Студент

КАКО И ГДЕ СЕ ЗАБАВЉАМО?

НЕ УМЕМО САМИ И НЕМАМО КУДА

Нахвко Студент прве горџвве из унутхЈашњости: ... и тако сам научио да свирам на хармоници. Мо■удл бих сада мало радио у студентској музинкој групи. ако је има. Искуснији, лепше обучеии колега: Нећеш, поред учеша, имати много времена. Треба још да се прошеташ, проведеш... Шет&а Група младића познаје се из даљиие по сивим бојама које

Зовем се. Мери Били смо дирнути личном трагедијом мале Еме Бовари. Прво обична девојка у сеоској кући, обична тгреко целог дана, да би се за неколико тренутака у њеној собици читава стварност npeтворила у делић маште која је за њу значила читаву стварност и живот затим супруга др. Бовариа, опет nep манентно незадовољна судби нож просечне жене којом је осуђена да живи. Били смо дирнути личном трагедијом Еме, нежне и мале, креиране саосећајним пером Флобера пуним разумевања за људске слабости. Да ли сте сигурни da не n о cfroje модерне Еме? Биће oeo сличица једне Ма рије која је читавог свог жи вота сањала да буде Мери. Сасвим је природно што се она нашла на германској гру nu. Ништа мање није било природно што се виђала са Американцима екстравагантно обучена за наше појмове, али ипак обучена сасвим на начин који је показивао отсуство сваке женске инвентивности. Имала је неукусне, али америчке ципеле, неприкладне, али америчке сукње, нескладних боја, али америчке блузе и најфантастичније капуте који јој нису лепо стајали, али који су били амерички. Говорила је енглески који није добро п нала, али који су говорили Американци, акада је говорила cpn 'ftfu ¥&удила се да нашим речима да страначки нагласак. Била }е то једна од Марија које читавог живота сањају да постану Мери. Cea разлика између ње и Флоберове Еме је у томе што Емин npoвинцијализам и снови вуку основа из једног друштва ко је је то и заслуживало, а наша Марија... Једанпут је на часу енглеског језика лгктор прозивао имена присутних. Мери... ић рекла је и за тренутак преки нула прозивање. Извините да ли се ви зовете Мери? Да, одговорила је Мери непоуздано. Баш сте сасвим сигурни да се не зовете мало друкчије? Мери је врло сериозно сту дирала врхове својих наманикираних ноктију. Једва је проговорила, ваљда због тога што није могла да поднесе непријатну тишину пуну зна тижељних погледа који су очекивали њен одговор. Мене сви зову Мери, рекла је, а, да, у крштеници... зовем се Марија. И то је само једна сличица о једној Марији много мање узвишеној од Флоберове Еме која }е читав ceoj живот npo вела сањајући да постане Мери.

преовлађују. Оаи на Халемегдану оеде и клате ногама. Ћуте и звиждућу. Мало даље. друш... Не ћуте ине звиждуhy, него помало урличу. Непријатно је код тог урликаша што су неки гласови чудно измењени... Идем кући. Где ћеш, има времеаа. Шта да радимо? Неде&а поподве Кажу да су то најнезгоднији часови у седмици. Као, например, Нова година у годшш. Пр вог јануара мораш да кажеш: „Ух, ала сам се хгровео!” Зато тридесетпрвог децембра увече идеш некуда знајући да мораш да се проведеш и трудиш се, проводиш се бесомучно. Чак и ако не успеш, тај рефрен ћеш сутра мојжти да певаш. Презреће те иначе и онај који се целе ноћи проводио идући сам од кафане до

Случајан прилог дискусији НЕДЕЉА УВЕЧЕ.. . САСТАНАК ПРЕД ЈАЈРЕТОМ". ШТА ЋЕ ОН ДА ОДГОВОРИ НА Н»ЕНО ПИТАШЕ: КУДА ЋЕМО ВЕЧЕРАСТ ЈЕР . . . У ПАРКОВИМА ЈЕ ХЛАДНО, А У ДРУШТВЕНИМ КЛУБОВИМА ЈЕ ТЕСНО, ПРЕД ВИОСКОПИМА ГУЖВА, А „ИНДЕКС-БАР" БЕЗ ПРИ ВЛАЧНОГ ПРОГРАМА . . .

кафаете и гледајући шта се где ради. Све је ггровод, а провод је обавезан. Дефиниција провода Провод је нешто после чега човок иде задовол»ан кући говорећи „нисам ни приметио кад је прошло". (Морамо признати да нам се то не дешава често). Постоји субјективни објективни провод, односно забава. Једном човеку може бити занимљиво и забавно ово или оно. Има, међутим, ствари које су срачунате на то да забаве више њих. које су објективно провод. О томе је реч. Куда ћеио? Ако смо филмове гледвли или не можемо да добијемо улазнице, ако нам се не иде у позориште или зато немамо довољно новаца, морамо ое одлучити за игранку к... * то је једино стално. С времена иа време одржи се и другарско вече ове или оне групе или године. То је виши ступаш игранке и врло ретко. Другк аспект Може све да има и . але ip мене. Например, нађу се двоје, ухвате се или не ухвате под рутсу, па се шетају по кошави. Кошава има ту особину да по-

ред осталог, издувава и са седмог неба. У њеним очима он је крив, у шеговим она или, што је најгоре, свако у сзојим очима. Нико не може рећи да девојке немају још мање могућноСТИ. Најбоље је да о томе оне саме проговоре. Најбоље је у ошнте да о томе што више говоркмо и то не само приватно. Ево ххримера: Другарско вече Мислим да се оки који, после гимназије, дођу из мањих места у Београд у нечем много разочарају. Овде човек од малена навикне на неке плаћене, виоококвалитетне, професиоиалне дистрахције, те Је склосн презирашу својпх свага и снага својих другова и мало упућен у самоорганизовану забаву. Тако је са другарским вечер*:ма. Увек има много критич-

ки настројених посматрача који имају израз лица оних за које је једино све овс спремљено и који, располажући све моћним ~штрокаво” и одређе-Iшм гримасама, могу да спрече сваку спонтану веселост. У тој атмосфери има се утисаж да су извођачи мало ћакнути кад пристају да се млате пред н>има ненаклошешш скупом. (Тако су, ваљда, у Средњем веку схватали глумце). Наравно, ово одбија многе, Још и због жеље да се не „испадне црнац”, извођачи постају, у ве !јши случајева, оеи неосетљивији којима је свеједно што he отрцаном програму да повлађује само ггонеко добродушно девојче. Уствари, најлакше је бити господин и звати Дејана Дубајића или Мију Алексића. Псг дела рада. Они су специјалисти за хумор. Они нису непрес/шни и поиекад се понавл>ају. Претензије су виодке, а атмосфера је неинтимна и понехпто ледена, јер нико не жели да се кревељи. И то he бити све дотле док ће „задужеки” део да се кревељи пред дру гим озбиљким делом, док то не буде састанак блиских људи у коме су сви ангажоваки. Је ли то све? Друтарско вече је било само пример. Куда све не одемо же

лећи, кад ло нужди већ сасвим спустимо критеријум, бар да убијемо време. Има још наслова испод којих треба нешто разложно написати: Зашто не идемо ва излете? Какве су игранке? Шта је то „жур”? И тако дал>е Мислим да he се ваћи људи који he то учинити у овом листу. В. ДИМИТРИЈ ЕВИЋ

ХРОНИКА Надежда Књнгољубива о занимању је слу жбсник у Светозареву. У Народној библиотеци Је, кажу, спремала дипломски, Јер Је ванредни сту дент. Да ли ЈоЈ je диплома била потребна због друштвеног у гледа, или nehe платс остаје не извесно. Извесно Је само, да ЈоЈ је на путу до те тапије на академско образовање ста Јао Мопасан. Два месеца доиниЈе Мопасана Је узео неки други стуцент и... Ако свратите у На родну библиотеку прочитаћете на вратима: УПОЗОРЕЊЕ Надежда Кецић читала Је то ком месеца августа т. r. шест књига Ги Де Мопасана и том приликом Једну оштетила на наЈварварскији вачив истргнув ши из н.е десет страппца ■ уиаказивши шсст друтих. Због оваквог варварског поступка она Је искључена мз родова читалаца библиотеке, биће, прслана суду, а о њцном ni-ступку биће обавсштеве н остале nehe библиотеке у Београду како Је и оне пе би прнмиле за свог читаоца. УПРАВА Она, међутим, то се поуздано зиа, ипак нијс имала ништа против тога Гизв коЈи Је писао масне приче за шипарице. Ona Је кући поиела само пред* говог. Морала га Је ишчупатм кад није био приложен као бро шура.

Милосав МИРКОВИЋ

ПРОЛЕЋА

доброћуани чика Миленко, са суснежвим коврџама, али руменог образа, вратио се из проклетог, из сумрачвог Оснабрика. Ов ће* свакако, знати шта ]е с њеним војни■ом, једином супставцом која би промевиаа н>ену тишину. Устрчала Је. Задихана. Домаћида Је ћућорила, гегала се као кливер међу џомба■а, нудила и нуткала, пљескала аланоаина. Ако ми верујете ову кафу сам чувала Још од претпрошлог Божића, и шољице се вачичкаше во столњаку у поретку врабаца ва шимширу. Пред иконом, са ореодом од прљаве глине, шмиркала Је и топ*ла се евећвца. Она Је вапоредо палила и тулила барут У Ружнци, госпођи без господства и намере *» то остане. Господиве Миленко, взађите за трену— позвала Је сплетено . нграЈућв се ко■Рцана које су Јој проникле преко чела. Доброћуднн Милевко Је устао нз оиих сто-04 ■ лагано затворио врата за собом.

Изишли су на доксат н замрсвли разговор у вињаге, које би, да имају памћењв у »чима, биле тешкв н сочне, сличне смолаиа књига. Она Је питала н дрхтала. Ов Је од овнх илађих официра, који у позиву могу и да запамтио Је заклетву н из шених маказа нв жели да се отима. Доћв ће некад, случајно, неиадно... Случајно венадно ишаптала Је ова в етрчала виз степенице. Јаблани су ЈоЈ се чивиди злопоглеђама. А крлетка Je била еа чврстои бравом. Госпођа Ружица Је у ћутању вмала систем без промене и уступака. ~, свахе годиве враћали еу се зеленн Јаблави, тротинети и основци, ројеви мушн ца н истрајне цвећарке. Само писма, кратког в иасвог као кармнн из ђачког цепа, никад више ниЈе било. Уљаним бојама рађен портре шеног супруга са очима без поређења н усана без жеравки, превлачио се тишином, баритним бледилом и петама без порекла в имсна. прел завесама Је увек сретала сутон, а пол навалом пролећ

вих мириса шаптала }е встон ваашои n музиком. „пољубац је сусрет вајвећи ва свету“Рођаци сељаци нису више доносвлл пастрму, поврћа, нв вајсије, ах, каЈсије!

ФИЛМ

„Сињи Галеб" ОСТРВО БЕЗ БЛАГА

Производн>а: »Јадран-фиЈШ* Сцекарио no пр*»« Т. Селишкара; Ј- БарковЛ к Б. Бауер Режцја: Б. Вауер Камера (уметнички вођена): Н. Танхофер. дечаци налазе воду за пиће и велику залиху скривене робе. И млади и стариЈи гледалац пре he зажелети воду која онако питко тече међу разиграним сенкама у пећини... цСин.и галеб“ Је фвлм о острву с благом, којч одмах девалвира □ронађено благо претпоставивпга га води за гшће и акцији. Међународна вредност авога дечјег филма лежи у томи што далеко надмаша Стивенсоново „Острво с благом" аело светске литературе за децу. (Морам признати да 1е oeo заиста субјективна примедба, Јер ни као дечак нисам баш одушевл.ен Стивенсоном). Квалитети филма леже у говом ошптем тону, а и у детал,има. Бво Једнога. Кретаље дечака у простору није омеђено прозаичним или мелодрамским баријерама које би тобож треЗало да прошире и употпуне филм) и зато Је карактер филма лирски. Филм Је ослобођен писарског, или тачније фотограског (закатског) односа према суровоЈ ЈадранскоЈ обали из 1920-тв. НиЈедан од наших филмова није тако одговарајуће пришао црташу стварности. Творци филма су увидели Једну уметничку истину (насупрот ортодоксној реалистичкоЈ теориЈи) да ако се нешто догађа на мору, то не значи да се мора детал>но приказати цео Јадран. (У ,Циганки“, филму изразито песничког нерва, пде се случајно поЈављује и судница врашске општине, аутори су пожурипи да нам ту судницу прикажу комплексно, и целу љену друштвену функционалност. Зато смо били прииуђвни да гледамо књишки комичног писара. Филм који успешно емотивно третира друштвене односе, био )е У Једном треиугку сведен на поједностављен а нти бирократски став). Креташе у простору, баш захваљујући незалажешу У детаље, оставља утисак лирског пловљења по мору дечје маште, а временска растојаља у филму „Сиљи галеб" нису са истим успехом претстављена. Док текстуалнс (говорно) филм претставл»а дуго путоваше коме недостаје повезаност, дотле смо визуелно добили петодневму авантуру целовито и експлозивно оцртану. Ово Је филм код кога се не може говорити о недостацима у буквалном смислу речи. Могу се само поменути неке сувишности. Да се дечаци гледаоии не би отели и изгубили у гтустоловном и мору, аутори филма су им дали троструко воћство: l. Један одрастао човек (криЈумчар) предази на њихову страну и штити и гледаоце и петорвшу цечаха у филму. 3. Целу радн>у води и коментарише, путем своје ретроспскциЈе. одрастао човек меланхоличних ирта. 3. Сцене са доживљаЈима одлутале деце. смењуЈу се сценама у коЈима маЈке плачу. И само Једпа од ових триЈу ограда била би довољна. У погледу специфично филмских изражаЈних срелстава филм стоЈи в I*OOXO. Али аутори као да ни сами нису toгли да оцене вредности овога филма Отуда ваљда неке сувишности. Зашто би иначе било потребно да се криЈумчарев препород. лепо испричан визуелним средствима, пропрати речима: Прао сан био бесан, а временом сам се промиЈенио. Р. попов

Или или

Са студентске галерије

„Два цванцика":

Онс вечери, кад се одржала првмијера „Два цванциха** у Београдском драмском позоришту, на плакати Је стаЈало да Је то комедија 7 три чина од Милована Глишића. После премијере, већ следе Кик дана чуо сам, пошто на премијери нисам био, да ка претстааи нема чхча-Милована, да су »Два цввндика“ тако везани за XIX век да без њега ве могу и иного штошта друто. осим тога прочитао сам да ова претстава није дала комедиЈу, већ Један најобичнији водвиљ. Оба редитеља, и Васа Пооовкћ и Влада Вукмироинћ, нису ово последња схватили као псовку, већ су Ј« следећих претстава исписали ва плахатама. Па Јесте, то Је водвиљ. И после промсне овог терииаа, вретстава Је ипак остада оно пгто Је била већ од тцртос редитељских замисди, ае баш кдасичви водвиљ, али сзвакако Једав травсформисани Глишић у коме Је остала његова фабула и своЈеврсва теретска народна комика. Глишић се морао трансформисати, Јер то Је била

драокжа прича, епсжа и сирова, i прича причана за сељахе XIX ве* ка, да се они насмеју ликовима | конкретиих сељака евога времена. < Друкчију слику наш позоришвн тледалац XIX века ие би умео да види, вити би Је чича Миловав * могао друкчије да пише. < А онда Je прошло седамдесет го- ( дина и то ових иаших југословен- i ских година коЈе су обрнуто сраз- ( мерне тевшу доба нашег турског Пише : Јован Ћирилов - -■■■■ i таворења, па су тмх седамдесет roдина за нас Србе даље. вего наприиер за Американце та иста ггрошлост у коЈој Је живео Волт Витмак. ( Глишић се давас морао режирати новим срцем, за нове очи, без обзира urro Је премиЈери могао присуствовагги и неки Глишићев млађм позвавих са његовии укусом жш паас веко далеко млађм, са есто тако старинским укусом. А &их ■ да Је много, ас би били критериЈЈер оозориште се развијало увек ае оамо мзсмо њих, всћ утхркое њих к њаосовот укуса. Оио шго ва овоЈ оретставв припада вашим дакима, то Је сама основа Глишићеаа Лва цванциха*’, оии елеиекти просто-народве шаљиве причв из које биЈе ведрина и шеретлук ваших средњевековних Кола Брењона, а коЈе су реди тељи спасли извесним апстраховањем Гдимићевог хумора аишавањем аомичша ситуациЈа векахве строге временске одређености. Та-

ко Je тај хумор постао општиЈи, • Лаа авандика" стекли дов ољва разлога да Још Једном дођу аа спену. А окда су недостаци ове nper» ставе само нелоследности у соиственом редитељском подухвату. СлаСа места претставе су уједно места где Је понестало снаге да се брише све што мирише на трлдидионално играњв .Диа цванцика“. или где се глумачка стихиЈа измакла редитељскоЈ руци. Зато Ј« и наЈслабиЈи трећи чин коЈи нмЈв ван стигла, али коме Је понестадо редитељске инвенције у стилизацм Ји и путу водвиља са нашим фолклорним бојама. Међутим, остаје чињеница да Је без обзира на сае греихке, све малаксалости и све оно што се редитељима кзмигољило, овом прет-ставом дато једно озбиљно редитељско решеше „Два цвандика“. Док у Београду ..апример Хумористичко позориште ниже претставе иза <га> je комике не стоји уметник, дотдо се за оваква редитељска решен-а, бар у оснони, мора борити без ситничарств". и још нешто више. Сва ка тежња у будућности да се проко Глишићевог текста ,Диа цваацика" прича о XIX веку, да се вачини покушаЈ да се он „содиологжзира* до неке слике првобитне акумулације бис би корак уназад. Будућа „Даа цканцика“ се иорају давати само као варијанта, истива можда иввентивниЈа, богатија, врцавија, чак све до музичке партмтуре за комични балет, али као варијанта оног најопштијег у редмтељском решењу ове нове претставе Београдског драмског цозормпгта. БроЈ 21

НАРОДНИ СТУДЕНТ

ПРОГРАМ РАДА ДРУШТВЕНОГ КЛУБА ТВШ ЗА НЕДЕЉУ 11 16 НОВЕМБРА СРЕДА 11: Концерт са плоча: Шопен ЧЕТВРТАК 12: Вече утисака из Француске: Мтпро аић. Перњак, Дикић, апсолвенти електротехнике. ПЕТАК 14: у 12 часова отварање изложбе уметничке фотографије која траје И, 15 и 16 o®. м. у ао чаоова бруцовко впе.

5