Студент

ДИСКУСИЈА О МОРАЛУ

МАКОВА РЕЧ У KРАЈЊОЈ ЛИНИЈИ

ипге К9о повод: Маков распис из броја 27, о комунизму. Асоцијација: 1946 година. На једном састанку расправљајући, (после дискусије о слаби*? оценама), о перспективама развитка друштва биди смо веома забринути. Разлог: после мучне расправе погодили смо се: озбиром на будући напредак технике у комунизму човеку ће бити довољно да радн два сата, Како нико није имао предлог за будуће скраћен>е двадесетчетворочасовног траЈзн»а дана и ноћи, у свој страхоти појавио се проблем: шта ће овај сироти човек радити са осталгих 22 часа? Предлог једног друГа да се спавање продужи за даљих осам часова одбијен је као недовољно мотивисан. Рад оплемењује човека. То смо знали. И ако буде радио само два сата, физички ће сасвим закржљати. Ситуација јс била све тежа. И онда, када је изгледало да је човек будућности пропао... у дванаестом часу... обасјала нас је мисао вокружока. —Рекао је; то је бесумње важан проблем. Али да ипак -не треба толико да бринемо, јер решење пбстоји бавнће се фискултуром, а то показује значај фискултуре и нашег прољећног кроса... зато... Уздах олакшања. Одредили смо правилно смернице друштва. Прошла је 1946 година. И још седам. Долази 1954 година. Макавејев је, ипак, дошао: слушајте нећу да понављам. ~У комунизму неће бити морала“, па сад како ко зна, Снађнте се. Имам ја и чињенице. Мислнте да немам? Чињенице Млади буржуј се убио због слабе оцене из веронауке. Могући судови; „Морална наказа“ само из нашег становишта... Али, опет са нашег становишта (ако се оно отуђи од нас) мн схватамо да он високо свесно извршава одредбе свог буржоаског морала. Ми, додуше, тај морал сматрамо за нељудско лажни. Али ипак „уиме свесне поште“ морамо остати задивљени. И тако, лругови, то је филозофија релација коју морате имати у виду ако желите (то скоро не треба питати) да схватите моје комбинацнје. Стога, молим вас, оставите предрасуде па даље да дискутујемо. Неки су згрожени оваквим садашњнм угрожавањем будућег морала. Сироти људи! Уствари они нису криви (последице рата, нередовно школовање, комбиновани разреди итд.). Па ипак, када се оголе до голе коже, њихово згражање садржи претпоставку да је човек „по прирбди својој асоцијалан и индивидуалан у смислу себичан“. Какав мрзк! Али то мора да престане. Људи! Само верујте! Као петао у зору најављујем крај ваших заблуда. Пажњз! Почињем: Природан човек! Како то реално звучи. Душа је то а не човек: „Воли ближњег свог као самога себе“ та дсвиза је преуска и неадекватна за њега. И рушећи конвенционалности ство рио је свој вјерују „Воли ближњега свог више него самога себе“... Чули сте за арбанашку

бесу?,. И крв и муке и све, а он се ипак држи. Тако се и природни човек држи овог свог закона.

И тако, човек се оолако враћа природи својој. Ви кажете морал у човеку? Али размислите још није касно да исправите ту кобну грешку. Не. У њему га неће бити, Природан човек, по природи својој, сматра за природно да пошту је интерес другог човека, а не свој. И шта ће таквим људима норал, односи, јер односи су морал или обрнуто. Односи! Збиља смешно. Они ће живети у друштву од своје доброте и природе, коначно. Тако рецимо ти зажелиш жену ближњега свога. Осећање својине код природног човека замењено је са рсећањем твоје својине. И нема ту да ти он ставља неке моралне препрске. Пошто сам свршио са моралом, дозволите ми једну напомену: Из Педагошких разлога, пристајем да се (када је реч о слободном човеку) још не повуче из оптицаја реч морал, обзиром на навику и конзерватизам о којем је било речи. Уступак чиним на молбу неких другова схватајући да од човека треба тражити онолико колико је он у стању да да. Васко ИВАНОВИЋ

Ото Лого; СВИРАЧ НА ХАРФИ

СКИЦЕ „Уметнички“ настројени

Постоји једна заједничка црта у амбицијама ове двојице младића. ОЗадвојицз хоће да постану уметници, иако су начини на који мисле да то постигну различити, иако они међусобно тешко налазе додирне тачке. ОБОЖАВАЛАЦ Обучен је или веома неуредно, ко да се свет на улици за н>им окреће са заинтересованим смешком, који значи: луцкаст, или монденски са обавезном лептир машном и сопственом варијантом песничке фризуре. Вудете ли га тралсили у партеру, првој, другој, треhoj или четвртој галерији Народног позоришта, мало Је вероватно да ћете га наћи. У Јутословенско или Београдско драмско позориште може само случајно да залута. Али они коЈи су посвећени у таЈну знаЈу за место где Је он увек, за Једино место где је 6н он, за стаЈан>е на трећоЈ галерији. Обожавалац Је увек спреман да вам каже овакве истине: Верди Је гениЈалан. Уметност Је узвишена, Кармен је божанствена, Оперске певаче не познаЈе лично, али Је врло интиман са н>има. Као да изриче магичне формуле за стицање угледа уметнички настроЈеног човека, изговара са пуно разумљиве нежности, али ипак, као да Је то право стекао, имена Шиља, СтаноЈе, или раније, Лаза. Германски прецизно Је упознат са здравственим, породичнИм и свим другим врстама неприлика шегових идола. Поносан је на то, и то Је ваљда разлог што никада не пропушта прилику да овако нешто исприча. И Један тривиЈалан податак на кра Ју. Мало их Је коЈи су завршили гимназиЈу. Заврши ли више разреде за пет, шест или седам го-

лина сигурно Је да he Вити (опет тривијалан термин) вечити студент. Ако нема гласа постаће виртуоз у звиждан>у. СВЕ У ДИВЉЕМ ПАТОСУ Видео сам их код гардерове у Југословенском драмском кад су се дизали капути. ОбоЈица су имали браон сомотске еакое и били су необриЈани. Нарочито Је симптоматично да ниЈе важно оно што су рекли- него како су рекли. У дубоком басу (све ми се чини да Је несрећним стицајем не маље несретних околности, Један од н»их требао да буде по свим природним преддиспозицијама, тенор), гестикулирајући, све у дивљем патосу, разиграно и живо, водили су отприлике овакву конаерзациЈу: „Хм, да-a-, хоћеш ли подићи капуте већ Једанпут (са перфектном дикциЈом). „Хм, да-а-а (тенор, по сваку цену у басу) изгледа да xohy.“ ОбадвоЈица су студирала Позоришну академиЈу. Нису они Једини и оваЈ извештачени разговор није случаЈан. Академци су схватили позориште, тачниЈе, позоришни живот, дословно наопачке. Вило би тешко посумњати у искреност позе (уколико поза иоже да буде искрена) оних на коЈв се они угледа Ју. Патос, боемство, екстравагантност особина еу коЈе су еамо последица садржаЈа, последица унутрашн»ег доживљавања, начина живота и годинама ствараних навика. Оне су на веки начин (наравно са изузетцима) постали саставни део оног што се подразумева под глумцем. Надобудни студенти позоришне академије прилазе ствари са друге стране сматраЈуНи да ове спољнв одлике гарантуЈу садржаЈ. Имам право да посумњам да су сви академци таленти, надљуди коЈима ниЈе суђено да се обично понашаЈу. НиЈе ли онда таква поза (код многих од њих готово Је све постало поза) покушај заваравања чак и самог себе? Заборавља се при томе да две шкољке могу подједнако лепо да изгледаЈу док се не отворе, а ипак да се у ЈедноЈ налази бисер. а да Је друга страховито празна, Јер разочарава онога коЈи је по изгледу поверовао да he нешто наћи у њој.

Слободан СЕЛЕПИЂ.

Петар ГАРИН: Мало пародије

МАРИЈАНСКА ПЕСМА Волим Марије и са острва Јаве И Марнје из једног села крај Рашке. волим Марије што су монденке праве и Марије сеоске, нашке. Волим да се све жене зову Марије да ми имена не задају јада, Марије су сада наша велика мода Напред за Марије, књижевности млада.

Томислав КЕТИГ

PRO et CONTRA

Леви ракурс

Филмови у 1954

СериЈа каубојских и авантуристнчких филмова води порекло искључиво из амеротчких атељеа. Већ у јануару гледаћемо вестерн Родео у коме игра Сузана Хајвард. У филму Усамљена звезда гледаћемо Клерк Гебла, у друтом вестерну Пожар над Монтаном гледаћемо Ричарда Ветдмарка, а у филмовима Двобој иа сребрном потоку и Немирни залив Џемса Стјуарта. Поред гусарског филма Против свих застава (Ерол Фли«, Морин o’Хара) гледаћемо и филм истога жанра Капетан Кид. Заладни видици, Љубимац Њу Орлеанса, Бунар, Претседникова жена, Дивљи север називи су фшшова који не значе ништа више од двочасовне више-мање пријатне забаве, У серији криминалних филмова избор није ве.тики, али је добар. Прекретница је филм чувенос Виљема Дитерлеа у KcvMe игра Виљем Холден. Озлоглашена је криминално-шпијунски филм Алфреда Хичкока (Гари Грант, Ингрид Бергма«), Ингрид Бергман игра такође главну улогу у такође Хичкоковом филму Зачарани са Грегори Пеком. У душевној болиици очекују новога шефа, дбктора Ерварда аутора чувеног дела „Давиринт комплекса кривице". Са ужасом констатују да је човек кога су о«и дочекали као шефа, уствари пациЈент који пати баш од тог комплекса. Млада лекарка му помаже у бекству желећи да га ослободи комттлекса, Кореографију за овај филм са психијатриском темом дао је Салвадор Дали, чувени сликар-надреалиста, Усусрет нам иде и серија великих филмова. Швајцарсхи филм Деца Европе снимио је 1947 године Фред Цинеман обрађујући проблем усамљеног дечака, после рата деби Монтгомери Клифта. Мексиканску трагедију Макловија режирао је Емило Фернандез (у гл. ул. Марија Феликс, Коломба Домингез и Педро Армендариз). По сценарију Анри Жансона, Жан Деланој бави се старом француском темом: сукоб љубави и брака, у филму Тренутак истине са Жан .Габеном и Мишел Морган. Три неореалистичка филма су Де Сантисов Нема мира међу маслинама, Пут наде Пјетра Ђермија и За две паре наде Рената Кастеланија. У филму Лидија Бејли Жан Негулеско обрађује доба борбе за ослобођење Хаитиа. у филму Жонглер Едвард Дмитрик претставља младића (Кирк Даглас) који емигрира из Немачке у Израел. Тенеси Вшшјамс сам је писао сценарио за филм Стаклена менажерија (Лору игра Џејн Вајмен). Видећемо да л« је Мајлстон са успехо«м пренео Ремарка на филм Триумфална капија помоћу Ингрид Бергмаи-Јоан Маду и Боајеа-Ревика. У филму Сирано де Бержерак упознаћемо се са Хозе Ферером. Гледаћемо такође и филмове Рђави и лепи Винсент Минелија, Лепотице ноћи Рене Клера и Фанфан тулипан Кристијан-Жака. У комедији Смушени сниматељ Ред Скелтон игра смушеног Расти Камерона, његовог оца и његовог деду. У филму Жак Татиа Одмор господина Ило исмејавају се малограђани на годишњем одмору, а сценариста и редитељ игра и главну улогу. Клифтон Веб игра чувеног краља маршева у филму Добоши и трубе. Шпијунски филм Лопов чувен је по томе што нема дијалога. Историја једне љубави што је последњи филм Луја Жувеа а Скарамуш што у њему игра Стјуарт Гренџер. Мој син професор

Служитељ мале гимназије заборавио је да звони. Син! Мали служитељ добио је сина. И могућност да све своје неиспуњене жеље пренесе на њега кога ће да гаји нежно, на кога ће да потроши сав свој живот. Немачки сентиментални филмови, изазивачи шунд-осећања, оптерсћени Мирјам дијалозима ти си срећа мог живота и неизлечивим оболењима, духовна су храна срећних жена малога грађанина (са двоје деце, чији добри мужић кришом одваја лрвога новац за билијар и бордел) које воле да саосећају са несрећним богатим женама. За разлику од вечите породичне среће немачког малограђанина неосетљивог за ратове и друштвене промене, просечног Италнјана карактерише далеко развијеније осећање за реалност и он тражи филм о једноставним људима и њиховој малој срећи. Филмове снове малог Италијана који му помажу да плаче над својом малом судбином одредили смо тако у релацији према немачким као хуманије (јер не деградирају човека у толикој мери) и мање досадне (јер пружају успелију илузију реалности). МАК

sludenl

9