Студент

ОМНИБУС РЕПОРТАЖА ТАЧНО У ПОНОЋ

Две полумрачне собе са нуз просторијама. Између соба на вратима висе саобраћајни сигнали са упаљеним црвеним сијалицама. Велики плакат преко зида: Пази кад прелазиш преко собе, да те не погази лађа и још већи јеленски рогови са етикетом. До звољена употреба само после поноћи. Два пара играју. Пет мушкарада урличу песму стару и добру: „Четрдесет морнара на ковчегу мртвог капетана" и уништавају једно прасе. Вино се сипа у чаше, гуше и на патос. Нова игра, Мењају се плоче и каваљери. Даме остају исте. Тако је почело још прошле године. Тако ће бити и целе ове, каже Велики Скептик, који је још додао; Запишите, снимите и објавите: жене су глупа пролазност. Повлачим се у књижевност . ВЕЛИКИ НОВИНАР НА МАЛОМ ДОЧЕКУ Много конфета и лампиона, цр веног, плавог, зелеиог жутог креп папира, столица, столова и тегет плавих одела. Свако се труди да се избори за резервисани сто. Колега из једног великог београдског листа, са девојком, покушава да добије своје место. Наравно узалуд. Он се мало нервира (а ко се не би нервирао) али зна да ће се све то ипак некако уредити. Па он пише о тим стварима ту и тамо и зна да прав да увек побсђује. Али његова девојка није баш такав оптимиста. велики новинар полако постаје малн у њеним очима, страшно мали. И ситан. Што не подвикне: ја пишем у новинама и зграмићу вас црвићи ниједни. Међутим, о-н ћути. Прилази им коначно један сомбреро са два револвера, најмеродавнији фактор у сали. Она: Друже шерифе,' какав је то начин. Нисмо ми барабе са улице да се тако поступа са нама. Срамота. Ти ћеш цакане да напишеш то у новинама, па нека се пуше органнзатори. Цакану већ постаје непријатно, оргаиизаторима такође, али она зна; Цакан је велики новинар и кад су пећ на малом дочеку, морају бар њих двоје бити велики. ПОД БРОЈЕМ Трзжимо једног познашпка нп ТВШ. Његове колеге нам дају број 184. Идите у гардеробу, спава под тим бројем. Наравно био је трештен пијан и спавао је у јсдној клупи са великом бројком 184 на леђнма. Добро је то кад имаш такве другове којн се до краја брину о теби.

УЗБУЂЕЊЕ ПАРОВА И УСАМЉЕНИКА У поноћ чуо се мексиканскн крик. Пао је снежни сумрак пун силуета ко.је леже по столовима. Неке су фигуре саме. Парови седе без додира, а загрљени парови се грле. Нлјзад се за. веса минутне помрчине подигла. 1954. Студентски станови се испразнили а каменито предворје прнродноматематичког факултета окитило обојеним папир Аћима. Цир куски скачу црвене траке нз угла у угао а гирланде се љубе са зидом. Игранка дрема под сеснежидом. Игранкз дрема под суснежипарови грчевито напрезали да осете како he да протекне време на неубочајени прекретнички начин. Парови. Грађански смерни у својој жељи да се ноћас не грле тривијално. Елгктрични мрак је донео дожиивљај. Није сваки деколте остао пуст као снег целац. Неке романтичне и узбуђујуће санке су у вихору разгазиле надошла осећлња. ФЛАША МИС ЗАБАВЕ Шуштави венци на зидовима. И чудно цвеће уз мралгорне стубове и плоче Сами и у групама. Момачке пећмне се испразниле и за кмтио жутн мермер. Столовн испод степеипшта постају момачка острза. Или бродовље. Мали човек а високе косе сигурно хода међу столовима са флашом. Ви'

на, вина виолина... Хеј. Тако ј< кад нисам ишао у школу играња. А«о псујем, имам и зашто. Они су довели девојке а ја сам своју донео у џепу. Оне су се дале... довести, а ја сам купио. Видећемо ми још на крају ко ће јефтиније проћи. Да ли је читао неке песме о грљењу флаше? Судећи по опрезном сзлачењу папирне кошуљице са ружице, била је то његова оригинална и животна мисао. Пијана мисаоност се шири и пред бмфеом. Зашто си ми наплатио чети. ри банке. Мислиш пијан сам. Показућу јз вама вашгг бога. Ја сам Шева са правног факултета. Знаш ли ти шта је то и ко сам ја. Окруете се немој ми замерити. Да знаш зашто пијем. Та није нова година спаки дан, а и један дан живота је диван филм. Ми и мексиканци волимо да плачемо. А ја ако сам и пијан, понови. кемој ми замерити. Ако сам пнјан ја само подврискујем. Мек. сикански вапај јурну пут загрљених и усамљеннка. „Јуху... х-хуХу.“ Девојка седи у крилу студенту. Баш да знаш, ниси фер што ме поливаш црњаком, рече бифеџија. Младнћ са чашом крај њнх. Замислите како би страшно било да се уместо нас: родиио неко други. Зашто све зависи од случаја. А ипак је лепо бити жив. Слушај, мани ти ид-је. Рече бле. ди студент смерно завлачећи руку девојцм на леђа. Hero, знам да пишеш песме Дај рсци иеку песму о страстима. Ајде, неку

пубертзтску похлепу. Де. Знаш ти какву песму хоћу. 0 некој девојци. Немам девојке. Мене девојке не воле. Внди ону малу. Она 6и ме волела. Па баш зато што немаш девојке, де реци неку noмамну строфу. Гле, рече младић с чашом отсутно он има девојку. У крилу. А не може да је забави страшћу. И сад хоће да је ја узбудим. Ха. А потсмева се.

Игранка. Она; а сада буди при. стојан, Он је љуби. Први, други, трећи пут. Она га снпамари. Играју и даље. Она се срећна бедрима веша о свога љубитеља. Ја сам Радошевић. Лане су у индексу већ у девет седели једни на другима. Да ли је то морал но. Гледао сам Вајлда. То је прави висрки морал. Ја сам за морал. Није то поштено према онима који немају да се преплићу телима. Мислиш на себе? Да, па чак и на себе. Зато никада жени не треба пустити по њеној вољи. Увек се мора ићи протир њеног отпора. А дуго ми је требало да схватим. Шта каже Хемингвеј; милиони будала као ти не знају то. И кажем, неће никад ни сазлати. ИНТИМНИ ОБОЖАВАЛАЦ ЛЕПЕ ДАНИЦЕ Плав младиll на клупи. Питање: зашто ћути. Играчи се чешу о њега. Тешко је доћи до његовог стварног расположења јер на језику чува оштрицу; Многи људи покушавају да буду духовити. Да, а мали је број оних којима то успева слажем се. Хм, да ли се узбуђујем нечим. Самоћом. Мислите да није то. Ипак чини ми се да се не узбуђујем што иеки људи мисле да не умем да нађем дево>ку. Туђа мишљења ме се не тичу. Мислите ли да ови играчи умеју нешто ви. ше од мене. Па ви не знате за Даницу. Силвана Антимоно. Ено је седи. И жваће. А кад иде улицом сви пензиионери и дечаци се окрећу за њом и говоре U, Ц. Ц. Лепа је, а опет нико не игра са њом. Нико од ових овде не уме

да игра са н>ом. И зато ме њихово мишљење о мојој самоћи не интересује. И они су сами. Без Данице. Смешно. Забога па она сели са апсолвентима. Ах, то није ништа. Али не играју. Она седи са столом а не са њима. За* не жваће сама са собом. Ја сам се распитао. Beh двеипо године она самује јер нико у њеном друштву не сме да пиисне. Одузму им се ноге од треме. Да ли је то легенда о њој? ВЕСЕЉЕ: ПОЛОМЉЕНИ СТО Једна студенткиња за мушким столом. Мила дођи овамо испушта крике чачанин. Слушај да ти кажем нешто. Ти знаш за моја осећања, привукао ју је себи преко двојице уснулих. Вузле, видећемо у понедељак. А. Обссхрабрено је пушта. А да знаш да нема тога човека у овој

ПИШ Y: Владимир Филиповић и Раша Попов

кући који може да попије седам литара и да овако трезно говори. Јеси ли ти пијан? Не. Ја сам само весео. Уплашено ће мали човек. Жалостивно лупа по столу флашом. Ја сам весео. Одломио је даску од стола и лупа н>ом. Претурен сто. Песник говори пред микрофоном. Колеге му се јадају, ~ Ах, то су све математичари. Везе немају. ~ И не слушају. Али баш ме брига за н»их да ли чују. Не тичу ме се. Парови се врте, овештале ли ре ченице. Отићи he са дочека и причати како су сс неки мрачни ненрушТвени типови изопијали. Кроз ходнике факултета јуре гомиле младића, док се игранка одвија у све румбичнијем темпу. Гомила у кошуљама виче: Хоћемо бојкот. Црвенило из флаша прешло иим на образе и просипа се из очију.

ABC "Susreti“ sa modernizmom

»Susretl« (knjlževnl časople mladih na CetinJU) u svom posleđnjem broju (9), srell su se sa jednim nepoznatim znancem (neznancem). »Znanac« zato što B. Bulatovlć zna đa tako nešto postojl, »neznanac« zato što ga verovatno nlje shvatio. Tek eto, desllo se. S. Perovlć diskutuje o modernoj poezljl u Jednom nevezanom i nepovezanom članku pod »otmenlm« naslovom (»Moderna poezija l Sugava maćad«)! Na stranu koiiko ovaj poduhvat ima svoju svrhu i svoje opravdanje. All interesantna Je druga stvar. Usledlo Je Jedan »vragolast« i »gromopucateljni« odgovor iz рега cenjenog B. Bulatovlća, u kome on sa (ne) osvećene stollce anatemiSe mođernu poezlju. Besumnje, on Je ćita. Cak l mlsll prl tome. Verovatno Je 1 kršan (što rek’o kolega Mlrkovlć: »Jaka poezija tražl Jakog čllaoca«). Ali Je izgleda ne shvata. On napada Perovićeve postavke. Cltira Jednu cltlranu pesmu koju Je Perovlć cltirao (bože moj, žlvlmo u doba citata srećom nema fusnota u naknadu Bulatović Ima 1 dva mota po Krležl da bi valjda doblo »autorltativno« značenje), izvesnog klneskog pesnika (kojl slgumo nije nl sanjao da će 45 vekova docnije služlti kao krpenjača kojom se dobacuju Jedan pesnlk 1 Jedan uređnik Jeđnog ćasoplsa), i apodlktlćkl obznjanjuje da pesma koja Je u pitanju nlje »moderna« (što tvrdi Perovlć) Jer »nema glavno oblIJežJe modemizma« nerazumljlvost«. Sad napređ, momci! Pošto smo otkrlll tako važnu stvar (»osnovno obeležje »mođemizma««), pred vama pucaju vldid! Misterija »modemizma« blće rešena. Samo hrabro, momd!

Zlva Bogđanovlć

Још једном: СТУДЕНТИ И ПОЕЗИЈА

Литерарнц скуп на Вишој педагошкој школи дуго се није састајао. Ћутали су, били нагнути над по којом песмом или песмицом из својих скамија, застали су кадгод пред књижерским излозима где се књиге смењују са годишњим добима, а понеко је сам, на рабошу свога знања, питао и писао о „социјалистичком реализму“ и сличним забунама које наша литература често производи, а слабим сунђером брише. Ту унутрашњу димензију састанака, ту тургењевски скројену тишину за тиху књижевност прошлости, разбили су уредници „Младе културе“ који су, наишавши на средину иначе жељну дебате и међусобног тумачења, почели да деле лачевалачке ударце унапред потцењеном противнику. Студенти кажу да су гости, уредници омладинское листа, читали књижевне прилоге који су једна модернистичка каша и пишта више, и да су своје рукописе бранили тврдоглаво и безобразно. Следеће вече студенти Више педагошке школе посветили су пажњу поезији Слободапа Марковића. Оп, орао у жици, свирач у лишћу, морпар на коњу, велико дете и песнички сан Србије, али u велики Одисеј њених кафанских ћелија, говорио је о својим искуствима « читао већ објављене неромантичне стихове, Марковић је рекао да не воли текстове Давича, da модерна поезија бива недомештање слабих духова и да је cee то један намћорасти npaeu правцати надреализам. Нисам мислио да донесем никакву суровну белешку о књижевним скуповима на ВПШ-у, нисам ни зао ни случајан пролазник. Сада, кад су тако живо ступили у разговоре о књижевном течају, не би их требало прекидати, мирити или одвијати једино под плаштом „Младе културе". Има u других начина, гостовања, приредби и договора који 6и били басиословна помоћ. М. М.

REDAKCIJA ~STUDENTA“ ZAHVALJUJE SE NA NOVOGODIŠNJIM ČESTITKAMA Redakcija ~Studenta“ dobila je veliki broj novogodišnjih čestitki iz zemlje i inostranstva od kotegijalnih redakcija i Čitalaca. Pošto nije u mogučnosti da se svima pojedinačno zahvali ona to čini ovira putem. Kolektiv ~St u d en t а“

9

_ 9