Студент

ДИСКУСИЈА О МОРАЛУ

ДА НЕ ГАЊАМО СОПСТВЕНИ РЕП ШТА КРИТИКЕ НЕ БИДЕ

Р »...Према томг, решен проблема човека не можек i и не смемо тражити » •тичком подручју, тј. н Иодручју његовог моралн ј обојеног (уствари класно f става, деловања и постојањ) f јер човекова историска, љу; ! ека револуционарна пракс ; мде нужно управо у смер t превазилажења његова мс ралног постојања у прав људско постојан»е...“ Кангрга Критика Р5 Селове марксистичке етик Погледи 52/1. „...Комунисти се не позивају н: егоизам против алтруизма, ни н. алтруизам против егоизма. С тсо ретског гледишта, они не схвата ју ту антиномију ни под који? од њихових облика, ни сентимен талном, ни романтичном, ни идсо лошком; они напротив, показујз њихову материјлну основу, чиј( нестајање новлачи аутоматски з; собом ону поменуту антиномију Комунисти, уосталом, не пропо ведају никакав морал.. . они н< намећу људима морални закон волите једни друге, не будите егоисти итд.; они напротив врлс добро знају да су и егоизам v алтруизам у одређеним условимг нужне форме афирмације инди. видуа...“ Маркс Енгелс „Немачка идеологија" У дискусији о моралу данас, коју смо почели да водимо на Фил-факу, морали би пре свега према предмету дискусије заузети кригички научни став уместс да као шипарице уздишемо о моралу у стилу красивоје ето наша жизњ. На прво моје усмено (сала 45) а затим и писмено уче. шће у дискусији (Студент 27) натерао ме је руководилац дебате изјавом у својој уводној речи у којој је рекао; Морал то је човечност. Нема сумње да има л»уди који чак и интимно мисле тако. На њих не можемо трошити време које нам је потребно да говоримо о нашим конкретним односима. Њихови ставови могу нам послужити само као повод и само као такве и користимо их. О моралу се не може говорити са моралног становишта, јер тиме тема себе саму хвата за реп. Предуслов дискусије о м о р а л у д а н а с је социолошка и психолошка оцена морала уопште. Морал уопште Кажу: Морал је свест човека о односима међу људима. Заборављају да кажу да је тај човек класан (то што се сви морали претстављају као ванкласне, општељудске норме не би требало никога да збуњује) и да су ти односи према томе у суштини правни. Хегел у својој етици не оставља места никаквој дилеми. Оч каже; Право j'e опште. у друштву, морал је посебан. у човеку, поступке у складу са законом човск установљује као моралне. док су поступци којима се крши закон неморални. То је, колико нам се чини, врло тачно. Јер су закони ти који најцелисходније одређују људске односе тамо где постоји држава. Израз „нељудски“ као ознаку односа у грађанском друштву, марксизам не користи у литерарном смислу, већ налазн да су ти односи заиста такви. Они су изван човека и човек је у њима против своје воље. Принуђен је да би живео да се размењује за њему нешто туђе. новац, друге људе друштвена ситуација претставља му као особе са интересима koj'h су непријатсљски ње-

говима, он не може слободно да делује, руковођен својим људским мотивима, он је отуђен човек. Свест која увек само расте на материјалној подлози, одговара тлу из кога ниче. Свест грађанинова односе међу људима нужно види као људске моралне односе (то што смо их малочас окарактерисали као нељудске, не мења ствар, о н идентификује људске односе са моралним и тиме своје грађанско морално постојање рационализује, оправдава пред собом као своје људско постојање). Ти односи остају међутим само морални односи и тек he их укидање својине и државе претворити у односе слободних људи. Шта критика неће да види Оно што ме је највише зачудило је то што су те нимало нове идсј'е Koj'e сам изложио биле под.

вргнуте жестоком нападу од стране људи за које сам био убеђен да имају више смелости да погледају чињеницама у очи. Не сумњам да је узрок тако оштрих, често изразито афективних и нелогичних, критичких прнмедби страх да се призна нечовечност своје сопственс актуелне егзистенције (иако је то признање предзтлов ослобођења које сви декларативно усвајамо). Морал данас Савремени наши скономскоправни односи услсвљавају постојање морала људскијег од

Емиг Костић АКТ

свих пређашњих утолико уколико пружају човеку више стварних слобода, но што их је имао пре. Утолико. А шта када се постављају обавезе изван и против човекове воље? Ако је морално жртвовати своје интересе општим, уколико је то и људски? То је терен за дискуоцу, Немамо разлоге да ћутимо о томе. (Теме: л>з;аска трагика у лику Миће и односу Гвозден Павле; или: строгост нашег закона о браку, илегалност абортуса итд...) * * * Другови који се узбуђуј'у на тзв. моје* сумњиве идеје о везаности морала за својинске односе као да не схватају да дискусије не мењају свет и да и ова никако не угрожава нашу Ревулуцију (односно нечију социјалистичку егзистенцију) већ је само обична безазлена борба идеЈ*а међу студентима филозофије. Оно

што мења свет, то je наше радничко самоуправљање, а радници који у њнма први пут у историји остварују људске односе, верујем студентске дискусије о моралу ич не сматрају за суву шљнву.

Д. МАКАВЕЈЕВ

•) Иако ја безобразно тврдим да су те идеје измислили неки Маркс и Енгелс држећи митинге Још нашим чукундедама; чак овом приликом дрско прилажем Један одломак из неког њиховог манифеста. Комунизам укида вечите истине

... Али, казаће неко, верске, моралне, филозофске, политичке, правне идеје итд. заиста су се модификовале у току историског развоја. Али су се религија, морал . филозофија, политика и право увек одржали у томе мењању. Уз то има вечитих истина, као слобода, правичност итд., које су заједничке свима друштввним устројствима. А комунизам укида вечите истине, укида религију, укида морал, уместо да им да нови облик, он дакле противречи целокупном досадашљем историском развоју. На шта се своди oea оптужба? Историја целог досадашњег друштва кретала се у класним супротностима, које су у различитим епохама имале различите облике. Али ма какав облик да су класне супротности узимале, експлоатација једног дела друштва од стране другог дела, претставља чињеницу заједничку свима протеклим столећима. Зато није чудо што се друштвена свест свих столећа, упркос ceoj мно?острукости и разноликости, креће у извесним заједничким облицима, облицима свести који се потпуно губе тек са потпуним ишчезавањем класне супротности. Комунистичка револуција јесте најрадикалније кидање са традиционалним односима својине, na nuje чудо што се у току њеног развитка најрадикалније кида са традиционалним идејама...

МАРКС-ЕНГЕЛС „Комунистички манифест“

ПРИЧА О МОРАЛУ ИЛИ НАУЧНА ДИСКУСИЈА

Макајева поетавка Је Морал Је ствар друштва уопгтге. Про. летерски морал, не као не класе, веЧ морал прогресаЛ моj рал ослобођења друштва од екс-‘ плоатациЈе, 1 * морал који , превазилаj зи све дотадаље моралие "Ј форме, j дијалектички ик „ук и да»*. прерастаЈући у морал ’ комунистички%а*орBм» - «■ ’» ’ &litr Обогаћвни . чланка о моралу,^ Ј ничиим” н „нкушги^ л ра^ђшвањем,, . морамо ое запитати:Ја>|јда f згк ча о моралу?, што Је налисано^оЈмодалуЈдсДсада' одбацивши целокупнуУд^Р^шл.в'ен у законитост, ла, неминовно диктирала,\разним t формацијаиа, класама одређене моралне форме, приморавајући у исао време моралне и неморалне људе да пишу о моралу • однос; но неморалу тЈ. дискутовати о моралу, давати судове, с основе сопствених и л у з и Ја, халуд инација испредених из призме личних убеђења иеразвијеног степена свести; или б) да ли приетупити научноЈ дискусиЈи тог заиста озбиљног питања. ДрукчиЈ е (н е дв о см ис л е но!) Макаве-јев је избацио паролу: „У комунизму H ehe бити морала’’. Реаговање Је: неко се смеје, а људи стегнутог срца горе од чуда и револта. Пре свега, аутор једие такве пароле, поставке, очигледно Је да нема претставу ни о комунизму, а уколико Је има (та претстава) је фиктивна, не базира се на поставкама дијалектичког материјализма и онда није чудно, што Је његова посатвка cauo гола Фрз Он, да би одбранио своју поставку набадује неколико реченица, које међусобно врло чудио звуче, просто одудараЈу Једне од друге, , дисхармонизирају мисаону целину, , и у сваком случају личе на извађене реченице из неке студије о свести (не о моралу), али, не само , то, да би реченице звучале Још неубеђениЈе, неиаучииЈе деловале ау- , тор их Је подвргао његовоЈ обради и претставио себе као СтериЈина филозофа, зна се из коЈег дела. , Плус томе, из целог његовог члан- ■ ка види се да не уме правилио да постави однос општег и поЈединачног. Зато ни најмање није чудно што његова поставка и на први поглед звучи неубедиво тј. види се да нема никакве везе са друштвеном законитошћу, а поготово са закоиитошћу комунистичког друштза. Одавно je доказано да људи производе идеје. стварају претста- ; ве, али све те идеје, претставе условљене су р а зв о ј е м, одређеним производним снагама (цело- 1 купног друштва) међусобним односима људи, и даље: да ли се морал може одвојити од свести, као ( што то Макавејев ради, говорећи о друштву и људима без морала (што значи нестанком класа свест ‘ остаје а морал, по његовом, умире за увек) из чега следи да он у_ опште не разуме, не схвата разлику и дијалектичку везу између свести, свесности и морала, тј. у ( психолошком смислу не схваћа одиос диспозиције и манифестациЈе и прави груби недијалектичку подвоЈеност између свести и морала. Оставља морал сам за себе, везуЈући га Једино З а класу. ( Каже морал је само класна кате- • горија нема класе, нема ии морала и по њему то Је врло просто. с али да ли само то? Зар ниЈе то Г уско тумачење стварности? Зар по 1 истом принципу не би следило 1 пошто Је свест класна категориЈа. е односно носи обележје класе, нестанком класе нестаће и свести. Морал иије само форма сазнања, већ и поглед скопчан чврсто везан с о к, животних интереса друштва (не само Једне класе). и човечаиства уопште. Макавејев није с био способаи то да види и не само 3 то. ои мехаиистички поставља сваку противречност измећу чове-

:ка л друштва у комунистичком уређењу, и стога прави очајну no-, грешку, из Једног случаја буржоаi ског^морала 4 изводи закључак да у ДРУштву није по> | мођал га бити. Или дмрсче речеио он*Је направио неприродан' скок, скочивши с његокомунистичко дру-J _» • * Ч >-■». - Д»ЗДП»јзЛР»ушв№ИМ формацијама . морал ,• је ? слулсио као оруђе за i потчиљав ame, или као оруђа за слободу (буржоаска класа упреже ч морал у експлоататорске сврхе, пролетаријат обрнуто). Морал нијв био ствар само класе, ниЈе пшрив интерес f саме класе, веђ и много шири интерес целокупног друштва, тЈ, у друштво у исто време ,у крилу буржоаске класе каже Лењин рађа се пролетеријат, рађа се пролетерски морал”. Пролетерски морал не као морал Јед-

не класе, већ морал прогреса морал ослобођења друштва од експлоатације. Значи морал се не може издвојити, дефинисати искључиво као само ствар класе, а не и ствар друштва јер целокупна друштвена законитост рађа увек на свим степенима развоја моралну законитост. У противном следи Закључак, у комунистичком друштву биће сваки човек ни мање ни више иего бог, створеи хришћанским проповедкма (доЗро Је друг Васко приметио). Макавејев однос човека и друштва, морала и чов е ка, не тумачи на бази диј алектичке противречности, неопходне за развитак, ои види све у механичкоЈ супротности Једно искључује друго (морал друштва човеков морал и обратно). Морал, комунистички морал ни у ком случају не може апсолутно укинути претходни морал класног обележја већ комунистички морал као већи морал све прогресивнији, коЈи Је опет основна форма, постојања и испољавања друштвене, на већем степену, законитости. Он (комунистички морал) само диЈалектички ,укида»’ старе ниже и мање сложене форме, прерастајући тим дијалектичким укидањем старих форма морала у иов комунистички, човечански морал. Мака_ вејев, то је закон негације, којега ти изгледа према твом писању уопште слабо разумеш. И није чудно што из сваке твоЈе поставке вири неоснованост, идеалистичка логика. И на краЈу да би себе Још витпв (твоју поставку) дотукао, кажеш: „Савреме н а психологија третира човека као социјални организам”. Сасвим нетачно. Стара одавно оборена идеалистичка поставка коЈа в и д и само Једнустрануу човека, негира човека. Али да би били молим те изнеси: а) Ауторе те поставке б) психолошки тгравац в) чиме се брани та поставка, и што Је иајважниЈе г) савременост те поставке сз другим наукама (мислим на дру штвеие и природне науке за кој« су сви правци у психологији ве* зани), а даље видећемо.

Никола Богдановић

Р. Микетић Ритам

studeal