Студент

На првом спрату завеса ва Једном прозору ct помера. Отворите! То је Дарије! Дарије' чека један тренутак непомичан. Затим се bi iTa отварају. Дарије брзо прелази. Једна стара жена Шз речи пушта ra да уђе. Она затвара врата и пен»е ct уза степенице. Дарије је следи, Стара уводи Дарија у једну врло сиромашну са тон-трпезарију. Она показа Дарију да седне. Г _ Она је болесна. Причекајте. Излази. Дарије остаје да стоји. Он се полако шета по соби, гледајући фотографије. Свугде слике ЛЛсјена Дрелича. На зидовима, по намештају Лисјен зЖрљен са Хеленом. Лисјен сам, у скијашком оделу. ЛиКен У кошуљи, у штампарији. Лисјен усред једног тзЛета студената. ■ У једном углу собе, окоро сакривена, на једној јШ| o ј полици једна фотографија Хелене између Жана и који је обоје држе за једну руху, смејуфи се.| Дврије узима оквир и натуштеног израза посматра фАографију. Хелена улази. Она је у црнини. Дарије надло оставља оквир на полицу и окреће се. Ж—Дакле? пита Хелена. Он he бити осуђен на И Дарије слегну раменима, Јгморно као, да хоће да каже: „Наравно“. д Какав је? пита још Хелена. Он одбија да се брани. ШХелена је очигледно узнемирена Даријевим прислхтвом и новостима које јој он доноси, али она ocjje мирна и пита, да би скренула разговор: ■ Колико мртвих? ■ Не зна се још. ■ Дарије посматра Хелену која је окренула главу и Адлази ха прозору. Дарије је стиже, узима је за ру«е и принуђује је да се окрене. ■ Хелено, тај процес је комедија. Ми смо гадни и смешни. А н>ега, покушавају да га учине још горим. Сви ћемо одатле изићи понижени. Ж Боље би било да је убијен јутрос, за време борби, рече Хелека. Нр ДнДарије оклева тренутак, затим рече уз неку врсту стида: * Када би се бранио... Шта оида? Све би се промешло. Диск>'сија би се пренеАа ка <жај план на којем 6и требало да буде; о политеци иоју је спроводио. ( „ Хелена ослобађа своје руке. Она одлази ка прозору и отвара га. На крају улице прућен леш једног побз шеника. Хелена посматра то тело и рече ползггласно, ■— Сви ти мртви... Свн ти мргви... И он кога ће Дарије јој се пркближује. Н— Хелено, помозите нам. У чему? Шта ја могу да урадим. Идарије и Хелена посматрају улицу. Три наоружана човека пролазе трчећи. У даљнни се чује неколико пудн>ева. Даријев глас НОстаје чвршћи и он све више и вцше наваљује: Нико га не познаје као аи. Ви сте једино биће на свету које је он воогео. Када бисте детаген да сиеs риа три човека поново тфолазе. Они држе једног Варобљеника који тешко иде и кога терају ударцима |огs|и кундака. Хелена се нагло повуче уназад и бучно )атвори прозор. Дарије наставља: Кад бисте ви дошли да сведочите он би се бравама, сигуран сам да би се бранио. Чује се вика и пуцн>ава на улици. Хелену т прођоше Јшарци. Нећу отићи. Хелено... Ја нећу отићи. Разумејте ме, Дарије. С>н је убио мога||мужа. Ја га мрзим. Ја да га мрзим. Ја не могу да га браиим. Али је и десет година он био наш најпЈјиснији пријатељ, наш брат. Ја не могу да ra ошцкујем. Ја нећу да будем одговорна, макако мало то било, за његову смрт, Ми то од вас ие тражимо. Довољно Је да дођете и да испричате ствари као што сте их ви видели. Он ћа се бранити. Он he објаснити зашто је убио — IAko дођем да сведочим да ли има за њега икахве наде да се спасе? Дарије ништа неЧодговара. —Ви сами видите, Дарије, то је немогуће, рече Хелена |потпуно изгубљсиа. Ја нећу у то да се мешам. Убите ге без мене. Убити? Ја више не зиам где су Он је уб«о Лиа сада ћете ви' њега убити. Она се окрете према прозору и посматра леш на улици. Не окрећући се она рече: Одлазите! Одлазите! Два мртваца ћу да оплакујем. —• Дакле, Хелено. Ви кажете Ife? Кажем не. Оставнте ме. Zyn шо настав.ља да говори. То j’e преднзно излаање.јпуно стручних израза, бројки, стагистичких m>. Iатака имеиа села. Франсоа слуша. Једа« део пороте ЛЈ-ша. Сала Једва да слуша. Љу ди дремају по фвљама, дрЈ ги напросто спавају испружеии по земљи. разговарају, тнхо, док Менко неуморно да говори. Жан зева. Он се окреће према који су шорци сели на земљу са пушком међу ногама. Ј, ~ Ја више не могу, рече Жан. JK‘l?2* CIK l ra гледај У безизразним погледом, не woßß,pajyn,H. Жан вади из цепа пакет дуваиа и хартају и цигарете, и само једном руком завија себн цигарету. оидите, рече он чуварима, ја нисам неспретан.

Пратите сценарио „Студента"

МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА ( I'engrenage)

ЖАН-ПОЛ САРТР

Превод:

Непријатељска тишина ове дввјице. Жан слеже раменима,У реду, рече о«. Немам намеру да вас купим. Ви сте са петролеја? Да, рече један од чувара. Бушотине или рафинерија? Рафинерија. Ви мислите да сам ја издајшха? Да. Жан показује палцем иза своЈих леђа на пороту, адвоката, Фраисоа и сведоке. А шта мислите о процесу? х Није се требало мучити, рече чувар. Трсбало те је стрељати одмах. Слажем се, рече Жан. Франсоа је сувише пипав. Док разговара, Жан преврће по џеповима: тражи шибице које не налази. Он тражи од чувара; Шибице? Ови се не померају. Жан вади цигарету из уста када, му на колеиа одозго пада кутија шибица. Жан подиже очи. Он види, где на прозору седи млади радник са поцепаиим чизмама и посматра га- Жан њега гледа за тренутак, без речи. Зашто не поправиш чизме, пита о«. Младић не одговара. Жан је упоран: Је ли сувише скупо? МЛадић још увек ништа не одговара, Жан запали цигзрету. У том треиутку више се не чује Меиков глас, који је за све време ове сцене говорио и чује ое Франсоа како каже: Захваљујем сведоку.„ V t Менко скупља своја акта, узима их под руку и враћа се на своје место. Сузана се диже. Тражим да сведочим, рече о«а. Живела сам десет година из дана у дан поред тог човека. Нико ra не познаје боље него ја. Франсоа као да би да одбије. Окреће глаиу према Жану, као да га пита за савет. А Жа« се није ни померио. Франсао посматра хладно и злобно лице Сузане. Још оклева, гледа на сат и пита једног чувара који стоји поред њега: Дарије се није вратио? Не. Франсоа слеже рамегоша и учшш покрет према Сузани. Говори. Хеленин стан Дарије и Хелена су остали у истом положају пред прозором. Дарије, не пружајући јој руку, рече Хелени; Онда, збогом. 4 Збогом. Дарије учини покрет као да ће да пође. Затим, пада му нека идеја на памет и он пита лажно равнодушно: Ви знате ко води расправу? Франсоа, претпостављам. У принципу, да. Али у ствари, Сузана Терије. Хелена се трже: Сузана! Она нема на то право. Та жеиа јс јсдна... 0«а је смотала пороту у свој џеп, рече Дарије, они верују у све што о«а прича. Сузана, рече Хелена са гађењем. Она ће сведочити... Ја мислим да ће о«а причати о њиховом заједничком животу. Хелена се нагло променила у лицу. Она ће говорити о Лисјену.., Охта he говорити о мени. Она отвори врата и позва: Жана! Жаиа! Затим се окрете Дарију; Ја нећу да браним Жана. Али ја нећу да нас она прља. Она Је мрзела Лисјена. Жана уђе, Хелена пође ка њој.

Илустрације;

Мој капгут. Излазим. Ти си луда, рече Жана. На улицама сс бију. Мој капут! рече Хелена заповеднички. Брзо! Сул Сузана стоји пред поротом и ватрено говори: / Он ме је напустио. Последњи пут када сам га видела било је то у Палати: пре седам година, онога даиа када је узео власт... Свелочеше Сузане (Селам године реније) Пелета У великој сади на улаву пусте 'ТТалате* окупљенл је једна група, Тамо су Сузана, ЛисЈем, Франсоа, Мањан. Сви посматрају Жана који се држи мало по страни. То је иста сцена као она о којој је причао слуга, али она је овога пута виђена Сузаниним очима. Жан сасвим сигуран, приближава се затвореним вратима. Једним наглим широким покретом, он гура и отвара обадва крила, откривајући низ просторија са отвореним вратима. Жан покретом наређује својим пријатељима да се повуку, као да му је стало до тога да сам заузме свој нов посед. Сузана полети ка њему, али Лисјен је зауставља. Жан почиње да иде напред мирним’ кораком и сигуран у себе. Сасвим на дну чека га слуга свечана изгледа. Сузана посматра Жана нежно и несрећно. Она опет хоће да се баци за њим, али Франсоа и Лисјен је задржавају. Жан улази у канцеларију, поздрављен од слуге, који ra прати и за њим затвара врата. Сузана гледа очајно врата која се затварају за Жаном и чује се њен глас који говори озлојеђено: „Када Је добио слугу, мене више ниЈе хтео. Пажљиво ме избегавао.-" Двориште палате Сузана Тгокушава да се приближи Жану коЈи се пење у своја велика бела кола. Мајордом Је задржава. Бела кола полако полазе. Она пролазе испред Сузане, а она виче; „Жан, Жан!“ Из кола, Жан је гледа безизразна изгледа као да и не примећуЈе њено присуство. ј Суд Сузаш, са лицем које гори од мржње, завршава реченицу упућену пороти. Она посматра Жана»-6ез речи, стиснутих усана, а чује се њен глас, преклињући глас који је имала у дворишту Палате: Жане! Жане! Зашто си ме напустио? Без речњ без иједног знака. Ја не разЈтлем! Жане, сажалц се на мене. Ла тс волим. Жане! Ја те волим! Затнм се Сузана поново окреће пороти и мирном и хладном мржњом рече: Ја га мрзим. И са лакоћом на-ставља: Ја нисам дошла да вам причам о мојим љубавима. Када 6и само то било, то не 6и било ништа. Али, десило се да сам и ја живела годинама крај њега к да зидм за један злочин. Један злочин који је он из&ршио сам и за који ви не знате. Треба га убројати такође у главне наводе оптужнице. „Срела сам Жана Агеру први пут 19... Било је то пре Прве револуције..." (Наста»иће се)

Д. НАЈМАН

Јован ЋИРИЛОВ

Hudenl

7