Студент

ВРЕМЕНА

Мало сатире и мало истине

ПоЧетак ове приче пада „во времја оно“ послератно кад писмени испити, по речима једног професора, нису практиковани због необично хладних дана. Примедба: да су јуни и септембар месеци кад се под овим нашим небом у изобил,у зној пролива те да тврдња о утицаЗУ јаких мразева на метод испитицањв нема основа одбачеиа je као недовољно мотивисана. Како и не би! Зар се вицевима уништава овакав аргуменат за чији Је проналазак требало то.тико труда и довјттљивости. Колико се у овом кратком размаку од осам годиница одржало дискусија на тему наставних планова и програма; колико ли написаних красноречивих закључака и резолуција? Дивна бела хартијо слава твом и иашем стрпљењу! И вко, данас је те худе мисли склопљене у реченице и стављене на папир покрио вео времена и слој прашине а зуб пацова ударио печат веродостојности. Протести и захтеви остали су згужвани у корцама за отпатке. Кроз грчевити затрљај по фијокама и буцацима врзмају се у смртном ропцу. повезани истом паучином, напори младости и отпора традиције и конзерватизма. И док се на '»дној страни воворило о потреби проветравања (макар и промајом) иза других врата десетиие погнутих глава преписивало је „ситнице језикословне" из Повеље Кулина Бана спремајуКи се де једнога дана чита „Књиге староставне". 1 Пошто је добро утувила У главу сваку нит старе проповеди „братија' 1 се скрушено предаје судбини маштајући о Св. Гори, о ресввској школи Константина Фило- ;

зофа и њеној сличности са овом њиховом на којој ггише- „Миша Анастасијевић (са дебелим јером на крају) свом отачеству". Професор говораше и даље: узмите као пример „јери“ у српском, па у старословенском, те историја овог гласа у општесловенској заједиици онда савременим словенским језицима, дијалекатски рефлекси појединих јужнословенских језика итд. итд. Један друг узбуђен величином „јери“ а на постављено питање како бм се знало нешто о овоме феномену језичком да су случајем неким изумрли сви људи у чијем је говору био заступљен одговорио Је: „Па, остали би лингвисти". Професор Је био очаран. Причало се често и дозлабога досадно о формализму. примитивиости, вербализму и другим врлим сапутницима наставе. з У пракси све Је остаЈало по старом. Понехад би сзвнула искра светлости и очи зажаграле од усхићења. Али, све Је то, и жар у оку и уверење сагледано у бљеску варнице. бивало кратког века. Мраз се спуштао.., mv% Некако баш пред ово заоштравање ситуациЈе дође потстицај од Ц. О. Савеза студената да се смелиЈе приђе борби за савременост наставе. Кад се духови осмелише и побунише, ето директиве: нема боЈкота без одобрења. Противречност то ти Је дијалектика а директива маЈка свих храбрости и врлина. Настадоше жучне полемике. Једни кажу: позив Центрзлног одбора Сав. студената погрешно је схвађен. Не могу се ултиматумом решавати проблеми науке. Други веле: доста бескорисних дискусиЈа, зар нисмо м превише говорили, а ништа ниЈе урађено мора се штрајковати! Ни-

м ко никога не слуша; свако на своЈ t- начин диже глас протеста. Епилог; ia један демонстративно напуштен сар станак. А онда коло поново креi- ну: студенти написаше претставку >- катедри, катедра је предаде коми:а сиЈи, комисиЈа врати катед||и, ка;а тедра упути Савету, Савет основа а, комисију.’.. Из кругова блиских нах бројеним форумима, услед општег затишЈа, не може се сазнати ништа ;- поуздано о даљим кривуљама коi- Јим he се кретати ова претставка >- студената ктижевности. м И најзад, наставници предложим ше да се преко штампе чује суд >- јавности и организује анкета међу средњошколским наставницима. о Преведени на српски ова два адута о значили су ово: први предлог заi- плашиђе студенте. а други Је прак[- тичан јер се неће ни извести. Али i- кад стигоше резултати анкете, Је-- дан професор покровитељским то- ном рече: „НиЈе то меродавно. Ти >, наставници средших школа рећи he о вам да не треба ни лингвистика, ни г старословенски ни историЈа Језика, јер се плаше да ви не будете _ знали више од ших“. Сви учесни[. ци ове анкете који су послали свое је бдговоре, сем Једног, изразили _ су мишљење 6 потреби промене о_ ваквог начина студираша. И тад се _ поЈави питаше: ко ли Је таЈ чије се . мишљење подудзра са ставом катеа дре? Неко је предложио да се за. дуже два-три друга коЈи ће напи. сати родослов ове личности, са пре.. дубеђењем да he се установити с крвно сродство, макар и по жен_ ској лиииЈи, са неким нашим фи. лологом. Мрзело човека да лупа 4 главу коЈекаквим варијантама, па се . Једноставно изјаснио за учеше Је. зика на досадашњи начин. Адресу му треба сачувати у тајности зз сваки случаЈ, Јер могао би се открити нови стручњак, а онда тешко и нама и српскохрватском језику. Да не ређамо обиље наЈконтрадикторниЈих изјава, обећања ,недоследнбсти веома смешних одлука као ове две например; прво, шеф катедре не може примати студентске претставнике, а да се с њим не налази бар Још један професор и друго, убудуће се неће одлазити на састанке Савеза студената, Јер постоји могућност да неко буде извиждан и томе слично. Према непбтврђеним вестима у циљу доказивања добре воље да се настава загнива на ггринципима савремене науке, катедра he расписати конкурс за следећих десет темата; 1. УтицаЈ „сумњивих текућина" које госпе дубровачке Марину Држићу на главу просипаху, док им Је овај певао серенаде уз виолу на развој јужног воћа. 2. Полугласници као наЈсигурнији доказ националне свести наших народа, коЈи су стењући под окупаторима полугласно казивали своЈе родољубиве идеје и тако измислиДи полувокале. 3. Наши преци објЈазујући иосне самогласнике врло успешно супростављају се напасти коју модерно зовемо киЈавица. 4. НаЈновиЈа тумачеша о томе да ли се познати преписивач црквених књига потписивао као ГригориЈе ДиЈак, или ДиЈак Григоријс. На овом примеру показати какво Је културно стање тога доба, степен породичне свести итд. 5. ттгта би в. Караџић рекао о боЈкоту катедре за српскохрватски језик? 6. Најновија правила о поштовању старијих; кување кафе, придржавање капута снисходљив поклон, бурно одобраваше и дубоко скривено негодоваше. Ова тема Је идеолошке природе, те he онаЈ који буде добро схватио проблематику о којој је реч моћи конкурисати за асистента. 7. Из педагогије: „Лењин каже да буржоазиЈа лаже кад каже да васпиташе није класно". 8. Шегошева маленкост наспрам величини „Јатовој”. 9. Имена очева и мајки иоле значаЈниЈих филолога (у обзир узети и савремене). 10. Заједничке црте данашших модних фризура „кошски реп" и пунђа" са начином чешљања у бароку.

гојко МИЛЕТИЋ

SLUŠAOCI MEDICINSKE VELIKE ŠKOLE!

Snabdevafte se preko siudentske prodavnlce „MEDICINSKE KN|IGE“ Naša prodavnica 2a studenle, odlično je snabdevena sa svim uđžbenicima i medicinsbom literaturom koja i2la2i u FNRJ. U našoj „Studentskoj prodavnici a možetekupiti sve potrebne udžbenike i ostalu medicinsku literaturu иг naročiti popust i olakšice u plaćanjul Naša „Studentska prodavnica" snabdevena je sa svim obrascima i formularima kao i pisaćim priborom koji vam trebaju, a kojemožete kupiti 112 naročito sniženu cenu 2a studente. Sva l2 oblasti medicine i srodnih nauka koja su isišla u FNRI, možete kupiti i na otplatu po istim cenama kao i 2a gotovo, иг naročite olakšice u plaćanju. Za sve vaše potrebe, obratite se našoj „Studentskoj prođavnici gde ćete biti u svakom pogledu uslušeni. Zahtevajte naše popise i kataloge međicinskih izđania kao i zaključnicei uslove za kupovinu knjiga na otplatu. Mićemo nastojatidaudovolj'imo vašim potrebama i željama. MEDICINSKA KNJIGA „Studentska prodavnica"

ФУТБАЛ

СА 30 ИГРАЧА Студентска репрезентација Београда -- „Техничар 5:0

Да би одабрао што бољу екнпу за турнеју по Западној Немачкој Студентскн спортски одбор приредио је утакмицу нзмеђу Студентске репрезенгације Београда и „Техничара“. Утакмица је одиграна у недељу по снежном терену „Радничког“. На утакмици је играло преко 30 играча. Обе екипе су у полувремену измењале свој састав, а нарочито Студентска репрезентација која је скоро потпуио променила тим. да би што већи број студената узео учешћа у игри. Дубок снег, који је сметао и играчима и лопти да се кдећу по терену, није омогућио да посматрамо лепу игру, али је она и поред тога била интересантна. Студентска репрезентација је била знатно боља и заслужено је

победила екипу студената технике; играли су повезаније, прецизније и са већом кондгшијом, али је било мало удараца на гол. Иако утакмица, због великог снега, није показала стварне вредности појединаца, она је добро послужила да се што већк број играчд навикне на оштар зимски ваздух и да одрже кондицију за касније утакмице. После утакмице одигран је сусрет нзмеђу „Палилулца" и „Црвеие звезде“ П нд којој су такође играли студенти-кандидати за б е презентацију. У четвртак лосле подне на игралишту „Радннчког“ одиграће се утакмица између Студентске релрезентацијс Бебграда и репрезентациЈс 'студенага МВШ. Ј.Т

Кошарка

Прва cусрет у новој сали

„Црв?на звезда“ —Репрезентација Студентског града 88:60 У лепој и узбудљивој утакмици, пред око 300 гледалаца, осмоструки првак државе победио је репрезентацију Студентског града. Екипа Студентског града није нграла пбдређену улогу током читаве утакмице као што показује кош-разлика. У првим минутима игре студентска екипа је била чак и у воћству бодрена оД стране својих навијача, У победничкој екипи најбољи су били Гоџић 19), Јовановић (16) и Демшар (17), а у екипи студената су се истакли Штављанин и Ножчић. Репрезентација Студентског гра да наступила јс у следећем саставу: Живковић (18), Штављанин (12), Новчић (16), Димитријевић (б), Секулић (2). Лазић, Живуловић, Радивојевић (6).

Похвална иницијатива

Приликом једног рдзговора У Атлетском савезу Србије, речено је да је Атлегскн савез Југославије одобрио суму од милион динара за изградњу једне адлетске стазе коју би користили студелтн. Осим тога, Атлетски савез Србије предлаже да сс организују тренинзи атлетских секција при сту<ентским спортским друштвима, а да би они плаћали инструкторе и давали извесну материјалну помоћ, како 6и се атлетиком бавно што већи број студената. С обзиром да псстоји велико интересовање за атлетику на Филозофском, Прнродно-математичком, Шумарском и друпш факултетима, то смо уверени да ћс ова заиста похвална иницијатива наићи на срдачан прнјем свих студената, и да ће на у ни рјгрз итетском првенс.тву у атлетици бити заступл>ено више стотина студената.

Феријални савез

ОТВОРЕН ЈЕ ЗИМОВНИК НА КОПАОНИКУ

У организацији Главног одбора Феријалног савеза Србнје, отворен је иочетком овог месеца на Копаонику први зимовник. Зимовник се налази из«ад романтичие долине Ибра, на најлепшем месту Копаоцика, одакле, када је ваздух кристално чист, виде се планине стотинама километара далеко од њега. На висини од 1750 м налази се пространа долина обрасла четинарском шумом, изнад којих се уздижу голи врхови Копаоника: Карама«, Панчићев Врх, Гобеља и Кукавица. Ови су врхови, као и цела околина, погодни за кратке једнодневне излете и приступачни су смучарима почетницима. Сем тоra, Иосетиоцима зимовника пружиће се могућност да у подножју Копао-ника посете Јошаничку и Матарушку Бању, као и историска места наше средњевековне историјс: Жичу, Студеницу, Маглић, Рас и друга места, На самом врху Копаоника налази сс маузолеј где су сахрањене кости оснивача планинарства у Србпји

и великог научника природњака Јосипа Панчића. Зимовник ће бити приступачан за студенте у току месеца фебруара у три смене no десет дана. Цена дневном пансиону је 250 дин. уз квалитетну исхрану. Чланови Феријалног савеза који желе Да проведу зимски распуст на овим идеалним смучарским тереHHjia, могу то учинити ако резервишу место десет дана пре одласка у Главном одбору Феријалног савеза Србије Краља Милутина 8, где ће н добитн н сва остала потребна сбавештења.

ХУМОР ХУМОР * ХУМОР +

Издаје Савез студеиата Београдског универзитета и великих школа. Уређује редакционк колегијум. Главии и одговорни урединк Бора Павдовић. Уредништво и адмиии страција Београд, Балканска 4/IV. Тел. 23 Iв4. чековни рачун 1032-Т-227. ПТтампа „ОмладЈша", Булевар Војводе Мишића 19 Лист излазц средом- Цена 19 дцнара. Хромесечна препхлаха 120 дин.

sludeni