Студент

ПРАТИТЕ САРТРОВ СЦЕНАРИО

ЖАН-ПОЛ САРТР МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА (l'engrenage)

■ . Ч (1) IШШI iiilili t::::::: ’ A ИВИЦИ ЈЕДНОГ великог града, огромна нафтоносна поља. Бунари, резервоари, торњеви за крекинговање, магацини. Никаквог знака активности. Алеје фабрика су пусте. машине су заустављене. Ни човека на раду. Између града и фабрике, изграђена је радничка четврт. Улице су јој пусте, Радње су затворене. На бандери обешена је лутка која преко груди носи натпис од картона са великим словима: Жан Arepa, тиранин. Кујна неке редничке Kyhe Стара жена седи на столици поред пећи. Очи јој гледају у празно, забринута је. Поред прозора стоји млада жена истрошеног лица, која чисти један стари мушки сако и гледа обешену лутку. У даљини се чује нека детонација праћена митраљеским рафалима. Млада жена испушта четку и приближава се још ближе прозору, наћуливши уши. Стара жена је устала. Она рече са умором: Још пуцају! Када ли ће се то свршити? Својом четком, млада жена показује на лутку: Када га буду стварно обесили. Улица града Широка трговачка улица на чијем дну се назире огромна грађевина: Палата владе. Улица је пуста. Гвоздене завесе већине радњи су спуштене. На другим радњама стакла су сломљена. Насред улице, преврнути трамвај. У подножју једног зида, леш, леш радника у кошуљи, опасаног редеником. Лежи са рукама у облику крста, и са пушком пред собом. Пуцањ, затим тренутак тишине. Неки побуњеиик излази из капије са пушком у руци. Он трчи дуж зидова у правцу Палате владе. Митраљески рафал је опаљен према њему. Човек се баци потрбушке иза леша. Пуцњава престаје. Човек се диже, зграби пушку мртваца и поново нагиње да трчи. Он уђе под свод једног кућишта. Лвориште неке Kyhe Двадесетак наоружаних побуњеника и нсколико жена окупљени су у дворишту. Шеф се приближи побуњенику кога ми већ познајемо и запита: Дакле? Сви се окупљају око побуњеника, а он одговара; Заузели смо централу. Они још држе касарну Јапул. Агера није напустио палату. У даљини, митраљески рафали.

У палати владе претсоб/be Велика гола просторија. Клупа /прекривена сомотом. Вратарев сто између два огромна прозора. Ту се окупило туце великодостојника, у уннформама или цивилу. Један од њих је министар правде Матер. Један мали ћелави седи на клупи, уплашеног изгледа. Други стоје, крути, мирни, ћуте као заливени. Слабо су обријани, њихова лица су издужена, олела изгужвана. Види се да нису преспавали ноћ. Ннједно светло није упаљено: само слаб одблесак зоре осветљава собу. Одједном, пуцњи сасвим близу. Један метак разбија окно и забија се у таваницу. Рејба, министар спољних послова, велики тежак, кошчат, са крутим и неправмлннм брковима хладно одлази прозору и осматра напоље. Врата се отварају и појављује се један официр без даха. Сви се окрећу ка њему. Матер се диже. Официр најављује:

Превод: Д. НАЈМАН Они напредују. То је последњи напад, Великодостојници примају новост тако да ништа на њиховим лицнма не показује шта они мисле, као да се плаше једни од других. Рејба каже просто: Идем да ra обавестим. Соба Жана Агере То је једна мала соба скоро монашке простоте: кревет, две столице, сто и комода. Жан стоји пред огледалом. То је човек четрдесетих година, велик и широк. Једна од његових руку је полупарализована. Он носи црне чизме, офицнрске панталоне и тамну кошуљу. Један слуга, у црно обучен, везује му кравату. Неко куца. Слободно, рече Жан. То је Рејба. Жан даје знак слузи, а он -излази. Рејба затвори врата за њим. То је последњи напад, рече он. Добро, рече Жан, мирно. Он одлази до прозора, гледа напоље и додаје: Гадно смо зезнути. S То је могуће, рече Рејба, али скупо ће их то коштати. Митраљези су на свим прозорима. Жан се окреће и полази ка Рејби. Наредићеш Краверу да обустави ватру. Нећу. Шта? Нећу то учинити, рече Рејба. Они ће добити моју кожу, али хоћу да је плате. Ови што ће сад у напад, то је момчад са нафте. Вејбла слеже рам:нима и пита; Па онда? Ти су најбољи. Не треба их убијати. Како се Рејба не помера, Жан мења тон: То је наређење. Је си ли разумео? Рејба остаје пред Жаном, гледа ra упорно за тренутак, затим спушта главу, не макнувши се. Жан одлази до звонца код узглавља, звони говорећи Рејби; Одлази! Рејба излази, оног тренутка када се слуга враћа. Жан који гледа кроз прозор, рече не окренувши се: Виски. Слуга му служи пиће и доноси чашу коју Жан испија, на душак. Затим Жан наређује: Моју парадну униЛорму. Слугз отвара орман. Док је окренут леђима, Жан ra гледа и каже немарно; Самном је свршено. Уступићу те мом наследнику. Претсоблзе Великодостојници су на прозорима. Потпуна тишнна. Одједном огромна бука под прозорима, а затим поново тишина. Ушли су, рече Рејба. Врата радног кабинета се отварају. Слуга се појављује и клања: Његова Екселенција вас моли да уђете. Рапни кабинет Жана Огромна Велики масивни сто, покривен књигама и актима. На крају стола, послужавник' виски, сода и чаше. На зидовима полице натоварене књигама и актима. Диван и фотеље. Жан стоји иза свога стола у парадној униформи. Великодостојници улазе у канцеларију неодлучним кораком. Приблнжују се Жану, он се диже и гледа их намргођено. Међу вамл је бар половина издајника. Покушаћу да погодим. За четврт сата ћу знати да ли сам се преварио.

Редакција Ј. ЋИРИЛОВ

Великодостојници су се зауставили у полукругу. Жан их гледа продорно, ходајући полако испред њих, као да врши смотру. Ти, то је сигурно... Ти, то је мање сигурно, али могуће... Ти, са твојом њушком... Жан пролази поред Рејбе. Ти, наравно, не. Поред Рејбе стоји Дарије. Жан му се насмеши и ставља руку на раме. Дарије одвраћа помало киселнм осмехом; Ни ти, сигурно, рече Жан. Волео сам те, Дарије. Иза врата чују се кораци и вика. Жан се враћа и стаје иза стола. Врата се нагло отварају и једна група наоружаних побуњеника појављује се на довратку. Рејба вади свој револвер и пуца; један од побуњеника пада, Још једак пуцањ: и Рејба 'пада. Жан се хитро ставља између велнкодостојника и побуњеника. Нека нико више не пуца. Уђите. Долази до гурања на вратима. Људи улазе у канцеларију. Мушкарци и жене, са оружјем, у поцепаним кошуљама, прљавих лица и голих руку. Жан посматра гомилу која је заћутала и као да оклева тренутак. Један од велнкодостојника нза Жана полази полако да се прикључи гомили. Други ra следе један по један. избегавајући Жанове очи, који нх гледа са осмејком и каже; Спи? То је још боље нсго нјто сам мислио. Дарије, последњи приђе гомили. Зар и ти, Дарије? рече Жак. Дарије не одговори. Жан додаје: Мислио сам да ме волиш, Да, волео сам те, рече опоро Дарије. После? Жан слеже раменима без речи. Сада је сам лицем према гомили. Један тренутак нелагодности: Жан улива још за тренутак бојазан. Затим, изненада, један побуњеник полети напред и ошамари Жана свом снагом. Жан одговори ударцем песнице усред лица. Радник посрну и упери свој револвер на Жана. Други побуњеници нанишане на Жана. У том тренутку чује се урлик: „Станите". Франсоа и Сузана улазе у канцелаpniy. Франсоа прокрчи себи пут кроз гомилу и приђе Жапу вичући: Станите! Тај човек је наш заробљеник. Нека га нико не такне, Жан се окренуо према Франсоау Два човека се гледају. Поред Франсоа стоји Сузана која посматра Жана очима пуним мржње. Жан као да је не впди. Ето те Франсоа, рече он. Надао сам се да ћу те овде затећи. Успео си у свом подухвату. Фрапсоа посматра Жана радознало и опоро. Он каже: НиЈе све свршено. Али тебе држимо. Убити једног човека ниЈе тешко. рече Жан, скоро пријатељски. Остало је тешко. Приметппсш то. Послелњи пут сам те вндео, пре пет година. Још се ннси био окренуо против мепе. Сузана прилази сасвим близу. Она му гссори гласом пуним љутине и претње: А Ја, Жане? Сећаш ли се кад си ме последњи пут видео? Жан не обраћа уопште пажи.у на њу. Очи су му и даље уперсне у Франсоа и он продужуЈе; Знао сам где си се скрпсао. Morao cau те ухапсити. Зашто ниси? запита Франсоа. Сувише крви... Ми ћемо бнти мање великодушни. ре*»« Суззма. ТвоЈа крв нас не плаши. Платићеш нам. Жан и даље не обраћа пажњу иа њу Сузана продужава бесно: ЧуЈеш ли ме? Не усуђуЈеш се да ме »игледаш? БоЈиш ме се? Жан се окрете према слузи: „Виски“! рече он. Слуга остаје непокретан са слабим презирним осм' 1 хом на уснама. Жан одлази до свога стола сипа себн

studenfi