Студент

ЈЕДНО СКРОМНО КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ

У ИМЕ КУЛТУРЕ 17 милиона југословена студент слабистике напао Давича

Кд>ижо»'но вече слависта. тридесетак присутних. Студенткиша у црном џемперу најављуј« тачке. Повиптм младиК са цинканомвлгошевом-значком на прсима, као да баца обле белутке ниже песме о трептајима трава. Без крша и без страсти. Аплауз колегијалан. Куштрав плави манчестарски шЈтут са Причом из неколико независних делова. Прича је партизанска и вероватно ваљевска. , Драга, рече ОН, ми смо без пре- ■ драсуда. Ту су били и разни типо] ви авиона. р. Нинков је саоттштио, читаЈу- , Ки својс обимно поетско дело. да i у Војводини нма туберкулозе и да ' le ушљива. Низ тешких сличица и i примера из жмвота над којима тре6а плакати. Али поезија Нинкова ] се не подаје животу и зато he доћи до трезвеног певања; и радова- * ћемо се, и певаћемо и биКе добро. На интиман начин изразио јс пе- ; чалност руске равничарске туге у Бачкој. Али речи су биле школсхе и до максимума коректне. Његови

војвођани не пију због снаге м пустоће, они се свнњошу пијењем, али ни ту своју оригиналну болећивост у војводинаштву Нинков није крвљу писао Баш када се очекује да he лале да постану гњецави ко прокисло тесто и да цецају кудељу Нинков упреже у поему. и дошао је нови закон и задруге и све је добро. Три младића који пишу. Нису нзгледали претенциозни. Није било дискусије. Као да су се мимоишли са колегама. Као дв није ништа речено. Као да су три студента изашла пред разред да читају домаћу лектиру. Није ни празно, нм недоречено њихово иступање. Један показао артизам и сликовање други разговорљиву причљивост а rpchM иако је да нс пева увек као Антнћев епигои. Али има нечега у њиховим џеповима и свешчицама што није само посматрачко писање. Чуло се у разговору да је Р. Нинков напнсао напад на Оскара Давича и послао ra црногорском часопису ..Сусрети’’; Зашто сте написали напад на Давича?

V име културе 17 милиона ју• гословена. Да ли Је Оскар Давичо уметi ник? Ja уметнике делим на оне коЈи промаше и на оне који успева-1 Ју да одразе живот. Давичо про! машује. 1 А на питаље зашто није било дискусије на кн.ижевном вечеру, слегнуо је раменима и са тугом у очима рекао: кол нас се дискутује само о великој књижевности, о Љермонтову. r Не бих волео да жучно одгова. рам или Да иронишем. Рећи hy само да је у н.еговој теорији соцреализма о којој ми рече јошпоi нешто постојала она противречност: треба олразити живот а не треба се подати животу. И још нешто » , и сам Зе нехотипе 3 аттркосио својим теоријама. Зато 1 у љегове Јулишке има сексуалиог изазова i а голе војвођанке копају у ттољу. Р.

ПЕСМА

Стпхови те меће uahv uohae са мном у загрљају. Слутиш ли сан друкчије? Они ће кроз ноћ долутати до твога прозора, биће од ње тиши ... Личе 7ia моје усне, на моје дисање, на моју крв, па тугу, на песму и на мој живот... Када их чујеш сазна Неш да кмје сасвим умрла једна ноћ, у мојим очима. Сузе су продужиле њено трајање, да би сутра > од 7bttx сазнала о звездама, које сам скупљао за тебе, за једну другу ноћ и за једну другу младост! Живојин Р. НИКОЛИЋ

НЕРАЗГОВОР СА УРЕДНИЦИМА;,ВИДИКА“

ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА

Хтели смо да у неколико бројева упознамо наше читаоце са намерама и жељама у Новој години уредника „Младе културе“ и „Видика“, једнна два књижевна листа младих у Београду. Редакција „Младе културе“ изашла нам је усусрет и у прошлом броју објавили смо одговоре Славка Вукосављевића. Но, и порсд најбаље воље, од уредника „Видика“ нисмо могли ништа дознати. Четири и словима ч е т и р и пута пењали смо се на послсдњи спрат у Кнез Михајловој 46. Четири пута јављали смо да ћемо доћи ради тштевјуа и никад није било никог ко би смео или желео да одговори на питања. Познато нам је да лист уређују ст> ? денти који можда 6»мн сада ирипремају испитс, али је такође познато да смо и шт сту-

денти и да ни по пену „иовинарскс славе" нећемо преко Централне пријавнице тражити где станује П. Џаџић да би му поставили следећа гтткн»а: 1. Да ли ће „Видици“ бити ки»ижевни лист студената Филозофског факултета, свих бсогралских . студсната или кн»ижев«и лист уопште? 2. Колтисо ће >т>ед«иштво посвећивати простора најмлзђим литератима? 3. Можете ли пш рећи ковими ће бити омер прозе и иоеанје према критици и полемици? 4. Интересује нас да ли ће јпкт третирати пита«>а која нису чисто књижевна (например питан>а забанног н културног жнвота вгудената); ажо хоће ка-ко и на иоји начин ажо неће зашто? В.

ПРИЧА СТУДЕНТА

Зекљотрес, узвихује он и лупа. Туп! Туп! Туп! Руши се све, комшија! Ха, то си ти, скоте. СлушаЈ! Смрви hy те ако ти упаднем у собу. ,Хм, мисли у себи, како прети таЈ огранинени тип. 'Уосталом не може да уђе у сову. Може само кроз кључаоницу, али он нема никакву моН. Праву моћ има само свирач који га Јутрос пробудио. Зато; туп туп, тутт! Пропадамо ка усијаном земљином језгру Спасавај шта можеш. КомшиЈа, зар неосећаш земљотрес? Слуша. Чује псовке помешане са кашљом ко<Јм ниЈе јак и од кога не подрхтаваЈу зидови само подрхтавају груди његовом комшији. Суманути, ако ти дођем тамо неђеш остати зкив. Остави ме ла спавам. Данас треба да радим. Какав земљотрес! Шалим се. - j^i. . ’ | V- i •• А? Шалим се. Нежа ништа вд зехљотрееа. То Је да би се брже расакио. Имам да ти кажем Једну важну стаар. Слушај. Слушам, каже комшиЈа. Чујеш ли? Шта? Говори, хођу да спавам. Зар не чујеш? Кретену! Комшијв лупа у зид. Кретен! Заправићу од тебе погачу. Шта да чујем, шта? Кларинет, слушај заустави дисан>е. Дивно вира. Он чека и чзлЈе нако се свирка aeh топи! третари испрекидано као да he свакот часа нестати.

Идиоте, сттава ми се. Никакав кларинет ее не чује. НиштаЈ Зора. Слушај, Мишо, само зора, часна рен. Али мени Je приЈатно тада свира. Ја мислкм да Је то велики човек. ПозваЧу га Једнога дана. Слушај рв у кревету. У кревету? Да, брзо ћеет заопати. Музанва ионекад уекевљуЈе. Али мене Је шгарииег проб-удип. Добро, слушај и ћути. Пусти ме да Jom мало спавам. Још неколико минута. Боли ме све од рада. Миша Је легао ие ћебе м није могао да затвори очи. НиЈе зазгао оиет да заспи, јер кларкнет Је преста Јао да свира. Ево: последњм звук ее, као кад пикира авион запвурио у тишину. Гледао Је иа таванкци маену влажпих жилица. Затим Је спустио потпе* на сто где су лежале неопране кашике. Приметио Је изнад кашика ившто бело и прозрачно. Погледао Је боље. Затим ее тргао. .Бата сам шашав, откуда бели зец на столу. Заиста бели зец. Ах, како се страшио кезк таЈ бели зец.’» КомшиЈа, хеЈ комшиЈа. Туп, туат туп! Шта Је Мишо? Па шта Је лудаку. Шта ти Ј«? Вели зец. Какав бели зец? —На столу. ХеЈ комшиЈа полудећу, долази! КомшиЈа устаје и лупа у зид Јако, псујући. Миша ништа не чује. Гледа белог зеца и чека кад he му скочити у мозак. Жика ЛАЗИЋ

Леви ракурс СОЛЕДАДИН ШАЛ Убедљив напитак

Офуцани лекар у холу иеке суперклинике чекаЗуКи да га приме, чита велико у картону укоричено писмо свога приЗатеља попа (коЈе страшно личи на филмски сценарио). Цела историЈа одвија се пред вашим очима. Просто видите све што се десило. Пошто Зе вербално пљунуо у лице онима коЈи друштвени положаЗ цене више од своје части и рађе даЗу инекциЗе аква дестилата хистеричним буржуЈкама, уместо да сав сјај своје егзистенциЗе и поподневни голф са претседником замене животом међу примитивцима коЈи умиру од глади, Зер Зе њихова мадона мање утицајна иа небу од оне у суседном селу, племенити импулсивни лекар демонстративно им Зе окренуо леђа и отишао поново да спасава децу да би одрасла и носила своЈа бедна болесна тела проклињући час свога рођења као што 3* он то сам рекао. Како то да племенити импулсивни сеоскм лекар ниЈе приметио контрадикциЗу у своме поступку? Добри пастир током целога филма говори адекватне « хумане реченице и окређе лекара свакодневноЗ и тешкоЈ људскоЗ патн»и да дефинитивно успе на краЈу филма да скрене пажн>у свих са оних коЗи играју голф, на потребе ближњега. БуржуЗима ђемо са презрењем оставити уживан.а и профите и релириозно ђемо налазити лепоту у тешком раду. макар нам стварност поцепала све вољене невиности; Зер је лепота у патњи за друге; перфидни опиЈум тешко видљивог (али ипак Зедног и очигледног) закључка сместио се у неку виЈугу сугерираЈуђи полурелигиозном интелектуалцу да његов живот није неуспех, веђ успех. За такав закључак сви су сугести-

билии а сероја таквик филмова втппе вреди од армиј« ттопова и поЈшца јаца. Jep поред свега човеку се филм допада и морамо да се питамо: када ћемо ми имати овако добре пропагандне филмове за човека и нашу идеју не против човека за коегзистеициЈу беде и богатства?

„Била сам јача" ДИЛЕТАНТИЗАМ

Реч је о филму који је хтео да буде вамерна психодошка драма, а није имао ни основне предуслове. Изграђен унутарњи сукоб и животни дијалог. (Дијалог у филму „Била сам јача” крајње је нелитераран, никада интересанта«, често непотребан и у погледу његове праве сврхе бесмислен. Дијалог којим уствари треба да се истка та icawep«a драмз). Преобучену партизанску лекарку прима без предомишљан»а у службу жена среског начелника У јеку рације без предомишљања, Ова се понаша врло сумњиво, полупа једтту чашу, гледа сваки час кроз прозор, пусти кафу да искипи, изгледа изгубљено и стално носи собом своју торбу. Начелниковица ништа не примећује и налаже јој да почисти собу са плановима антипартизанске акције на столу. Кзда ова .то не учини, добије задатзк да пази на болесно дете. Тим иизом необразложених поступака, почиње овај филм да се заврши једном нефункционалном смрћу. „Подићи интерес шта је на ономс месту? и отићи тамо таква монтажа узбуђује гледаоце..." Тим се принципима руководио Всеволод Пудовкин, један од најскромиијих руских режисера, Творци овог фи.тма, за разлику ,као да су хтели да терају инат Фјслмској логици и да узбуђују гледаоца стварајући и продужујући кад год су н колико год су могли не дозвољено осећање иеизвесности (не свест овде, о ооећању нензвесносп тзмо). Када јој се пружи коначно прЛЈКпса за бемство, прврушеиа партизанка иде ползко, foтово на прстЈШа препуиа оклевања без икаквог разлоса, тех иа крају ходника појављује се разиог који је зауставља болесни дечак у несвестици.

siudenl