Студент
miroslav krleža
Dovlh dvadeset mlnuta sa koliko raspolažem, moći ću samo ovlaš da dotaknera poneke od osobina grandioznog dela Miroslava Krleže, neosporno Jednog ođ najsvestranljlh svetskih plsaca novljlh vremena. Pesnik, novelista, romansi Jer, dramatičar, esejista, panfletista, istraživač nage umetničke prošlostl, estetičar on Je i organizator Izložbi koje su imale nezapamćcne odjeke n Evropl, on Je bio i urednik najboIjlh naših Casopisa l ostvaritelj ogromnog pođuhvata oko Jugoslovenske enclklopedlje, prvog pionirskog dela koje će nas upoznati s nama, valorlzirati našu kuituru i umetnost, iskorenltl iz naše sređlne u naclonalnlm razmerama manje vredno osećanje da smo civllizaciono nlko 1 nlšta, barbari, nomadi; koje će povodljivije između nas u svejugoslovenskom opsegu terapljom Clnjenice izleClti i osloboditi nezavidnog nasljeđa stida pred fenomenom kulture i svlh ostalih kompleksa Sto su nam usadlli zavoJevaCi tokom vremena. TaJ pisac kojl deluje kao gromada 1 stvaга sa silovltošću prirodnlh stihija, ta literarna grdosija koja je dosada objavila oko Sezdeset knjiga l koja ima možda još toliko neobjavljenlh dela, štampao Je tokom prvog svetskog rata sveščicu stihova koji su revolucionalisall našu liriku, pružlvši već tim ргvim svojim Javnim stvaralačkim Cinom potvrdu 1 prlmer za tezu đa se novo ne može Javltl po šenijeovskom receptu. Da Je nemoguće pravitl stlhove antičke po formi na nove motive kao što Je nemoguće i obrnnto, zaodevatl polltlCkl, all ne samo politički konzervatlvne 1 antlkvlrane misll i osećanja u novo ruho, koje ostaje prazno ili Ispunjeno meklm šupljinama prevaziđeno. Eksperimentisanje s formama koje zato samo što nisu stare, dakle nisu nejaiove, treba da izgledaju kao nove i mlade, Jer nisu otrcane postajn otrcanije od svega otrcanog ako nemaju šta da značajnije saopšte. Već prvi njegovl stihovl übeđuju u nužnost da će se novo Javitl u svojoj punoj zrellni jedino kao trenutak harmoničnog mlra, zapravo primirja između nesavladanih suprotnosti novih oblika 1 novih sađržaja, ujedlnjenih i do kraja prožetih u jeđan uništavajući zagrljaj, što je samo stepenik na strmini kojom se grede daljim prevazllascima. Kasnije, s novelama, Krleža je u našu književnost prvi uneo elemen te jedne materijallstiCke 1 socljalistiCke vizure na pojave, elemente Jeđne oštre, oštroumne, satirlčne, a ipak Ijudske osećajne kritike pune razumevanja i praštanja. Rekavši to ja sad više ne znam, hoću 11 nspetl da, tako govorećl, sugeriram znaCaJ »Filipa Latlnovića«, prvog zalsta modernog гошапа kod nas, romana Cijl se pravi sadržaj ne drži samo na dimenzijama fabule, niti na možda nešto pređiskurzlvnom toku misil glavnog Junaka, nlti na beskrajno suptllnlm analizama raspoloženja, stanja i uriutrašnjlh lomova protagonlsta, nego na uz sve to reCeno 1 neizreCene misaone tokove i uz jednu određenu fllozofiju, lica 1 drugu, autora 1 Citaoca. To delo nosl u rasporedu scena n ođnosima saopštenog i nedošapnutog, Jednu Cudesnu, zagonetnu prolegomenu neuhvativog hića izloženog na simbolima što nas hvataju u svoje mutne i prozračne mreže. Ne radi se samo o tome da Krleža donosi uoCen svojom okatošću svu skoro superdimenzionlranu složenost savremenog Coveka koji suCelJen s pojavama, sa sredlnom 1 sa žlvotom odbija da prlmi njihove oblike i sadržaje, niti o drugoj kriticl tih oblika, sadržaja 1 samog Junaka kojl !h kritikuje, nego Je геС 1 o njemu samom, o Junaku i Junacima, koji takvl kakvi Jesu prestavljaju deo života, atom jedinstvene materije CoveCanstva, ali 1 svemira, i kao tokovi ličnosti sa svim zebnjama, neznanjima, Impulsima, znanjima, slutnjama, l Cežnjama koje propušta IJudska svest kroz svoje slto; a!I I sa svim neznanim i nepropuštenlm, što još ostaje s druge strane đevđlra sasznanja. Razume se ateist, Krleža nlje imao manifestnib razloga da insistira na tom agnostlčkom »ostatkn«, aii antipragmatist, on ga nije mogao nl da eskamotira, übeđen da se ti još neraznanl ostacl Još uvek prevazilaze. Otud njegovi povremeni filozofski izleti п humor
I gorkl optlmlzam, Jeđnog industrtskim vremenima neakomodiranog budlzma, no otuda 1 nlz sporazuma sa estetlčarima koji su se držali u umetnosti sasvlm nepraktičkl krlterlJa apsolutlzirajuće prakse, ove Ш *ne. U »vakom slučaju nesrazmemo vlše ma od koga našeg pisca, Krleža Je ne pravećl slstem, ni primat od onostranog reziduuma, nspeo da ga bolje delotvoraije i plastičnije nClni prlsutnim u veliklm svojim ostvarenjlma donosećl nam poređ svestl svojih Junaka 1 ponore njlhovih potsvesti, a pored tlh praskozorja i sumraka 1 mnoge neviđene svetiostl 1 mnoge neznane tame prisutne n svemu živom. I Još sve to sliveno n Jedno ujedlnjeno 1 mnklo, sintetiCno pulslranje žlvota; onakvog kakav se IJuđskl JavlJa n svlm vldovlma te procesualne 1 tekuće društvenostl nošene zupčanicima sekundl 1 mllenlja, izžljebljenlh u osovine bezvremlja. Nlje n pltanju kod Krleže ni nemognćl »zal« za prošlim nl pomirenostl slomljene klčme, s onlm nemoćnlm »život teče dalje«. Njegov je odnos prema nezadržlvom strujanju blća svest 0 stvarnom odnosu snaga između prlrode stvarl n svetu 1 prirođe čoveka kojl ga menja. All mltno pripovedačkog i romansljerskog dela, Krleža nije mogao iz mnoglh razloga od kojih nije najneznaCajnija Cinjenlca da je i pesnik da ne zaronl i u dramske tekstove i nlje potrebno naglasiti da su menl samo (kađ su to i vama) scenski opusi iz ciklusa Glemba Jevlh daleko najviše dostignuće savremene pozorišne literature ne samo kođ nas, nego 1 u svetu. No Ja sam übeđen, da bl 1 njegove »Legende« za inventlvnog i darovltog režlsera pretstavljaie prillku da nam otkrlje Jeđmi neobiCno zanimljlvu etapu Krležlne llterature koja je uvck 1 tumač žlvota njegovog smisla 1 nosllac maksimalnog intenziteta strastl. mogućlh и njemu, etapu dosada pristimačnu samo onoj malobrojnoj publici koja l bez posrednlStva pretstavlJaCkih ansa->bla umc da ožlvl 1 valorizira binska kazivanja. Ako sam se dosada zadr/ao rclativno đuže na IzvesnoJ strani Kriežinog dela. tn Je zato, Sto Je tai plsac nepotpuno shvaćen lođ strane onih koji ga hvale lli ga napadaju. a usvajaju ili ođbljaju iz epidermsklh, povrSnih, polltlCkih motiva, što im ga u jeđnom Casu Cine simpatičnim ill antlpatlCnlm. OCI-
gledno, prllike, bolje rećl naše neprllike uslovlle su taj odnos prema Krleži, mada se naše osnovne mase Citalaca uglavnom оргеdeijuju i za ostale pisce iz tih biti po vrednostl njlhovog dela ne odlučujućih motiva. Blće nužno da prođe Još prilično vremena i biće potrebno više vremena da se smire strastl l slegne prašina uzvitlana oštrim klasnim borbama između dva rata, tokom revoluclje i posle nje, pa da se i Krležlna eseistika ocenl po vrednosti, izvanredno visokoj. Јег, novatorskoj da tako kažem, jer uz ogromno, zapanjujuće poznavanje Cinjenlca koje etalira, ona, neobično smela u zaključcima. neobično svoja, sva u celokupnostl teza, obrazloženja l dokaznog postupka, izražava Jednu osobenu viziju sveta raširenog. razmaknutog i povećanog kompresorima beskrajne lucldnosti log rasnog plsca I belousijanim temparamentom kojl ostaje 1 n parodoksima zaslepljujućlh strastl, Sto se najjasnlje vidl po pamfletima, ail koji Cak nl п žestini borbe ne udara na slepo 1 nepravedno. Naprotiv, analizlrajući te eseje, uverićemo se koliko je srazmerno raznolikosti tema koje Je tretlrao, motlva koje je razrađivao, birao malo puta u zabludl, koliko mu je 1 kad Je to bivao gledano iz poziclja određene taktičke akclje, vreme, svojlm autoritetom stratega, otplsalo dugove s raboša dana, otplsalo iz prostog razloga Sto se mereno drugim, punljim, složenljim merlilma pokazalo da Je ono što Je prekJuCe 1 ЈпСе blla još zabluda, danas već postalo pravda koja će bitl pristupačna svima. I biće Jasno 1 ono Sto mnogima Još danas nije, naime, da angažovanost umetnostl i llterature, lako neosporna 1 opšta, prlsutna 1 kad se porlče, ne može da znaCi opravdanje dnevnog ređa svakog dana, 111 svake njegove parcele 1 kad Je ona progresivna, Јег te dnevne manevarske krlvulje značećl onollko kollko znače, postaju nevldljlve na crtama godlšnjih slnusa 1 koslnusa 1 da takođe i oni posle gube pred suštinskim pravcima kretanja ероћа 1 progreslvnih snaga n njlma. A nmetnik plSe nvek sa najviših kota epohe, odakle tek рпса eelokupnosti horizonta Sto se otvarajn 1 onlh šta će se и sledećlm razdobljlma tek imatl da otvore. A Krleža Је u svojim esejima, otvorenije no igde kako to već 1 zahteva sama priroda, stavio svu bojevltu übojltost, svu nbedljlvost svog pera u službu tih um"tnlCkih zadataka humanizma te potrebc, opšte, objektlvne. 1stovremeno najličnije nužnosti sav svoj oštrl
smlsao za lučenje aktuelnog n onom što traje, aU l trajnog u onom što Je ahtuelno. I niko više od njega пеша toliko šansi da bude saslušan l prihvaćen iza aktuelnosti, da bude shvaćen I zavoljen zauvek, jer је on kao mko umeo da llksira večnost u trenutku koji Je životno nosi, Jer niko nije tako inteligcntno i efikasno kao on umeo da liii večnost svih njenlb mnogih trenutaka. U spomenutih Cetrdeset tomova dosada štaznpanog opusa nisu unete one brojne beleške koje Je napisao, a koje su tako karakteristične po njegov izvanredni smisao za neprolazno u prolaznosti. Njih su još uvek puni Casopisl koje je sam uređlvao, (»Piamens »Knjlževna republika« I »Pečat«) puni brojevl časoplsa »Danas« Koje je izdavao u zajcdnlci sa Markom Bistićem i Milanom Bogdanovićem kao i druglm u kojima Je sarađivao unosećl u njih život, atraktivnost, zanimljivost l šarm što ga karakterišu. U tlh Cetrdeset njegovih tomova nisu uneti mnogl Clanci objavijeni po novinama, mnoga predavanja, pa ni onaj njegov ogromni dnevnik iz 1942/43 koji nije Jedinl 1 nije Jedino od rukopisa jos neobjavljenih, a postojećih. To ne ka.em da bi ikad Kapacitirao oblmnošću dela pisca o kome govorlm. nego da Istaknem - govu ogromnu rađnu odanost, njegov heskrajn radni kapacitet. Voleo blh da budući pisci koji kao mladićl l devojke sede Još nepoznat! predamnom u sali. Izvuku za sehe РО«Ди iz člnjenice da je hilo potrehno za tih «etrdcset eodina stvaranja provesti kontlnuirano 20 godina za radnim stolom da bi se stiglo e i nički da se ispišu svl oni mlllonl rečt Uojlma uu„«„ • s,r r ic Mi» noe dela. A gde su Casovl Cltanja nužnlh z toj podvig? Gde razmlšljanja što prethode finu pisanja. de sve neophodne predradnje Sto uslovljavaju raspoloženja 1 **е što *e p ođra zumeva P°d oprobanom majstorskom reCl. insulraclja? Obuzima li vas poštovanje pred . „°л j° i. „ «»• » е ;:г ш 1 praznikom, »0,e5..„- 1 r f "■o neraspoložen, ucveljen Ш srećan pro najmanje po Sest satl za pisaćlm stolom da b isplsao to svoje delo s trajnom, kao bujlca tekućom insplracijom, nika u i otkazu? Mene da. Ja u Krleži poštujem i tog
radnika, ja se dlvim tom užasno energlčnom stvaralaštvu. Jasno, nemoguće je govorltl o tom delu, a ne spomenuti balade.Petrice Kerempuha« ne reči bar, koliko Je uspela ta transpozicija najaktuelnijih problema u pojavne oblike se Ijačkih puntarija iz XV l XVI veka kohko je značajno l dosledno sprovedena JeziCki i haladskl Vijonskom formom l člme ne. Aii one su možda prvi put postavile 1 pred poznavaoce Krležinog dela koji dotle nisu m slili Citajući njegove na izgied lako i hrzo improvlzirane tekstove. Problem njegovog izraza je tu u tim na staro kajkavskom narečju Zagorja pisanim stihovlma dostigao verovatno svoj najviši domet, svakako svoju maksimainn preciznost. Otada tek mnogi mlsie i o tome l otkrivaju naročito zahvaljujuCl podacima koje je sam autor dao u »Detinjstvo п Agramu« suštlnu tog bistrog 1 bujnog izraza na momente baroknog, a nužnog ргеglednog i jasnog. lako sa zakašnjenjem ipak javlja se smlsao njegovih bezbrojnih statlstlčkih valera o kojima do nedavna niko nlje mlsllo ponesen sadržajlma kojl sami za sebe tvore svet, strahovito liCan, svet koji se °d prvoga Casa izdvojio od prcokupaclja Hrvatske Mođerne iz koje Je morao Krleža nićl da bl ih prevazlšao, kao što Je to i uClnlo. All, prevazišao 1 formom 1 izrazom 1 Jezičklm elementima koje Je сгрео iz opšte jugoslovenskog leksičkog fonđa, iz tog neohuhvatlvog obllja sinonima, nljansi koje razđvajaju isto 1 prlbllžuju ndaljeno, iz te slojevite Jednojezičke građe bez presedana igde. Otuda 1 njegova reCenlca raclonalna п suštlnl, klokoće i vri kao slog bujnih asocljaclja što dovlaCe jedna drugn na osnovn neke emocionalne loglke, n afektn koji rušl, nosi l zanosl svojom rasko Snom pTesltoSćn podataka đonetih isto vremeno ed strane svlh pet Cnla pođataka kojl se glasajn beskrajnlm pollrama znanja budeCl odjeke sečanja na đožlvljeno 1 ртоCltano n JednoJ ne snstajućoj bnjlci. To što se đoblja kao reznltat možda 1 nlje lepo n helenskom smisln, all Je snažnlje od lepote, nverijivije, žlvotnlje. To Je Jeđna istlna. Ona ne pretendnje da nam bude samo prijatna. Ona nas ndara, ošamnćuje, razgaliule punom srdžbom, ironijom, indignacljom ijnbavi. I taj njegov univerzalnl poetskl postupak п suStlnl slnžl mn Jednako dobro п noveii. draml, eseјп i Cinl sve Sto dotiče krležijanskl. Teorija književnost! koja bi se dala napisatl na osnovn njegovlh novacija izraza, sađržala bl
manje poznatog mnogo više nepomatog 1 bila opet lekcija svima koji se pera mašaju da je u literaturi kao i u umetnosti ne samo tu, osnovno, bitno ono od Cega se poClnje 1 ono Cime sve svršava, ono prastaro, рохпмг to, večito; blti svoj. Biti svoj. All pođ uslovom da to SVOJ koje valja BITI bude dostojno blća, bnde sadržajno i formalno bogato, puno, nakrcan*. Kao kođ Krleže. Prirodno, nljeđna se knjfževna теППпа ne iscrpljuje analizora rečenlca nehajnlh I nonšalantno razbacanih dužinom tekstova, tako đa mnogi govore e nemogufcoj zeCeuld Krleže, • njenlm pljanlm ritmovlma. АИ dJe mall broj pisaca kojl sn se, nemajnći • svom Camcu kao celoknpni bagaž nl petl de# Krležinog 1 novacija samog izraza pošll na parnas, i tamo, negde oko oblog ттћа tog hrdašca, zanzell dohra mesta, odakle će se I* neke lože zakletlh svedoka prlsnstvovatl paradi STKASNOGA SUDA produbltl Uskavim scenama koje sn im dali sastavljačl naclonalnih istorija književnostl, uvek hlagonaklenijih prema manjim, slromašnljlm, preglednijim književnicima, nego prema onlma kojl kao Krleža, ispunjnjn celu Jednu вроћш svojom snagom. Bitl pravedan prema' Himalajlma, шшм kolegijalnostl uzvlšici koju Cinl šamlica *aboravljena n banatskom polju, kako? Kad Je nemoguće. I ne samo to: kad Je nepotrebno. Pravdu će doneti vreme koje će reći; vp„ iine harmoničkog stlla o kojlma govore udžbenici sa tokvlm onesvešćujućlm °dnševljenjem beda su l veli Cina mallh pisaca, ali kod pravlh vellClna nemognće Je izdvojiti kako, °d onoga Sto Je kazano, Jer se konačno ne piše da bl se za male раге zabavijala »poštovana publika« nego da bi se saopštilo nešto sudbonosno važno, bltno, neponovivo, nešto od Cega zavisl moralna, osećajna i intelektualna hlt egzlstenclje Coveka kao savest. Zato se i možemo složitl s prtč°m da Je stll vreća od najlonske plastiCne mase Ciji se obllci opiru konsistentnosti sađržaja kome ipak podležu pošto su mu ргшžile otpor što ga Je i samog donekle preobrazilo. Ali šta ćemo sa tim stilom, ako Je sađržaj od eksplozivne materlje? Ako njn ispunjuje misao revolta? Kako onda ostatl urukavlCen 1 okravatiran po receptlma Bogdana PopovlCa i ostalih, kad zemljlna kora puca pod nogama, kad Je jedan svet već umro od ruke drugog sveta kojl se još nije sasvim rodio? I nemojte mi reći da te muke te razdlruće eksplozije nlsn domen llterature, kad se zna da za nju nema lovostaja u vremenu 1 prostoru. A kad je tako, kad je Krleža kao pisac nastojao pred prvi svetski rat 1 tokom njega, šta Je drugo mogao biti sadržaj njegovih misli 1 saosečanja, njegove llterature, ako ne 1 onaj te-en-te oktohra u sutonima katasrofa 1 nade u jngoslovenstvo i socljallzam koji i jesu dva iđeološka nosača Citave superstrukture njcgovog dela: i što adekvatnije drn gc, nego 11 haš taj izraz kojima je te lomove ta ohećanja slohode i čovečnosti njim tako naglasio i izrekao. A koliko nerazumevanja oko njega! коliko Je bezimenih dizalo na njega rućice potkovane svakakvim namerama! S desna, dabome i ne samo otud. Pa? Ništa. U svojoj šesdesetoj godini diže se prav i Cvrst i ide svom strašno ogromnom suncu u susret i što mare psi pa makar i birokratski koji kevću njegovim tragom kad karavan prolazi uklesujući se u nebo granitan i večan.
piše: oskar davičo
8
sludenl