Студент

„Приморје", „Југ“ и „Младост" у Београду?

АПК СПРЕМА СЕ ЗА САВЕЗНУ ЛИГУ

Уколико се не фузионишете са „Југославијом" и „Партизаном" нећете добити никакве дотације кажу у Потсавезу

Академски пливачки клуб запао је изненада у озбиљну кризу. Унутрашње супротности и прттгисак спол»а (нарочито других клубова и Потсавеза) довели су опстанак клуба у питање. У тако озбиљној ситуацији, у* права АПК обратила се Спортском одбору УО ССЈ за помоћ. И добили су је. Врбовање Нсоспорна је чињеница да су пливачи АПК данас без конкуренциЈе у Србији и Београду. Велики број пливача (а имају их око 150) истовремено су и опасност за клуб као што је АПК. Он »е може да пружи својим члановима ни честа гостовања У иностранству ни раскошне просторије. Зато није ни чудо што даиас клуб формира по трећи пут ватерполо екипу. Прва ie остала у Аустрији (бивши БПК) а лруга је колективно прешла у „Партизан* (!). Међутим управа је уверена да ће поново створити солидну екипу. Перспективе и намере 200.000 динара су већ у каси. То је прва помоћ Спортског одбора УО ССЈ. Да се бар одржи базен, на кога су бацили око остали клубови. Дајте га нама, кажу, ми имамо сретства да га издржавамо. Али АПК има плнваче, епргмни еу Да поднесу и жртве, само да се одржи базен. Поготову кад се налазе пред великим успехом; улазак у Савезну лигу није нерсална перспектива. У том случаЈу Београђани имаће прилтгке да виде најбоље пливачке клубове Савезне лиге, Популаризација пливања Иако једно пуњење базена кошта всома много, АПК води веома озбиљну политику омасовљења пливања. Клуб даје по веома ниској цени (300 дин.) термине факултетима и гимназијама, па и другим клубовима, јер правила клуба предвиђају такву делатност.

Такмичсња и гостовања Из разговора са другом Немањом Распором дознали смо и друге ствари; Клуб ће гостовати у Паризу са једном женском екипом да врате гостовање пливачицама „Расинга*. Поргд тога предвиђено је првенство Београда, Србије и квалификације за улазаас у Савезиу лигу. ♦ Иако моментано без сталне новчане помоћи, овај клуб који се издржава само од својих објеката, смело улази у претстојећа такмичења ц, нада се да he на лето, кад добије дом на Сави, стати у ред најбољих клубова. Ф. ВЕСТИ СТРЕЉАЧКА дружина студената ТВШ и ове године je организовала тренинг гађања ваздушном пушком за студенте ТВШ. Трснинзи се изводе уторником и летком увече у соби 111 на ТВШ. Почетницима у гађању ваздЈтином пушком, инструктори Стрељачке дружине преносе основна знања из гађања. Интересантио је да јс Стрељачка дружина ТВШ ових дана добила и један ваздушни пиштол.. Пошто је много оних који желе да гађају пиштољем, управа Удру>|Лња је одлучила да ваздушним шгштољем гађају само студенти који су постигли осамдесет кругова од сто могућих ваздушном пушком. ф САЗНАЈЕМО л а Управа СД „Техничара" успоставља сарадњу са студентима технике Сарске области. Пргма досада постигнутим споразумима, сарадња би се састојала у извођењу заједничких спортских такмнчења у Вуперталу и Београду у разним спортским гранама. Управа „Техничара“ је добила таблице спортских разултата студената технике спортиста Сара. * СД „Младост“ врши припргме за гословање у околини Београда. јСа својом фудбалском, кошарка■ шком и одбојкашком екипом.

СА ОСАМ ПЕТОКРАКИХ НА ГРУДИМА

Ко дође у радну собу секретара Фудбалског клуба „Црвена звезда“ одмах he, као магнетом привучсн, прићи витрини са спортским трофејима. Безброј пехара и заставипа срих клубова овога спортског друштва roворе о великим победама чвеговим у земљи и иностранству. Сада су у центру пажње трофеји са афричке турнеје. Албум поклон наших исељеника из заставице, значке, пехари... Мали музеј успомена. Разговарам са секретаром о студентима, активним спортистима иЦрвеие звезде*. Секретар набраја. Све позната имена; Веселтетов, Ђајић, Станковић. Mrnnh. . За-

тим млађи Костиб, Нешовић, Стојановић, Милић, Миљанић, Жупац, Станић... Секретар јс одједном застао зачуђен. Чекајте, нисам се надао да их има толкко; преко двадесет у првом и другом тиму! * Финале шггернационалног одбојкаигког Купа у част Дана ЈНА. Одбојкашка екнпа Звсзде заузела је друго мссто, Изгубила је са 3:1 у сетовима. Трећи пораз у току 1953 године. На крају н,е. Звездиии одбојкаши су 1951 године освојили првенство ФНРЈ. Иако у току две следеће годнис не освајају првенство државе, достижу сво

врхунап и спадају међу најбоље екипе у држави. Б»штту чттне скоро иосл>учиво студенти, поред неколико средњошколаца. Њихов 'просек ва факултету је добар. Четворица од њих се налазе пред дипломским Стоимировић и Мандарић на Грађевинском, Рт г жић на Природно - математичком и Шедиви на Филозофском. ♦ Иако је зима кошаркаша можете увек наћи на њиховим теренкма на Малом Калемегдзну. Наравно, не са лоптом У руци, већ у просторијама клупске куће окупљене око шаховске габле или неког играча који ј лнста кн»игу успоме-

на. Њихови резултати су опште познати. Чланови мушке екипе носе на грудима осам петокраких звезда. Девојке шест. Њима се придружује и подмладак. Број играча и играчица које даје кошаркашки клуб Звезде за државну рспрезентааију, податак је за себе. Већи је понекад и вишеструко од броја свих осталих кошаркаша репрезентативаца... А они су скоро сви студснти.у * А о осталим клубови ма Звезде? Секретар с н>има није имао подата ка. Знао је само да и 5 н>има преовлађују сту Јтенти.

ДАНАС- ПУТ ЗА АНКАРУ

РЕПРЕЗЕНТАЦИЈЕ НИСУ УИГРАНЕ

Данас одлазе за Анкару са групом југословенских студената припреманих за Балкански фестивалии наша кошаркашка и одбојкашка репрезентација. Припреме наших екипа нису изведене најбоље. Пут кошаркаша „Црвене звезде" на италијанску ривијеру (Вијаређо) онемогућио је да репрезентативци чланови овога клуба учествују у припремама студентске екипе. Одбојкаши студенти из Београда одржали су неколико тренинга. Међутим, неспоразумом кандидати из Загреба и Љубљане нису стигли на почетак припрема. Тако тренер наших одбојкаша Батмј Марковић није могао ца припреме према замисли. У Аикари he нас репрезенто* вати одбојкаши: TepavCević student IV gedlne Saobraćajnog otseka TVS. ođbojku igra od 1950 godlne. Ovo mu je prvl nastup za studentsku reprezentaciju. Zarković student Ш gođlne MVS. Odbojku igra Sest godina u »Zeleznićaru« (Beograd). Za gradsku reprezentaclju Bedgrada igrao je četirl puta. a Jesenas u susretu Beograd—Paiiz bio Je Jedan od naših najboljlh igrača. Dimltrijević stuđent П gođine elektrotehnike. Ođbojkaš je »Zlezničara« (Beograđ). Nastupa prvi put za studentsku reprezentadju. Seđivi studen IV gođine *l- Ođhojku igra od 1948 godine za Maribor. Ove gođlne prešavši u Beograd zbog studija, prišao je »Crvenoj zvezdi«.

Rnžlć stuđent IV gođine mineraloglje, član »Crvene zvezde«. Odbojku igra ođ 1950 godine. Ovo mu je drugi susret za reprezentaciju. • Džadžević apsolvent elektrotehnlke; odbojkaš »Zelezničara« (Beograđ) već šest godina. Ovo mu je treći put da nastupa za studentsku reprezentaciju. Stošić apsolvent stomatologaje, već sedam gođtna; sada je član »Crvene zvezde«, nastupa drugl put za studentsku reprezentaciju. Katić apsolvent MVS <Zagreb). Bio je ćlan državne геprezentacije. Ovo mu je prvi nastup za studentsku reprezentaciju. УЗДРЖЉИВ ТРЕНЕР Обратили смо се тренеру ко шаркашке екипе Алагићу cs питањем о изгледима наши кошаркаша на Балканском фе. стивалу. Знам да већину кошарка« ша државне репрезентације Грчке ч>гае студенти. Они he вероватно наступити и За студентску репрезентацију Грчке, Слична је ствар и са Турцима, Ми међутим, одлазимо за Ан-| кару са ослабљеном екипом. Ja,j према томе, нисам расположен да обећавам успех. У Анкару путују: Гоџић, Лндријашевић, Нешић, Крмстам-ј чић, Павасовић, Ћурчић, Димитријевић, Милетић.

Марио рекордер који је упо-рпо желео да обори светски рекорд. | Поражен од Витфилда плакао је. Компензирао се ј уб арањем светског рекорда | на 600 м. (!?). Та дистанца се нигде и никада у белом све ш | ту и nuje трчала. Тако је | ликторска империја стекла ; светску превласт. Бар ту.

Одбојкашка пре тренинга

И з Историје СПОРТА ВУДРОФ побеђује Дучеовог аса

Џо Луис је победио хитлеровску пропагандну звезду Макса Шмслинга. Џон Вудроф прегазио jc италијанску империјалну наду Ланција На Олимпијади 1936 године победник на 800 м. био је црни бруцош Џон Вудроф. Често се људи чуде његовом ондашшем рсзул-.

тату: 152,9. Имао сам прилике да чујем и потсмехе на рачун резултата. Али резултат овде не казује, ама баш ништа. Вудрофова атлетска каријера трајала је тек два месена. Трчао је сед?ћи банајући се на све стране. Искуства није имао. Није био вичан гуран>у лактовима и пробијашу на чело. Тренер је дивно замислио ствар: повешће одмах са старта и неће имати шта да тактизира. Неће бити блокиран. Уинат овом лепом плану. Вудроф се нашао негде на репу. Јер требало је бити лукав да се пробије и на чело трке после старта. Са свих страна био је опкољен тркачима, Пролази већ цео круг. Иако је дотада покззао савршено отсуство свакога тактичког смисла, у н>ему се родила иде.ја која му је до»ела златну медаљу али и скроман резултћт у секундама. Вудроф је стао. И све је билр. решено. Колумбово iate тркачке тактике. Био је слободан. Нико га више није rv r pao, али ,fe био и надмоћно последњи. Сада је могао да. са стране обиђе иелу rpvnv. Није прошло ни сто метара, а Вууроф је већ водио трку. Но, док се он на челу одмарао, прешао га је Едварлс док га је Ланци блокирао с бока. Поново се црни бруцош нашао у „џспу“. Тада му је неизмерно помогло његово лаичко искуство свакога техничког смисла. Он је једноставно, (и дословно); искочио из блокиранс позиције. После дивовског, скока појурио је ка пиљу и пет метара. tora тренутка осетио је умор, победио је Ланиија за двп метра предности. И то пре-д npcстолонаследииком Умбертом. Са-

мо, је тркач који поседује изванј редну форму и који је апсолутј но тркачки лаик могао у финалч олимпнске трке на 800 м. да упо треби тактички потез достојан н« »вс средњошколског такмнчењзј Није забадава Вудроф био бруцош. Највеће изненађење ч напредак у овој дисциплишт. .w снови трчања на средње пругеј претстављали су Вудроф (19 rj Мередит (18 г.) и Пилгрим, 1906 (19 r.). Према томе садашњ! стагнзцију на 800 м. могу гторе метити само млад и тркачи, , ' Р. П.

Мима РИСТИЋ

n* у г;г™г;""- :^zrzzj::*i::J:r

sluideP

Нзродни одбор Среза моравичког у Ивањици расписује КОНКУРС за стипендирање извесног броја студената греће и четврте године следећих Ф 3 ' култета; правног шумарског агрономског еконрмског Висина стипендије износи од 5—7.000 динара месечно. Приоритет имају апсолвенти. Молбу са потребиим подацима доставити Савету за просвету и културу Среза моравичког до 15 марта т. г. По избору пристуагиће се закључивању уговор.д.