично. То је за спољну употребу. За унутарњу употребу ствар се друкчије поставља. Први секретар ЦК румунске радштчке омладине ГУТМ) Васил Мусат ка пленуму ЦК те партије, одржаном у

/А\ вези приггрема фестивала к Кои \Л\ греса, каже између осталог да * ' је за фестивал и коиврее важво: „Оргапизоваке акције у oeoa* периоду треба да се воде на подизању патриотске свести омладине као и на стално процубљиванл н>ене љубави према победоносноЈ отаџбини социЈализма Совјетском Савезу. Према непобедивој ствари Лељина и Стаљина." „Приликом ових акција имамо дужност да демаскирамо са свом јачином и на конкретап начин провокације непријатеља мира америчко-енглеске империјалисте, одвратно лице агената Тито - фашизма, гсоји стпвљају у опасност мир (а нас позвали ва фестивал — s наша примодба) и да стално штримо будност омладине гтротив класног непријател»а*. И даље: „Нарочиту пажњу потребно је' поклокити популаризацији ко® структивних успеха рада о шл»динаца из земал>а тародне демократије а нарочито великзв* успесима херојске совЈетске eмлздине, аванга!рде борбеомладтте за мир, из целог светзг - Тако и слично fca жаае нише ревности) постављенн у информбировском табору з® (Наставља се ва пеаој сцичш)

Страна 2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

Број 17