Студент

Сенка једва видљнвог триумфа пређе за тренутак Сузаниним лицем. Зашто? упита она. Зато што је дечко лепши. Хелена учини цинично малу потврдну гримасу. Сузана наставља: А онда има обе руке... И он he бити велики писац... Све предности, зар не! Сузана говори отсутно да би принудила Хелену која одговара на свако питање малим циничким покретом, да покаже своју нискост. Хелена као да се ухватила у замку. Она брише сузе и смеши се хладно и рачунџиски. Чује се Сузанин глас пред судом; Хелена и Лисјен су се венчали на селу. Навече после свадбе... У истој соби Сузана, Хелена, Жан и Лисјен. Вече је. Све четворо седе пред огњиштем у коме гори велика ватра. Нелагодна атмосфера. Сузана посматра троје осталих са тврдим изразом. и најзад прекида тишину: Дакле? Нећемо на спавање? Троје осталих једза излазе из свога мртвила. Млитаво одговарају: „Да... да... да.. .“, али се не померају. Поново тишина и непомичност. Лесјен посматра крај својих ципела. Жан лупка по наслону фотеље. Хелена широко отворених очију гледа отсутно у ватру. Сат откуцава поноћ. Они се тргоше и сви заједно гледају у сат. Хелена се одлучи. Поноћ. Ти би требало да одеш горе, Сузано. Увек се тако рано дижеш. Сузана се не помери, чврсто решена да чека. Не, не. Пођите први. Још треба да спремим посуђе. Лисјен се диже против воље. Не можемо да јој наложимо да бди тако дуто. И Хелена се диже. Она је поред Лисјена. Обоје посматрају Жанову лобању. Он се није ни макао и још увек удара по наслону своје фотеље. Они пожелеше лаку ноћ Сузани, затим Хелена рече помало не"'агодно; Довиђења, Жане. Довиђења, рече он не дижући главу. Довиђења, Жане, рече Лисјен. Жан подиже очи ка Лисјену и пријатно му се насмеши. Он нехатно дохвати чашу која је стојала на једном малом столу и стисну је у руци: Лисјен и Хелена одлазе до степеништа, пењу се, нестају, још један тренутак се чуЈу њихови кораци, затим је тишина. У том тренутку Жан пружи своју здраву руку ка Сузани и рече: Оперите ми то. Шта? То. Жан отвори своју руку; она је пуна крви. Он је сломио чашу коју је држао. Сузана викну. Немојте пасти у несвест, рече Жан. Оперите то. Ја никада не падам у несвест. Сузана одлази до праоника, пуни посуду са водом и враћа се ка Жану са посудом, чистом крпом и великом марамицом. Жан гледа таваницу, не обраћајући пажњу да,„рво,.што чини Сузана. Када Је завршила, она испушта завијену Жанову руку: Ево, готово је. Довиђења, Жане. Довиђења. . Могли бисте ми рећи хвала. Хвала. Сузана ое диже и попе се у своју собу. Она се гледа у једно огледало, смејући се. Иза ње врата се лагано отварају. То је Жан. Сузана га гледа, а његов кзглед је плаши. Она узмакну мало, затим стаде. Он јој се полако приближаза. Када је стигао сасвим близу, зауставља се и гледа је. Месечина је, рече он кроз зубе. Лепо време за свадбену ноћ, зар не? Да, лепо време. Жан нагло шчепа Сузану и пољуби Је у уста. Док Је љуби, чује се иронично питање Жановог адвоката: И ви сте попустили, иако сте знали да јс он волео другу? Он је није волео, одговара глас Сузане. Он је само ж*лео. А ви? пита глас адвоката. Ви сте га дакле волели? Ја... ја... Жан се одваја од Сузане која ка њему подиже главу, лица што зрачи задовољством. Затим се види Сузана у дворишту владине Палате како гледа Жана коЈи излази из његових великих белих кола и зове га бсзнадежно: „Жане! Жане!“ Суганин глас рече опоро: Не, ја га нисам волела. Суд говори пороти: Али ја сам му дала свој живот. Ја сам била његова саслушања. Ништа није помогло. Он је имао нешто против мене, не знам због чега. У то доба, дошло је до опште амнестије и ми смо се вратили у град. Они су ствсрили револуционарну организацију. Састајали су се код мене. Жаи је хтео да руководи комитетом, али имао је озбиљног конкурента: Бенгу, малог Бенгу. Сећате ли ra се? Сведочензе Суз^не (Девет година раније) Сузанин стан Жан седи у фотељи. Изгледа забринут и као да не види Сузану да седи преко пута њега Он рече; МоЈу лулу. Сузана му додаЈе напуњену лулу, а он је ставља у уста Она му пружа запаљену шМбицу. Палећи лулу, Жан рече: Комитет he ое за који час овде састати. Служићеш пивом. Колико ће вас бити?

Пратите сценарио „Студента“

МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА ( I'engrenage)

ЖАН-ПОЛ САРТР

Превод:

Д. НАЈМАН

Осам. Као и обично. Неко звони. Жан се диже. • Ево их. Кидај. Донећеш пиво када те будем позвао. Сузана уђе у праоницу. Узима флаше пива нз једне корпе и ставља их на послужавник. Стане испред стола не мичући се, и једног слабог тренутка предаје се, па јеца сасвим, кратко. Затим долази к себи и поново добија оштар и тврд израз. Седа и чека. Из суседне собе изненадно допру до н»е снажни одјеци гласова. Сузана се трже, оклева, затим одлази до врата и гледа кроз кључаоницу. Она види чланове комитета, међу којима Лисјеиа и Хелену. Жан и Бенга стоје и бесомучно се препиру. Жан на крају хвата Бенгу за ревере од капута и дрмуса га лудачки бесан. Сузана отвара врата и упада. Жане! Жан испушта Бенгу и окреће се Сузани. Ко ти је дозволио да уђеш? Сви чланови комитета гледају Сузану. Н>ој је страховито нелагодно. Иди по пиво. Сузана изађе. Узима флаше пива и враћа се. Носећи флаше на сто она се сусреће са Хелениним погледом који јој се смеје. Чује се Сузанин глас. Говори са горчином; „Хелена је бнла у комитету. Не ја м . Сузана врло хладно узвраћа осмехом Хелеии, затим се враћа у праоницу и док она затвара врата, чује се Жанов отсечни глас: Или његово мишљење, или моје. На вама Је да бирате. Неколико ч*сова касније Соба где је заседао комитет; празне флаше, прљаве чаше, пуне пепељаре. Жан, бесан лула по столу. Или он, или Ја! То тако више не иде! Сузана која плете у једној фотељи чува свој миран изглед. Жан понавља бесно: Он или ја! МоЈ је! Сузана још увек плете. Чује се њен суви глас: „Ухватио га је. Једно вече. Неколико неделза насниЈе •Још увек у истој просторији, Сузана седи и плете. Неко звони. Сузана отвара: Хелена улази у собу као да Је код своје куће. Где је Жан? рече она. Хоћу да видим Жана. Зар сам те ја икада спречавала да га видиш? рече Сузана. Он је у праоници, ради. Хелена, нафракана, јако узнемирена, изазовна и врло проста, иде право ка праоници, а врата отвара без куцања. Жан је седео за столом пред неким хартијама. Диже се са осмехом. Хелена иде к њему. Сузана стоји на довратку и очигледно показује своју решеност да ту остане. Хелена кашљуца да би прочистила грло, затим каже безобразно; Извини, Сузана, али ја морам да разговарам насамо са Жаном. Имаш ли да му кажеш ствари које н»е могу чути? Ја сам у комитету, Сузано. Добра леђа има тај комитет. Сузана излази и са треском затвара врата. Хода собом уздуж и попреко, и намерно прави буку. Затим се тихо враћа вратима. Она прво посматра кроз кључаоницу. Затим слуша са главом уз врата. Чује Хелену: Ти си се сувише упетљао, Жане. Више не можеш да узмакнеш. Ја сам добио, Хелено! одговори Жан. Ја сам добио. Одлази. И да Лисјен о томе ништа није знао. Сузана се врати својој фотељи и наставља да плете најневиниЈа изгледа. Врата од праонице се отварају. Хелена одатле излази, црвених очију од плакања. Она брзо одлази и додаје у пролазу: „Довиђења, Сузана“.

Илустрације:

Јозан ЋИРИЛОВ

Сузана ништа не опговара. Посматра Жана како улази у собу спорим кораком и она га пита: Шта је хтела? Ништа. Ја имам право да знам зашто једна жена долази и затвара се са тобом у десет сати навече у мојоЈ кући и излази после пола сата са изгледом да се просто уплашиш. Ништа није хтела, рече Жан. Он одлази ка орману, отвара га и тражи нешто у некој фијоци. Сузана устаје врло забримута. Шта тражиш? Жан без одговора ставља нешто у свој џеп. Сузана прегледа садржину фијоке и пита; Жане, зашто си узео револвер? Не разбијај главу. Сузана гледа Жана заплашено и сумњиво. Јел’ то за Лисјена, рече она. Жан ое трже. За Лисјена? Ти си луд»! Зашто sa Лис Јена? Он одлази ка вратима. Сузана трчи И препречи му пут. , Нећеш проћи док ми не кажеш зашто. Макни се одатле рече Жан и помаче је сам. То је за Бенгу. За Бенгу? Он је достављач, рече Жан. Доставио сам доказ комитету. Сузана посматра Жана неком врстом гадљиве утучености. Аха... Ти си доставио доказе... Па онда? Треба да плати, рече Жан и осмехну се са некаквом скоро садистичком злобом и додаје, отварајући врата: „Добро сам га уфаћкао, а? м Он излази. Сузана га зове у тренутку када он почиње да силази низа степенкце. А како Хелена у тој ствари? Не брини се ти за Хелену, рече Жан, не окренувши се. Сузана лагано затвара врата. Суд Сузана стоји пред поротом и наставља своје излагање. Он је убио Бенгу својим сопственим рукама. те ноћи. А после петнаест дана, сви су знали да је Бепга био неви«. Али то је било исувише касно. Он је убио Бенгу, зато што му је Бенга сметао. А касније је убио Лисјена Дрелича зато што му је завидео на популарности и желео његову жену. Лажеш! виче један женски глас у сали. Сузана се окрсће и читава публика заједно са њом. Хелена стоји на дну сале поред Дарија. У тренутку када су сви погледи уперени у њу, Хелена реч« просто: Ја сам Хелена Дрелич, жена Лисјена Дрелича који је умро у интернацији по наређењу Жана Агере. Хелена прилази подијуму где заседава суд. Жан ое дигао и посматра је. И она га гледа, па се зауставља, сва изва« себе. У том тренутку, одједном сви присутни нестају, Франсоа, порота, чувари, адвокат, сви. У огромној пустој сали остају само тај чове« и та жена који се гледају. Затим Хелена спушта свој поглед са Жановог и поново полази. Тада одједиом сала је поново пуна и мумла. Очигледно, да је Хелена код масе сачувала нешто од Лисјенове популарности. Франсоа ужурбано прила-зи Хеле«и, узима је sa руке и каже само једну једину реч: Хвала. Хелена му климиу главом, али њене очи су уперене на Сузану и она јој каже; Ти лажеш, Сузано. Ти врло добро з«аш да лажеш? Он није из зависти убио Лисјена. Него зашто? (Наставиће се)

sludent

7