Студент

МЛАДИ

ЉУБА ТАДИЋ

Знате Тооса? Нкфв? Селоиова? Јвсте ли гледали „Менажернју*, „Трговачког путшаса“, „Трк сестре - ...? Овда знате ЉубивоЈа ТадаЛа: висоасог раста, хоитмарасте фри_ Јзурв, велшсих беок>ача и дубокот гласа. Jour Је био Шандор у „Омени". а дебитовао Је у Београдсксии драшсжом позариагту као Бобен У „Сламном шеширу". ТоЈ улози се сада олатко сме Је. Уместо »ета његов репертоар tm. Је наброЈала Тамара Г.Тарковић. Она вихпе воли да ггопуларише њега, Милсну Вроајков, ДРУгу, тре Ку... но да ссбе помене: баш тиме ое довољно претставља. КоЈу улогу најВЈ-гше золите? питам Тадића. Још не знам која ми Је Ц ДРага. ! И када би з«ао да све речииа нскаже како коју дожиаљава, онда би могао о њој да даје изјаве и да гшше. А тако он је израхава само глумон. Можда воли Раскољникова хога тек ствара? Чигос ми се да cse његове улоге имају нечег морбидног. Хте ли би да лете и размахуЈу рукама, а то тону и размахују рукама не би ли испливали. Беспупшци- Том жуди за морси; Биф je сав у сазнашу себе, Раскољнихов се некако бори-. има грандиозну идеју, мисао о свету, Налолеону... зато убија и нада се казни од људи који га уствари воле. Сви |љегови ликови боре се за неке прохтеве. И колихо гпроучавања атмосфере и времена петровградi ских но*ш и тражења заЈедI ничких нити и психолошких j склоности Расколшиков-Тадић. | Квлико тешхоћа: у роману тра i тати за драмо*. . Ту Је уз све то и Соња. Рас_ Јкољников и ока нахшш су се на патњи јер и она Је прекора|чила— Паралелно еа насловном, игра У „Сумњивом лицу“ епизодну улогу Алехсе Жуњића, среског |штшЈуна. Лично схваћена комика задаје му недоумицу: шта Је људима смешко? Он у !себи носи своЈствену комггчност. Низашта на свету не би уступио позориште филму. Он Је глуме у класи Јозе

Лауренчића, алл Је пре био члан Крагујевачког позоршпта, где Је и рођен. Једва да Је ггред премијеру рекао либеЉи се да ли ће и на њоЈ остварагги своју концепЦиЈу: ' Трудимо се да извучемо човека без психологизирања и религиознооги. Човека коЈи ce бори за Велшсо: то му Јс оправдање и опредељење. Треба одбранити од казне. Да л’ Је Раскољттков шизофреник? НиЈе! Воем? Није! а шта Је? Видећемо 15 новембра. пробе редитеља Миње Дедића у оном „нерешеном станбеном проблему сцеие“ како се шале кзвођачи сличном „Трговачком путнику"). како ретушира детаље коЈи се смењују и како усхићеи и сам погстхгче ансамбл: Ух! Ала ће бити... ала ће бити.Ми им верујемо.

А. Д. МИХАИЛОВИЋ

Могу ли студенти добити јевтиније улазнице

МНОГО Ј« дахше рећж да Је посета студената позорншнхи ■ биоскопсжкм претставоиа недовол.иа, а она то на_ рочмто што се позоришта тиче ■ Јесте, вего рећн узроке тахаој посстн. Постоји Један вхз фахтора, коЈи би ее могли назвати узроцижа; хеђу н>има наЈиаркантниЈи је сигурно неинтересован.е, што нараано није новост. Међутим, ахо шггзте сваког поЈедвног студента, ов ће без разиишЈнања одговорита; „Немаж воваца за све то*. у ПОЗОРИШТИМА~. У Југословенскои драисхом ■ Народном позоришту нас увераваУу да тахва могућност постоји ■ да само студентска орталлзацаја треба ва време да отжупи претставе, па ће оки у оквиру своЈмх могуКиостм да учине све, да би цене биле нихе (тако Је уосталом бспло и досада). У Београдском драмском позоришту аисно вм били. Тамо су цене толихо нхске скоро унола ЈевтиннЈе од биоскоп. ских, да 6и тешко било Још их снхзитм.

l _ И БИОС&ОПИМА Биоскоосхе карте су и релативно доста скупе. Ми сс валазимо у апсурдној ситуаднЈн да Је Једпо солидно иесто у вајрепрезентативнмјем позоришту у држави Јевтаније, всго одговарајуће у биоскопу. И дох су позоришта спремна да те дене за студеите и снизе, у биосхошсиа, судећи по речмма секретара Предузећа за прзгсазивање филмова, нема много изтледа да се тако шта учини. У Предузећу за нриказивање фмлкова наступаЈу еа Јакнм разлозлма. Опи ве могу снизити цене ако Предузеће за расподелу фмлахова не снизи тахсе, друго из искуства знају да Један део стуцентсхнх карата одлази у руке онжх коЈи нису студенти, због чега Je радничкл савет предузећа и укинуо студентске претставе. (Ка_ да сам упитао сехретарицу Југословенског драмског позоришта да лх се н опи тота плаше. она Је одговорила: „Каравно, да ће тога увек багга у извесној мери, али ми збот тога не можемо студентима ускратити њихове претставе"). Ме.

ђутим, и у Предузећу за приказиaaifce филмова допуштају, ако се нађе добар ni длог од стране студептске оргавизације и ако би ова могла да пружи гаранције да ће те картс користити само студенти, ве н други, да у том случају узму у разматрање могућност студентских претстава и да се оне уведу. Требало би наравно пешто учинити и код Предузећа за расподелу фнлмова. ЧЕТИРИ МОГУЋНОСТИ Питање Је сад на који начин да се те претставе или попуст opra. низу Је. Да студенти узимају уз иидекс јевхиније карте директио на благајни, да се организуЈу студент схе претставе пре подне, као и ра. raije, или да ее један броЈ карата за редовне п- тставе дели преко факултета нли да ce откупљују поједине редовие претставе. Прва могућиост одмах отпада, Јер крије у себи могућност мвогих махинациЈа, и непрактична Је. Дру га. Је најприхватљивиЈа са гледишта Предузећа за приказиваље филмова, а последње две са где-

дипгга студеиата, мада бн с* овд„ оргавизадиЈа доста компликовала. У свакои случају Савез студев*. та требадо бн да се позабавх пх. тањем и да нађе прикладно решење, пошто шгЈе у изгледу нехо скоро поЈевтињеље цева бноскопскнм уљазницама, сем ахо Преду. зеће за расподелу филмова не crr. зв тарифе, што ћемо коначно зпати за некх дан. Нема сумње да h< сваха добра иницијатива ваићи ц» одговарајуће разуиевање ход рад. ничког савета Предузећа. У сваком случају ахо се мисли на овог питања, онда то треба учинктх што пре нли боље одмах. Д. С.

У ПОТРАЗИ ЗА СОПСТВЕНИМ ИЗРАЗОМ

Тек на половини пута

„Вуци*. Повукли смо врата. Галерија УЛУС-а, Теразије. ИзложСа mcсторице младих из Словеније_ Слабе оу везе са младим уметнидима Словеније. У кљижевности се потсетимо каткада да тамо пишу Кајетан Кович и Антун Инголич. у ликовној уметности ни толико. Интиман Је то био разговор. Наочаре и разбарушена плава коса Цетина били су визуелно издвајан.е и црта испод за његове речи које су се уливале у наша опажања.,. Отклои од устаљених школских концвпција ... Поздрав нашим апстрактнима, али преко Јаза, коЈи ниЈе ислушен осећањем, мост који спаја киЈе доволшо Јак да би се по њему иогло корачати без страха од пада у блистави беоиисао ... Схватамо их, има нешто од н»их у нама. И само толико. f Зт тренутак Једна импресиЈа нас надјачава. Улаз« Циганин са дете-

том. Две карте. У дну сале црнопути интервс за слике. Неопто тогхло и лепо. Са нама кроз салу шетаЈу утисци; тематика оскудна, хетерогеност у тражењу савременог ликбвног израза, на неким уљаним радовима нама несхватљива тежња за педантериЈом у обради облика, детал>исан>ем и извесном симетричношћу у композициЈи. Ипак, евидентно Je радосно бекство од овешталих академичарсасих конвенција и еволуција ка тражељу сопственог Језика. Понеко (Драго Тршар) расипа постепено из скулптуре у скулптуру сећање на Ма-

рина МаринмЈа, тааоо да Је наЈзише нашао себе у »Јаници“. Велика шггензианост ocohaja и крајња једноставвгост без икахвог рафиниана који би кварио целину форме, скреће нам пажњу на име У клталогу: Маријан Тршар. Утиса* о њеагу нам допуњавају неке асо-

цијације на стваралачки поступак Руоа. Сиашатичан је налор Цетина и Шуштаршича, који у жељи да се ослободе канона и калупа ухгадају у пријГично наивми и, рекло би се, исфорсирани примитм* визам. Бербуч и Першин на момеате веома успело усклађују 6оЈе, дајуђи непосредио проживљени ггриказ људи и живота, а Мелита Вовк у својим радирунзЈша штимунг велетрада оа мноштвом лшшја и детаља. Враћамо се столу да продужимо разговор. Цетин: „Битна је истина, али је још бшнија лепота". Али је Мелита Вовк далеко интересантни-

ја: „Такозваии соцкЈалмстичзо* раалЈгзам Је за нас нешто униформно, нешто неподесно, бољв рећм немогуће за изражаваше иаше ствариости ... Ми и ue теасиаао за jbj-гм ..

Д. КАВРАН В. ОБРАДОВ**В

ПЕРШИН ФРАНЦЕ: Ксњичск

Друштвени клуб ТВШ

Борба за општу културу, просторије и забаву

Студентима теххшис се стааљају отприаике ешххве заиерке: Сувише су спедијалисти. Недостаје ии општег знања. Истила студије им одузимају скоро све сдободно врсме. Ла ве верујем да је то сувише тачно в сувише оправдано. чкни ка се да пмам и проао да не веРУЈем када знам да ва ТВШ noстојв друштвеви клуб који свакодпевво одршава бкло воадерт бнло предаваше о позорилггу, било литсрарно вече, н када знам да тим вркредбама присуствуЈе педесет до сто људи што обзкром да Је свакодасвно претставља лепу цифру. То значи да за шест дапа колико траЈе аеде.љпи програм петсто људи па разне начине узме учетћа у раду клуба што већ претставља ткоро десети део укупиог броја студената ТВШ. Али, како бројк« у ввзм случају не мораЈу да буду исродавве, уђ:гмо у сважодневнн жнвот клуба кроз мало животније детаље. * Клуб пма само једну Једагау прасториЈу у згради у коЈој Је смештено пет факултета. Испресецана импровнзопалим зндовима дели се, оиако ва прси поглед, ва шах-оде • теље, читаоницу и библиотеку. Отвара се у деает уЈутру, а у девет н Један минут све три шахгарнитуре су заузете и над сваким столом висн читав грозд стрпљивлх кнонцера коЈи чскају на ред. читаонпца има своЈу публнку ко)а уз тиху музику радиоапарата кита наЈновиЈе вести о Трсту, извештаЈе са послсдње футбалске утахмице нли последњи доживљаЈ |унажа Јапапске табакере. Плакат полед врата обаиештава «ае коЈн излазг да ће вечерас да ве одржи ВБЧЕ УТИСАКА СтариЈи студентн, који су билн Ш праксм у нностралству, нзносе свф заоажања. Филнповић и Васваепк будућн машинскл инжењери вратили су се нз Фмнске. Пропиш су кроз све фазе пронзводње почевшш од простог физичкот рада. Видели су да прич« • фннском поштењу нису самО празве репн; да су код њнх оштро иодвоЈеаи раумндк, техничари ■

икжењерн; да нема социјалног осигураља; да радник ако му се да вехи пзсао ва пет дапа, а иоже да га урлди за два , занршава га хачло после пет , Ннсу то уштогљена предавања soja се 'пггаЈу монотовим гласом. То Је лсшза реч нспрекндана понекад плтањима публике. Ако се упореди са писанои новинском репортавсзи у предностм Је Ј*р пружа слушаоцу оно што непосредно жсли да сазна. МУКЕ СА ПРОСТОРИЈОМ Управа се сваког дааа између двапаест и пола Један састаје у клубу. Све што се одвиЈа данима и месецима замшпља се и организуЈе за тих пола сата. Овог даив у току Је неколкко стварл: конкурс за забавне тачке бруцошке вечери, припреиа академија за 29 иопембар, алхета о обнав.љању кул турно-уметничхог друштва, формирањс џез оркестра... Једва стижем од претседника клуба Срђана Мстровића да добијем коју реч. Није било Потребно да ме увврава колихо ити Је потребна Jom Једпа прзсториЈа. А немаЈу Је само зато што архитектонци неће да им уступе Једну коЈу Једва да користе. у тоЈ гужви инак кма нечег симпатичног. То Је начин решавања ствари. Дође човек и предложи да се организуЈе предаваље о шаховскои турплру. У реду, каже му Срђан, хоћеш ли да одеш да уговориш са Трифуноваћем? Лосле даи-два предавање ,ош само треба плакатиратн. у тоЈ агилкостн се огледа љубав људи за рад. Нисам се усудио да их пмтаи одузкна лн нм временаГотово Је бесимслено питатн човека одузима ли му време користан рад. Споменуо сам Једио иже, а важво Је да их кма десеткна коЈима нлуб дугуЈ« гвоје успехе. ПЛАВ Сам по себи план не значи увек много. ОваЈ значи; зато што Je клуб већ прашле године млгого шта урадло.

F.bo ca.no најинтересаатаиЈхх ствари коЈе сам прегшсао из Срђаоове бележнкце: Циклус предаванл на тему студтграња технихе и натеавалпом. Већ Је уговорено са шефом катедре твш Др. Митрижгвићен да одржи □рво: Кахо треба учн»* математику. Пролетерсха реиолуциЈа мн. ен а могућност Д*на с позваће друга виласа. како људи из иародв иа rн ж ељ e ра Ћопић. Као вове ствари нредвиЈаЈу се дискусиЈе без уводних предааажа; цез и озбиљна музина, вовац У животу човека, наш филм данас, итд. Само летимично na hc човек ввћи нешто за себе. А врата клуба еу сваком отв>»рена.

Љубомир НЕДЕЉКОВИЋ

Велеграђани

Пре неки дан у „Борби“ jt изашао чланак друга Вељка Влаховића о неодрживости теорије о хиперпродукцији интеАигенције у нашој земљи. У чланку је између осталог наглашено да, не само да ne постоји никаква опасност, ке. го напротив, да наша зелља осећа оскудицу у стручњаци. ма са факултетском спремол. Чињеница да наша велика привредна предузећа, иетина ГГI »ОЗОФског 9 ,f МЛТЕТА 1| f | gs=i у унутрашњости, траже на десетине таклг:х стручњака, да многе шкоде опет у унутрашњости, оскудевају у наставном кадру и да многе np едмете још увек предају учитељи, тј. људи са недовољним квалификацијама, то нај боље потврђује. Теорију о стварању хиперпродукције интелигенције у нашој земљи протурају, како каже друг В. Влаховић с једне странс, остаци буржоази. je која је изгубила ceoje no. зиције, а с друге стране, е- \ лементи младе бирократије \ која тежи да себи обезбеди | нривилегисан положај у друштву. Али постоји једна друга о- ј опасност, опасност ствара- i к>а хиперпродукције инте- ј лектуалаца у Београду. При \ мери које ћемо навести ' најбоље то доказују. Не- ј давно је у деканат Фим. зофског факултета дошла девојка, дипломирана сту- ј денткиња књижевности и ; тражила од секретара запо- I слење у администрацији. Када јој је скренута пажња да то није место где би требало да ради, одговорила је: n Ax, ј «uje важно шта ћу радити, макар и протокол да еодим, само да остапем у Београду и . | Илџ oeo: Чачак u Бања Лука траже no једног асистента етнологије за ceoje лузеје и нико се није јавио, а за Е г- ј нографски музеј у Београду конкурисало је шест дипломираних студената етнологије. Неки већи коментар овде је непстребан. Ипак треба нагласити да се код оваквих и сличних студената осећа недостатак жеље да пологну заједници и да јој се тиме одуже. ХАРАЧ

ГОСПОЂА ружпца Ј* прмтрчжлт Јабланика, ко]н су попут ножева на погачи штрчали до маглине, иасталв од облака и ганупше студени. Налактила се и чагледала. Прежо иута избочен према оградп са жицом, блпстао Је доксат? укивен и очишћен, убрађеи виновои лозом... Начинила Је Још Један корак. Угазила Је у барицу и скренула погледом. Угледала Је своЈе лмце, издужено и ул.уљкано таласимаУхватида Је мараму, одрешила Је н поново завезала. НиЈ* хтела да ооновн игру прсхију коЈу је годипама усамљево, апатично изводила. СтоЈеКн иза завесе пупггала Је да Јој прсти Једие рукв скакућу на брегове других. То исто радила Је у подневним часовима, док Је траЈало доба рата, »таЈ коиац у каграну“, како Је говорила љена уЈвнда, која Је била у стању да своЈе ушне шкољке увуче и у калеиове радко апаратж. када Је улицом, цуном остатака каддрме као празвнх пужевмх кућнца, наилазно поштар, госпођа Ружнца ее вагло удаљавала од завесе а смнривала толико да је аидеда како тшшгаа зжстире орнане, ћилиме н фотеље. А он, поштар ол праслужбс у овој варошн, зачудо без н-дпмка, увек у чизмама са Једним гпчгтом бора на лицу р

стадво тврдим гласом, или Је прилазио капиЈи или се губио у рогљевима улица попут патке коЈа тражм зрво, внше због забаве него потребе. Та писма су била вратка н иасна као карвган из ђачког џепа. На љвма Је висио печат Оспабрика и шетале се бројке. Љубав Је у валовима мислила Је тада. И шаптала Је сусрети су Једина вечност. Она Је наизуст без притиска професорке, учила стихове о лепоти женског лика, чупала нх ва круницама зуба, н на црним иругама шољнца за кафу. Она Је бездано полела ту тршаву појаву очију без поређења ■ мсишкца војника љубави, а не оружЈа. пише ли Видав, госпођо пнтала је бахалка сува и груба жена, мислећи да тим досадним и Јединим шггањем даје доказе своје нежности ... Дошће ти голуб, госоођа! Дошће гепала Је, сва од жеравкн очиЈу м њушкања стасала, циганка, а била Је у опсени да ЈоЈ због тих усклика гарава Ружица

продаЈе своје шлафроке еа крупгош Pf* Живела је повучева и утопљена попу> каваривца у гнезду од вахе. Поврће, мл** ко н пастрму доносилм су ЈоЈ његовп рођа* цм> сељадм од угледа и користи на варошкој лиЈацн. Долазили су ЈоЈ пре раздања, остављали врећице у кухињн и лупкали опанцима ве да би Је будили, већ потсетилн да су ЈоЈ верни, добри и уредни. Да, жнвела Је у крдецв коЈу Је сама уклопхла, залисциха стихова убрадила. Д°' душе, Један рукени бугарскв официр покушао Је да Је заведе. Тако су прич ле су* сетке. Било Је доста фермената за њикову причу, а гитара која Је Једпе вечери пнспула улицон, поста доказ и право чудо* Офидир Је запевао кадетскн распусно * брзопдето: вДа заае за Нерона.. .** скитало Ј* улицом в терало сусетке да трче ка °*' нима.•• Шта се десвдо тога дааа обмчног •_*** својегг Цежеии сусед, резервни офииир*

4

НАРОДНИ СТУДЕНТ

м