Студент

DIF TREBA DA BUDE VISOKA ŠKOLA To je mišljenje javnih i sportskih radnika

V prisustvu velikog broja sportskih 1 javnih radnika održana je na DXF-u javna diskusija o problemima nastava. Donosimo izvode iz diskusija pojedlnih učesnika konferencije. Bora Jovanović, direktor DIF-a: »Na našem Institutu ima danas 238 studenata. Od toga je 165 apsolvenata. Sve đok naš Institut ne bude u •tanju da da našoj zemlji potrebne iMđrove ja sam mišljenja da bi se privremeno moglo na Filozofskom fakultetu uvesti predmet fiskulture, kao reeimo pod c.« Docent Andreiević: »DIF je bio taj koji je vršio veliki pionirski rad. On je jezgro i žarište naših poznatih

sportista. Ja smatram da PIF treba da ima ono svojstvo nauke kao što imaju TVS ili MVS, jer on to zaslužuje. DIF nosi sa sobom izvesne fizlčke preduslove, intelektualni rad više lizički rađ. To je ono što mu daje pravo da se podigne na rang fakulteta.« Pretstavnik »Partizane« Tatalosrić kaže da je DIF velika institaci>a 1 značajna pedagoška škola za našu zemlju: »Nama je potrebna pomoć studenata DIF-a. Ja se nadam đa će svaki od njih kao i dosada pomagati našu organizaciju »Partlzana«. Mane Gluščević, saradnik »Sporta«: »Ovde se provlače đve težnje studenata. Prvo, da im se program uprosti 1 studije postanu lakše i drugo, da se rad nastavnog osoblja kvalifikuje u rangu đrugih fakulteta.« Držeći u rukama nastavni plan, on đaIje kaže; »Ovaj materijal u prilično velikim procentima neće biti potreban kađa odu na teren u unutrašnjost. DIF treba da buđe organizator rada na proučavanju fizičke kulture i istorije sporta našeg naroda«. Docent Nišavčić iznosi u brojkama veiiki doprinos slušalaca ovog Instituta: »U svim našim srednjim flskulturnim školama nalaze se naši Ijudi. Naša škola je dala 8 trenera za fudbal, 7 za rukomet, 20 za košarku, 10 za atletiku 1 10 za smučanje. No. ja sc danas pitam dokle će se od naših IJudi tražiti prekomeran besplatan rađ.« Mile Cubrić: »Danas su potrebe na terenu velike i zabnnjavajuće Sa.no u Srbijl četrnaest škola nema nastavnlke. Mi prepuštamo tu omladinu bez fizičkog ođgoja zato što nemamo kadrova. Veliki program onemogućio je priliv novih studenata i zato moramo pribeći studlranju fiskulture na Filozofskom fakultetu ili Pedagoškoj školi.« Pretstavnik organizacije SSJ DIF-a Hrnjak; »Mi ćemo svl kao jedan nastojati da izađemo sa DIF-a što spremniji i fizički što sposobniji da odgojimo mlade Ijude koji nas čekaju. Naš Instltut daje nam opšte obrazovanje i zato se u potpunosti možemo jednako svrstati u kolegijum drugih profesora. Drugovi stuđenti traže da im se predmeti reduciraju i da im se skrati program, ali samo

tako da im to ne bi išlo na štetu njihovog intelektualnog usavršavanja.« Završavajućl javnu diekusiju, direktor Bora Jovanović zahvalic se na velikom prisustvu rečima; »U pravu smo da budemo optimisti, jer nam je ova diskusija olakšala rad. Studentima treba pomoći, ali da tom prilikora ne zaborave na svoje dužnosti. Danas se jedino DIF može pohvaliti sa velikom saradnjom između studenata i profesora. Oni su skoro uvek na istoj liniji, kod njih nema razmimoilaženja. Takvo drugarstvo retko se vida mada je 1 to sasvim razumljivo.« Nadajmo se đa će se ovakvom saradnjom profesora i studenata zaista

postići željeni cilj u pitanjtma nastavnih planova, a da će DIF postati Visoka škola za fizićko vaspitanje. B. RADUNOVTC

Признања нашим спортистима

Приликом летн»их студеитских Олимписких игара немачка штампа доносила је овакве наслове за чланке о успесима наших студената-спортиста. „Ватерполо - фаворити: ЈАКИ ЛУГОСЛОВЕНИ. Белгијанци су подлегли са 1:2 а Егнпћани са 1:7. Немачка joui \век без по6еде.“ „ФУДБАЛСКИ УМЕТНИ11И СА БАЛКАНА НЕДОСТИЖНИ. Југославија је тукла Немачку у Кану пред 5000 гледалаца са 2:1“

IkMamadet mm ЈШквн тшветт linir^r- 1 -!! flMBr voc тв 7тЛттвт* mttftđ \ ' ' >, ' "nm (Bm Bt - sКИ'г«*>ф(ижг fltv- <re^ewifeeT. ’ Ete -nšewie*6r koid fwr 𻫠bei. dcn : f^erg^erch. Stwk гО«и»г*Ш’ I iTigk <ЈВВР% , <ter

Dt« ei&eks н јпs&Жше*% «rtertaf«l iT ш« 1:2 uad Aeevpl« l 1:7 / »euteAtato Mrd^ttoe^eg thiUiimfl Gestem beg«*oea die FISU : SturteoVea Ar mšt fiUK Maaotoiaften bcfe**rte* JngosiawtCT^^j ^:s^U ci>

Др ВОЈИН СМОДЛАКА на IV конгресу НО Cp бијe

СЛОБОДНЕ ПОВРШИНЕ И СТРУЧНИ РАДНИЦИ

Да би се човек у лладости развио, да би стекао физичке u психичке особине потребно је да ради и развија своје психичке и физиолошке способности. И онда треба створити услове за рад. А рад је кретање. Треба имати простора за кретање, а нема физичког рада и игре ако нема простора. Да ли he он бити модерно изграђен који кошта милијарде, или ћв бити слободна повргиина то је друго питање. Оно што морате имати у виду у будућем раду то је питање слободног простора. И. лолим вас, да се у својим колективима изборите за тај слободан простор, јер за ваш развој и будућих поколења пема могућности ако нема слободног простора.

Друго питање, то је пита- римо зл високи квалитет ње кадрова. Не.ча стручног стручних радника који се барада ни на једнол пољу ве физичкол културом. Фшљудске делатности без умног зичка култура мора да дођге и стручног систематског ра- у руке стручњака као што је да. Ни ја нисам догаао да из то данас у макојој људској трбуха говорим, него сам се двлатностгг. И ми се не моснремио да вам кажем гита жемо у фискултурном поглеима и гита иза ■ мене стоји. ду задовољити са навггјачиНема рада ако се људи за то ма м са њиховом добром воче спреме. Ми смо створггли ЉО м да нам no могну у раду, за подизање пољопривреде, јер је т готребно г/матгг кваза агрикултуру, уметничку лификоване људе за тај културу итд. инггитуте, ака- рад. Зато се сллжем са рефедвлске установе итд. Ми мо- ратом и говорнми,гша којж еу рамо исто тако да за процее истигџгли да треба да створифизичког одгајања од рође- мо услове да добијемо квања до смрти имамо квалифи- лификован кадар. Да ли ће кованв кадровв. Јер је наука то бити сутра tutu прекосуфизичког одгајања човека тра, дрг/го је питање, али на исто што н наука пољопри- вама је гсао организованој вредног узгајања биљака и омладини да се борите за доостале рогате стоке итд. Да- бар квалитет радника na noкле, ми мора.шо да сс избори- љу физггчке културе.

ЈОШ ДЕСЕТ ЈАКИХ...

Још само двадесет завеслаја. А руке се чине тешке, неспособне да направе још ма какав напор. Њих четворица се криве, нестилски, нелепо. Не знају да ли су последњи или први, не знају да ли уопште веслају, не знају више ништа, још само двадесет завеслаја. Још петнаест завеслаја и још четрнаест, и постају несвесни свега под доминацијом једне једине мисли д а се заврши о-во, само да се заврши, само да бацим весло из руку, да легнем

Излазак на тренкнг А тек је две годнне како поотоје. Почели су скоро ниодчега. Три гига четвериа, без хангара, без и једне клупске просторије, са јединим јединим човеком који је био и тренер и организатор и руководилац, сада свима познат као Аца „гвоздени*. Кроз неки дан одржаће своју другу годишњу скупштину. Дискутоваће на њој о раду, резимираће не мате успехе (између осталих, треће место у такмичен>у четвераца на првенству државе, у првом разреду, и друго место у осмерцу првог разрсда на истом такмнчењу). Учествоваће на н»ој 120 а-ктивних веслача. И мило ми је што могу .да ка, жем да је то наш, студентски клуб. Ако 10-1 одете у салу бр. 2

На води Али сва четворица их држе чврсто и нуку. Напред ролом, вода, стиснути зуби, елегантан покрет шакама који избаци весло из воде. Затим брзо весло пре.ко колена, па полако, полако, као мачка, као пантер... цап ко један, вода, ноге, леђа, напред ролом. . . И тако сагима, месецима, читаву годину, све за оваЈ тренутак, за овтес двадесет завеслаја. Још десет јаких, викнуо је Бора, штрокер. Био је то »о-следњи знак за финиш. Али како? Не могу мислио је сваки од њих, био је потпуно сигуран у то, али су ипак, чудећи се, приметали како дижу штрок, како веслају све бешње, осећали су, не мало нзненађени, како им чамац муњевито,, без трзаја, улеће у циљ први. Бора, Чубра, Гаја и Буца, до јуче почетници, постали су нрваци Србије за први разред. Уморни су, полегали су по чамцу, али нико ко ннје победио не зна како је легк> опда бити уморан.

ПЛАНИНАРИ СУ ДОЧЕКАЛИ НОВУ Г ОДИНУ

„Ртањ" на: Тарм, Копаовнку и Јахорини „Тара“ на Гочу „Гоч“ на Копаонику и Гочу „Гучево“ на Змајевцу на Фрушкој Гори Поред ових новогодишњих излета студенти-планинари били су и на другим планинама. Они су својом веселошћу уносили свежину међу остале планинаре. Д. Ж.

И истога дана -jou јела-н успех. на Економском факултету", у 9 са» Универзитетски веслачки клуб ти, видећете да he вас радо при« „Студент“ на истбм том такмиче- мити у клуб који је заенован на њу је други у vk'tihom пласману, принципу масовности. одмах иза „Звезде".

С. Селенић

Наши портрети Федор Медзихрадски

Вило ми-је помало жао тто сам разгојаор. са младим атлетичарем започео у хучној вежбаоници "Рехнолошког фаа не ка простралом, seленом игралишту где наизменичио светлуцаЈу љетове o-i чи и оерва* његовог днеха. Сада Је раничЈаисшилгх се примичу, ■ све више гтогледа пада ва бочмце, епрувете, шеетаоружје отима ре, једмо, иово

иалчљу. али, ако се за трмгутшс трева вратити н»еговом атлетскта* животу, који је на пастирстш наттал леп, треба се сетити и нлговог завичаја, Суботцие. ~У тој спортској матици, ttv} сггортекој престодапди, дечаштео Је радосно што може да натдмгам мзвор, да се упути на фудбалвии квадрат_ у боксерски кут, ка атлетску стазу, .на шаховски врт. У Суботици се заиста не треба брј-ати за таленте и за њнхов сгтортски удее. Тамо је м Федор Медзмсрадски први пут окушао срећу са дистгом, покушао и успео, да б* заамм учио, ратовао ća сантиметрима и побеђивао их. Одани преттонаш Зурковић имао је муке док Је иовучеиог, готавокосог дечака из-Средн>е техничке школе натерао да св по}ави у лакој, атлетској одећи која тако осетљиво бележи и немире почетника и жудње старијих. На првом такмичењу «I>едор Je био задовољан трећим местом, али, ускоро Је његов диск пао тако далеко да је на окрзнутоЈ трави пободена заотавица као знак новог државног рекорда за Јуниоре. Иств 1950 тодкне заставица се пожерала напред Још двапут, а даљина 49,32 домашена у Веограду стоји Још у чудесном дијаграму најбољих Југословенских младих. « Млади „Спартаков* штнвац веома Је озбиљан и марљив ст>"дент. Он предшачи у практичним радовима и има мтшго актквне оданости за студи Је. Између атлетике и науке подељена су али нису искључена многа његова уживаша. Његово име ниЈе често на такмичењиали када се појави поуздано одјекне. Два пута је бно Један од најбољих у ЈуниорскоЈ репрезентациЈи, а за време „Спартакове" турнеЈе у НемачкоЈ, страни стручњаци су прибавили много задовољства гледајући га. У њему они су видели спортску величину и лепе потенције Југословенске омладине. А поред чврсто истакнутог Јуниорског рекорда који се приближно класичноЈ даљини нашега века, Још Једна броЈка баца спектарску светлост на име суботичког атлетичара; то Је његова висока средња оцена на факултетч' којој недостаје еамо неколико „десетинки“ па да износи Мм. м.

Издаје Савез студената Београдског универзитета м великих школа. Уређујс редакциони колегијум. Главии к одговорни л>вдник Вора . а Павловић. Уредништво и админи страдија Београд, Балканска 4/IV'. Тел. 23-464, нековни раиун 1*32- Т -227. Штампа Булевар 9I %* ХАД Војводе Мишића 19 Дист изла з и средом. Цева М динара-