Студент

Рг VI иsр е $ I

&а 1 з4гапе) пке ЂИо реота г акНипо. ХЈ окигги роslоје6lЋ. пабгћ екопотзкгћ тодиспозН, Iг*2епе зи грак ројесНпаспа ћоlја гезепја га пека рИапја. ТЈврећ таАа оАЂога рокагији, ио&аТот, Ђгојт *тасlтат којг $и росХпеН па ргетод рlапа, као 'г 1о ва је Bаиегпо ггигбпс иебе изиојИо тг зидезИја г ргесИода којг $и (IоШ о<Ј BГгапе одЂога г ројебгтћ пагсн! пгћ розТатка. Роslе газргаие и о6,Ђоггта <Јги§Тиепг рlап је ргеГтезап па рТепатпгт зе&тсата (Јотоиа г иг тапје ггтепе јеб,подГавпо изиојеп. BИ6по је ЂНо и паго6,тт вкирШпата гериЂИка. ОгиНрепГ рlап изиојеп об NO- зкирШпе рок*гао је 8 јебпе зХгапе, јебгпвГио тпгB?г и екопотзкој роШМ који паsа гетГја иосН. 8 бгиде вГгапе, Рlап ртеГBГаиlја тегиИаl гајебшбкгћ парота ГгпаХагепј* пајЂоЦгћ те-

sепја и октги 1е о&тебепе роШгке. Роlот зе и ројетпГт о<И>оггта ргеМо па гггаЛи гакопзкгћ пасНа 1г оМазИ ргозиеlе г јаlпе газ Ше. Тако је и ОгИуоги га патоб,пи ргозоеш ро€ео гав. па ггтавг 2акопа о IЈпШеггИеИша, и Овћоти га зосгјаГпи роИИки » патовпо гвгаоГје, овпозпо и ОвЂоги га рИапја гав,а » Bосгјаlпи роШгки, робео је тав па геотдапггасГјг сеlокирпод паИед sГBlетпа 80сГја1под озгдигапја Bава перовтевпо тавГ зг па Iгтавг поигћ гакопбкгћ рторгза {г оћlаsН гЛтаивГиепе <заsНlе. V оиотп гави гта јевпа оеотпа кагаШетгзМпа поргпа. То је 'поуг теГов гава па ггпиИ гакопвкгћ ргорГBа.

зкирШпзкг о<Н>о~г ГтсгјаГогг га ггтави оогп поигћ гакопа. I пе Bато Iо. Ројевгт ргоћХетг гг оие оШазИ ргевтег 8и огдатгооапе вгзкизгје пазе јаипобИ. Тако, партхтет, Овћог га 80сгја1пи роШгки 4 патовпо гвтаиЦе Bаиегпод иеса 1 Овоог га рНапје тава г Bосгјаlпи роНИки Уеса ртоГгиова&а вртоиове и пекгт сепГггта зггћ паНћ гериЂИка апкеlи л о ртоЂlетlта гвгаизШепе гаНИе. Тако 6е као тегиГШ зртоиевепе апкеlе, гаНт ргевlода { sидезИја које зИдпи ов ројевгтћ гагШегевоиапlћ отдапlгасlја г ројевгпаса г (Нзкизгја које 6е ЂШ роЛспе и овћоггта ЂШ гггаЛеп МастГ гакопа о гвгар&репој гаМШ којг 6е роslе Года ЂШ роЛпеl па сН-

зкихгтч * изг'ајапје Заиегпој па•оЈча* зкирзИш. Ого перозгебl- ибебсе пазе јаипозН и ргеГгезапЈи г бопозепји гакопзкгћ рго ргза п оое оМазп отодибгбе пе зато го б.а ројеЛгпа тг§lјепја ЛоЛи (1о ггга%аја, <lа зе зиезГгапо г зоИ&по ргоибе ргоШетГ гАгаизГиепс гаЗШе, иеб г па *е п" изпоии виеда Года отодибг паВет пајигЗет ргеГзГагтбкот огдапи, баиегпој пагоАпој зкир Шпи (1с бопезе гакопзкеЛ ргорГзе кој{ 6с пајигзе оЛдоиагаИ па Нт роГгеНата г изХоигта. 51 гбап је зГибај г $а КасгГот гакопа о итиеггИеИта којг јш Ђго ргс ртеlтезпп'-< ро&пеГ па тзкизгји гпгпГегезогхгпгт огдотгасгјата, иАти2епјгта итие-ггНеГзкгћ ргојезога г зlи<lет*lBкгт огдатгасгјата. Мг§lјепја зи ро&пеГа. РгеГзГојг за(lа ртеГтез и зкггрШпзкггг. о<lЂстгтпа. То зи ртиг аИ г жпасајт гегиИаГг. Т. Р.

ДРУШТВЕНА АКТИВНОСT

КОМУНЕ, НАРОДНИ ОДБОРИ,

Социјалистички савез радног народа, иултурне и спортсне организације траже активније учешће студената

Мишљење Милосава Бојића, народног одборника и секретара општинског комитета Савеза комунистж Општине Палилула о активности студената на територији Општине Палилула „Из разговора са активистима Социјалистичког савеза дошли смо до закључка да је активност студсната у политичком животу на територији где станују недовољна иако је било извесне активности у крупнијим политичким манифестацијама као што су избор«, проблем Трсга и трме сличво. Но, и ова актквност и заинтересованост била је више код сгудвнагга по домоввма који су валркмер уочи избора оргаиизовали свој окуп на који су позвали и кандидате за народне послашпсе. Међутим, студенти који сганују ван домова, сем ретких

изузетака, нису скоро уогаптв активни чак је већи 6р>ој оних који нису члано-ви Социјалистичког савеза. Та незаинтересованост иде дотле да налример један студент, иначе члан Савеза комуниста, који већ пет година студира у Београду не зна ни којој основкој организацији прштада. Чињеница је да је и код најактиввијег дела студената релативно мали интерес за разноврсна друштвена питања основних организација и општина у којима станују. Њихова посета зборовима бнрача је мшшмална, а такође и њихово учешће у расправљању појединих проблема територије на којој живе. Може се рећи да се ни одбори основних организација ССРНЈ иису довољно потрудили да заинтересују студенте за актуелна,питања којима се баве њихове организације. Уколико је и било оваквих покушаја није се довољно водило рачуна на који начин је најлакше ззинтересовати и окупити студенте који би моглн пружити драгоцену помоћ у раду основних организација. Код једног дела а,{(тивиста преовладало је мишљење да студенте не треба ни ангажовати, јер он« треба само да уче, пошто су програми обимни, несрсђени итд. Свака крајност је непожељна. Можда није добро упоређивати, али је познато да су студенти пре рата много внше значили као напредни политички радници и активисти у местима становања. Несумњиво је да за овакво стање сносе одговорност како сами студенти, тако и организације Социјалистичког савеза. Нема сумње да се у овом правцу може постићи више успеха. Нске студентске организације практиковале су позезивање са радничком и средњошколском омладином с циљем да »м пруже помоћ по неким актуелним питањима. Недостатак је био што се *

У том правцу није истрајало, што потврђује и случај неких другова Правног факултета који су се у прошлој школокој години повезали са омладином наше општине, радили извесно време активно са њом, а затим запоставили ту сарадњу. Студентске организације могле би по нашем мишљењу више допрннети већој заинтересованости студената за по-

литичка и привредна питања општине и града. А студенти би могли помоћи у тумачењу економских, политичких, привредних и других мера народне власти, каб и у развијању рада разноврсних друштвених организација, као што су друштва Црвеног крста, друштва пријатеља деце. друштва за телесно васпитање и разне друге спортске, културне и друге организације, Вероватно да би њихова активност била поздрављена и у области самоуправних органа здравства, просвете и културе. Да је све то могуће најбоље показује пример доброг дела ванредних студената који поред рада у установама и предузећима дају окоро редовно испите и активни су чланови Социјалистичког савеза и појединих друштвених организација.

Други конгрес ССЈ констатбвао је знатан пораст другитвене активности студената. Међутим, она још уввк има кампањски карактер и одвија се углавном кроз веће акције (недеља медицинара) и ангажовање студената на крупним политичким питањима (избори на пр.). Још нвма довољно свакодневног активног учешћа студената у друштвеном животу и проблеимма града. Овом анкетом редакција „Студента" жели да покаже широке могућности и неопходиост активизирања студената кроз организације ССРНЈ, органе друигтвеног управљања, органе власти ,кроз разне женске, омладипске, културне, спортске и друге организације.

РОЗЕТА ЗТШЗЕМАТА КАОМОМ КОЕЕКТIУIЈ

5А РКОЗСГН Г2ВОКА

DVE ORGANIZACIJE - DVA SUPROTNA PRIMERA

1г IX овпоупе ог^ашгасЈје „бато За Bуl "Iако га<lе 1 ротатаги као зlи(lепl;кшје 1г <lота »Уеге Вlа§ојеујс« ра ћ! зуак! о<llх)г овпоупе ог§ашгасlје ђ!о I>е2 бlауођоlје« ђllе зи геб! I>осlргеls€<lпlка IX озпоупе ог§аПl2асlје 6ги§а Раlјlса. Стјепlса је с!а Зе сео с!от »Уега Вlа§ојеу!6« ирјзап и босЈјаИбИбк! sауег с!а и згакој аксlј] оsпоупа ог&апаlа2l и пиша росlг§ки 1 ротоб. а сlа га 1о пч ; у «е газlи§а та 61ап осllзога озпоупе ог§апl2асlје <3ги§агlса Кl- бlи<lепl ргауа која 1е ог-2апlгоуаlа 1 ап§а2оуа!а с!отсе 1 га кој! зуl 61апоу1 скИзога Iтаји зато роћуаlпе Iггаге. §1» $е рг! уаћахка Исе (како р.рге-ћбеЗпгк пагlуа опе кој! пе бЗапији и <lоти) осЗ пј!ћ 8е тјесЗап пе у!<11 пШ га<3l, пШ зе ројауlјије и рго зЗопјата озпоупе ог§апlгасЈје. 1г УП обпогпе ббКХЈ КебЗо и сlићи оуо§ розlес!пје2 зе то§lо бић 1 скl сlи§оео<llsп)ез ргеlзесlпlка VII обпоупе оггап!гас!је <lги2а АпабЗаза КгзИба, ко ј! је гекао <3а је ћш гап!је јеДап кој! је га<3lо 1 ђш уеота акИуап, <lок зе ба<3а гпа бато Ла зи бе Iгl б!ибепlа јауШ <3а ђи<lи 61апоу1 881ШЈ о<3 око 300 коИко Ш Iта и сеlој ог§ап!2асЦl па lегllогlјl. Iпабе па пјШ зе таlо 1 габипа, <Зеlот јег B,и 12 ипиЗгазпјозЗГ. а <Зеlот 1 бЗоеа §Зо опl уегоуаЗпо гасЗе и ог§апlгасlјата бгој!ћ IакиИеlа, Зе 1т 1а акИупозЗ арзогђије се1о зlођо<lпо лггете. Оп Зај гакlји бак Iгпобl §lо је бИспо 1 за га<lпlстга којГта зе уес! с!ео га<lа о<lуlја и рге<3и-

| геси, а пе и озпоупој огзапЈгас!јl. ј Вакlе, и <3уе озпоупе ог§апЈгас!је јес!па роге<l <lги§е, а гаг| Ика је о6llа. гпаб! Iта зпа§а 1 ' пасЈпа, бато Ш Згеђа па6l. Мо2<3а 1 обпоупе п!би буе исшllе? В. В.

НА СТАРОМ ЂЕРМУ

Жељко Церјан, студент права, руководилац је у IX основној организацији ове општине. Ни он не може похвално да се изрази о раду студената на том терену. ,Постоји једна група од 5—6 студе-, ната који раде активно и много доприносе успешном раду Социјалистичког савеза Од н»их много очекују и траже. У прошлоЈ години одржали су више предавања из разних области друштвеног и политичког живота Али не можемо тиме бити задовољни, када већина студената не ради." Истина, има доста ствари које и.их и не интересују, као напр.: проблеми станова, огрева, опорезизаља итд. Али има у организацији толико свакодпепних и општих задатака за коЈе би студенти морали бнти заинтересовани. Ево шта каже друг Церјан о томе: „Активни су у спорту и ту воде главну реч. А на зборовима бирача уколико понски и дође не узимаЈу скоро никаквог учешћа. То наравно показује пасивност студената у политичком животу свога кра Ја. Јер збор бирача је таква установа која привлачи свакЛ *заинтересованог грађантша.

MALI EKONOMSKI REČNIK

★★★ ★ * буакое Папа шоЈс «е биМ Ш рго-61(а() пе((lе о >ујsкоуlта«, »ро«lеlата«, »ОођШ«. Ра slа Је ОоћН 1 како $е гаsроаеии]е? ОођИ ;е аео икирпов рпћосЈа ргl- огеапlгас!]е ткирп! рпћоћ «пе угећпозг рго!гуосlа 1 иаlи§а које озгуаг! рг!угесlпа ога§пlгасиа). Ув11С1па ћоОШ иlугс3и)е ве каО ае 1х икирпов ргШоба Iг<lуојв: тагегlЈаl- габћоШ (и ко)е врасlа)и та(ег!)аl- ггобкоу! 81гоу1пв, еlекггl6па епег§l)а. воПуо 116. 1 атогћгас!)*), SШIШ бгибгуеп! 6оргlпоBl (катаге па угебпоЖ о»поупlћ вгебзгауа, рогег па рготег 1 гетl]агlпа геШа, и опlт *lиСајеуlта каб ве гепга рlа-6а, оћгабипбк! <оп6 рlага 1 катаге па кгесИге об ћапке. ОоћИ )е тегllо боћгое Ш Iо*ее рочlоуап)а ргебигеба. N3 икирап Iгпоб боћШ рlа6аји бе пај рге бауегп! 1 герићИСМ рогег па 6оћlг (оуоBoбl3пјlт Огибгуешт рlапот герићћбк! рогег па 6ођlг Шје ргебуГбеп, а вауегШ рогег рlа6а ае ро б!орl об 50*/«) Обlаlак боћШ, ро орогегЈуапји, габро6еlЈије ве Iгше<lи котипе 1 ргебигеба. Ргосепгиаlпl об поз вгаро6еlе обгебиЈе ве бгибПгепип рlапот агега обпобпо *га6а. 1х 6еlа 6оћll) кој! озгаје ргебигеби робтlги)и ве Iоп6оуl ргебигеба: гегегуп! (опб (ко)l бlи4l га пје пг!ка), Iоп6 р!ага, *опб га ватобгаlпо (ко)lт ргебигебе уг§l ипзргебхуапје Ш рго§lНуапје ргоlгуо6пје). 1 lоп6оуl. Коllкl бео боћШ тоЈе ргебигебе 6? ироггећ! га рорипи, бопба рlа!а (61)и обпоуи Шабе 61п1 ођгабипбк! Гопв рlаlа) обгебије пагобШ обћог па овпоуи робећпе бкаlе ргор!бапе и бћ 11 Пгебђе о рlа!ата и ргlугесll. ако бео боћШ розЈе орогегlуапја 1 Iг6уа)ап)а гегепшов Iоп-ј. сЈа Iгпобl 45*/« об оћгабипбков Iоп6аl рlаlа, пагобШ обђог тоге ргебуЈбегц 6а рпугебпа огsапlгасl]а то4е паЈ-‘ •Нбе 57»/« гое 6еlа бођШ иро!геђlгl па рlа!е. Као б!о бе (661. оуlабсеп)а котипе, IЈ. пагобпоз обђога ргШбпо би §lгока. Опа бе габпћ/аји па вгапоу!бги, Iггабепот и ргорlбlта, 6а доћгг рНраба бгибгуепој гајесЈШс!. Јег ав бге6бlуlта га рго!гуо6пЈи коЈа рпрабаји га)е6п!сl, а 6а ко-Iекll®l рНугебпе огвапlгасlЈе коЈа Је об!лгагllа 6ођ!l Iта ргаио 6а и бебгV и Ј е и пјепо# газробеИ. Обеббе коlек!lуа и гавробеИ бођШ Јебап Је об оћИка ибебба перобгебпlћ рго!гуосlаба и габробеИ уlбка га-6а бго ргегбгауlЈа геуоlисlопагпи Iекоуlпи ђег ргебебапг и IбlогЦl 1 типе гаlоеа аи 6а Iпгегебl бlге гај*6п!се пебе V« робгебеп! Iокаlпlт Iпгегебlта ргебигеба.

sШсlепl

3