Студент
(Nastavak aa prve strane) denata u celini i posebno nerazvijenih zemalja. Navedeni blok je uspeo da for miranjem jedne podkomisije ograniči diskusiju o navedenim problemima. Ipak to ne znači da se prešlo ргеко njih i konferencija je za razliku od ranijih, možda, previše uopštenih deklaracija o pravima na obrazovanje, akademske slobode i slično, zahtijevala mnogo određenije poštovanje i odbranu tih prava u zemljama gde su ona doveđena u pitanje. Ovo naročito podvlači rezolucija o osudi rasne diskriminacije u Južnoj Africi, od-
[luka o formiranju posebnog stal 'nog komiteta koji treba da rei gistruje i preuzme izvesne koгаке za zaštitu studentskih praIva u nerazvijenim zemljama. IZnačajna je i urugvajska rezolu[ cija o učešću studenata u upravIjanju univprzitetima. Programska komlsija izradila je nekoliko rezolucija o praktičnoj delatnosti. koje je konferencija, uz manje korekture, većinom prihvatila. U njima se govori o potrebi ekommske i studentske pomoći studentima, o studentskim putovanjima Ф razmenama, o stipendijama, povlasticama za odmor, organizovanju
PRVI PUT NA AZISKOM TLU ODRŽANA JE IV KONFERENCIJA KOSEK-A
stručne prakse i sportske aktivnosti. Posebno je bilo govora o potrebi širenja informacija o )x>ložaju studenata, o daljem izlaženju biltena studentskih unija, o međunarodnim i regionalnim konferencijama za štampu itd. Veoma je značajno što je konferencija posvetila mnogo pažnje praktičnim problemima i mo gućnostima saradnje, jer je to bez sumnje najbolji put ostvarivanja međusobnog razumevanja i prijateljstva među studentima. Naša delegacija je aktivno učestvovala u radu programske komisije i dala nekoliko korisnih predloga od kojih je najznačajniji »Program kultume aktivnosti«. Ovaj program predviđa širu razmenu mladih кцl- radnika, grupa, organizovanje međunarođnih 1 regionalnih kultumih festivala i raznih đrugih oblika kultume aktivnosti. ' Od strane naše delegacije kao i students’rih unija Afrike, Azije i Južne Amerike (naročito In-
dije, Zlatne Obale, Libana, Dakra. Urugvaja, Paragvaja i Агgentine) ukazano je na izvesne pokušaje monopolizma od strane zapađnih studentskih unija koji su došli do izražaja u radu i funkcionisanju koordinacionog sekretarijata, prilikom sastavlianja studentske delegacije za Afriku, oko flnansiranja konferencije itd. Kritika tih postupalca рошоgla je da se na konferenciji više istakne ravnopravnost i uzajamna odgovornost svih studentskih unija kao jedini uslov svake saradnje. Ako bi ukratko htell da istaknemo pozitivne rezultate ove konferencije onda bi po mom mi šljenju trebalo uočiti sledeće: 1) Veće ućešće stuđentskih unija nego ranije, što pokazuje da je Međunarodna studentska konferencija postala stalni oblik saradnje koji iz godine u godinu okuplja sve veći broj studentskih organizacija, 2) Isticanje svih važnijih studentskih problema, pogotovu onih koji ?e tiću pK>ložaja i prava studenat'. nerazvijenim zemIjama. 3) Nije zanemarena praktična delatnost koja postaje sve redov nija i raznovrsnija. f 4) Kontrolni savjet kao„organ konferencije. biran je na pretstavničkoj osnovi, uglavnom po geografskom principu (slijedeće zetnlje su članice ovog Scujeza; Ka nada. Italija, Ko~ta Rika, Engleskos Zlatna Obala, Liban, Meksiko: Norvsška i Filipini) dok su ranije u njemu preovladavale evropske organizacije. Na koncu treba istaći da preporuke konferencije u celini pretstavljaju eigurnu osnovu saradnje ža dalji periođ, iako ostaje još mnogo da suradnja ргеko KOSEK-a, kako se to populamo kaže, dobije širinu i punijl sadržaj. Ne treba zaboraviti jia izvesne stuđentske unije na zapadu nisu napustile iđeju »gospodstva« u studentskom svijetu i ne vode računa da samo puna ravnopravnost i aktivan stav po svim važnim probicmima studenata mogu okupitf najveći broj unija na zajedničkom poslu.
Jakši BUCEVIC
Kroz stranu studentsku štampu
Malan protiv studenata crnaca
Jedna grupa studenata iz Amsterdama uputila je otvoreno pismo mlntstru prosvete Južnoafričke unije protestujućl protlv namera vlade da zavede rasnu segregaclju na unlverzitetima u Keptaunu 1 Vajtvotersrendu. Pošto pretseđnlk Malan često ima običaj da se pozlva na kulturne veze između Ju žnoafrlčke unlje i Holandlje. studenti iz Amsterđama Jasno istlču da u Holandiji crnci užlvaju na univerzitetlma ista prava kao 1 njlhove bele kolege.« (Proprla cures, Amsterdam) Poslednja akclja Malanove vlade kojom se uvođe vanredno visoki poreskl troškovi na univerzitetima i pored toga što pogađa manji broj studenata belaca, koji ne potlču iz bogatijih porođlca. dlrektno Je usmerena protiv crnaca studenata. Svi onl koji ne budu mogli udovoljiti poresklm vlastima. blće otstranjeni sa univerziteta, a to će pogodltl skoro sve crnce %tudente, koji mahom potiču Iz siromašnih porodlca ne sposobnih da ?ađovolJe flnahsiske uslove studija. Demonstraolje studenata u IVfadridu Koncem januara u Mađridu je došlo do oštfih sukoba između policije i studenata koji su potrajall nekoliko đana. Studenti su demonstrirali za priključenje Gibraltara Spaniji i tom prilikom Je ranjeno nekoll“flb, je idućih na revolt stuđenata bio uperen protlv policije 1 falange. Grupl demonstranata Je čak pošlo za rukom da se probije u rađio stanicu i da prekinu izvođenje programa za pola Tom prllikom spaljen je veći broj prlmeraka organa »Falange arriba«. (»Stuđent mirror« } Berlin) Demonstracije stuđenata u Madridu nikako ne mogu da se odvoje od provokativne kampanje frankističke vlađe koja je u poslednja tri meseca osećajući potporu States departmenta počela otvoreno -đa pruža ruku prema najvažnijoj engleskoj strateškoj tačcl na Sredozemlju. Poređ toga, Franko pokušava da od vojl španski Maroko od francuskog protektorata poričućl legalnost sultanu Maroka, do nedavno Marokeš-paši. Očigledno je đa su se antlbrltanske demonatracije atudenata falangistima učinile opasne, premda su ih onl izazvali, pa su pređuzeli energičnu akciju da ih spreče. U tome su naišli na oStar otpor demokratski nastrojenih studenata koji su ove demonstracije iskoristili za izražavanje svog antifrankistićkog stava. Ta da Je đošlo do otvorenog obraćuna sa Falangom, spaljivanja fašlstičklh publikaclja 1 napada na radio stanicu. Na nalvećem američkom univerzitetu stuHira svera 39.000 studenata Prema izveštaju Državnog sekretarijata za prosvetu u SAD, studira na univerzite tima i koledžlma 1,432.474 studenata 1 818.227 stuđentkinja, dakle uku pno 2,250.701. Na Unlverzltetu u NJujorku stuđira 38.919 studenata, kojl Je ujedno, i najveći UnfvetZltet u SAD. ww*t (The Osien Student, San Francisko).
Аја Sofija (Istambul)
ANONIMNI SUSRET
Vraćajući se sa konferencije KOSEK-a, iz Istambula i posete nekim evropskjm zemljama, posetili su Jugoslaviju i dva studentska rukovodioca iz Argentine i Paragvaja. Susret sa njima bio je interesantan iz više razloga. t)ni su pretstavnici stuđentskih organlzacija koje nisu kao većina drugih (na Zapadu) apolitične. Njihove organizacije imaju svoj poiTtlčki program- u kome se na prvom mestu nalaze* demokratizacija i reforma univerziteta. Oni su svesni činjenice da' je to moguće postići jedino promenom društvencg poretka u njihovim zemljama. Razumljivo je da su pođ takvim uslovima to borbene organizacije, te dok je ova u Paragvaju (Studentska federacija Paragvaja) legalna, dotle je ona u Argentini ilegalna i u stal noj borbi protiv vlasti i vladine peronističke studentske organizacije, od koie ustvari postoji samo rukovodstvo.
f Da bi pribavili autoritet svojoj studentskoj organizaciji, peronističke vlasti su pre dve godine na malo neuobičajen način pokušale da organizuju svetski j studentski kongres u Argentini. Kulturni atašei. argentinskih am basada iz priličnog broja zemai Ija pozvali su studente i ponej kog stuđentskog rukovodloca da j posete novo htgrađeni studentski ' grad у Riu. Kađa- su,tamo stiglt sakunili su ih i taj skup pro, glasili za svetski stuđdntski konj gres. Protesti iznenađenih studenata nisu nomagali. Pretstav' nici studentske federacije A*- gen [ tine (ilegalne) uspeli su da se : probiju đo dobro čuvanih »delegata« i da sakupe njihove izjave , o tome da su oni na naj,bezočniji način biii prevareni. | Sada se drugi kongres te vrste sprema u Kairu. j Naše kolege iz Argentine i Paragvaja, koje su na istambulskoj konferenciji zastupali mnoge stavove slične našim, intere-
jsovali su se za mnoga pitanja u ( Jugoslaviji. Ovo tim рге što su |oni po svojim übeđenjima soci-1 jalisti. Obišli su Univerzitet, Stu 'dentsku polikliniku, Studentski ' grad ; Zeleznik, razgovarali sa jlekarima (obadva Studiraju medicinu), sa omladinskim i studentskim rukovodidcima. Ne malo puta ponovlli su nam da su ođuševljeni onim što su ovde viđeli. U njihovim zemljama se ne zna mnogo o Jugoslaviji. Zvanična štampa nije nam naklonjena, a od ilegalne najjača je kominformovska (opoziclona. legalna ne postoji). Posle onoga što je gore rečeno izlišno je objašnjenje, zašto nismo naveli njihova imena. Koristan je bio i za nas i za njih taj susret, i ako se prema postoječem pređlogu sledeća kon ferencija KOSEK-a održi u Mek siku. moći čemo još više da učvrstimo prijateljske veze sa studentima Latinske Ame Pike. N.
Случајно у Источној Немачкој
Пише СИМА БЕГОВИЋ
Два дана пред четворну конђзеренцију, после обилног ручка у источноберлинском ресторану „Лукулус", пошли смо да се вратимо у западни сектор града. Као и обично на станици Фридрих штрасе сели смо на штраснбан. Али била је субота. А тада тб нисмо знали око 2 сата после подне Један директан воз који се не зауставља на станицама Западног Берлина иде право за Источну Немачку. И ми смо беспомоћно гледали како пролази станицу за станицом у западном сектору града, а воз без прекида јури даље Изишли смо на прво) станици на којој Је воз застао. Гривницзее • писало Је иа табли. Чим смо изишли око нас су се нашла два-три фолкс полицаЈца. Тражили су „аусвајс". Могли смо да чпокажемо наше пасоше, помоћу коЈих смо се истина могли кретати у совЈетском сектору Берлина, али визу за Источну Не-
мачку или било какву другу сличну „пропуску" нисмо имали. Фолкс полицајци пред овом чињеницом као да ништа више нису могли да учине ни да одлуче. и позвали су совјетске војнике, а ови су нас спровели У једну малу бараку на станици, где нас Је старши сержант Гривушкин испитао „што се згодило". Био je то ведар, крупан младић, рекао бих и симпатичан, 'Ји Је одмах схватио о чему се ради. Али ни он ниЈе могао да одлучи. Зато смо морали чекати на прилично дуготрајан телефонски разговор преко Једног прастарог апарата. Сержант је жустро окретао ручицу телефона и дозивао. ~ Ало луна, ало луна. Гривњица, Гривњица! Здјес етарши сержант Гривушкин. Ало луна! Ви слушајете, Здјес пријехали шест Југославцев.
Пет исправили смо га... и Један Швајцарац. и тако Је текао oaaf дугбтраЈни разговор коЈи се неколико пута обнављао Јер Је после капетана било потребно и маЈора, а можДг и неког другог. Поента у разговору је била: „Шта ћемо радити са н.има“, тоЈест са тих шест Југославцев како су се преброЈали. НиЈе било сасвим пријатно чекати одговор. Истина у совЈетској зони, изван Верлина, иашли смо се случајно без икакве намере и кривипе али то је била Источна Немачка а ми Југословени и само са Југословенским пасошима. На прагу Је билв берлинска конференција, оно време када су се мере предострожности— да их тако назовемо изузетио ублажиле. Док Је разговор текао упао је у бараку и Један официр фолкс полициЈе, погледао нас Је злурадо и запитао: „Да се нисте нешто уплашили". имао сам утисак као када се У
доба окупације преда мном 'налази неки саркастички НедиНев официр. Међутим, овај старешина фолкс полиције испао Је смешан Јер Је Гривушкин био другог мишљења. МоЖДи и по ггрироди ДОб = ”'. али вероватно Је да Је већ имао директиве за блажи курс и поступак у данима конференције, Они неправилно приЈехали. Нехотјели. Најзад после дугог чекан>а ушао Је и совЈетски мајор. Прво Је разговарао еа сержантом као и да не поетоЈимо, а онда изненада окрену главу према нама и грубо запитао: „Шта се десило". Ко зна по који пут испричали смо случаЈну погрешку са возом. Онда Je и мајор исто тако изненада постао блажи. Понудили смо га цигаретама, за узврат понудио Је лоше црне цигарете и рекао поносно: „Етот РУске*. Ипак Још нисмо могли изићи, Јер Је и оваЈ официр морао вероватно Још са неким да се поса-
ветује. ■ Најзад Зе Гривушкин чинило ми се да j е због тога био задовољан могао да нас отпрати на следећи воз, коЗи иде назад у Западни Берлин. На перону су стајали, можда случајно, три совјетска официра. Успут смо чули како је један од њих тихо рекао; „Чудно да сви разумеЈу ру* ски“. Да ли је то била сумња? Воз је кренуо и овога пута заустављао се на свакој станици У Западном Берлину. Тек тад» нам је постајало све јасније да овај случајни „излет* није био баш сасвим наиван. Све би мо* гло испасти и друкчиј« да ее то није десило уоч« берлинске конфервнције, да министри већ нису били стигли на Темплхоф и да се због стварања угиска о слободи и демократији У Источној Немачкој нису seh биле предузел* изузетне мере ублажав** »а и попустљивости.
СИМА БЕГОВИЋ
2
sludeni