Студент

TRIDESET GODINA OD SMRTI V. I. LENJINA

CNastavak sa prve strane) nisu sasvim iskrenull na put Staljlnizma (kako bl bilo najtačnlje uazvatl 1 teoriju i praksu SKP-b). Po sticaju istoriskih uslova samo rađnićka klasa Ruslje, zemlje u kojoj su se bila stekla sva zla i malo koje dobro kapltaltstlčke epohe orušt\cnog razvitka, samo ona je blla u stanju da rodl Jsdnog Lenjlna i da izgradi Jednu dotle nevlđeno revolucionarnu partiju, boljševlčku partiju, koja se pokazala doraslom da sruil carizam 1 kapitallzam. i da dovede radničku klasu đo vlasti na jednoj šestlni zemljlne kugle. Ali ta klasa nlje bila u stanju đa posle revolucije izgrađi Boljševičku partiju u jednu I takvu partiju, koja će ne samo oiti u | stanju đa ođbije sve mnogobrotne i 1 strašne nasrtaje kontrarevoluclje nego 1 da đoveđe zemlju do željenog cilja, đo socijalizma. Zato je bils potrebna jeđna rađnička klasa, која je prošla ne samo kroz strađanja 1 muke, koja je upoznala ne samo negativne strane kapitallzma, nego se i koristlla pozltivnim tekovinama buržoaskih revolucija, kao što je relativno visoki stepen kulturnosti, demokratska prava i demokratske tradicije. Sama SKP-b stajala Je iđejno đovoljno visoko (taj Lenjin je bio njen nelmart) đa to sazna i pomogne sama sebi l rađnlčkoj klasi kojom je rukovodila (i koja je imala u nju bezgranlčno, slepo poverenje), đa se uzdlgne zaista na jedan nov i višl stepen, potreban za izvršenje konačnog zadatka. All ona se umesto toga pođala iđeološkoj opseni o svom sopstvenom savršenstvu, stihijnom übeđenju svih vlastođržaca da su njlhovt interesi isto što 1 opšti interesl. Ona Je iskoristlla istorlsku i polltičku neiskusnost ruske radničke klase đa joj se nametne za tutora a zatlm 1 apsolutnog gospođara. Negda beskrajno odani radničkoj klasi revolucionerl, pretvorili su se u blrokratske đespote. Još se jednom potvrđllo da je sve na svetu prolazno, pa je prolazna 1 Ijudska ođanost. To izrođavanje SKP-b započelo je več u času Lenjlnove smrtl borbom oko đeflnicije'Lenjinizma u stva rl borbom za rukovodstvom, partlje i đržave. Lenjinovo učenje bllo Je za njega samog, Marksizam. Tako je i za nas: Marksizam koji Je do đuše doživeo imperljalizam, teoretski savladao i tu etapu razvitka kapitalizma. Mavkslzam koji Je dožlveo prole tersku revoluciju, pripremio je, ргоveo, odbranio i rešio njene zadatke u skladu s-a uslovima mesta 1 vremena, ali još uvek samo Marksizam, nikakvo njegovo preodolevanje đa bi bilo -opravđano nazvatl ga nekim novim imenom (novlm »izmom«). Staljinova deflniclja lenjinizma kao Marksizma epohe imperijalizma itđ. je sasvim tačna. Ona je pravilno određivala istorisko mesto ulogu i i značaj Lenjinova dela. Ali je kasnije teorlsanje i osobito ргакза SKP-b jasno pokazala pravl cilj ove dsfinlcije Ona je pokazala da karakterizlranje Lenjinovog učenja kao »Lenjinizma« imalo za cilj ne povezivanje učenja sa Marksizmom, nego n.iegovo odvajanje ođ Marksizma fonnalno i pretvaranje u neki »novi zavet« kOji stavlja van snage staru đogmu (a »veza« s Marksizmom držala se samo formalno poinoču nezgrapne kovanice »marksizam-lenjinizam«). Slmbollčno Izlaganje tog »novozavet nog« odnosa SKP-b prema Marksu i Engelsu ogleđa se u činjentci da se u SSSR-u našlo mogućnostl za pcdizanje Lenjinu bezbroj spomenika sve do imena prestonog grada, dok se za Marksa 1 Engelsa nije našlo mesta i materljala ni za najobičniji spomenik. Cak i granitnl kamen temeIjac što ga je sam Lenjin 1918 postavlo za spomenik Marksu u centru Moskve i taj je netragom nestao. Staljin (prisvojivši sebl na kraju i titulu »Lenjlna naših dana«) pripremao je istu sudbinu i Lenjinovoj uspomeni. Zato je i blic prekinuto zvanično obeležavanje njegove smrti. Lenjln je umro ali samo za SKP-b. On je žlv za radni narod čltavog sveta koji če 1 dovršitl njegovo đelo. Pre trlđeset-četrđeset godlna I.enjln je otvorio očl rađničkot klasi Zapađne Evrope. pokazavšl joj kuda $u skrenule njene partlje, kada su za zđelu sočiva, za svoj malograđanski pokoj (mir) svim sredstvima gasile i .

ugasile žar revoluclje' u njenom srcu. Danas je na nju, na radničku klasu Evrope došao red da otvori cči Ruskoj radniCkoj , klasl na birokratsku izdaju SKP-b, na to da Јој ova prodaje rog za sveču. i položaj argata u državi Levljatanu za položaj slobodnog trudbenika u Socijallstlčkom društvu. U prvi doprinos upoznavanja tog zadatka radničke klase na Zapadu Evrope, dala Је radnička kiasa Jugoslavije, dali su našl narodi ostavšl verni Lenjinovom učenju nasuprot svoj sili (1 tada još ogromnom idejnom uticaju) njegovih samozvanih nasleđnika koji su veličajući to učenje »Lenjinovim putem« okrenuli na llnlji staljinizma. ;

V. RIBAR

ИЗ ПУТНЕ БЕЛЕЖНИЦЕ

ПАРИЗ ШТРАЈКОВА

Човек лако стиче утисак можда погрешан, да Париз као и Француска уопште живи на сво" јој славној прошлости. Она је оставила своје трагове на сваком кораку. Пошто ирођу први дани навикавања на саобраћај, журбу и буку улице, на неонске (и друге светлосне) рекламе, човеку се чини да пролази познатим градом. Улице, тргови и предграђа носе нама позната имена из романа и прича које смо некада читали иди које сада читамо. И да није излога, шаренила, веч*рњег осветлен>а и огромне непрекидие реке аутомобила, описе Париза којих се сећамо из Игоа, Диме и Балзака, поново би скоро до детаља нашли. Париз обухвати човекз сво.гсм лепотом и својом прксношћу која долази баш отуда што нам с<> чини да се поново срећгмо са драгим приЈатељем ксга давно нисмо видели. То је Париз кога види сваки странац. Париз, Триумф:лне капије, Јелисејских Поља, Лувра и његових осамнзест километара дугих ходника, Оперг, Иквалила са Наполеоновим гробом, Ајфелове куле, Палате Шајо (уствари позоришта и музеја) латинског кварта... То је Пзрмз кога разгледају туристи полако се возгћи улицама, удобно заваљсни v меке фртеље специјалних аутобуса у којима им всдичи преко звучника тумаче разне споменике. Ти људи виде само једно лице Париза, можда мало смежурано од старости, али мирно, као што су мирни ходници Лувра, обале Сене, или звоници Богородичине цркве. Али Пармз има и друго лице. Нзега нећемо видети на фасадама његових грађ;вина и споменика. ' Париз увек штрајкује Кема дуго. Жан Кокто је о Паризу рекао: „Ви не познајете Париз Париз је непознат као и чувени песници. Извесни странци га преводе и откривају нам ra. За филм на коме радим. ја измишљам један грзд и ја ra у Паризу налазнм. Градови и села ге у њему скривзју. Тражите и.\!“ Погледајмо Париз град штрајкова. Има штрајкова који паралишу читав живот града као напримср штрајк радника и службгника париске железнице, други опет укоче читаву област живота. Штрајк професора средњих школа био је мало нгобичан. Они су одржавали чаеовг, али су одбијали да обаве велику матуру. Пошто ђаци нису магли да пол?.жу матуру, нису нн могли да се уписују на факултете. Да би сломила штрајк, влада је окупила незнатан број несолидарних махом пензионисаних, нрофссора и

почела да спроводи тек негде у октобру те године писмене испнте. Међутим, ако се нашло довољно професора да задају задатке ннје их било довољно да пазе како се они не би преписивали. Тада је позвана „републичка гарда“, врста полицијс, да о то.ме води рачуна. Протест је био једнодуша«, а професори универзитета нису хтели да признају матуру, полагану на такав начкн. као пунсважну. Протест студената против поскупљења студентских ресторана нзведен je на следећи начин: пошто су прнмили ручак, свн су са послужавницимд изашли на улицу, поселали по тротоарнма и почсли да једу уз заглушујуће лупање у алумппијске тањире. Цариници на границама штрајковали су на посебан начин. Они су одлучили ла у знак протеста до ситнмца примењују правилнике. Отварали су све у коферима сваку кутију и пакстић, вршили личне претресе. Као последица тога. возови су имали огромпа закашњења. Штсте су биле нсиадокнадиве.

А шофери таксија, и они су слично ћосТупили. Префект париске полиције лонео је одлуку да се ови шофери такснја подвргну лекарском прегледу (због алкохсла у крви). Они су то схватили као личиу увреду. Почсо је штрајк „придржавање саобраћајних прописа 11 . Ту између nrtiue да ау _ томобили треба Д а 80 зе на Л есет метара отстојан.а. Тада је саобраhaj у Паризу стао. Префект је одустао од своје иаредбе. Два Француза три партије Још су наши стари са солунског фронта донели ову познату пословпцу о Французима и политпци. Јзсно је ла је она претерана, алн с друге страие тачно је и тб да је тсшко човску да се снађе у огромном броју паргија, странака и покрета од крајње анархистпчке и троцкистичке левице, до опет крајње монархи; стичке и фашистичке деснице. leuiKO се снаћи у паргијама, али треба имати на ywy, да се свака од њнх дели опет на низ струја... Разумљпво је да таква ситуација доводи до салзшње политичке нестабилности у Француској. Но, то су познате стварн. Овде само једаи исечак из те иолитичке бор6е. О борби преко плаката .. Она се свакодневно води по улицама Париза. Једне се лепе, дру1И их цепају да би своје налепили, али и те нису дугога века. Борба се углавном води између групе дгсничарских странака и информбироовске комунистичке партије. Ево неких. Огромна фо* то-монтажа са сликама Трумана, Черчила и сада већ покојног Ста;нина и Мао lle Тунга, око округлог стола/Приа двојица су у цивилу док су лруга двојица у униформи. Испод илакате лаконичан текст: ~Ко воли рат. цивили или војници?" Или други плакат на коме пише; „Посетите СССР“. а испод тога се виде аскстска лица како вире иза решетака.

Сваког дана освану све нови и нови. Треба рећи да десничарске партије обилато користе садашњу ситуацију како би нападајући СССР компромитовали комуниаам уопште. Преко тих плаката комунисти лепе своје итд ; За нас је то интересантно. Међутим, мало који Парижанин се осврће на те плакате. Већпна ће вам рећи: „Лажу и једни и други". Американци у Паризу Позната је ствар да Французи ие воле Американце. Имају за то мнОго разлога. Један детаљ, У Лувр улази група америчких туриста. Водич их дочекује. Вођа групе промрмља: „Мона Лиза“. Кроз дуге ходнике, уз степенице до оделења ренесансног сликарства. Мала слика у неугледном оквиру: „Мона Лиза, почнње водич, рад... године.. . Украдена... и пронађена 14 . Амернканци тромо посматрају, размишљајући вероватно о томе да ли је вредело прећи Атлантик да би се видело то „парче слике".

После неко Лико тренутака нов налог: „Венера". Сада низ степенице и поново кроз ходнике и препуне збирке. Оделење античке скулптуре. Ту већ разочарење постаје очигледније. Та имамо ми и лепших „герли“ у „Јунајтед Стејтс",.. И група незадово.ТЈна, после двадесетак минута, проведених највећим делом у трчању кроз ходнике, напушта Jlyto. Водич их ћутљиво скоро раенодушно гледа како одлазе. Саобраћајац у Паризу Опера, чији план је до данас остао пример савршеног реш:ња, са бистама и именима великих композитора на фасади, је цент£р Париза. Испред ње се налази најпрометнији трг Париза. Дневно туда прођу стотине хиљада возила у * свим могућим правцима. Ту је потребна толика умешност саобраћајаца да су они прави мајстори свога заната. Недавно је општина града Осла у Норвешкој замолила општину града Париза да јој за петнаест дана позајми тог саобраћајца како би научио норвешке саобраћајце регулисању промета. Парижани се тиме поносе. • • • У старом, мирном Паризу. живи Париз који се бори, пати и радује. Париз, који се поноси својом прошлошћу, својом културом и лепотом. Али живн и Париз мрачних предграђа и још мрачнијих подрума, Париз штрајкова, Париз уских и кривудавих hopсокака. Париз Парижана и Париз Американаца.

Драгољуб НАЈМАН

Мирни као што су мирне обате Сене, или звоници Богородичине црквс

Париз парижанз и Париз Американаца KROZ STRANU STUDENTSKU ŠTAMPU

„ПЕТ МИНУТА ПОСЛЕ ДВАНАЕСТ

HAMBURGER STUDENTENZEITUNG

Социјалистички студентски савез оргацизовао је у Хамбургу ванредно пр и казиван.е филм а „Пет минута после дванаест’*_ који )е забрањен од Министарства унутрашњих посло в а. Студенти из Хамбурга показали су се веома демократски настројени и к а рте за филм биле су за трги ока распродате. Они филм нису схватили као величање социјализма и били су већином против забрањивања филма, сматрајући то као угрожавање слободе мишљења кој д је загарантована уставом. У дискусији Је З атим вођена, већина гледалаца се изјаснила да се ова) филм не може означити као документар а н, не само због тога што је приказани материјал ограничен, већ и због грешака у сценарију. ZAJMOVt ILI STIPENDIJE U ranljim brojevima ovog Casopisa, objavljen je nlz članaka o stipendijama i stuđentskoj pomoči pod naslovlma Milostlnja ili pomoć za žlvot. Ovđe se iznosl mi šljenje pretstavnika stuđenota TVS u Ahenu, a tim pltanjima pozabaviče se i đevetnaesta konferencija delegata Saveza nemačklh studenata u Hajdslbergu. Kri tlkuje se stav đr. Sajdemana koji predlaže da studenti za prva trl Cetirl semestra ne dobijaju stipendije več đa se one najviše đodeljuju od petog do osmog semestra, što je i opravdano. Međutim, ima i takvlh studenata koji zbog svojih slabih materijalnih mogućnosti zaslužuju stipenđiju, ali nemaju za to potrebne kvalifikacije. NJima je potreban bllži đodlr sa socijalnom stvarnošću 1 potpuno Je pogrešno da se baš ti Ijuđi na samom ulasku u život opterečuju zajmovima. Doktor gajdeman smatra da su zajmovi bolji od stipendlja koje dovode studente u zavlsan položaj i tako ugušuju njihovu imcijativu. Za vreme studlja zajmovi u svakom slučaju pretstavljaju veće opterećenje nego svest đa se u vrem* nužđe primala u viđu stipendije pomoć ođ narođa, koja je uz to bila i zaslužena. Ukidanjem* etlpendija dovelo bi se do toga đa bi samo imućni stuđenti mogll da studtraju u pravom smislu te reči Mada manje obdareni,* siromašni sudentl ili ne bi mogli uopšte da studiraju ili bi pokušali da građivo potrebno za ispite savladaju za najkraće vreme da bi se zatim zaposlili kao stručnjaci ali bez đugova. Pri svemu tome svakako je očevidno da davanje stipendija ne može da se nastavl u bcskonačnost. All ne preporučuje se ni ukiđanje stipendija odmah posle apsolviranja, јег je danas u večini slučajeva nemoguće da se studije završe u vremenu koje je predvlđeno propisima. (Prevela Ina Dagarina)

2

sludent