Студент

Турски делегат: Предлажемо Фестивал југословенских, грчких и турских студената

УПИТАН од нашег дописника колико су досада напредовале везе турских и југословенских сгудената, вођа турске деле гације н а 111 међународној кснферепцији за* путовање и размену студената, изјавио је следеће: „Први контакт е Југословенским студентима успоста вили смо на Ковгресу Народне омладине Југославије, па смо каспије н а Конгресу паше федерациЈе доиелн ре золуцију о потреби тешње сарадње са Савезом студената Југославије. Решено је да сарадња буде постављена на што широј основи. Одмах је дошло до раамене студената технике и других факултета, Такође смо разгова рали да оснујемо зајед н ички биро за путовања и за штам пу. Ииали емо у виду ствара

ње једне заједничке публнкације тргомесечног кли гаестомесечног часописа којн би се штампао на енглеском језику. Ту би се писа ло о раду студената. шта се урадило у прошлости и какви су будући планови. Било је предвиђено да се ове годи н е изведе „балканска турнеја** али због кратicohe времена ово се није могло остварити, па мислимо да се то изведе идуће го дине, јер у Турској за ово постоји велики интерес. На састанцима наших претставника у Београду и Атини, дискутовало се да ое на годиши.ицу Балканског пакта одржи студентски фестивал трмју земаља. По «ашем мишљењу фести:sал би се састојао из лва дела: прво, уметничко фолклорни и друго, спортски. У извођењу уметничког про грама учествовали би разна студентска друштва и гру-

ue и дали би интерпретацију народног фолклора. Но, мислимо да би могли уаети учешћа и друга културна друштва и групе. У спортском програму био би заступљсн фудбал, кошарка и одбојка, а уколико би било могуће, требало би увести и зимске спортове.* Одговарајући на ггитање ■ашег дописника да ли је федерација у Турској јединствена г- Мегут је рекао да према шиховом закону три човека мо iry основати удружење, па јпрема тсЛие на појединим факултетима и укиверзите тима има известан број ма лобројних група које не сарађУЗУ са Националном студентском федерацијом. Од 130.000 турских студената, преко 27.500 су чланови јединствене организације, те према томе већи«а је окупљена на једном јединстве-

ном програму. Иначе, посто јање неких мањих група и организација претставља у извесном смислу национални проблем н а чијем се решешу већ ради и претпоставља се да ће се на идућем конгресу кека удружења из Истамбула, Анкаре и Измена која су досада радила самостално укључити у националну студентску федерацију. Шеф турске делегације је на крају из и ео своје утиске из ЈугославиЈе. Пре него што сам дошао овамо, рекао је он, упознао сам се са неколико Југословена. То су врло добри пријатељи. Овде се никада нисам ocehao као странац, него сам увек имао утисак као да сам код куће. Дивна је ваша земља и много ме радује што сам овде. Не можемо заборавити гостопримство које н ам је пружено овде у Југославији. За време рада конференције

Разговори са делегатима на Трећој међународној студентској конференцији у Сплиту

На Трећој међународноЈ студентској котаференцији за ггутоваша и размену студената у Сшшту наЈгазио се као посматрач и секретар Координационог секретариидата националних студентских унија г. Џон Томсон. од нашег допискика када ће се и где одржати сле дећа конференција КОСЕК-а, каква ће бити њена ширина и колики ће имати значај г. Том сон је рекао да ће се конференција одржати 1954 године у Иста мбулу у Турској и да је орг аниза циј а конференције ito верена Националној унији тур ских студената при чему ће је помагати КОСЕК. Посебна ка рактерихсгика ове конфереиције истахао је r. Томсон биће њена ширина и масовиост. Њој he, поред претставника студената из евроггских зелтаља, присуствова ти и делегати из Америке, А* устралије, Африке и других делова света. Рачуна се да ће у Истамбул стићи око 20 делегација из ваневропских земаља. Према томе ова конференција he бити шира од свих досадашњих. Позиви су упуће ни и претставницнма из кОминформовских земаља укључујући и МСС, а ако се х>еше да пошаљу делегате, конференција ће одлучити о њих >вом статусу. Какав је данас однос КОСЕК-а и МСС-а, постоји ли нека сарадња између њих? упитао сам секретара КОСЕК-а г. Томсона. Према одлукама копвнхагенске конферешргје КОСЕК сарађује са разним међународним организациј ама, а пошто се МСС не налази на списку оргз низаци ја оа којима треба са рађивати, то са њиме нема ни ди ректних однооа. По мом мишљењу данзс у свету nocroje три групе студентских унија; прво, чланице МССа, друго, чланице KOCEK'a и треће као

Секретар КОСЕК-а Томсон

Наредна конференција одржаће се у Истамбулу

например Бурма, Сан Салвадор и др. које кису обухваћвне ни у једној међухтародној студент скоз органмзахЈИји. Оне су претежио формиране на националној основи или су сувише младе, па немаоу искухггва у међународној сарадњи. Са КОСЕК-ом сарађује 35 —40 националних унија од којих двадесет вемају никакве везе са МСС-ом. Не би се могло још ттредвидети како ће ое и у ком правцу развијати односи међу на-, ционалним сгудвнтокмм саве ■ зима, али мислим да КОСЕК неће у догпедно време бројакз иадјачати МСС, јер су у њега учлањене мггстобродие групе и хрупице, ксцје уствари нису истински нретставници студенаната. Ако брогјнго уноредимо ове две организације, видећемо да је МСС, већи, али ако стварно гледамо на њихс® карактер и стварни гвретставнички значаЈ, можемо рећи да је КОСЕК у

том погледу доста одмакао и да има већи значај. КОСЕК нцје ггримио гсозив нигги је слао своје делегате на конгрес МСС-а у Варшави нити је заузео икакав став у погледу односа МСС-а и појединих нациокалних студентских унигја. Знатан број националних угаија осуђује став МСС-а према Југославији. Тахо се например Бритаиока нацжктална ушцја није сложила са ставом МСС-а према Савезу студената Југослаоије. Угаитан шта може очехивати од 111 међународне конференције за тгутовање и размену студената, господин Томсон је рекао да he се доста постићи у • колико ое свеордно приђе из* вршењу донесених одлука. Икаче, што се тиче цијвз конференције. он је поститнут. в. м.

Швајцарски делегат: MCC је морао позвати Југославију или жртвовати конгрес

ВОЂА швајдарске делегадиЈе на 111 међународној конферезпрсјк за путоваља н размену сгудемата, госгаздин Ханс Келер у разговору са нашим дописнзгхом, изнео Је нека мишл»ења о појединим питаљима која су му била поставл.ена. ГовореКи о раду своје организације, г. Келер ј« рекао да он преrставља савез чији су чланови сви они коЈи дођу на универзитет. Ча челу Савеза налази се извршни одбор који бирају претставници свих факултета, а делегати са седам универзнтета бирају ужи одбор, који је према секторима noдељеи на културне и спортске секдије и оделења за икформације и путовања. Савез настоји да буд« незавксан у политичком, религиозном и другом смислу. Код н,их раде две културне секдиЈе: Једна се бави лациона-пгим, а друга међународпим питаљима. Студенти се боре да се љихов глас што више чује и у том попледу доста еу постигли. На појединим факултетима постоје разне радие групе у којима се дискутуЈе о уметаости, праву, филозофкји и другим питањижа. Ове форме рада су релативно нове. профееори и други иаумки рад ници често присуствуЈу студетггским сасландима и помажу у дкскусијама. у организацкју Ј« учлањетв око 15.000 студеиата, од коЈих 5000 отпада на Цирипгки универзитет. На шиање у ком правду су оријентисани наставни плаиови и

да ли се иде за што ужом специјализацијом по америчком систему, илм спуденти na факултетима добију огшгге знаље, па се на пракси специјалкзуоу, шеф нгваЈцарске делегациЈе Је одговорко да се њихов систем студија зиатно ра зликује од америчког и да има својих специфичности. Тако, например, још у гимназијама ђапи се определе за поједине гране науке коЈе желе студирати и само

они могу касније да иду на универзитет. Између уииверзитета и гимназија постоји тесна сарадња и оаш се заједнички помажу у давању ученицима и студентима

Једног ширг зназх>а жз свих овлисти науке. У ШваЈцарској мначе има мало гимназија, например у Цлриху постоји само једна гимназија, и њу похађају једино они који he наставити учење на ymiверзитету. Доста студената Је запослеио и на тај начик ооез&еђују себи материјалве услове живота, док свега око 10 отсто студената добрих ђака добија стипендиЈе, било ед приватника иди од државе. Господин Келер се осврнуо и на односе МСС-а према Савезу студената Југославије. Он ј € рекао да је њихова национална студентска униЈа раније иступнла жз МСС-а. Били су позивани у МСС, али су постав,т.али следеће услове: прво, да не буде нихакве дискриминадије, друго, да се слободио износе мишљењд и треће, да св искључиво дискутује t> питањимт која су на дневном реду и четврто, да се контрес одржава у некоЈ неутралној земљи, као на пример у Аустрији. Позив на конгрес у Варшавм примили су у последљем моменту путем телеграма. Нису послали делегате, него су поручили да МСС пошаље свога претстав muca у Швајацрску и да хамо рече шта има. Позив МСС-а Савезу студената Југославије наставио Је г. Келер био Је само политички потез. Дубио Је само политички тактички потез. Дубоко веруЈеи да се њихов став према ЈугославиЈи ниЈе променио. МСС је морао позивом ЈугославиЈе прогутати ту горку пилулу или жртвовати конгрес. У погледу даље сарадље ШваЈцарске надионалне студентске унлЈе са Савезом студената Југославије, шваЈцарски делегат Келер Је истакао да се са Јутословенима први пут срео у Единбургу 1351 годиие и да је видео могућлост сарадље. Ми смо заинтересовани рекао Је <ги и решили смо да пгаљемо групе студеиата у ЈугаславиЈу. Ми би уложили иовац на југословенску банку у ШваЈцар ској, тако да валга студеити када долазе у нашу земљу имају обезбеђена новчана средства. Имали смо досада у Југославији четпри групе студената, док Је четрдесет Југословена било на прак-

cn и у швајцарским радним логорима. Надам се да ћемо идућих рздина Још више проширити размеиу студената са ЈугославиЈом.

В. МИЋОВИЋ

Швајцарски делегат Келер дискутује

Шта је решавано на III koнгресу МСС-а

КАНАДСКИ ПOCMATPAЧ: ТРЕТИРАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ИЗРАЗИТ ПРИМЕР НЕПРАВИЛНЕ АКЦИЈЕ. ПРЕЋУТКИВАЊЕ НЕУСПЕХА. ПОДМЕТАЊЕ КРИВИЦЕ ЈУГОСЛАВИЈИ. ПОТЦЕЊИВАЊЕ УЛОГЕ ОУН НАВИЈАЊЕ ЗА СССР

Трећи светски студентски конгрес, који је ипак углавном sио конгрес МССа, завршио је свој рад у времену од 27 августа до 3 септембра, У једној краћој анализи конгре са ми би пошли од тога колико је на конгресу говорено о Савезу студената Југославије. Од тога по лазимо не само зато што смо по овоме и посебно „заитересованинего што се на том примеру ма Јасно огледа у ком је в»еду " зашто МСС променио тактику сво је дојучерашње политике. Очито Је да је жеља руководилаца МССа била да се на конгре су не говори уопште о ССЈ. Руко водиоци МССа нису се више усудили, услед краха својих намера према нама и комиромитоваша сво јим недемократским мерама, да нас на конгресу отворено нападаЈу. С друге стране, када се већ ради унутрашљих слабости и спољних потреба, морало одусхати од напада на нас, свака дискусија о СССЈ штетила би намерама и угледу МССа. Таква дискусија покренула би нмз по МСС неугодних питања из његове блиске прошлости. И мио го штошта кз те прошлости руко водиоци МССа нису спимињалм на конгресу (на конгресу нису например ни речм рекли о смењи вању у руководстиу МССа, о томе зашто Је смењен руководиоц МССа Громан, затим ни ,»ечи о неуспе. лој, тзв. „Конференцији јединства“ »држаној септембра 1952 итд. Потна све то створило би p.v •оводству неугодности ч код поЈкдшш учесиика конгреса могло

би доћи до непредвиђених, непланираних асоцијација). Све што је по плану руководилаца МССа било предвиl>*но да се каже о ССЈ-у било је овмх неколи ко речи у поднесеном извештају ИК МССа који је читао генерални секретар Берлингер: „иационална унија студената Јутославије је међу осталим, била позвана да 5" чествује на конгресу**. Међутим, два од присутних посиатрача на конгресу поставили су питање односа МССа према ССЈу. Претседник Енглеске нацио налне уније, Фред Џервис у свом излагању на конгресу рекао je мзмеђу осталог: „Наравно с • гтеуе совањеи смо сазнали да је МСС сматрао за могуђе да позоче на конгрес Савез студеката Југославије иако није таЈ позив упутмо У предвиђеном року у Статуту МССа. По иашем мишљењу Савез студената Југославмје је овлашђен да узме пуно учешће на овом Kot» гресу као делегат. Ми никад нисмо прихватили његово илегално искључење на Конгресу 1850, и желели бисмо знати да лм садашњи конгрес има намеру да повуче ту срамну одлуку свога „претходника” Ми бисмо такође желели знати да ли ће неосноване оптухбе уперене против наших

приЈатеља Југословена ко>Ј(е га приписују фашистичке тенденциЈе бити данас повучене и да ли he им се учинити дужна извињења*. У одговору на критику и примедбе Ђервиса, генералнм ескретар МССа Берлингер Је истакав да су многе студентске организациЈе при знале да је позив Савезу студенат» ЈутославиЈе био значаЈан корах ка студентском Јединству м даље дословно: „Само Један нли два даиа пре почетка вонгреса МСС Је примио негативан одговор од Југославије, Југославија Је та на коју треба да паднв кривица*’. Пошто Је Берлингер завршио по ново је Ћервис иступио и између осталог рекао: „Став т. Берлингера који се тиче Савеза студената Југославије, показује колико Је слаб положај МССа у односу на ову организацију. МСС пропушта ца приметв статутарно време огра ничено за достављање позива н та па покушава да баци кривицу на организацију за њеиу наводно закаснелост у одговору. Ако Је г. Берлингер толико спреман са своЈим ннформацијаиа, иека одговори на ова питања Koja му постављамо: а) Да ли he Конгрес повуђи тзв. „одлуку" свога претходника и погврдити наше гледиште да Је Са-

вез студената ЈугославиЈе Још увек члан МССа опуномоћен са статусом делегата овде? б) Да лм ће МСС повући неоснвваву оптужбу о „фашистичким тен денцмјама" према нашим Југословенсккм пријатељима н доставити потпјгно извињење Савезу студенаra ЈутославиЈе? Уколико МСС предузме такве кораке то ће претстављати позитиван допринос студентској сарадњн. На томе Је дискуснја о сткву МССа према ЈугославиЈи завршена. Посматрач нз Канадске нацно налне студентске униЈе Чарлс ТеЈлор у сво Јој дискусији рекао Је између осталог; „Могуће да ће познв, Нациовалнпм удружењу студената ЈугославиЈе, да присуствуЈе конгресу бмги Један од полазнпх тачака за успостављање ширег разумевања међу нама. Начкн на који Је МСС третирала Југославију био Је за ндшу вационалну федерациЈу као и уосталом за многе друге нациоиалне федерације изразит пример пеправедне акциј«, ксспоЈиве са на t.-ии статутом. Могуве Је и ми се |'идаио, да смо спреиии на успопвљање задовољавајућих решех по овим питањима". Овс њсгове ,t чи остале су без одговора.

Али, ниЈе само извегаваље диекусије о Савезу студената Југославије показало да се у политици МССа ниЈв ништа битно променило то је помзало и третир,чн»е осталих питања. А и читава атмосфера иа конгресу потсећала Је на ранија два. О три питања се на коигресу наЈ више дискутовало; о борби за мир, о праву на образовање и о тешком положају студената у евкм земљаиа света сем j ИБ земљама. Жеља за миром данас Је стварчо искрена жеља најширих слојева свих народа. и свакн национални и међувародни покрет којн хоће да окупи људе окв себе, мора рачунати еа мирољуОивкм тежњаиа човечанства. То Је добро познато и руководиоцима МССа, те Је зато и конгрес посветио велику пажњу овнм питањииа. али третирање питања мира на конгресу имало је одређен пропагандни циљ. МСС је н овом прилпком узео монопол једног поборника за мнр, у студентском свету. А када се говорило (а о томе се много говорило) о борби за мир на светскоЈ политичкој позорници, онда су се подвлачиле само агресивпе тендеиције на Западу, износили су се подаци само о каоружању у западним земљама како с« У пш зежљама

то наоружаше спроводи на уштрб развитка науке и културе. Генерални секретар МССа Берлин гер у реферату ИК МССа износи да се „јединство студената за eчуваше мира може осхварити*, „развиЈањем кампање путем резолуциЈа и петиција“ за мир и за решавање« основних међународних ннтања, развиЈањем најширих дискусиЈа о очувању мира на свим универзитетима и тек на трећем месту „путем јачања и међународног разумевања, путем сарадње". Шта значи „развијање кампање пугем резолуција н петкциЈа (заборавио Је да спомене „Штокхолмски апел“ шта значе „наЈшире дискусиЈе о очувању мира“ (заборавио Је да спомене мировне конгресе) то добро звају Југословенски студенги. Сва се та галама и досада сводила а и ва овом коигресу још Једнок свела на пропагирање спољ но политичких ставова државне по литике СССРа. И ниЈе случајно што су то првенствена освова за јединство студената по мСС-овом узору, јер друкчије јединство они не желе и не могу. Још Је очигледнији пропаганди* карактер оног дела реферата и дискусиЈа у којима се говори о твшкои економском положаЈу студената, о правииа на образовање, на културу и слично. Ту Је Још очигије читав свет подељен на Д ва блока: све што је у једној групи зсмаља то Је беда, то је немање основних права за образовање ■ свв се те зсмље фронтално напада Ју, док се с друте стране др* е славопојке културној н ггросветно) политици у СССРу, Кини и ** Б земљама. ССЈ Је придавао и придаЈе eeлики значај н улози студепата У (Наставак ва четвртој сграни*

2

НАРОДНИ СТУДЕНТ

БроЈ 18