Студент
Седница Универзитетског одбора CСJ
Када ће бити донесена уредба о здравственој заштити студената
На свам прошлом састанжу, у петак после подне, Универ- < зитетски одбсхр је дискутовао о неколико проблема који че- i к а ју на хшио решење. Два најважнија шггања на деев- < ном реду бшга су: кажо вај- 1 ефикасније обезбедити здрав- < ствену заштиту студетата обзиром на излгењене услове ра* да здравствених установа и друго, еканомски проблеми, a у ггрвом реду проблем смеurraja новизс студената, * Здравствена заигтерта студената била је спровсђена прошдаих година нреко Студент* : cse гтолшслинике и студентских гслиматских лечилишта. Међутим, као што је позкато, у прошлој годиии здравствене установе су прешле на самостално финансирање, а ка sази законских уредаба и прошгса. У таквоо ситуацији поставило се питање даљет рада поликлинике као и ооствЈнса климатоких лечилишгга Иако је н а молбу Универзитеског одбора Изтаршао веђе НР Србигје доделило суму од 10 милиоиа динара за покриђе трошкова климатских лечилишта у овој години, ипак тиме гфоблем није решен. Због тога је Утаиверзитетстси одбор приттвао стварању пројекта једне з*конске уредбе која би требало да реши сва питања из ове области и која ће бити предложена вадлетгнвтат дожавним оргагаима. Комисија, којоб је било повереао да проучи овај проблем, поднела је свој предлог ка дискусију Универзитетском одбору. Овај пројеасат се базира ва следећем; Прово на здравствеву зацгтту студенти стичу од дава уписа и користе га за време редовног трајања студија (које је одређено статугчзм сваког факуЈГгета). Студентска поликлиника врши бесплатно: а) опште претледе, б) спепЈиЈ * л ирстичк е тгрегледе, в) систематске претледе, г) вакцинације. Право ва беоплатно лечење и бесплатно добијање лекова имају: а) студенти стипендисти, б) студенти који примају сталну социјвлну помоћ. в) студенти који примају деч ји додатак или су осигурани по друтој основи код Завода за социјалlно оситурање, г) студенти инвалиди, д) студенти носиоци Споменице 1941 год., ђ) студенти сиромашног имовног стања, а према постојећим з а конским прописима. Остали студенти имају право на лечење уз обввезу да плате 50% трошкова лечења. Породице студената немају пра во на здр а вствену заштиту по овоме пројекту. Према овоме предлогу огромва већина студената била би у могућ ности да ое бесттлатао лечи. Међутим да би оргавизација здравствене заптгге могла ефикасно функцианисати потребно је да се изврше извссне измене у смислу допуне сада постојећих законсзатх прописа. Наиме, познато је да студенти уживаоци дечјег додатка и сиромашни студенти из унутрашњости често кису у могућности да користе своје право на лечењо, поготово кад је потребна хитта лекарска интервенциј а. Кад сиромапши студент треб 3 да се лечи напо. мора да поднесе уверење свог народног одбора у коме ое ијричито каже да he овај сш>сити трошкове лечења, а уживаоци дечјет нову болесничку листу сваких 15 дана. Оваква административна цроцедура може имати кобних последица у животу појединих студената. Ако чињеницу да већина народних одбора из објективнзгх, а и из субјективних разжн-а не води рачуна о овом ттраву студеиата, дос а дашња пракса шжазује да је веома ретка појава да један народни одбор или установа оопијоЈшог оситурања исплати рачуие за лечење код њих осигураних студената. Ово утолико више отежава рад Студенгској пххгшкликици. Обзиром на ово видимо само једно решење: створиги фандове за здравствену заштиту сгудената при универзитетима. Ови би се фондови створили и 3 тај начин што би се сзаке из буцегске суме одре-
ђене за социјално осигурање одвојио одговарајући износ нов ца за сважи универзитет, а на бази података о броју социј ално осигураних етудената. За сзаромашне студенте требало би такође ушгатити једу глобалну суму новца, кој а би омотућила
студонтској поликлиници да интервешгше кад је у питању здрашве ових студената. Овај пројекат се сада дискутује у факултетским одборима Савеза студената, а затим ће бити предложен дижавким органима. Три хиљаде студената без стана
После рата постипнути су крупни успеси у маггеријалном збрињавању студеката. Поред отромних новчаних средстава која ое дају у облику стипендија, додатака и друтих врста помоћи, држава је одвајала велике суме новца за проширење капацитета и отварање нових факултета. за набавллње нових и проширење старих лабораторија. У тим напсрима видко место је заузела брига око смештаја сту дената, Студеаггоки град на Новом Београду био је велики напредак у том правцу. Тиме је капацитет наших домова повећан на цифру од 5.654 места. Па ипак то није било до вољно да се збрину ново уписани студенти, којих на првим годинама има преко 12.000. Овако огроман прилив матурана та имао је за последицу да се 3.000 нових сгудената нашло у Београду без могућности да буду негде смештени. Ситуација је веома тешка, jep нема изгледа да се тако брзо реши. Какве су перснективе у том погледу? На Новом Београду налазе се два недовршена блока, У протоклим годинама они су били изложени времснасим непогодама, те се материјална штета услед тога пскпела на око 300 милиона динара. Према грубом прорачуну групе стручњака која је ових дана обшшга грађевине, за пвихово довршење потребна је сума од 1.250,000.000 дии. У овом мо-
менту тешко се може говорити о томе да се одвсцји једаа оволика сума па можда и мања. Али, стварност нас је суочила са чинзвнтдама о којима моралго водиги рочуна : за годину или две маггвријална штета ггопеће се толико високо колико би дакас бшго мождл довољно да се, ако не сасвим изграде ови објекти а оно бар нацрави крупан корак ка њихову довршезву. На основу упоређења ове и прогеклих година може се очекивати да he прилив студеиата расти са сваком новом годиком. а тиме и проблем њиховог смештаја. Због тога мислимо да је потребао да се проиађу маколика финаисиска средства и да се одмах започне са довршен>ем ових објеката. У вези с тим Ушивврзитегски одбор је решио да детал>но упозна наша принредна руководства са читавим ттроблсмом да би се заједс са њима расмсггриле могућности за њетово решење. Па кпак, без обзира шта he се предузети у вези са овим бгоковима, остајо питаље шта урадити са овтгх 3.000 студената без crasra? Да ли прићи изградњи неколико провизорних павиљока од бЗЈрака као што је то на Вождовцу? Или неко друго решеч.с? У свакогл случају крај ite је време да с? реши шта да радимо. Ф.
Окшобарско сунце нзмамило је и њих на Налемегдан |
КОМЕНТАР
ЛОШЕ СМО ПОЧЕЛИ
ВЕЋ. неколико дана на Медицинском факулте i ту очекује се да поч!ну редовне клиничке вежбе Уза девети семестар. И ево, |почели смо. После пола сата Пчекања j сали за вежбе на рјУшној клиници, дошао је др 11|Стефановић и саопштио нам: |Ј„Другови, очекујемо стариИјег колегу који треба да вошди вежбе. Док он дође ви се Вјодмарајте, читајте „Спорт". |и шта смо могли друго да ирадимо? Читали смо и чека-1 јли. чекали и читали и по-1 јсле девет часова др Стефарновић нам је опет саоггштио; И,.Другови, старији колега је јјболестан и вежбе се неће оВдржати. Пођите кући, сутра ј почињемо**... Ето тако се за ј јјзршко таш почетак. Врло је i јјчудна ова појава. Већ дуже јвремена на Медицинском фа Укултету дискутује се о мно|гим проблемима ва разним кл;тникама, а поготову о про блему наставе и практичних вежби на овој Клиници. (Кли ника за ухо, нос и грло). Помало је невероватно да слу|чајна отсутност једног од асистената није тадокнадива. Овакве се ствари дешавају већ из године у годину. Једном би томе требало учинити крај. јер је у питању морална одгозорност за васпи-I'тање ноних генерација. (ХиРл»а(да медицинара који треба |да постану солкдни и добри ! Ј стручн»аЈЦГ). I Р В
О неким проблемима студенског града
Како управљамо домовима?
РАЗУЗДАНОСТ ПОЈЕДИНАЦА, КОЦКА И ЧИТАН.Е ТУТјЕ поште ДВЕ годане су прошле откако студеити управ љају домовима. Кроз ово кратко време решеии су миоги проблеми што се огледа j рукооођсњу овим установама, у проиотредам формаиа политичке и опште-културне у обсзбеђењу бољлх услова за становаље, учеље јггд. Али, говорнти о тим оствареним успеснма, запостављајући при том другу страну питања, значило бн не само Једностраио посматрати оваЈ проСлем, већ у исто време затварати очи пред неким, нзотало приЈатним, чињсницама, коЈе тако безбоЈно ДобуЈу у своЈим утапканим облнцима или су до тв мере хазардне и немотивисане, да њихово тврдоглаво животарење у ЈедноЈ срединж од око 2000 студената, не само нема реалног оправдања, него нстовремено упозорава да Је краЈње време за проналажење лека оваквоЈ ситуациЈи. У чему се огледаЈу ове nojane данас Је познато како студентима станарима Новот Београда, тако мање више и целом Универзитету. Укратко, оие се маиифестуЈу у недовољлоЈ снази домсзгаг колектива да из основа рашчисти са Једним броЈсм студеиата, коЈи нвобузданостима руши углед социЈалистичке иителигенциЈе, у елабом, боље ређи никаквом, политичком раду у друштвеним организацијама ошптине, у стал ним несугласицама управног одбора и осталих станара, у миогим примерима нечувања пародне имовн не итд. Прошле годиие уз велике иапоре отворен Је друштвепи клуб за чнЈ« Је уређење утрошено прско милион динара. Па ипак већ данас из бчблиотоке Је однесено преко двадесет комада књига разлупана су нека стакла на друштвеним простори Јама и на шаховским столовима, развучени многи примерци днсвне штампе и часописа. Наврнете ли у читаоницу или у оделење за шах скоро увек приметићете како по два, три студента седе ка столовима. Зимус Је двадесетак студената, усред кођи, организовало засипање сиегом другарпца које су долазиле У дом. Том прмликом разбпли су више стакала иа вратима и прозорима. Управни одбор неколико дана вршио Је саслушавање, а иривци »шак нису откривени. Десетину пута дешавало се у току годнне да пеколицина нсозбиљних станара поћу, док остали спаваЈу, отпочне са звиждањем и урликањем, те се кроз нсколико минута цео студентски дом иађе на балконима уз бучно и свеопште протестовање. УПРАВНИ ОДБОРИ СЕ СМЕЊУЈУ КАО ФРАНЦУСКЕ ВЛАДЕ НиЈе потребно трошити речи иа коментаре на овакве и низа њима сличних појава. Оне саме за ссбе говаре довољно и убедљиво. Свака толеранциЈа оваквог стања и правдање истог по сваку цену значи, прибегавање линиЈи мањег отпора, значи стварање погодног тла за ницање нових проблема, коЈи ce крсћу од коцке и нођног »увесељлвања - , до крађе приватие поштс, извесних испада са шовинистичким призвуцима итд. Напоменивво Још н то да су у интервалу од две годиие смењена три претседника Управиог одбора, за коЈе се У шали говори да им се брже одузима поверсње него послератним владаиа у ФранцускоЈ. Заиста Je већ досадио говорити о свим овии стварима. Али, hyтањем се неће зауставити нлиижо евакидапгњв
обнавл>ан>е у внду једног баналног и штетног репертоара. Сами стаиари презасићени су најобичнијим премијерама и репризама кукурикан.а, звиж дања и ишштираља свако Јаких звукова и слично. Ово на шта треба особито скренути пажн»у Јесте чињенида, да ниједан управни одбор икје успешно завршио свој једногодишн.и бнланс рада, и управо у odom факту треба тражити ашоге узромнихе оваквог стања. Очигдедно је да снстем управљања n метод рада нису најбољв иостављени, кити усклађени са спецмфимностима овог дсма. Проблема иха доста, а управии одбор Је малобројан, оОично састављсн од млађих другова без довољно искуства уз то оптерећен свим и евачим, почев од разних материјалних и адмипистративних поелова до поставЈкања заседа онима који тгриређуЈу коЈекакве тереввнке. Тако се »власт“ нађо скондентрисана У рукама два-три друта и уместо постнзаша жељених онк се изгубе у мору свакаквнх заврзлама, тс се и сами нађу на „оптуженичкој клупм I *. И онда, критизерству нигде краја, а нраве критнке Је увек мало. Трулим кокцкма маЈгограђанштине плету се сваковрсне приче, те овакав облик иживљаваља добиЈа у све веђоЈ мери право егзистирања и, после свега обавезан епилог; на годишњоЈ скугаптиии се надуго и нашироко распраслл о томе да ли Је оваЈ или онаЈ станар правилно искључен, да ли Је таЈ и таЈ члан управиот одбора посећквао женски блок, да ли Је своје пржсуство У соби неке другарице замлскирао застртвма ћебетом на прозору м тако до у бескраЈ. ПОТРЕВА ОСНИВАЊА САВЕТА ЗА ПРЕКРШАЈЕ Посебво је потребно подвући: зашто су факултстска удружеЈва студената вр.то мало воднда рачуна о раду и животу својих чланова у домовима? Управо интервендије студентских организадија n*Јединих факултета сводилс се на одобравањв спискова за пријем у дом и на понеко мипљеав да овог илн оног друга ие би требало искљунжш. Да Je посто Јао нелосреднији увид и конкретнмЈа помоћ факултета нема сумње о многим питањима не би се морало ки дискутовати. Да 6« ствари кренуле набоље, и-' ходно Je озбиљлнЈо * потпуниЈе мздискутовати о®ај ироблем у делини, а затим предузети неке мере. Осиовно у овон вошплексном питању Јесте: изналажењв таквих форми рада, које би дубљс заинтересовале и ангажовалв све станаре, или бар Један далеко већм броЈ иего што Је то досада био случај. У тсм смислу, поред упрашзг од&ора, добро би било бирати Још Јчдно тсло, хоЈв би се искључиво бавило прекршаЈмма кућлог реда. Да ли би се тај орган звао кућни еавет, или како друкчије, споредно је. Такво претставкипггво било 6и састављено од већег броја ДРУгова и другарица, с тим да обавезно будо заступљен сваки фавултет чији студенти сталуЈу у дому. На таЈ начин, ово би остала ствар колектква, ствар части ако хоћетс, Јер 6и се искључеља из дома или нека друга казна третирали много озбиљније и праведнмЈе. С друге стране, управни одбор био би у могућности да развије друштвени живот студената, да се бори за што боље услове рада итд. Колихо би то далк> практичних рсзултата, илузорно Је нагађати, као што Је бесмнслено веровати да би оваквим решењем било све у најбољем реду. ОваЈ предлог Је само мала, али важна карика, у cseукупности проблематиха о којој Је реч. Засада пракса нас ynyhyj„ на тражењ« нских прикладниЈих облика ( неких путева на једном ширех плану, како би се оваЈ дом, где се свакодневно саетаје, живи и ради преко 2000 студената, учинио нзЈподесниЈим местом за остварење циљева студентске организациЈе, а не да то буде њен наЈозбиљнији проблем.
Гојко МИЛЕТИЋ
Проблеми студија на универзитету
Резултати школске 52|53 год. убедљиво говоре
Утоку ове годкне смо у реша- v вању проблема режима сту- ■ дија наставе и студирања пошли правилним ттутем. На I мшге факуЈггета изиропена je ревизија плаисква и црограма и ти ггрви кораци ка студиЈа, расгерећењу студената <вд иање потребне матеркје и орнЈежтисању ка јасном циљу: каквог стручњака треба да да одређени факултет или школа, гоооре да 6и у том трравцу требало иЈи* одлучниЈе и стално. То се тштање не може решити у току Једке ипи двв школске годиие из више објективних разлога. На пример не може се нека Уредба по новсхм хтразплнпку о режиму студија применш« одмах и подједнако ка апе студвнте, без обзира на број отслушаиих свместара, ка какин изведене нвстаие и обим. Догађало се У току прошле школске године да се при доношењу т*ех правилника чеето гшсу узимали у обзир сви потревни фактори који би овезбедили дослвдно спровођење оног што ce хтел o правилником. Таквих при- ' исра има више (на некии годкка- 1 Hl Медицииског фагкултета, Ма- 1 шинског итд.) Кзрактеристјосро Је i да Је увеас постављено тпегање ОД i K oJe године почети no аово«. Закљјучак Је био од следеће npee. То убедљиво говори да нонике ко- \ je укосимо нису оиакве каосве су 1 кам потребне, да нису специфктео примењвне обзиром ва услове и моментално стање хадЈединачно на свакоЈ годики. Упоређујуђи ове статистичке резултате септембарсжог рока 1962 го дине и Јунског испигнот рока 1953 мада су они прилинно IРУ-
би и не могу се узети као стриктно тагшо упоређење, обоиром на то дв Је број испита у јуну увек нешто већи него У свптембру, ипгиг се долази до закључка да су разне адмигокгчЈативне мере при упису, а карочито у смислу иопитних рокова биле озбиљаи проблем »аше настаое.
Зашто се неби дало више слободких рокова и омогуђило студентима да полаху не само јуна, септембра и јануара, тамо где Ј« то могуђе, а на веђини факултета Је могуђе, ако не за све студенте оно за стариЈе сигурно. Стално пишемо о потреби систематског студирања студиЈа а не оредњопгколсхог
полагања испита. НиЈе ли и -кх коа* да једна лрвпрека у реаоавааф; проблетла нашв наставе?
ОБАВЕШТЕЊЕ
КУД „Бранко КрсмановиК" врши пријем нових чланова до 30 октобра ове годнне у секције: хорску, фолклорну, дриаску, сммф. оркестра и ликовиу. пријаве се примају сваког дава у просторијама друштва, Балкааека 4/1 од 12—14 часова.
Корисна иницијатива
Активизирање студената у раду оснашшх оргаиизација С. С. Р. Н. Ј. на општинама, је питаше које још увек поједини факултети тумаче на разне начине, тако да је ман»и број студената Београда стварно укључен у рад. Корисну иницијативу у том погледу покренули су сгуденти XIII основне оргаиизације С. С. Р. Н. Ј. општине Дlеизlар“. Они су одржали у недељу 18 о. м. састанак ка ко»*е су кроз заједничку дискусију претресалм питање активизирања студената. На састанку су кроз дискусију покренута многа питања о то ме где је потребна помсћ студената, где ани могу најефикаскије деловати, а нарочито у вези са изборима који су тгред пама. Закључак састанка; активно укључење сгудената са ове организадије у рад С. С. Р. Н. Ј., помоћ нарочито у вези са скорашњим изборима, и политички рад сваког студента у средини у којој 7КНВП. ■***"
Врој 18
НАРОДНИ СТУДЕНI
3
ФАКУАТЕТ “Он ПОАОЖИЛО СА ОЦЕНОМ ОО « О OVVJLD -лУо У ПРОЦЕН1ИМА «0 X о s> О 11 £wc С S 6 7 8 9 10 С36 аод. 1 ■ о и 3 • а i 1 3. с ПРАВНИ 13T«l 2172 1597 1367 977 663 6776 2246 4739 49,0 16,9 35 fi 7.1 iETEPHHA 2852 455 346 297 218 216 1532 456 864 53,7 16,0 SO^ 7.4 ЕХОНОМСКИ 5211 1373 898 695 439 304 8711 >205 296 71,2 23,1 5.7 7,8 ПРИР. МАТ. 5767 814 749 713 579 607 3462 976 1329 60.0 17,0 23,0 7Л филозоф ски 861« 1109 1290 1422 993 1024 5938 910 1801 68,7 10,5 20.8 7,9 полоПРИВР. S780 «35 612 419 292 183 2171 399 1210 57,5 10,5 32.0 7.6 ШУМАРски 2040 30) 317 315 161 65 1161 78 701 5691 8,73 34,3 7.4 УКУПНО 42 Ofi 6961 583Ј 5228 3661 3062 24751 6370 10939 58.5 15.» 26,1 7.59