Студент

Zakon o univerzitetima pred Odborom Saveznog veća za prosvetu

Diskusija јe počela

U ponedeljak p>opodne počeo je sa radom Odbor za prosvetu Saveznog veća Narodne skupštine. Na prvoj sedrdci koja je održana pod pretsedništvom druga Veljka VlaMvića utvrđen je sledeći dnevni red: predlog poslovnika Odbora, izveštaj komisije za reformu školstva i Zakon O' Univerzitetima.

BPosle utvrđivanja đnevnog red raspravljano je u načelu i pojedinostima o poslovniku Od1> га. Pošto je usvojen poslovnik odbora, sednica je zaključena. Juče u 16 časova Odbor za ргоs\ r etu je saslušao izveštaj Dr. ■[iloša Zanka, pretsednika Komisije za reformu nastave. Izvegtaj je obuhvatio kompleks pitanja iz,naše prosvetne politike. ' Kada Odbor za prosvetu detaljno pretrese izveštaj komisije i donese ođređene zaključke, preći če se na treću tačku dnevnog reda. I Očekuje se da će u toku ove , jßedelje potpretsednik Saveznog > fcvršno!? veća drug Rodoljub Cosvojim objašnjenjima

Zakona o univerzitetima početi pretres Doznaje s e da će ovih dana članovi odbora dobiti prednacrt Zakona radi proučavanja.

V. MICOVIC

Данас су отпутовали учесници Балканског фестивала

Јутрос су из* .Београда отпутовали чланови фолклора „Бранко Крстиановић" и чланови студентске репрезентације у кошарци и одбојци. Поред њих на Балканском фестивалу ће од Југословена учествовати и по два вокална и инструментална солиста.

Група студената која ће учествовати на Балканском фестивалу задржаће се на путу у Турској и Грчкој око 20 дана. Скрећемо пажњу читаоцима да ћемо из Турске за наредне бројеве добити специјалне извештаје. Prvi put na aziskom tlu Održana je četvrta konferencija KOSEК-a •

Na Međunarođnoj konferenciji u Istambulu prisustvovali su u svojstvu delegata, pretstavnici 35 zemalja. a u svojstvu posmatrača studentski pretstavnici 14 zemalja.'Više, dakle, nego na ranijim koriferencijama»što je, svakako, veoma pozitivno. Po prvi put bile su pretstavljene nacionalne unije iz Egipta, Libana, Indije, Grčke, Zlatne Obale i Dakra. ; Interesantno je da se „odnos snaga“, barefti što se tiče broja učesnika po kontinentima, promjenio u korist vanevropskih zemalja, štonije ostalo bez uticaja, na čitav tok konferencije.

: blok nije bio ’ zvanično pretstavljen- ali je zato delegat MSS-a imao dosta posla oki übeđivanja nekih delegacija da brisustvuju sastanku IzvrSnog kcAiteta MSS-a, koji je posMje , komerencije održan u Beču. Inače pretstavnik MSS-a bio je veoma [pristupačan i prijatan sa j svima. Cak se i prema nama bla- j gonaklono odnosio i jednom pri- i likom izjavio da bi trebalo zabo- ■

raviti šta је bilo među nama i gledati unapred. Imao je samo jednu nezgodu, nije imao sa sobom nikakvo punomoćije. Dodu§e to је bila obična formalriost koja' je otklonjena po prijemu telegrama iz Praga. koji je došao naknadno, To je bilo dovolj no da se napravi šala: dobio.je status posmatrača kad je već otputovao. Prisustvo ovog- posmatrača iz Praga je svakakS simptomatično, jer MSS ranije nije hteo ni da za ovakve konferencije. Ova promjena svakako pretstavlja priznanje svoj h siabrsti* a i pokušaj prema novoj taktici, da se nađu dodirne točke sa studentskim organizacijama Lapadnih ze malja. Prema ranije predloženom dnevnom redu konferencija je trebalo da raspravlja o programu aktivnosti i principima saradnje. Bilo je predviđeno da zasjeda programska komisija »da bi konferencija sa više ozbiljnosti nego ranije diskutovala o praktičnim mogučnostima saradnje« kao što je izjavio pretstavnik KOSEK-a na sastan ku pretsedništva konferencije. Mi smo međutim smatrali da je logičnije da načelno prodiskutujemo o principima suradnje, da utvrdimo sađašnje odnose među studentskim unijama i ооо što

je do sada postignuto u medusobnoj saradnji, a onda da pređemo na dalji program. Isto tako zahtjevali smo da se principi saradnje diskutuju ne u komisiji, kao što je bilo predviđeno> već na plenarnoj sednici. Ovi prijedlozi bili su prihvaćenL Izgledalo je da će sve biti dobro i da neće biti naći zajednička gledišta po svimbitnimpi tanjima. Međutim, situacija se razvijala drugačije. Delegati Engleske, Škotske, Svedske, Danske, Kanade i nekih drugih zemalja, oponašajući državnike svojih zemaIja, sa konferencije Ujedinjenih nacija, nastojali su da proceduralnim pitanjima, stvaranjem po sebnih komisija i podkomiteta izbegnu javnu i otvorenu disku✓ siju o tzv. za njih »delikatnim pitanjima«, ustvari o političkira i ekonomskrm problemima stu(Nastavak na drugoj strani)

ПОМЕРАЊЕ НЕСТРУЧНОГ КАДРА У СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

Многи студенти који данас сту дирају на наставничкнм факултеTHJfe Београдског унизерзитета, нарочито на неким групамд тих факултета, постављају себи питан>е. да ли he добити запослење у својој струци после зазршсгка Међу многима је завладала забринутост, шта ће да раде онда, кад добију диплому академ ски образованог човека. Ако се у|рустимо у мало детаљније анализирање овога проблема, доћи he мо до недвосмисленог закључка да таквој бојазни нема места за Ч|ћину група наставничких фаШлгета. Ако бар приближно поавајрмо стање у нашим средњим и средњим стручним школама, стручност љули који предају по|р»не предмете од математшсе

до цртања, нужно се намеће овакав закључак. То се уосталом ви ди из следећих података. Иако НР Србија у погледу стручкости наставника стоји прилично добро, ипак пружа велике могућности за послења. У школској 1952/53 годинн у средњим школама било је 60% прсфесора са факултетском спремом, око 18% наставника са ВПШ, а што значи да око 22*/о наставника у нашим средњим школама немзју стручне квалификације. Ситуација је још повољ нија за запослење (иначе тежа), ако се посматра проблем кроз стручну заступљеност појединих предмета. Да је ово тачно говори 'шњенипа ла у п-рошлој шхолској години у 150 осмогодитњих шко(Наставак на трећод-СицшО

IMA LI BESPERSPEKTIVNIH GRUPA

POSTOJI POTREBA ZA PSIHOLOZIMA

Nastavak diskusije

PsitioloSka grapa ponovo je uvedena na nažem Filozofskom fa kultetu tek pre nešto više od tri gođine* a već se übraja među, kako se to obično kaže, besperspektivne grupe. Zašto je onda ova grttpa uvedena i da U je zaista bez регspektive onako kako se obično misli? Danas je opšte poznato da je psihologija nauka koja se izvanredno brzo razvijala u poslednjim đeceniiama, a naročito u poslednjim godinama, tj. u toku II svetskog rata i posle njega. Poznato je i to da je psihologija našla mnogostruku primenu u praksi. Tačnije rečeno, ona se tako brzo i razvijala upravo zato što je našla primenu u mnogim oblastima Ijudske delatnosti (voj ska specijalno avijacija. privreda. zdravstver.a služba, školstvo) za čiji je uspeh đruštvo veoma #ivo zainteresovano. Stpga

ne zvuči sasvim skladno kad se kaže da je bez perspektive grupa na kojoj je peihologija osnovni predmet izučavanja, I kod nas takođe postoje potrebe za stručnim psiholosuma. O ni treba ne samo da preuzmu izvođenje proširenog plana 1 programa psihologije u učiteljskim školama, nego đa zauzmu mesta primenjenih psihologa u nizu ustanova koje ili već postoje ili se osnivaju ili je njihovo osmvanje u izgledu. Postoji potreba za psiholozima koji će se baviti profesionalnom orijentacijom, kli ničkom, školskom, inđustriskom psihologijom. Ove potrebe će übu duće sigurno rasti. Nije, đakle, reČ samo o tome da se jedna nauka neguje na univerzitetu, nego da postoji realna društvena tfotreba za određenim stručnjacima. A to znači da i kod nas grupa za psihologiju ima perspektive, Ali od pitanja o perspektivi psihološke grupe treba razlikovati pitanje o perspektivi studenata koji je studiraju. Razume se, ako postoji potreba za stručnjacima psiholozima. da će izvestan broj diplomiranih psihologa moći da se zaposli na stručnom rađu. Pitanje je ovde da li ima izgleđa da svi diplomirani psiholozi nađu mesta na stručnom poslu. Drugim rečima, đa li če potrebe za psiholorima rasti onom brzinom sa kojom će završavati studije skoro 150 studena-

ta koji na ovoj grupi sađa stodiraju kao i novi studenti ako ti istoj srazmeri budu dolazili na ovu grupu. Na ovo pitanje, međutim, teško da bi se smelo odgovoriti pozitivno. Ostaje onda da se budućim studentima savetuje da se u đaleko manjem broju nego dosada upisuju na ovu grupu. Ali šta čemo ako se razne vrste psiholoških službi razviju brže nego. što mi možemo da predvidimo. Onda će potreba za stručnim psi holozima ostati nezadovoljena, a usled toga će društvo gubiti. Da li ima izlaza iz ovog začaranog kruga? Po mome mišljenju izlaz je sasvim jednostavan. Treba prosto napustiti dosadašnji kruti sistem studija i pređvideti više varijanata psihološko grupe koje bi svršenim studentima pružile više mogućnosti za izbor u skladu sa njihovim interesom i postojećim potrebama. Pored jedne čisto psihološke varijante sa intenzivnim stuđijom psihologije treba uvesti i varijante koje bi bile više pođešene potreba(Nastavak na trećoj strani)

ДУЖНОСТИ

Тешке временске непогоде онемогућиле су екипе Завода за трансфузију крви да са терена добију иотребне количине крви за снабдевање болница. Због тога се Градски одбор Црвеног крста обраћа свим члановима Црвеног крста и грађанима нашега града да се пријаве за добровољне даваоце крви, како би на тај начин могли помоћи да се спасу многи животи болесника којима је крв неопходна. Само у граду дневно ее троши око 25 литара крви, за шта је потребно сто добровољних давалаца свакога дана и то не рачунајући потребу стварања резерое крви. Досада су се само студенти медицине, заједно са својим професорима, групно јавили Заводу за трансфузију и дали крв. Остали факултети то нису учинили. За добровољно давање крви може се јавити организацији Црвеног крста или Заводу за трансфузију крви у Београду, Светосавска бр. 36.

•*в ima l> besperspektivnih grupa IV konfereiKlia koseka - * i ® slučajno u istočnoj nemačkoj | hemingvej: imati i nemati Ф poezija i smrt lirike И anketa studenata početkom letnjeg semestra § vudrof pobeđuje dučeovog asa I iz akademskog plivačkog kiuba U OVOM BROJU

Ј. V-'T Л • V/ ' Jlgod Д i a.-*. » - * Чг 24 II 1954 nedeljni Mst beogradskih studenata