Студент

„ЦРВЕНА ЗНАЧКА ЗА ХРАБРОСТ“

СКОРО непримећен, уз неразумљиво скромну рекламу, приказује се у биоскопу „Партизан“ Један од најбољих америчких филмова на тему из грађанског рата „Црвена значка за храброст*. Џон Хјустон, аутор филмова „Џунгла на асфалту" и „Благо Сијера Мадре" поново је изабрао своју омиљену тему: човек у тешкој ситуацији. Овога пута изабравши роман искреног и ироничног песника Стивена Крејна о младићу коЈи се уплашио рата и побегао са фронта у првој бици да би се доцније вратио и показао се у следећоЈ борби као херој, не променивши се у суштини. За улогу плашљивог регрута Флеминга. продуценти су хтели да ангажуЈу Монтгомери Клифта, али Је то ХЈустон одбио. Он ниЈе хтео филм за малограђанску публику са омиљеним звездама, већ је да прикаже слабости обичног малог човека у сусрету са суровостима, зато Је узео Оди Марфија најхрабријег америчког војника у II светском рату, Била Мулдина, чувеног воЈног карпкатуристу и друге људе који су одговарали уметничким захтевима које Је постав.љало дело. Уместо објективистичког приказивања романтизи, раних битака, аутор Је рат приказао као смешно и беспослено пуцање два реда људи коЈи стоје Једни каспрам других. ХЈустон че показује на чиЈоЈ Је страни била правда, то је показала историЈа, Оно што нам открива овај филм ванредне психолошке карактеризациЈе и филмског портретирања ликова воЈника,. то Је субЈективни однос према рату младића из 304 регимекте коЈи не зиа зашто се бори, коЈи само види да људи око њега падају мртви и sa Је то страшно. Досада невиђене сцене битке у америчком грађанском рату толијјо су реалне и убедљиве да је овај филм заслужио да буде виђен и само због могућности да се стекне извесно знање из историЈе воЈне вештине. ОваЈ филм Је у Америци оштро критикован. Један од непосредних разлога несумњиво је и она фина персифлажа срдачности генерала коЈи свакој чети обећава да he доћи на вечеру ако победи, док га чета изрешетаних ветерана пред коЈима Је ћутао не испрати питањем. „Генерале хоћете ли доћи на вечеру?" Као и у свим ХЈустоновим филмовима, фотографиЈа ‘Је маЈсторски лепа, али и филмски функционална (за разлику рецимо од камере ГабриЈела Фигероа). Филмски мизансцен са крупним плановима у предњем делу кадра уз оштру позадину у коЈој траЈе акција даЈе посебну драж овоме филму. Д. М.

3-D „КОРАК У ПPOCTOP”

СЛОВЕНАЧКИ аматери пружили су нам ггрилику да доживимо перспективу и простор гледајући уз помоћ наочара са поларизационим филтрима кратак филм коЈи су произвели. занимљивост доживљавања досад невиђеног феномена исцрпла се после s—lo5 —10 минута гледања овог експерименталног филма који није снимљен у експерименталноц духу. Филм нимало не привлачи пажњу гледалаца својим садржајем, јер по избору тема одговара првим журналима браће Лими Јер који су снимали до'гађаје као што су хран»ен»е беба, излазак радника из фабрике и улазак воза у станицу. Причање кратке и духорите фабуле са изазивањем неочекиваних ефеката (бацањем пинг-понг лоптица према камери или нечим сличним) избегла би се монотонија и очигледниЈе 6и Се афирмисао корак у простор професора Бранца који смо поред свих критичких примедби дочекали са симпатиЈама. КУД „Мика Митровић ” пред фестивалом

Фолклор опет најбољи

АНАЛИЗИРАЈУЋИ стање по свим секццјама, управни одбор КУД „Мика Митровић” показао је да за нове аплаузе (крајем апрнла н а концерту поводом „Медицинске недеље“ и у мају на фестивалу) треба још много радити. Не постоји бојазан ла ће друштво као „Миlк а Митровић* изневерити, али стање у појединим секцијама је заиста критично. Са разлогом можемо да се бринемо за народни оркестар који ј е по.ред фолклора био досада најбоља секција. Неки од његових члано-ва самовољно су га вапустили, неки су отишли У лруга друштва, а неки су због слабог квалитета отпали. Такође је врло критична ситуација и у хору. Његова масовност засада је забрињавајућа. Фолклорна секциј а ће наступити ове годин е са некн.м новитетима. Таква ситуација ј е и у драми. Поред Гогољеве „Женидбе“ вероватно ћемо вилети и „Мале лисице" од Хелма- ј нове. Ликовна уметничка 1 ceKmtja, група гитариста и 1 забавни оркестар „Медикус* | попуниће својим учешћем | прсграм на будућим при- 1 редбама и фестивалу. Но- | воосноваки Уметничкгф са- I вет у оквиру 'управе Дру- ! штва, имаће з а задатак ла S онемогући иступање са тач- I кама које не одговарају ре- I номеу Друштва. Интерссантно је ггитање * учешћа и помоћи у раду 1 Лруштва од стране Стоматолошког и Фармацеутског фахултгта. „Мика Митро- , вић“ се увек афирмише као ] КУД на МВШ. а међутим у { том Друштву са Стоматолошког н Фармацеутског факултета има само око 20 , активннх чланова. Штавише , факултетски одбори удру- j жења сматрају *да су активисти „Мике Митровића“ изван рада стулентске орга- * низације. Сматрамо да је овакав став погрешан буду- ј ћи да „Мика Митровић" до- i приноси исто толкко свом 1 колико и угледу Медицинског фахултета. ( Р. Ђ. *

RAZGOVOR SA DUŠ A NOM JANIĆIJEVIĆEM »VOLIM ULOGU KOJA VODI«

NALAZIMO se upravo pređ premijerom novog domaćeg umetničkog filma »Sto jan Mutikaša« u režiji Fedora Hanžekovića. Uz pomoć bogate etnografsko-istoriske i literarne dokumentacije, ekranizovane Corovićevog istoimenog гоmana, vršeno je na području zbivanja п Hercegovini, poraoću velikih rekonstrukcija i uz masu učesnika. Naslovnu ulogu tumači Dušan Janićijević, kao partner Mire Stupice i đrugih eminen tnih pozorišnih umetnika. Sire Je nepoznat. Rođen je 1932 god., stndent II godine Akađemije pozorišne umetnosti iz klase glume Mate Miloševića. U toku gimnaziskog školovanja, kao član pozorišta и Smederevu i Prokupljn, n nacionalnom repertoaru ostvario je uloge hajdukStanka i Đida, igrao u Kolarevoj »Sedmorici u podrumu« u Silerovoj »Spletki i ijubavi«. U Beogradu Je lani vlden kao izvrsni Iskijerdo iz Roblesovog »Monserata« u izvođenju Akademskog pozorlšta.

— Imao sam težak posao dok sam se privikao na kadar. Neiskustvo mi Je smetalo kroz ulogu u prvom delu-tniađi Sto jan. Bilo je gužve sa maskom, u težnji da me podmiade üblažili su moje crte lica i dali mi preterano intclektuaini izgieđ. i Drugi period je đublj! po dramskoj sadržini, jer Stojan đeluje superiornije. Uopšte, volim ulogu koJa vodl, ne onu koja je žrtva radnje. I tako mi drugi deo £ više odgovara. lako mlađ, nspeo je vešto j da pohvata manire zrelog §1- > ćarđžije. Boja govora ga Je p sputavala I morao Je da unese j

daleko više truđa, dok stvori zamišljenu ulogu. U prilog razlike i sličnosti pozorište-film, upitan kako bl recltno tu ulogu doneo na scenl, odgovorio je: U pozorištu ne bih kidao nit Ilka. Kadar te seče do idučeg dana; ako onđa nisi na čisto sa vezama-pogrešno češ glumiti. Covek se ne može o sioniti na uživljavanje, no na zanatsku stranu. Moje je mlšljenje zasada da Je flim za glumca više zanat, nego unutarnji potencljal. O Stojann Je rekao: Kad govorlm o MutlkaSl, mislim o onom starijem, prevejanom mostarskom čifti 1 šlćarđžiji sa kojlm sam se iak še razumeo. Kao mlađeg doneo sam ga smućena i zbunjena ponašanja. Najdraža scena mu je proda vanje koža, gde Stojan vara svoga druga iz đetinjstva Mlloša (Joca Rančić). Interesant-

na mu Је ро đubini i komplek snosti: na koji će način starijl Stojan da stavi sebe u položaj trgovca, još đuboko vezan sa detinjstvcm. O partnerima u ovome filipu rekao je: To je sasvim nešto đrugo nego u pozorištu: retko ti pomogne ili odmogne, Jer ti dru gl da Od pozorišnih umetnika kod nas ceni svoga profesora Matu Miloševića. U njegovoj režiji igraće Gibalta Iz »Romea i Jullje« u alternacijl sa Jovanom Milićevićem, koje Jugoslovensko dramsko pozorište sprema za idući mesec. Takođe će igrati Merika u »Mehani na giavnorae drumu« Antona Cehova na Akađemiji. Od stranih umetnika voll Lorensa Olivjea. Sa velikim nestrpljenjem oćekujemo da ga npoznamo kao novo filmsko ime.

Aleksaatdar D. MIHAILOVIC

DUSAN JANIĆIJEVIC

Прича Студента

БИЛО је преко пет вечерњих часова кад је у варошку станицу ступио милиционср Дамјан водећи за руку плавокосог дечка. Овај малиша« имао је румен престрашеносгк на лицу, а горња усница му је играла над као орасима изрезаним секутићима. Дубоко, у џепу пртених панталона, лежала је његова дугачка жут а праћка која је до малопре титрала у ваздуху крај белих линија фудбалског игралишта. Дечак је шмрцао. Из његовог пегавог носића сливао се танки млаз. Покушавао је да до грла закопча кошуљу. Ајде, ајде. Престани д а плачеш са ироничким углом усана подвикну Дамјан и закуца на врата, пуна којекаквих стаклених плочица и натписа, Дечак дубоко уздахну и, као да he скочити у какво лишће, надланицом обриса нос, још једном пригњечи праћку и дигавши главу прошапта; Чнко, друже. Немојте ме водити тамо. Моја кућа је далеко. Далеко? Како далеко? Зар ти ниси из ове вароши? Нисам. Нисам, богами... Јутрос сам сишао из села. Милиционер га посади на клупицу која се лако заљуља. Тек сада малишан опази у дну ходника једну старију жену са вуненом торбом на крилу и некако злlтм очима. То суседство опали г а као тршчани угарак. Мрак попут мачијих шапа увлачно се и крзао

Редакција „С тудента ” расписује: Конкурc sa кратку причу

Услови конкурса су следећи: / 1. Дужина приче не сме да буде већа од четири куцане стране са новинарским проредом; 2. Тематика није ничим ограничена; 3. Право учешћа имају сви студенти; 4. Конкурс је анониман; 5. Радове слати потписане шифром, а у посебном коверту име, адресу и факултет. Рок за предају рукописа је 15 април. Предвиђене су следеће награде: I награда у износу од 6.000 динара II награда у износу од 4.000 динара 111 награда у износу од 2.000 динара Три четврте награде по хиљаду динара. Редакција ће награђене приповетке објавити и то, у складу са својим аматерскнм принципима, без хонорара. Исто тако редакција задржава право да објави и остале ненаграђене приповетке с конкурса такође без хонорара. Састав жирија биће накнадно објављен.

ДЕЧАК

зидове. Дамјан се лако осмехну, крочи ходнпком као гладно чељаде и спусти се на клупицу. Који те ђаво терао да сипаш каменчиће на играче? Дечак је и даље шмрцао, стискао руке међ колена и знојио се као у првој пари комине. Видећи да милиционер чека одговор, а не пожурује га, дечак, по> што је разабрао да жена злих очију чита некакву цедуљу, прозбори горко: Ја волим фулбал. Волим, часна реч. И мама ме пустила. Каже: „Иди и књигу за рачун пронађн. И гледај ту враголију*. А ја пошао. Књигу нисам ни тражио. Тек сада дете бризну у големи, отворени плач. Учини му се да се иза врата љуља и искашљује неки крупан човек, да га у присоју чека отац са квргавим прутићем и да се она смркнута жена у углу спрема да га избоде иглама. Дамјану постале тешко. Поче претраживати своје џепове. Онда устаде и, као стидећи се. провуче прсте кроз дечкове прсте боје влажнога лешника. Де, де. Умирн се, момче. Зар онако плахо навијаш, чак си псовао, сећаш ли се, а овамо плачеш, ни шмрк ти није раван.

6

1 PRO et CONTRa j

sludeni