Студент

МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА (i'engrenage)

у чашу и пије. Сузана га је пратила, раздражена н>еговим ћутањем и презиром. Хоћеш ли одговорити најзад? Нећеш? Нећеш је ли? Показаћу ти ја да постојим. Ево! Она пљуну у лнце Жану, који се не помера. чак и не обрише. Ои naje и јсш са чашом у руци пита Франсоа: Претпостављам да ћете ме убити? Ти би био исувише задовољан. Суднћемо ти. Ко ће ми судити? Франсоа направи кружан покрет. Сви ми. Према којим законима? Нашим. Нећу се бранити. Ви ћете ме убити, рече Жан. Затим упита, после једног тренутка: Колико мртвих имате? Много, рече Франсоа. Две стотине? Више. То је сувише за MOj'y кожу. Ти ћеш платити и за н>их! узвикну Сузана. То није сувише за слом твоје прљаве тираније, рече Франсоа. Жан лако слеже раменима уморна изгледа. • Ви ћете бити већи тирани од мене. Ти си сувише занесен, Франсоа, бићеш страшан. Суи То је импровизипан суд у свечаној’ сали Палате. На сцени која је уствари само мало уздигнут подијум у односу на салу, два састављена стола. Иза тих столова, лицем према публици, седе двадесет особа: шест жена и четрнаест људи: порота. Мушкарии су најразличитиј’и: четворица су великодостојници које већ познајемо. Они носе униформе и своја одликовања. Осам других су радници у кошуљама или у кожним блузама, Двојица других личе на малограђане. Поротници побуњеници су одложили оружје на сто. Један од великодостојника j'e скинуо своју извезену доламу и обесио је на наслон од столице. Гомила заузима места резервисана за публику, али она j'e сувише бројна и многи стоје или седе на земљи између редова. Друти су сели на ивице од прозора. У првом реду као посматрачи седе: Сузана, Мањан и Дарије. Десно на подијуму, испод Ј’едног прозора, Жан седи на једној столици леђима окренут пороти да би показао како се уопште нс интересује за своје суђење. Један млади радник седи на ивици прозора. Чизме му висе дуж зида, те се тако налазе на висини Жанових очију. Ђон једне од чизама је рашивен и Жан пиљи у стопало младога радника које види како се миче кроз подеротииу. Затим се његове очи дижу до лица младога радника који ra гледа, без мржње, са халапљивом знатижељом.

Испод подијума, четири наоружана побуњеника. Између подијума и првог реда посматрача. слободан простор. Фрапсоа је тамо, стоји. Он говори са страшћу, обраћајући се истовремено и час једним, час дру* гима, пороти и сали: Ми морамо да будемо страшни, другови! Ви познајете тога човека већ петнасст година. Ви сте војевали са њим пре прве Револуције, Ви сте ra довели на власт пре седам година, јер вам се чинило да је тај човек најспособнији да оствари социјалистичку демократију коју желимо. Он је издао поверење које смо у њега имали, Данас му ми судимо и тражимо да нам положи рачуне. Ја ћу да водим расправу. Гомила пљеска и виче. Франсоа захтева мир једпим покретом. Затим одлази ка Жану, Изабери себи браниоца. Жан не одговара. Чујеш ли? рече Франсоа. Жан се једва окрете и слеже раменима. Његове оти се поново заустављају на стопалу младога радннка. Уреду, рече Франсоа. Даћемо ти једног по службеиој дужности. Франсоа се окреће према сали као да неког тражи. Његове очи се заустављају на Матеру, министру правде, који седи у другом реду посматрача и глед а да се што више смањи. Франсоа пружа руку према њему. Ти.

Матер се тргне. веома узнемирена израза. Али... Ја видим све његове грешке, Ја их виднм јасно: ја нећу моћи да га браним. Био си адвокат? рече заповеднички Франсоа. Бранићеш ra. Долази! Матер се диже, врло му је непријатно и приближава се подијуму. Он отвара уста како би покушао

још једном да се супротстави. Франсоа понавља; Долази! Матер учини један помирљив покрет, и постави се на слободном простору између сцене и публике, он рече: Нека буде. Али ми ћемо заступати да је крив. Жан окреће главу, гледа Матера и рече сталожепим гласом: Ево најгоре свиње. Матер мери Жана гримасом некакве маторе жене и окреће му леђа, затим се приближн Франсоу. Ои пита Франсоу и пороту; Чиме га теретите? Зар ти то не знаш? Викну Франсоа. Затим се окреће према публицн: Реците му! Некаква страховита бука подиже публику која поMHibe да виче. Осећа се да прнсутии не оклевају ни једног тренутка у оптужбама прсма Жану. У гужви издвајају се три речи. Прва надјачава све. Петролеј! Петролеј! Друга је: УбнцаЈ Трећа је: Диктатор! У сали се дигао један човек, попео на своју столицу и урличе: Он је окренуо револуцију на своју воденицу. Ои је заменио вође партије својим људима! Један други се диже: Он је угушио штампу. Он је убио Лисјена Дрелича. Један сељак се диже из другог реда, показујући своје олаљеие и искривљене руке: Он је спалио моје село. Једна сељанка виче: Он је интернирао мога мужа. Једног тренутка гужва је огромна у сали. Франсоа их великим гестовима умирује. У томе не успсва. Најзад, један ралник из првог реда се диже, окреће се према сали, испружених руку и урличе тако јако да други заћуте: —За све то. ј.. е нам се! Његова велика свињарија ie то што је он продао нафтоносна поља странцу. Матер, који до тада иишта није рекао протестује пренеражено: То није исгина! То није истина! Радник прилази Матеру у крволочном бесу: Ти, свињо... Један од побуњеника који је на стражи пред подијумом зауставља радника. Матер се размахао и тражн да га слушају и каже: Ми нисмо ништа продали. То је бивша влада. Регентска влала је продала. Радник, још увек задржаван од стражара пита Матера: А шта онда? Регент је дао концескју 1898, за 120 година за сва нафтоносна налазишта једној иностраној фирми, рече Матер. Када смо дошли на власт, већ су трилесет годииа страни капиталисти држали и искоришћавали иаш петролеј. Еј, реци, прљавштино! викну радник. Зашто ли смо ra довели на власт, тог твога газду? Да би низао перле? Радник се окреће према публици и пита: Које је наше највеће богатство, момци? .Сала одговара једним гласом: Петролеј! Која је индустрија у којој су радниаи нлјерамиије изоабљивани? Петролеј! Ко је извео прву Револуцију? Ко се борио да би довео тиранина на власт? И ко је извео ову? На свако питање маса одговара вичући; Момци на нафти! Момци на нафти! Радник се обраћа сада Жану: Чујеш ли? Па добро, данас су момци на нафти овде да би од тебе тражили да положиш рачуне. Зашто ниси национализовао индустрију нафте као што си морао да учиниш? Зашто си помагао странс газде да разбијају штрајкове?

Радник се окреће поново према гомили која огорчено вичс и закључује: Он заслужује смрт! А исто и његов адвокат! Франсоа се приближује гомили подигнутих руку: Тишина, виче он. Затим, раднику: Одлази на своје место. Радник поново седа. Франсоа се обраћа адвокату: Је си ли разумео? рече он. Три главне оптужбе. Прво: повреда основних слобода. Убиство Лисјена Дрелича. директора листа „Светлост". Друго: Преурањена политика индустријализације пољопривреде и масовно интернирање побуњених сељака. Tpehe: Саучесништво са странцем по питању петролеја. Одржавање радника у неподношљивој ситуацији. Где су сведоци? пита адвокат. Сви су овде сведоци. Треба само да бирам F овој сали. А сведоци одбране? рече адвокат. Нађи их, одговори Франсоа. Жан се није померио. Он је још увек окренут леђима пороти и пиљи очима у чизме младога радника који седи на прозору. Он показује известан интерес чувши Франсоа: Као првога сведока позваћу Дарија. Дарије се диже. Он стаје пред публику. Постављају ra да седи и с профила у односу на публику. Франсоа стоји пред њим и почиње да га испитује: Какво место заузима наша индустрија петролеја у светској индустрији петролеја? Треће, одговара Дарије. Производња износи 20 милиона ливара. Када и на који начин је инострано друштво купило концесију? У 1898. У две уплате од 50 милиона ливара. Када је Жан Arepa дошао на власт, регент је већ одавно потрошио ту суму. Дакле, сваке године 20 милиона ливара које је требало да нам припадну, одлазиле су у иностранство, док су наши радници цркавали од глади. 20 милиона ливара, рече Дарије, које би нам биле потребне за плаћање прехранбених производа морамо да увозимо. Франсоа се обраћа сали: Недовољност наше пољопривредне производње и наше сиромаштво у страним девизама су били узроци глади од пре три године. Затим пита Дарија: На који начин је Arepa покушао да нађе лека томе стању? Индустријализацијом пољопривреде, рече Дарије. Трактори, хемиска ђубрива, колективна производња, максимирање производа. Сељаци су били непријатељски расположени према тим мерама. Агера ме је послао са Лисјеним Дерличем да испитам стање на селу. Ми смо ra упозорили... СБедочеше Ларијеа (Три године раније) Жанова канцеларија у ПалаШи владе Жан пише за својим столом. Слуга уводи Дарија и Лисјена Дерлича. Они пролазе кроз дугу просторију без речи и заустављају се пред Жановим столом. Дарије носи један велики досије под руком. Жан оставља перо и диже главу. Дакле? То је немогуће, рече Лисјен. Сељаци још нису спремни. Жаново лице остаје непромењено. Ми смо прешли 10.000 км, рече Дари Је. Ми смо видели сва села. Испитали смо стотине људи. Жане, наши сељаци су најназаднији у Европи. Па? рече Жан. Они ће разбити тракторе, бациће гнојива; спалиће жетве ако не обесе наше инжењере агрономе. Било би потребно двадесет година васпитања и пропаганде. Жаново лице има изглед уморне и безизразне забринутости. Он рече просто: Ваш извештај? Дарије му пружа досије кога држи под руком. Жан га оставља на сто, непогледавши ra. Хвала. Водићу о њему рачуна у границама могућег. Дарије гледа Жана са преклињућом топлином. Жане, не можеш то. Они још нису спремни, ти то не можеш. —Ја их познајем боље него ти Дарије, рече Жан. Ја сам рођен међу њима, Дарије поче да протестује. Жан их отпуштаједним покретом. (Наставиће се)

Илустрахдаје: Јован Ћирилов

student