Студент

2 ТРЕНУТКА СА... Ораторијем Дискутантићем

' Цен.еног друга Једва смо пронашлн у размаку иимеђу двв врло важне конфсренције. Читао Је новинв наслоR»eti иа зид, јер ra је тур у•лед силног еодеи.а мало бо fleo. Иемојте ме ништа гштати, молнм вас. Из три раз.лога. Прво: баш сада проучааам материјал за следеliy конфереициЈу, друго: прц РнаЈем само оне своЈе mjtкоЈе сам дао гтред одго»арајућим аудиториЈем и fpehe: не говорим из принци kia пред тако малом публирсоас. 'ј —• Али Ја сам велик, врло амсок. ј Ви сто друже Јединка, обичиа једигаса. А Ја говории маси, ах, u а с и. »Д р у *Р о в и l Зар не видите како $• важан проблем масе? Дру Сови I Извииите, мало сам се Мстрчао. Сав сам наелектрисан пред дискуеију. Дакле ви би хтели да ме интерЖЈуишете. | Само неколико питаља' Се године изгледа неће Guнеких важнијих конфеЈренциЈа? . • Нажалост. Ја не знам IUT» Је тим људима. Три lftpyra нису платила члана:Wty за двв годинв унапрел j|l како да то решимо без

конференције? Али нека. Имаћемо бар времеиа да се солидниЈе прииремимо идућу сезону, па се uehe де сити да изађемо на говор* ницу неспремљвни и причамо онега сат-два, а има тако важних ггроблема. Т а к о в а ж н и х. Шта предлажете у циљу побољшања О|раторства? Такмкчвња. Конкретио, то Ои изгледало овако: установм се награда, рецимо, златни микрофои. и дискутанти се такмиче по разним тачкама. Дужина, важност проблема (светска револуциЈа, алге као исхраиа човечанства, кратак преглед опште историЈе и сл.), вешти« на излагања и друто, Комисије бн давала одговарајућ« бро) поена и ко сабере највише добија златни микрофон који .., Да, да. Jwu би вас иешто уоитао. Какао имате ми шљење о предлогу груие студената да дискутанти за време roaopa стоје иа ЈедноЈ нози и да се не емеју ослаibari' на пулт. Теидеагциозно, злонамер но и аитидржавно. Зар orpa ничити право чоаека за збор и договор. Пв то Је екандал. О томе hy говорити опширно вечерас на састаику пододбора друштва подмлатка

Црвеног крств другв године мога фахултета. Довиђеља, морам вас нагтустити ... Хва.ча, без „и други ■пут“. Penoirrep Ф.

) ОРАТОРИЈЕ ДИСКУТАН* .ТИЋ: ШЕКСПИРОВА КРИЈћАТИЦЛ „КРАТКОЋА ЈЕ СЈРЖ ЗНАЊА" НАЈВЕЋА JR ‘ГЛУПОСТ СВИХ ВРЕМЕНА.

ПОЛА ТРЕНУТКА СА УРЕДНИКОМ УНИВЕРЗИТЕТСКЕ РУБРИКЕ „Најтежи дани мога жи вота су прошли“ изјавио Је друг.

Какву нам изјаву можете дати за оваЈ број? Ера конференција је завршена. Додајтв још; срећан сам.

Петар Гарин: Мало пародије Пред раскрсницом

Сутои је био као јабука. Ти cu отишла безразложно сала и ја сам својски викао Наташа, Наташа, Наташп. Зашто си отишла на раскрсницу, на раскрсницу нашег cna, река ће покрасти моје викање Наташа, Наташа, Наташа, Онда сам прогутао свршетак. И кутију „ментол бонбоне" Oo бм обновио своје викање Наташа, Наташа, Наташа.

Првољуб ПЕЈАТОВИЋ

Писма бруцошкињи

Много бих рађе peкао „љубљена* или ,лражеспа“ (нмаи читаа киз израза који 6и боље пристајалн) алн као апсолвеит иежења морам да се чувам да ми . колего ДА ЛИ БАР МАЛО ЛИЧИШ н * пребаце »слоЈалио НА ЊУ7 удварање. Због њих aioje писио octajc у границама проое (каква ие* правда према иоЈој трептавоЈ инспирациЈи). О испитима нема смисла говорити на првом месту. Они су и онако секундарии. А лрво? УдаЈа( (Прозирем Ја одлично ствар). Само то Је Јажо roi« naa noeao. НаЈОољо Ј« да обрлатиш каквог млађег асистеита. Ок истиаа не мора увек да буде и млад, али ипак Је први згодитак. Ако изабереш иеког са готовом дипломом није лоше. Ллк зл апсолвепта се не удај (Ја морам да признам, претставллм изузетак у својоЈ врсти). Никад нећеш моћи од њега да добиЈеш сву љубав. Један део неповратно Је поклоњен (ах!) школл. Девет до десет година ићи у исту хућу) она му је наЈзад постала други дом, он више нема иачина да се од н>е одвоЈи. Ето, већ мн разиежсне сузе иавиру. Дозволх ми да ие дотичем више оесћајне струне спога бића. Рећи hy ти само да Јо наЈлакши начик да се удаш да се упмшеш на ТВШ (т нема шта даље да ти објашњавам).*) Ако неким случаЈем мпак зажелиш да изађеш на хоји нспит, ту морам одмах да ти дам лрактнчне савете. например: успеш некако да од« говориш иа два питања, а за треће нихако не можеш да се сетиш о чему Је реч. Сад ииаш две могућности да рсшиш ситуациЈу. С пуно пригушеие чари се осмехиеш у правцу комисије, спустиш лагано логлед и бгтателно хажеш (да бп похазала хако питање н ниЈе достоЈно пажње); »Иа ово не бхх могла да одгзворим). Никад ни у кон случаЈу пред професором ie изговарај „не знам") Лакше од тога Је да на трећс питање почнеш да плачеш. То Је што ти троба да урадиш. Остало заш(си од професорске сентименталиости. Узгред, Ја ту врсту људи апсодутпо не разумем; како cjr окорела срца. Како после испита ипак мораш мало да отплачеш, гледај да те то ништа не узбуди. АПСОЛВЕИТ-ИЕЖЕЉЛ *) оао гоlтањ* остављамо отворевго примедба редакциЈе.

МЕТАМОРФОЗА МВШ

I И « ГОДИНА

111 ГОДИНА

IV ГОДИНА

V

АПСОЉЗЕНТИ

Три судбине једног микрофона

2 трсиуци у којима се налазп траћа г» днна мога факултета магони ме да извесем историјат ра* звоЈа иауке коЈу студирам*.

1. „ ... есенциЈалио питан>е горв помеиутог заседања Вила Је критика трансформације проВлема: хоћемо или иећемо. Додао Вих да таЈ проВлем, иажалост, егзистпРа већ дуже времепа, и да га, копкретно, трева решити“. * 3. „,.. лоступак редакциЈе „Народног етудента" Је Воз лреседана. Они ш<оу ххели да обЈаве јсдку тако важпу вест хао што Је фузнЈа дваЈу плгшинарских друштапа иа МВШ. Како hc, молим вао лепо, члаиопи тих друштава дознатн да су се фу* зионпсалн ако ne из „нашег* листа.

УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ВОДОРАВНО 1. ФаОрички препарат (у-потреОљава се код катара), 7. Наука о кретању и равиотежи тела, 13. Мера за папир, 11. Радио средство за откриаање циљева на даљини, 18. Предметак у сложеницама који се одпоси на пољопривреду (земљу), 17. Челично уже* 19. Трибут (тур.)! 21. ТрагедиЈа од Шек спира, 22. Отров, 24. Планина на левој обали Рајне, 27. Прва претстава неког позоришног комада, 29. Седмоцифреии броЈ, 31. новац ста рих Римљана (множ), 34. Врста папагаја, зз. Вештачка брана од земље 37. Врста зачина, 39. Улога, замотуљак, 41. Средство за штављеп>е коже, 43. Једна крати ца (Народни Магазин), 44, Масник (врота земљане руде), 45. Врста ратпог брода. УСПРАВНОЈ l. Једно гермаиско племе, 2, Римска богии.а срџбе, 3.

Проналазач авиона, 4. Витешка одела, 5. Сим©ол за иридијум, 6. Писац арапске исламске бивлшографиЈе, 7. Илузија, снивање, 8. Познати амерички писац („Влаго Сиера Мадре", 9 Показна замсница, 10. Кројчки прибор (миож.), 11. Критично стање болести, 12. Административно оперативна руководства. 15. Пристаниште на Новом Зеланду, 18. Инду* стријска варош у СеверноЈ Америци, (држава ОхаЈо), 20. Планина иа граници ФНРЈ и Албаније, 23. Савети стараца у старом Риму, 25. Друти иазив за плакину Бабмчка Гора, 26. Град у НР МакедокиЈи, 28. Вампир (народни израз), Једна планета, 30. Врста цвећа (шгожггаа), 32. Једпа наша река, 33. Један пољопривредпи радник, 36, Часовник, 38. Женско име, 40. Два иста са\и)lгласшша, 42. предлог.

СветомиЈЈ ШУМАИОВИЋ Земуп

Хумореска

Трамиај „дес€тк»“, клпмаа и стари сваког дана пуннјл »о npe спада у моЈв иајдраже ствари ~ зОог ље... (С. Вукосављевић „У трамвају н ) На зиду више узглавља бели правоугаоннх. Ту je стајала н>ена слика. До ма« ло час. До овог сутона. До овог сутона у коме неко одвратно дуго цедн сунђер неба вад оемллм, а у сиaoj даљшш иза испране траке друма ветар неуморuo обара беле перјанице локомотива и развлачи их над пољима. Путем миле црвеио беле кутије ГСП-а. ои окреће главу. Да их не види, Ако Је могуће никад више. Поглед падне на белииу зида. Екран. ОчаЈнички уздах. Врпца eeha-Iва се одмотава... ...Попео с& у воз испраћен мајчиким: „ЧуваЈ се. сиико!" Кушао Је уз прозор купеа безуопешно покушаааЈући да заспи. Сметао му Је баонослоини чвор под грлом у хоме се Је већ и онако палазила oaeha „ккедаза" отворена размишљоњлма о Оудућем, ака* демеком животу. Памтио Је савет Пере апсолвевта: „Кад стигаеш тамо, гурај до „Москве".. ОиаЈ ћошак ти Je полазна и завршна тачка". Како Је он тада ститао на СлавиЈу ни дал-данас не зна. У општоЈ гужви осетио се изгубљеним. Куда? Попео се у трамваЈ, пружио руку с нооцем и зинуо, Виће које Је наплаКивало није било овоземаљоко, или imje тако изгледало. Вар не њему. Каква СелмаЈ Ни принети. Нешто тако бестелесно плаво, мајушно, дражесно. Суви , иектар и амброзија. , Има ли кога без карте , молим? . Оитно Је зацвокотао. . Ја... Ја... Ја. ја.. > НиЈе ни приметио кад су i стигли до задње станице. - У свом срцу Је осетио слаз вуја.

Наредних даш> j. Ј урио горв долв, упиомвао с« на фааиуаггете, истшсивао, у биоскопв ишао, ка стадионв. Кад je вадио месечну карту поново је у њвму про пввала ситиа, неугледна птичица коЈу Je сменио жалац љубоморе. Она Je виЛ» У друштву коктролора. Тада још ниЈе ни слутио да Је то Једина лепа женв У ггредузећу, Знао Је лииију на коЈој ради обичко. Требало му jo Т-Т карта, а извадио је само за ту линиЈу. Онда Је увек пешачио до почетнв станице, пео ее, силазио на задњој и поново се пео. Само да Je се нагледа. Колико се Је жртвовао! Трчао Је за колима где Је претпостављао да he наКи њу. То кије било увек. Често му се радостан поглед замрзавао на лицу кахвог брке. Закашњавао Je на часове, а оида коначно престао да их тгосеКује. Чезпуо па почео да гуви наду, и Једног дана, она му ce осмехнула. Очима. Или му се то само учинило? Не, ниЈе заблуда. Она Је гледала њега. Обазрео се Је- Никог. Запљуснуо га Је ведар звон ки смех. Осетио je да га душа напушта, а одмах затим хтео Је да екоплодира од радости. Да се нијв уплашио надокнаде гфичињене штете, сигурно би то учииио. Одмах Је из срца избацио

славуја, ■ сиеотно opceorAf Стен Кемтокш. , Наредног мессцд ннје «■вадио никахву карту. Хтво Је да споји утодно са керионим, тим ггрв што Је ввpoeao дл he сад код н>е уживети нвчувене беиефиЦиЈв. Овде ]е врпца часком пре етала да се одмотааа, а slтим стреловито поЈурила. Јуче Је о« као и обично заузео место ва задљоЈ плат форми. На Јвдној ст&шгцп ушао Је контролор. Имао Је времена да Јој шапне: Знаш шта, ДРАГА, }а немам, оиаЈ, карту... Контролор! вчпснула Ј* оиж. Онда он ииЈ* имао п*р* да плати казну. Али то ra не би тако болело да шсЈе било оног презриаог израза на њеном лицу. Hauaz Ј* цостао тужан озлоЈеђеи, киван, бесан и било г* }е срамота. ЛегитимациЈу из коЈе се Је копиЈа податак* иалазила у цркоЈ контролор скоЈ бележници ставио ]е у цен (замало мимо џепа) u изјурао из кола... Овде Је врпца истекла, V соби Je блеснула саетлост. То Је Вио н>егов „цимер“. Брацо! АЈмо na итралку... Враца се ]• опремио, пиз етепенкцв слетео, на играику улетео и партнерку ЈГтоггао; ' ' Да ли Ја за вас деамјко, прететааљам старт? Свим силама се трудио д« заборави своЈу неразумну љубав према лепоЈ кондуктерки. И предаће Ј* аабо* раву...

САРАЦЕВ

Народни Студент

Издајв Савез студеиата Всоградског универзитета ii великих школа. Уређу* Је редакционн колегијум. Главни уредник Јосип Франић, одговорни уредник Вора Павловић. Уредништво и администрација Београд. Балканска 4/ IV. Телефои 23-464. чековпи рачув 1032-T-227. Тромесечна оретплата 32 дик. Штампа „Глас“, ВлаЈковићева 8. Лист нзлази средом. Цена 8 динара.

НАУКА И ИСТОРИЈА

ДАНАС ЋЕМО ДРАГА ДЕЦО ГОВОРИТИ О ПОСЛЕДЊЕМ ПРОНАЛАСКУ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ СТРМОЈ РАВНИ

ХУМОР * ХУМОР ★ ХУМОР ★ ХУМОР * ХУМОР ★ ХУМОР ★ ХУМОР ★ KVMOP ★ ХУМОР ★ KVMOP ★ ХУМОР ★ КУМОР