Студент

на путу стицања сигурности

негација пустиње XX

Ова такозвана модерш*стмч*а неодређеноет у поезији омогућује Јој да се »е везује ропоси за поједина ситна тамнован»а љ>тјског тела. Омотућује јој да надмаши формалну поДелу мвса и психихе и да сиитетички приђе неаељшвом човеку у свим ситуадијама. Сва Је cpeha што у поезији Миодрага ПавЛовића иема стршстне повезаиости, што сз омогућује стапангв поомова у нове целинв. Баш отсуство те повезаности дало је стихо Binaa Лржећи се за рукв трајемо кршшма над поиором Ахо их неко раекине познаћемо циљеве времена на тврдом дну послвдае опаснос .и Могућност да изразе мисао о релативности нмпе сигурности, и о ваашост позигиане лруштвене адалтиравостх. БЕКСТВА СУ НВМОГУКА, А ТРББА ПОБЕЋИ не треба тамновати себи, а поготову ие ДИУгкага. То Је аклтра опречност %о ја на делуј* леошистички, }ер Шшвовнћ признаЈе

да постоје ћор-сокацм, али и да се иидиамдуални излаз не може насилу пронаћк. То ниЈе ништа очајно, због тога што апоолутне трапгчности нема; „Ипак отспаваЈ мирио н ову ноћ...“ Уместо сталног бекства пред непознатим, песник покушава да сагледа непознато, да угуши страхове и религиозии грч пред стварношћу. Да одели значајно од смтцог. То се види У схватању рата само као негације људских врвдности. Непознато се појављује и у песми „Кола пролазе старим cscTOtf. И овога пута страшило скрнвелог ноћног хрегања постаЈе материјално. Крећући се у ноћи, поет не покушава да се препотентно камеће као чувар сна грађаниам. СаЈ4O пок>*шава да уочи везу између свога покретљивог дневогог света, и дремљивв ноћм. Говорити о естетичности Павловићеиих пеокичасих средстава, заачи усвојити нову есте•тку пустиље XX, о којој он Јасно кажс: „Град човежа који he да нас врати чове*у“. Само озаква лтгрмка, а субјективна, могл* Je у ланиу цивлуса да покида завесу патетнке између шгпушге и патриотеке лирике, Само успоном дикцјом од потсвесних страхова ка заједцичкоас бчвовању хао краЈшоЈ ситурно-

ети личностн, IШГ*> Je да дођв до <м «tjwjvenc пжтриотсхе иитиме. упркос изрицахм ае> ш алсолутво општих истина (нпр. схватаа>е љубади iuo друштвено условљем љувага а према тобожљам фриволностиаа у животу), песнхх се иије изложио опасноста да макар закорачи у звовхо интонираше фраза. ОДШТУ ОЦКНУ ПАВДОВIГБЕВВ ЛШРШ у ово) збкрци, нећемо дааати. Јер су шени знуцк бмли разлинити. Не моажо раћи да Је oea поезија о човеховоЈ несшурмости Јер баш њу разлажући. Павловак поку* шава да нађе ггута ха скгурност Једно Је само хзвесно, што се тиче ф«Етуре. Настраву аомпарације, али aao Је aeeзцја Васка Поое модернд, оида Је «Огуб сећања“ Миодрага Павлонића барох мцдерне поезиЈе.

Ptm попов

• Ипак М. П. даје Једиу хронолошку п прецизну одреднццу. На неким местима ставл»а годнну настанкд песама (1944). Нисмо за свсукупну примекљивосг поезнје, алм ако смо давно прошли кроа 1944, зар Је osa хз наиде данашље свести уклољена гумицом за брисаље? Збмрка .С IУБСЕЋАЊА *

Актуелности

Ускоро: У џбеници пред нама

jCpoa студеитске разговоре у ау■jMtа хфовириле су сумн>е: нсмамо удСепмк* вбог монопола Научне кажге- Фпожл директора садржи 40 ружаоЈИва који још нису уџбеници у НЗЈОШ рукама. Како Је до тоja дошло? Злишто?

Да вндимо Пред нама је извештај ректора твш за 1952/53 годашу. Одељак b) -Ни на једном факултету ТВШ није хктхуно задовољена потреба у уџбешпџаи. На већиии је ова потреба још врло велика... Има доста ххредмега за које нема ки уџбевиха ни скржита... Студенти су у врло тешхом положају, о нехом дубљем студиран.у материЈе из тжх ггредмета не може се ки говоркгк... Из извепггвја ректора Ункверзитета др. Вукића Мићовића: ,Можв се реКи да су насгавници правкдво схзатили важност уџбеника за усиешно опровоћење наставе и идши и да своје дужаости у томе погледу испунлваЈу. то ое, међутим, за оаму хздавачху делатносг ве може рећи... Дакле, кало ласкања хздавачу, Ваучној к&изи. Изгледа да Ј« заиста у шгган>у озбил>на к тешка даша заблуда да професори ае пишу. Sarco едемо^ Kon директора Научне iure Тешке зоссли, помало осветољуОмве пев>у се са нама сгепеницама Кнез МихаЈлове 40. Међутим, у пре {дуоретЈмсвом човеку, директору Вукмировићу није биж> елемеката sa вашу сензацију. Сталожено и асирно смо разговарали. И проблем ie био јасан... Када смо прваазмли прошле родиве на привредни рачуи, било Је У штампи преко 100 уџбеника. Харmja Је посхупела трж пуга, графич ке услуге исто. Кахо нздати, како качкнити пословажв реитабилшш а уџбекике приближитк куповиој мо 1ш студената коЈа Je и овако oneда услад ревнзиуе етипендиЈа? Морао Је тираж да ое сман.и. Морала Је да настане стагнациЈв и Mopajm су студенти да остану без уџбеника. Једца наша егзибиција из тога до ба: Латинска палеохрафиЈа др. Виктора Новака. Нас косптала 1600, про

даеана no 1300. Да ли Је могло тако? ( НиЈе. ( Органкзује се координациоки одбор ка Универзитету коЈи одређује , степен хитности штампања. Ми доб!«Јамо субвекциЈу од 25 милиова t динара, излазе 43 уџбеника. ипак. излаз шгје био довољно широх. ’ На;зад... . Поттгуво решење „Досада за 1353 до6ијш сзло . 19,000.000 динара. ОчекуЈемо још • 9,000.000 дикара. Ако мх добијеио. » ниједвн уџбених неће остати неиз. дат. Издавање he теКи неометапо, а . студенти добиЈаЈу давно очеки! мну: . „Оттаггу и посебку хемију Трr пинца ,Туморе“ др. Ксекофона Шахо, вмћа

»Огшггу биолагиЈу* Дорфмчи »Тсхјогку урбашазм* 1 Доброаића к К>ш десетах урбеника до краМ ове родЈ«е. У разговору cuo оазнали још Јвд ну зааммљмвост. Количина к&ига на лагеру се смаљуЈе. Повећава ое mrrepecosaiHe за дела и студмЈ*. Још вешто Вкло би можда хнтвреоантпо повести анкету о томе колижо студеката умн из својих, непозаЈмљеких кљига. Taj броЈ не би био аеКм од 30°/. Значм, не треба иКи оамо sa издапан.еа* свих уџбеника, него и за ошжењем цеиа. ралидним и Јлсним. Да Ом соахи студент могао псстати оопственик. да би могао студиозно, не ст>-дентс*си »проучавати материЈу* 1 . Не за испите. Због Судућег.

Д. КАВРЛН

ВУЧКОВИЋ: Акт

Писма редакцији

Нису мислили на публику

Друже уреднмче, Имали емо прилике да првеуствујемо првредби Удружена етудсната Зрењаиина у Новои БочеЈу прошле недеље. Бнли сио пријатао нзненађепИх Јер ее у току шкодске годкне «тжвност студената спроводм у оквиру факултета. СудсКл по агмтацмји за о»у приредбу очекивајш сио солмдан програм. Мада су оргашпаторн желелж да у програм унесу мало хумора ■ да му даЈу карактер шарене вечерм, нису успели у томе, веН «У се комироммтовалж пред публкком, коЈа Је мвого очекнвала од лриређивача. Својкм неукуснкм вицевижа ■ некултурник иопашањгц, коаферансје ниЈе оставно нжмало приЈатан утмеак. Ue иожеио да разу-

мсмо тгтелектуалаца у таквој улозн коЈн раскорачсп ва вин* с» рукала У џепоиимд попеккд вришућм uoe, млм раагвварајући е» и-киц irj пувлмке саопштава проИ>ам. Цео програм водмаа еу даа-трм друга оа пркдодатом балетском н таибурашкон групом пиокира. Прк ргђмвачи су се преаарклм у y»eрему да he задоаоа>нтм публмку мзвсштаченом репрвдукдијом неких тачака n лрограма „Веселе всчерн** Радио Веограда. Онн су взабралм за нитерпретаторе тнх тачака другове, којк интм нмаЈу гкмсла, нн епособностн, а хумора ПОГОТОВО. Иимало кмЈе похвжлло дн еу у тачкц балета учссиидм бмлн прмнуђенм да етоЈе у иаметпутоЈ пози, на отворсној бннн некодкко минута. зато што ннЈе нмао ко да подесм сденско светло. Мада еу зналн да ова приредба иеиа уметшгчкс врадпостн приређнвачн су ее побрнкулн да тледаоцима наллате оо И динара за уааЈннцу. I'асположење дубднке наЈбоЈМ тарактсришу рсчн Једне другарнце: ,Па онм су мислилм да смо глупацн коЈнма се може сервнрати шта бнло**. Оваквн в глнчпн сдучаЈевн опомшу uac, да поведемо више рачуна о уметиичкоЈ вредностн програма са ноЈмм нзлазммо прод публику Н да се внше позабанимо радом студентских удружељн у унутрашљоетв. Оргаиизаторкин опч прирсдбе као опонена служн да нашн »удм од нае квото очокуЈу н еа правом траже. Вмшесдаа РАДИЧКВИЂ

■ Петар БОЈИЋ, студентш ■еццп«

Шта спрема „Просвета“

Књига - Најскупљи пријатељ

Једно је истина: кшига је данас и едоступна потребама. И доЈ»е ти да залиташ заређајући од једног књижарског пословође до самог директсфа издавачко* j предузећа: , Шта је узрок скупоће? Претстављам се директору .Просвете“ М. Стаматовићу. j Таква и таква ствар... Приводи ме од свога писаћег сто , ла фотел»ама са наслоном ради раз говора. У пепељари су још опупши Финцијеве фамозне луле; до малопре ез.м чскао да се изразговараЈу о „Кн»ижевности“. Под стаклом на столу разгледам репродукције у ВоЈи. Интересоваће оне са Ликовне академије: издајемо албум београд ских сликара. само, биће скуп и прелазимо на цену кн>иге. Директорски важно диктира ми у перо речи чак са интерпукциј ама: Реците: овако висока цена:... запета... коЈа није приступачна нитаоцима из разких слојева, па ни студентима, резултат Је цете хартиЈе и цене штампарских услуга... у загради: слог, штампа и повез... коЈе износе у малопродајноЈ, кн»ижарској цени 60%, а остало отпадв на ауторски хонорар (153/ e ), књ« жарски рабат (15*/ 0 ) и режиске тро шкове предузећа оа урачунатим подвозшш ставом (10%).

КонкретноТ Треба држава да снизи цене Л&артији. Засада Је .то немогућс. Од foae године ту he Л ити велцког итретка и резултата. То нагласите! Можете ли чтвшти гцитилегиЈе купцу? ВуЈаклиј*« »Лексико« - у ратама већ стаје 1400 уместо 2000 динара. ДаЈемо отплату до 6000 динара, а снижења у недељи књиге, бар за 30%, не можемо практиковати Јер не.маио покрића. Најзад. шта ћете ускоро издати? Ових дана излази ново издам Ai дрићеве кронике ,На Дрикм ћуприја“, „Рат и мир“ у две кн»иге, габрана дела Матавуља у осам кн>м ra, критичко издаље Боре СтанкоЕмћа; две књцге есеја Велибора Глиторића: „Српски реалисти**, „3* чарани брег“ роман Томаса Маиа и песме Славка Вукосављевмћа. Иаставили смо неколико тренутака неаезаиог разговора: у Словекији где Je летовао сељанка домаћица претплаћена је на два часописа, има бибдиотеку и сваки дан послв пољског рада, бар по два оата проводм «*тајући, иако Је у Словегосјм кљига солиднија, али и скупља. Зашто не бисте поЈевтииили ц« ну на рачун техничке опреме? Г.бог реномва предузећа, же-

лимо солидно дело у солндном кзда*у. Када ое регулише привредни к скономехи стандард, дизањем опште културе, осетиће се потреба за кн.игон. ма х скупљом. за коју треба с« одрећи коОечега. Данас људи рође купуЈу намепггај млм прсводе ое у кафаии, ио пгто купе књигу ч читају Је. То Је унеколико тачно. Али вингм стандард зиачи и ЈевтнниЈу књигу. Штета Је што ое о томе не миски смекиЈе.

Александар Д. МИХАИЛОВИЋ

НОВИ ЛЕКАРИ

На веома малој ■ скромвој свечаности у ректорату предате су дк плоке лекара двадесеторицм апсолвената медицине. Дкпломирали су следећи: Драгослав Росић, милмца Кинкело, Богиња Гајлевска, Ммдорад Јеремић, Марко Пантовић, Даница МихаЈлокић-Спасић, Александар Вељковкћ, Живко Вучетић, Марко Ћурић, МихаЈло МмхаЈловски, Бранко Драгичекић, Јовал галовић, Никола Антић, Владимир Марииковић, Момчило Араи ђеловић, Мирјана Тодоровић, Др»гшња Марковић, Драгослава Радовановић, Јелена Апостоловић, Вера

Меденица, Јов&нжж Паапћ « В«Ж* жда МлрковмћДкплошсрше студете у mmt ре« тората поздравмо Је проф. др Вој« СтојановиК, проректор МВШ-t. I 7 име декжната Медицмнског факултета продекан доцент др Во> жидар Ђорђемћ, коЈн су со у кра ћем мзлага&у задржалн ва будућмм задацииа свршенжх лехара • далк КЈ* поучне савете како треба да шзгледаЈу ■ кахо треба да раде као лекавм соокЈадкстнчке заЈед■нде. Ст. ВАЛЧЈГ&

I МАРКО КРСМАНОВИГа

НА МАРГИНАМА БИОСКОПСКИХ ПРОГРАМА ДЕВОЈКЕ СА ШПАНСКОГ ТРГА

Ако је девојка кројакица постала манекек, то ила везе са њенож линношћу, као тобоасе дрско, а у основи плашљиво полетање пут meuших и сфера. Али тужни подвиг њеног неисхрањеног брата на путу ка несуђенож бициклистичком шампиопатству изг.гедао би као шарлатанско уплитање ирелевантних детаља у фи.гм. Тако би изгледало ако бисмо примали филм по ложда и нехотице прилагођеном и наниже оборепом укусу, што га намеће наш, залеђено cueu репертоар. Но филм „Девојке са шпанског трга и разара стапдардне алузије и успоставља садејство као бајаги разбијених детаља; прича о слојевитом окивоту. Упркос свих услова да велику тему о латентној блискости међу људима чујемо на изненађујуће једчоставан начин, сценарио као да се трудио око замотавања узрока те блискости (класни или неки дру ги, маглени узроци?). Р.

„ТАЈНА ОСУЂЕНИЧКОГ ЈЕЗЕРА“

Кекфилд остаје срећан са мртвачевом веренигџзм. Крај. Oeaj филм био је намењен платнима провинциских биоскопа Америке. Тајна његовог доласка на наша платна лако је одгопетљива ако се зна да нам Амсриканци npoдају сеоје филмове за динаре u штеде тиле скупоцене девизе једном сиромашном балканском народу који воли кино, и у коме. на тај нанин може да гледа више финих филмова са пуцањем, човек који је човеку којот, људи су себ ични, бог је праведан, млади људи се волс

Тема филла ванредно је бизарна. Не спољна, (гањање и лагање око 40.000), већ доња сусре т две сексуално загореле дружине супротних полова. Ипак су ceu закључци филма такви да се ћерке Америчке Револуције, еснаф пиљара у Масачусетсу и сличне организације неће бунити. Ниједна жена није пољубљена у врат. (По nponuсима салоцензуре америчких произвођача филмова к ofa је јединствена установа у евету, жсна се сме љубити еамо V уста, пастори никада не краду, а између брачних кревета размак је један метар). Реалистично обрађена ецена у којој луди робџјаш вади огроман нож не би ли убио Варбару потврђује претпоставку да сличне ситуације у „Волту Митију“ ниеу значиле пародију већ за њих сасвим обично приказишање наводне реалности. Инфантилној психици просечног Лмериканца намењена је и слика у којој лутка која npeтетавља оног покеарењака пада у понор. Учвршћивање друштвене свесгм у том пилећем мозгу вршено је помоћу енергичне бабе која чита библију и благосиља на крају ллади nap u која је очигледно преругиени претставник Хајсовог офиса. мак

вроЈ 24

НАРО Д Н И СТУД Е II Т

5