Студент
Седамдесет предмета
f (Оаспвас ca npee стрвпе) Принципи ва којима почј грвђевинарство ое углавном мењају. Они се усавршава Наука даје нове принципе. Нг чкте нас да их угтознамо, ш чмге нас да се њима корист мо. Детаља има исувиша ми и окш се мењају. Оставите их ваучимо и хгракси. Ево, мх, студенти тражимо од е ших наставника. Мада је cse већ поодавно д вољно јасно, ипак код нас ј< све иде по старом. Добар део наших наставни: не гледа наставу у целини. 3 дувљени у свој предмет они склони да шегову важност оквиру студија прецене и да форсирају. Многи наставници не показ; ју довољно воље и одговорн сти за решавање проблема н; ставе. Код неких се испољава koi зерватизам; утонули у свс практичарском искуству Јшраном кроз десетине годин ови не моту да схвате даии: ван њиховог искуства може гк стојати нешто добро. У вези са укидањем отсека смањењем броја предмета, mi ће за собом повући и смањењ броја наставника, јавља ое, р зумљиво, отпор. У чсму су разлозк? Сваки наставиик је скоро и скључиво господар на свом пс дручју, он може да предаје сл бо илн добро, да градиво про ширује, смањује или мења, д тражи од студената шта сматр за гклребно, и нико се у то н меша, вероватно зато што в жели да сутра чује критику н; свој рад и свој предмег. Ко нас се неоаторно потребна сло бода наставника претвормла : нешто што личи на анархију Зато наша настава има толик< слабости у појединостима, зап се тојгико деформисала као целина. Отсуство критике и одговорности за наставу у целиго напги наставници, по свему судећк, сматрају мером доброт укуса, културе, ширине и колетајалносш. Ова жалосна црна слика не би била истинита ако не бисмо рекли да има наставника на кој*:ве све ово или барем већишл Bfe односи. Ми имамо настав вика којима се поносимо као из ванредно добрим стручњацима и педагозима, које високо ценимо као људе. Ми имамо настав ника који су схватили погребу радикалне измене овог стања и нашли пут којим треба ићи у ново. Они се већ две године бо ре за то ново. Они су направили нов наставни план и доста урадили на програму. Али... Наставнички савет факултета је два пута (!!!) усвајао нов наставни план. И данас, више од пола године после задњег ' усвајања још се не зна да лк је то ново прихваћено. Противници реформе су гласали за реформу јер нису имали аргумената против ње. Изван седница су причали да све то не вреди, да he све пропасти за три-четри године. У дискусијама о појединостима новог здана и програма испољила се тенденција да се то ново што више оптерети множином материјала. Ако се иза тога можда крије намера да се нови план одмах, на почетку, још при ра ђању, учини бременитим за што скорију пропаст, онда треба по мислити и на то да такав рад може потпуно дискредитовати и онемогућити неког наставника на факултету. Савет Техничке велике школе је решењу овог питаша учи'нио веома лошу услугу кад је донео неразумљиву одлуку да предложени програм врати наставничком савету тражећи да се поново расправља о основној идеји плана усвојеној пре годину и по дана, т.ј. о укидашу отсека, и ставио на дискусију и предлог да се уместо три уведу четири отсека. Ми не претендујемо на то да је свако наше мишљење без грешке. Ми ие сматрамо да смо најкомпетентнији да дамо неопозиву оцену слабости наше наставе. То је право и дужност наххшх наставкика. Ми ћемо им помоћи колико знамо и умемо. Помоћи ће, надамо се, и инжењери из при вреде. Ако се укину отсеци а материјал критички и радикално не редуцира онда реформа наставе неће донети напредак. Ма колико да је питање сложено и деликатно, оно се може j без одуговлачења решити у о- , вој школској години, јер се на ‘ њему већ радило две године. Драгкша МАКСИМОВИЋ ; студент ј грађевииске технике ј
хе ГСЧ У. 1 1 r " у среду 16 ов. м. Друштво va т ~ жењера и техничара одржал је састанак о проблемима наст го ве грађевииске технике к<ж су, поред чланова друштва, пр суствовали студенти Грађевга ског факултета и секретар Cs вета за просвету и културу НР друг Мирко Тепавац. п _ Дххскусија, не толико по t>pc а ности дискутаната, већ по жи _ востм и когаструктивности, док У зала је да је подела факултет у на отсеке као и расцепканос а градива у седамдесет предмет неодржива. Тип инжешера сп цијалисте, каквог је досада шх " ловао Грађевински факултет, н ’ одговара стварним потребамг Говорећи о слабосшма наста - ве на овом факултету инжењ t ра општег типа инж. Жарк< - Капон је рекао: ЈНаапој пред , ратној генерацији, која је бој• котовала цредаазања једног на■ ставника овог факултета, и трг жила да се обим градива сведс i на једну разумну меру, тај хцх , фесор је одхххворио отпхжлик« i ово: „Господо, ви хоћете да за. вршите факултет за пет година, а не учите ни по 16 чао ва дневно. “Мислим да ни дана< настава овог факултета није р; стерећена од непотребштх детаља“... Конструктивност дискусије с гледа се и у томе што је све♦страно размотрено питање спехтијализадије. На крају се дошло до општих закључака: При вреди су потребни инжењери оп штет типа, те би досадашње от; оеке на Грађевинском факултету требало укинути. После двогодишње праксе грађевинским инжењерима, који то желе а имају смисла и могућности, требало би омогућити да на истом факултету специјализирају једну грану грађевинарства. Само таква специјализација одговорила би својој намешх. Друштво И и Т послаће своје закључке деканату Грађевинског факултета као сутестије за реформу наставе.
ШлнвоЈе ЂУРИЂ
* Сада је од дима и барута поталгнела, крвљу пролетера покапана, у Војном му-зеју застава I пролетерске. Она гордо сто ји у тихој одаји Музеја, а њена дела множе се и рађа.ху у новим творницама, путевима и пругама, у људима новог живота и кова, у нашој Јединственој, технички спремној, обуче-
НА ГРАНИЦИ У НИВЕРЗ ИТЕТСКА ХРОНИКА
Једно другарско вече
Наши гости били су студст и из Бурме У петак 18 о. м. секција друге године Удружења студената медицине приредала је у просторијама друштвенот клуба своје прво другарско вече. Не баш тако добар програм, али уз мало коректуре задовол>авај ући. ггоготову што је створен оопственим снагама, могао 6и се узети као довољан за оиакве врсте друштвено забавних ггрирадби. Посебан значај дало је овој другарској вечери присуство бурмангких студената, три друта и Једна грутарица кој-и студирају на напим факултетима. И поред тешкоте у споразумевању ипах смо се >рло брзо зб.тижили. Порвд нашег програма Један од Зурманада, отпевао je неке песме Јвоје домовине. Тако смо уз звуке скромне му-Iике, мало песама и хумора забаваајући и сдмарајући се хгровели едно другарско вече. т> т
ВИШЕ БРИГЕ ЗА ПОДИЗАЊЕ НАУЧНОГ ПОДМЛАТКА
КО ЋЕ ЗАМЕНИТИ СТАРЕ ПРОФЕСОРЕ
Да се лодигне један научник је не година, две, нехх> више година напорног радг и несебичног залагаша. Но, ниј< довољно само то. Потребно ј< помагати оне људе који показују највише смисла да у једној одређеној области науке м< гу дати нешто ново у охшгго; ризници знања. Посматрај ућг овај проблем из овог аспекта, може ое закључити да наш Унхгверзитет овом проблему не прилази са пуно пажње. На овакав закључак нужно нас наводи чихвеиица да данас, на већини наших факултета, oceha потреба, и то велика, како у наставном, тако и помоћном наставном особљу. Нарочито је ово дошло до изражаја после уредбе о слободном упису на факултете, кад смо се нашли у ситуацији да један на ставник предаје пред неколико стотина студената, да један асистент обавља вежбе са толиким бројем студената да је готово немогућ озбиљан рад. Чињенипа да на једног наставника и једног асистента на нашем Универзитету и великим Iтпго.памл 7ТЛ.7ТЛЗИ по тпезттесот
студената, док например у Енглесжој на једног наставника и асистента долази по шест студе ната, најбоље потврђује у како тешким условима наши студенти данас студирају. На поједнним факултетима тај одиос је много већи, као напри-
мер на Фшгозофском факултету, где на једног наставника до лази 157 студената, а на једног асистента 242 студента, док је у школској 1939/40 години на једног настанника, на истом фа култету долазило 16 студвната, а на асистента 33 студента. Са лекторима ситуација није нимало боља, јер на једнот лектора на груххама за романски - и германски језик и књижевносзг долази ггрско 150 студената. Па зар је, при оваквом стању, могућ озбиллшји рад и студирање? Ситуација није много боља ни на осталкм факултетима У-
■ХУI I3 i-LUCVV-Г-ха. Шта све ово доказује? Прво, ;а се наш Универзитет налази r извесној стагнацији у подишњу младог наставничког и хаучног подмлатка, Друто, да :е наш уииверзитег у порат-ј
ним годинама није развиЈ-ас 'гемхгом којим се развијала хтдттта друштвееа заједница. Чида повоћан број студената на свим факултетима није погстакао одговорне факторе на Укиверзитету да ггриступе подизању младих и способних људи, то најбоље потврђује. Ако је дозвол»ен слободан упис на факултсте и тиме омогућен сваком младом човеку несметан развитак њетових способности, ако наша заједница улаже толико материјалних средстава у разним видовима, онда и наш Универзитет мора хим младим људима сгзорита такве услове (У границама његових могућности) да они то време на факултету искорисге до максимума. Напомињем ово само ради ' тога. што знам да се досада није ни издалека учинило све да би се овај лроблем ублажио Садахпње генерације слушају предавања код професора Кашагоша, Стевановића, Ибровца итд. Код кога he слушати следеће геперације, кад зна мо да се добар део наших старих ттрофесора налази због старости пред пензионисањем. Да нам се не деси да неке групе n катедре остану без хгрофесора, цошто већ таквих има. Нека то буде предмет једног зд идућих написа. Д. М.
У дому студенткињз „Вера Благојевић" нема погодних услова за учење
УЧЈВТВРТАК до дубоко у н.>ћ трајала је годишњз скупштива дома студентклша „Вера Бдзгојевић м . ДискусиЈа г била бурна. Неуморно су се дидле девоЈке и излосиле своЈе већином критичке примедбе. Загревањс соба је слабо, освег-
љеше такође, еове еу преко максимума искоришћене. Све то отежаза учење, чини га чак неподношљивим. Због уопште тешке ставбене ситуације у Београду, у об» зграде има „илегалки", које нису пријављене и спавају са другаридама по две у кревету. Управник дожа, потсетио је студенткише да дом има великих финансиских тешкоћа пошто износ уплаћене станарине не покрива режиске трошкове роготову ход набавке огрева у зи»у. Државне дотације доби Јене су само за олравку зграда. Ради постизаља феваасиске раввотеже, нз
схојаће ce да комердијални л Т ран дома повећа 6poj абонежха са стране. I СтуденгкшБе су срдачно аоздра виле досадашшу претседвицу управног одбора дома другарицу Драгу Цвијовпћ која је дипдоиирала елеоктротехгоску и напушта ову средину у којој је провела пет година. На крају је изабран нови Управнп одбор од 6 чланова. Претседница је Ружа Лакић, студ- Прир. математ. факултета. потпретседв*. ца, Олга Ко гић, стуД* еконоашЈе, секретар Радмила МихаЈловић, сту
„Наше оружје биће смрт за сваког непријатеља"
(Наставак са прве стране) ној силној и непобедгхвој Народној армији. Из истарских јјооозо Одлука од 8 октобра урезала се болно у срца свих грађана Југославије. Али она је показала и борбену скагу наше Армије, сгхремност и решеност да се ца последша кап крзи за од-sрану отаџбине. Одувек су нас кљуцали као иалу земљу орлушине. Насртљивци кеће да мирују. Али ту ie Армија нове Југослазије. Од Зораца су остале далеко њихозе куће, родитељи, жене и деца. У мокре ровове њих је дозела дужност према домобхши. 'd ту у рововима са њима је цеia Јутославија. Нема студента који није слупао речи друга Тита упућене хародима Југославије :*з Ле:ковца. Нема грађашша који хије викао „Сви смо Армија". [■итове речи слушали су и војгици на положају према Ита-
лији. До самих ровова спроведени су звучници. Акламације народа на збору пропраћали су на гранихџх дугачким „ура“. То је био поздрав из ровова другу Титу и решеност да изврше свако наређење својих старешина. Али нису слушали грвор само они. Са друте стране( границе, до саме граничне линије, сакупмли су се људи. Напустили су посао и изашли на ледину да чују говоре, а потом су издалека, без вике махали војницима. Поздрављали су своју војску и дозивали Је себи. А како је Армија примила наређехве свог Врховххог команданта за улазак у зону Б? У је диници капетана Барјактаревића војник Саћиб, један од н&јвеселијих војника у чети, добио је наређехве да ке гшђе за за јединицом на по.хожај, већ да због оболелих очију сстане у касарни. Ипак у касарни није остао. Ризиковао је и изахххао непосредно код команданта нука на
рапорт да моли да и оа крене. Касније је причао да би то био да га нису пустили љегов најцрњи дан у години. Јединица команданта Новаковића баш је те ноћи требало да има вежбу. Манезарока мункција замењена је бојевом. Марш ка положају иако није тако наређено, био је убрзан. Саме су ноге журиле. До зоре јединица је била на своме мерту, а војници у свеже ископаним рововима, У току ноћи имали су посету. Дошао је до њих старац у кожуху Франц Бизјак. Док су војници копали, стари је причао, а онда наоедном стао да
их исправља: овако треба копати. И ја сам дуго био војник. Спремио сам пушку. Бранићу и ја село из вахш#: рзвова. И друга села крај границедочекала су тако нагпе борце Омладинке су са заставама излазиле пред ших и китиле цвећем њихово оружје. У Горчцп Тешка је судбина Горице. То је варош опасана еисоким бр, дима и низом питомих словеначких села. Већ више година она је за вољу других отсечена на дв'а неједнака дела, Широка улица Железнички пут и Вија Катерина Перкгто (Два назива исте улице) пресечена је бодљикавом жином. И ту, одмах испод прозора кућа састале су се две зо.',ске. На брду Косташевици искспани су свежи ровови. Овде he се бранити домовина ако затреба. О томе говоре млада, озбиљна лица испод шлемова са петокраком. Када су ровове копаливој
ници, омладинци, радГОши и старци упорно су тражили: Пустите нас ми ћемо да ископамо ровове, а ви се одмарајте и чистите оружје. После дугог одвраћахва Горичани предвођени од једног старог професора, чису хтели да оду. До у ноћ певали су борбене песме које су громко одјекивале преко границе. ♦ Данас је празник. Армија слави Армија и народ. У кзсарнама весеље. Али на ветру стражар стоји. На међи отаџби-
не граничар чека. М. НОВАКОЗИЋ
Марнцк о MFBAOOB
РАДОСТ ВОЈНИКА. НАРОД ЈЕ ДОШАО У ПОСЕТУ
СА МАНЕВАРА ЈНА: СНАЈПЕРИ
УНИВЕРЗИтаГСКА ХРОНИКА,
4