Студент

РУДО 1941 ГОДИНЕ

Дан који ми данас славимо као датум формирања на ше Армије, 22 децембар 1941 годике, није ми тада изгле дао тако историски судблносан. И то је природно. Тек историски поглед уназад, када је човек ослобођен свих личких им пресија, када је ишчезла она ратна психоза живљења од да иас до сутра, а ход дотађаја потврдио јасне перспективе и марксистичке процене друга Тита о судбини израстања наше Арашје, тек је такав један поглел у стању да сагледа и схвати сву_ оправданост и судбоиоспост ондашње одлуке ЦК и друга Тита о формирању на ше прве регуларне јединице. Сећам се једног оваквог догађаја. Једне вечери, неком у десетини пало је на памет да машта, замислите дођемо једнот дана у Београд, Швабе смо протерали, ослобођени људи нас ралнгрених руку дочекују на сваком ћошку. Чуле, као и увек, објашњава окупљенпм грађанима класну садржину на шв борбе... Тек што смо успели да себи предонимо те слике будућности, када се зачу увек озбиљан глас Божг Косовца, упућен скоро с прекором: „Скочи! Непријатељ је још увек у Прачи и Сјетини а ти за два сата идеш на стражу. Боље би било да спаваш“. И тај непријатељ, некад из Праче, некад из Шујице са Милин Клада, Греде, Травника... Била је то непосредна бри га дана. А Београд, слобода, славље то је циљ! Ваљда никад ником у тим данима није било могуће да створи слику, рецимо, параде, почасне ар тиљериске Салве, ватромета... Па ипак, она скромна свечаност у Рудом била је за све нас велики догађај. Његова ве

личина нас се дојимала својом интимношћу, непосредношћу, дрхтавицом од узбуђења која те прожимала од ријечи друга Тита и друга Фиће и, изгледа, више од свега од ријечи: пролетерска бригада. Наш краљевачки батаљон до шао је у Рудо дан раније. Сећам се да смо се дотеривали, ш.апали и бријали, прали опела, купали се и мазали неком одвратном течношћу против свраба, крпили обућу ко је имао шта да крпи. Сваки борац је добио по 100 динара, а у граду је било доста крушака и от>аха. Постројавање бригаде је извршено у потпуном војничком реду. И то је била новх-гаа која је говорила о прерастању у ретулатгау армију. Бригадом је командовао ’и предао рапорт ДРУгу Титу наш командант ба таљона Павле Јакшић, јер фор мирању није присуствовао друг Коча. Сећам се још једног занимљивог детаља: наш батаљон je био одређен да отпева „Интернашгоналу 1 * коју су сви остал и саслушали у ставу мирно. Сч плочника први Је ггред бригадом говорио друг Тито. Био је у црном чоханом оделу, са шубаром на глави. После је говорио друг Фића (Филип Кљајић). Врат му je био умотан завсцјима, јер му још рана није била зарасла. После тога ми смо постали ггролетери. Једна од најпријатнијих успомена, вероватно. свих нас јесте и вежење српа и чекића на петокраке звезде. То су радиле наше другарице жутом свилом. Мени је знак извезла другарица Рита-Олга Јовичил. моЈ први комесар чете и Један од најсветлијих ликова жена-ратиика.

Пуковник Душан ДИЗЕТ

ФАКУЛТЕТ ИЛИ ДЕВЕТИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

ВИШЕ ПЕДАГОШКЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ ПРЕД ТЕШКИМ ПРОБЛЕМИМА

ПРОФЕСОРИ ДИКТИРАЈУ СВОЈА ПРЕДАВАЊА

По неколико студентских претставника виших педатошких школа у Србији из Ниша, Крагујевца, Новог Сада и Београда састали су се у удружењу Савеоа студената. Из кратког рвзтовора у коме је учествовао и ректор Више педагошке школе у Београду Миодраг Југо вић, видело се: да се све школе налазе пред тешким ггроблемом.

Pe i m претставника ВПШ j Новом Саду; „Наш ректор je дсбар човек али оа воли по који пут уходникуида чвркне студента“, изазвале су смех. Али његово даље излагање и излагање друтих претставника убрзо је овај скуп уозбиљило. Проблеми су исти, недостатак и ло4п професорски кадар, студирање без уџбеника, диктирање на часу, предавања по свом нахођењу, често мењање програма, одбија ње профеоора да се штампају скрипта. Различити наставни планови створили су данас четири различите школе и потпуно је разумљиво што се догодило да се за исти позив школују различито кадрови у саакој школи. Ево докле се дошло у томе. У Нишу и Новом Саду укинуто је изучавање језиха, док се У Београду на ВПШ-у изучава. У Веограду се опширно изучава регионална географија, док се у неким шхолама скоро и не изучава. И даље, оно што Је још чудније: У Нишу ое слабо изучава ботаника, док у другим школама то није случај. И још даље. Оно што су поставили ових дана студенти ВПШ у Беогпаду; има ли хакве логике да се на групи слшсарства упоредо изучава математика? НБ МОЖЕ ВЕЗ ДИКТИРАЊА Свима св чтшло мудновато оно што је причао студентскн претставник из Hinua.

У моменту када смо покушали на састанку Савеза студената да говоркмо о проблему 200 аноолвената, у сали Је био само један ол професора, али је неко од студената поменуо зашто се прозива и оцељује сваки одговор, професор Је узео шешир и напустио оастанак. Ево зашто Је професор напустио састанак.

У ходиицима Je забрањеио гтушење. Студенти очекују звоно. Проt}>ecop улази оа каталогом и час почшбв. Вежбе. Профеоор прозива редом Одговор студената се убележава у каталог. Има и десвтки, има и петица, четворки, па и троЈки. Час се завршава. А ггрофесор опомиље: пушеље је најстрожије забраљено. На другом часу нова

лекциЈа. Оловке оу припремљене, а профеоор поллко дихтир* и т*ко се већ неколНко генерација сме н»уЈе у овоЈ школзг. У том тренутку претставник ВПШ-а из Новог Сада погледао Је туЖио у ЈЈектора београдске школе и почео: не, код нас нема тројки, али има нешго друго, „колоквијум Или докторсКадисертација-. Наш ректор, баш онаЈ што воли да чвркне, одржава колоквијум. Наравно Ту је и писмени од четири сата, а затим усмени, почетак Је у освм поподне а крај у 0 2 овта после покоћи. Ова идила Је прзната свим Новосађашша. Ректор спава за катедром, а сгуденти одговарају.l РЕВИЗИЈА ИЛИ ТРИ ГОДИНЕ да колеге, првд тешхим проблелгом су мшс школе, иаставио Је ректор ВПШ У Веограду. И не само то да изглвда да су нам реКторн постали директори гИмћвзиЈа, већ се оа овахвим програмом не може даље. Због преопш i грности мпоге предмвте ниЈе могућно данас солид но изучавати у так с кратком року од две године. Зато Је д«нас отворено питан.е ревизија програма иЛи три годинв. Ја сам за три године. као у ХрватскоЈ. Али хитно сазнваљс савстоваил претставника и рсктора педагошких школа у СрбиЈи, допећа коиачну одлуку. И не само то. Шта Је са даљим школовашем стЈгдвнаТа ВХТШ? Могу ли се студенти ВПШ уписивати на При родно-математички и Филозофски факултет у псти, трећи или први семестар? Неке студенте и не упису Ју. ПознаваЈући декане ових факултста Je сам то питаље ипак некако решио. Али данас промснили су се двкани и дошли су зруги. Они иеће ки да чу]у за пети семестар. Па зар Је могуће да то питањс остане и данас отворено Зар Је могуће да се оно решава у погодби између ректора ВПШ-а и осталих факултета мољакањем преко телефона? Зашто студенти ВПШ о свему о" воме ћуте? t

Д. ПАВЛОВИЋ

У ЛАБОРАТОРИЈИ

ДИСКУСИЈА О СТИПЕПЕНДИЈА MA

Уместо дечјег додотка - стипендије

Иако још није израђен дефинитивни предлог Уред бе о стипендијама, сматрам да, на основу материјала који је у прошлом броју донео „Народни студент 4 *, могу да изнесем неко своје мишљеше о ггринципима те Уредбе. Стипендије he давати комуке. Та новина у систему стипендирања може међу студентима да буде само поздрављека. Читав наш развитак у прав цу децентрализације и демократизације намеће просто као нужност, такав систем сти псндирања. И начин додељивања стипендИја, преко ковшси ја по комунама, је демократски и бољи од досадашњег. Међутим. изгледа да комисиЈа Још вије одредила из којих ће средстава комуне додвљивати стипендије. Ако се то питање остави комунама да самоиницијативно изналазв сред ства, ситуација he бити скоро иста као и досада. Наиме, мно ги народни одбори и сада cmпепдирају студвнте, али Је број тих стипендија врло мали. Ин тересантно је зашто комисија није узела у разматрање предлог Пленума Централног одбора Савеза студената Југосла-

вије да се за студенте укине дечји додатак, па да се фондови дечјег додатка одређени за студенте пребаце народним одборима срезова и градова и на тај начин формирају фондови за стипендије. Већина сту дената Је поздравило овај предлог и сматра да би његово озакоњење било нужно. Студен ти су и раније често указивали на недостатке система дечЈег додатка и тражили његову измену. Сада, чини се, боље је потпуно га укинути. Систем дечјег додатка није одиграо позитивну улогу у правду веhe заинтересованости породицв за успех студената на факултету. С друге стране, досада су примали дечји додатак и родитељи који би могли, пре ма својим принадлежностима и сами да издржавају студснта. Зар није правилније ускратити помоћ државе онима који ма та помоћ није нужна, а осетније помоћи онима којима је неопходна? Основне идеје које Је дала комисија о висини сти пендиЈа за студенте су прихватљиве, јер he стипендиЈе бити веће од досадашњих. Али, *xci ое нс обезбеде средства.

ти протшси he мало користити студситима. Искуство од пре неколико го дгаш, када су стипендије до-sије*Ј|И скоро сви студенти, учи час да критериум за ст шан>е права на стипендкју треба да Оуде оштор. Само успех у сгудирању, као критериум треба, бар у основним хфтама, одредити Уредбом, не прелустити одрсђиваше тога критериума само факултетским саветима. Сматрам да би требало дасати стипендију и апсолвеатима. Али, ако се давање стипендије ограничи само на апсолвентски стаж одређен факј лтетсlсим правилницима, онда би апсолвенти мало добили. Познато је какву борбу води организација Савеза студената 3fa решење питања апсолвената. Зато би Уредба требало да, према грани студија, одреди дужики периода за који he апсолвенти моћи да примају стипендију. Тај пропис би морао да стимулира дипломирање на време, али и да обезбеди квалитетно студирагБе.

Милорад СТОЈАПОВИЋ

Годишња скупштина демонстратора медицине

Скупштина је одржана 11 де цсмбра уз учешће 160 демонстратора., претстааника катедре и ректората. Реферат о ра ду демонстраторске секцијепод иео Је друг Слободан Тодић, апсолвент медицине и руководилац секције. Изабрано Је ново руководство демонстраторске секције. За руководство секциЈв изабран је Додић Слободан, апсолвент ме дицине и Још осам члаиова управног одбора, М. Ч.

КРОЗ ФАКУЛТЕТЕ

ДИПЛОМИРАЛИ СУ... На Фармацеутском факултету: Лопушина Наталија, Меденица Вера, Марковић Драгиња, Апостоловић Јелена,- Спасић Јованка, Јовановић Живана, Марковић Надежда, Гајић Слав ка, Грос Маргита, Рајковић Ве ра, Кржалић ЈБил»ана, Пешић Добрила, Хаџимитров, Владимир, Димитријевић Александар. На Праввом факултвту! Мандић Сава, Стојановић Љу бисав, Крушховић Бранислав, Илић Ворисав, Шћепановић Војин. Шојић Срећко, Марић Олга, Никшић Еоривоје, Резне рпв Илија, Јурин Смиљан, Соколовић Миливоје, Француски Страхиња, Радошић Клија. Мр. На Технолошком факултету: у току новембра дипломирало je девет апсолвената Технолошког факултета. Сваки од њих студирао је б — B година, или у просеку 6 година и седам месеци. Дипломирали су: Чцдомир Обрадовић, Сввтозар ПеpWh, Даница Арнаутовић. Душан Перезић, Жарко Встков Душ' Симомос хајло Јачс . Јодоровић и Вс. ;ца Петронлћ.

Четири од њих остаће на факултету као млађи индустриски инжењери, док ће остали поћи на друте дужности. ПРЕДАВАЊЕ У оквиру идеолошко-политич' ког рада у Савезу студената секције УСМ прве, друге итре he године, објединивши свој рад организовале су предавање са темом: „Комуна као тери-оријална економска заједвица а које је одржао друг Јован Стојановски, асистент Еко номског факултетв. Хроз излагање предавача као и кроз врло живу дискусиЈу ко Ја се развила после предавања расветљене су углавном контуре ове наше нове будуће економске зајсднице, однос производких снага и продукционих сдноса у комунама, координација рада комуна у оквиру републичке заједнице, нанин аа који he се изједначити разлике у производним снагама разних комуна у оквиру области или реона. Скоро пун амфитеатар од преко 200 студената отишао је задовољан предавагнем и дискусијом поздравивши бурним аплаузом предавача, Р. T».

КУД „МИКА МИТРОВИЋПРЕД ПОЧЕТАК ФЕСТИВАЛА Културно-уметничко друштво студената Медицинске велике школе „Мика Митровић“ се за претстојећи фести■ вал налази у највећој припре; ми. Програм појединих секххиЈа још није дефинитиваи, али ком туре програма се назиру. Фол| клорна секција порвд гготошко ha у реквизитама, црипрема сплет војвођансКих народних ■ игара, Дуј-Дуј (Врањанку) и » харемске игре. Драма са своЈим репертоаром „Женидбом** одГо гоља и „Мале лисице" од Хел* манове такође се припрема. » Хср ђе вероватно на фестиваi лу наступити са мадригалима из XVIII века, масовним песма ма и вероватно са Мокрањчевим Руковетима. Народни ор■ кестар приттрема народне пв: сме из свих крајева нашс зем. ље као и фолклор. Квартет ги тара наступиће са далматинским песмама. Рецитаторска 1 секција се такође припрема. » Поред свега овога КУД „Мика . МитрОвић“ приредиће 27 о. м. самостални концерт на Колар-1 чевом народном универзитету. Ст. Валчић * ЗАХВАЛНОСТ НА ПАЖЊИ уе тг ОЧИ 29 новембра, дана \ Републике, екочомски 1 ** одбор Медицинског фа култета послао је својим болссним друговима који се на -

лазе no санаторијулшма и б лницала 50 пакета са хранол. Ово је трећи пут у овој години да им економски одбор Медицинског факултета шаље пакете. За Нову годипу послато је 40 пакета, Првога маја послато је такође 40 naкета. Како су другови били дирнути овим лепил гестом својих другова са факултвта, они су својим писмима изразили захвалносг на пажњги Један од другова са Озрена пчше: „Драги другови, уони Дана Републике примио сам ваш пакет. Пријатно сам изненађен јер другарска naжња, искрено упућене жељс, дирну u здравог акамоли болесног човека, поготову онда када се налази далеко од средине у којој је студи• рао и радио а . Овако исто nuшу из Голника, Мојстране.и Института за туберкулозу у Београду. На веома скроман али присан начин економски одбор Медицинског факултета је потсетио ceoje болесне другове đa их њихови другови нису заборавили и да их жељно очекују у ceoјој средин”

* Сг. ВАЛЧИЋ

Кроз страну студентску штампу

//JL А* . / £ |/^Тм#lг Sodcišk Кроз Један ч.танак ■ Једво отворено ШIСЛIO, у оргаку фраа цуских социЈалистичкмх студвндта, нзражава се оштар ,протест и негодовање збрг недавне одлуке претсвдника Државног савета францускв Републике, коЈом се забраљуЈе извесном броју кандидата да учествују на конкурсу за приЈем у ЈВацноналну школу за администрацију. У образлажешу ове одлуке наведена je као Једшш разлог и препрска, политичка припадност тах кандидата коЈа Је неспоЈива са лоЈалношћу режиму. У отворспом пмсму претседнику Владс нстиче се, уставно начело достуттости свпх зва»а свим грађанима Tpehe репу блике, па се каже:... „Дискриминација у регрутовац.у високих функцнонера, не можв ,_се друкчије зценити, него, као резултат једне систематскв тежim да се из учестирваља у Јавном животу одвој« читав Једак део народа**,. NOUVELLES ОБ ШР Opran националне уније Тур скс доноси слсдеКу вест: »После конгрсса ВУС-а претставЈШ ци ĆCJ, Грчкс и Турске донели су одлуку о организовању фостивала у Анкарн, у мксецу фсбруару, поводом годипПкице Лнкарског пакта. Фестивал he прстставити жнвот студената п обухватити манифостациЈ« умвтности, фолклора и спортова. Групе триЈу зсмаља такођв he дати своје претстанв у АВкари и Истамбулу. У вези са овим сазнајсмо да су neh увелико по челе припрсмс турскпх студената који hć учсствовати на фо стив.лу**. ФјШтршт ■ IIgCNT }» IAIIROAna ■ IМЈ • HIT* Орган нсмачких студената Оерлиисаог унивсрзитета доноси напис о конгрссу италиЈанских унисерзитетских центара за филм који Је одржан средипом нопсмбра. Измсђу осталог, он пише: „Вслика заслуга филмских клубова Је у томе што су прс гпсга упознали омладипу са фИЛИСКОМ ИДIЛУСТрнЈO}I, нвостранстпа. У исто iv 4» флкултстпма ,Qy. ..осцопани униворзитетски клубови. У академ ским круговнма почсо се увиђати значаЈ фнлма и положаЈ коЈи Јс оспојио у културном животу. Поставило се пнтањо суочаиаша филма са проблсмима естетике и могућиости да се фмлиом олакша акздемско образовашс. данас скоро свв у* ниверзитстски клубови постоје на , скоро свим упиоерзитстима. Њихов цил. ]е да пробуде интерео студепата за филм и да прстидпу да се филм увед« у упиверзитстски жлвот као диаактичап фактор!" Estwdent Mfrror Оргап КОСЕК-а преноси писаше листа швајцарских студената који доноси преглед рада ГвКвралпе скуптатиКе пационалног савота швајцарских студеката »држапо у Лугапу од 8 до 8 повембра. „Учесшши су исцрпно дискутовали о читавом низу важ; них пррблема иационалног и међуиародног студентског живота. Између осталог, изнето Је да у међународном студентском санаторију у ЛеЈзииу има празних места због неправилне полјгрикс утграве. Због тога трвба да с« подвргну ревизиЈи vсловл приЈема како би се омогуђио приЈем већег броЈа иностраггдх студсиата. Што се тичв међународне са • , радље генсрална скутгштина |е одлучила да напиопална уготЈа ШваЈцарске и дал.е помажс рад КОСЕК-а.* ШИШИЕН Орган савсза студената Туниса посвећује цео броЈ годишшици убиства сштдикалног вођс Туниса Фархета Шашеда. У ошиирвом некрологу између осталог каже сс; ' децембра 1952 годште геиералпог оокретара гуиисве униЈе рада срамно су дочекали а убили францускв плаћенидн који ки до данас наводио нису пронађени** и даље ,Ф. Хашед Је био ватрени борац за права потчкшеног туннског народа. Навукао Је ва себ« мржњу колоии јалких власта коЈе су у цлљу спречаваша ак тивног отпора експлоатнгагопс Тунижана организовали шегово убиство. Али еирт омиљеког борца за слободу еамо Је појачала револт туписКог варода према ходоготЈалкнм властима**. уНИВЕРЗИТЕТСКА ХРОНИКА _

7