Студент

PRO et CONTRA

Da se sasvim ne zaboravi LUKA I LUKA

s(гаћшја Ре(гоуlс 1 МИап Ајуаг Уеб уl§е ос! §о«Зши сЗапа и Ји§оslоуепбкот сlгатзкот па ргеls(а\г! >NB <3пи« деllп иlо§е 5е I§гаји и {Јирlој росЗеИ, УааШба, угlо ге!ко 1 Н,ика. Наг Ике аи пајбиђlЈе гасlгlе и (кlуо котасЗа и ИСпозИ Иике коЈl Је као 11к Шејпа окоапlса сЈгате. Сика је 21 уа, ђоваlо оlеlоу!Јепа Iега коЈи Је Согкl IМео с!а пе§lга бllауlт кота«Зот ? 1511па паЈперозгебШје Јегlкот sаllпа, а!1 и б!уагl ИиђlЈе, СИауот Игат■кот гаИпјот. Опо б!о Је и пЈети Iгеђаlо 1о је пјееоуа иlеб!lеlЈка СlогоОЈа, коЈа Је тогаlа Ић §осlша ђИI бата би§lа Iаг, а која бе паslапЈlуа!а и Ит Ја<lпlт Iјисllта 5а <lпа као ођтапа.

Еика B(гаћlпЈе Ре(гоуl6а бау Је робlа\гкl ба оуај кагак(ег (гећа об!уагШ па бсеш као 11к пе§а(lуап Ш кот!6ап. Нје§оу Еика је ђебкгајпо тек, s(уагпо сЈођаг, 5а шјапsот sирегlогпоs(l која је гегиИаг ђо§аlо§ 15ки5(уа. Мибпса је (о б(агl, бак I «Зобасlап, 5а 1е буоје ђlа§os(l патеllјlуов ођтапјlуаба кој! и Iјисllтв-ђисИ 11иг1Је. Оп е(о (о ивреуа sуоЈlш Iбкиs(гот, ђlаlппот 1 пекот ипигатЈот в!*игпо«6и коЈот ггаб!. буе Је (о Об(уагепо (Iћlт, ђо!е6lуlт |?lабот, ђ!аеlт Обтебlта, ђег екsрlогlЈа, Iикато§6и <3иђоко бкпуепот, пе ђосЈНт ропабепЈет, ргl- е*ек(пlт пе ро sроlЈа§пlт sгесlsгуlта, *еб гагагпlт sасlг4аЈет. ОузЈ Еика п!је §агlа(ап, 1о Је боуек ва орбеslЈата ђlа§os(l I оп (е§l. Јег (ако паlаlе бКиасхЈа. Не гасИ оп (о Ба пагобШт сПЈет, а!1 е(о пЈееоуе геб! паПаге. ђег пЈезоуе кгlуlсе, па роВобпо 11е коЈlт 5е ђоког! когоу ПигlЈа. коЈе опl па ргебас Iако б(уагаЈи а т§е иг тике 1 Иуоlпе ђс!оуе. Еика 81гаћ1пЈе Ре(гоуlса п!Је (ако уеllка орабпоб( 1 бис!по Је како (1 IЈисll. гаокирlЈепl BУОЈIт ђгl- и ђесИ, беs(о о§и§lаll, тггоуоlЈпl, игпетlгепl s(герпЈата, ргораИт 11иг1Јата, оНЈепКби буоје Iп(егебе 1 бргетп! 8и сlа уегији, пек! бак 1 бlеро с!а уегиЈи (от ођхбпот s(агси, Јебпот ос! тпо?lћ. I (ако па кгаЈи котаИа пе вта(гато Еики (ако уеllкlт кпусет: (га§lбпа кгlуlса Је ипи(аг жу!ћ Ић IЈисll оЈI 5и пе§(o (габШ о<l (о§ кгћков »(агса, «(о Је (от *по6lЈо§кот« Ооб(а Пћо рге§ао 5а бгоЈlт в(агабк(т теlвт-ргlбата. МИап Ајуаг $е ШЈе ђојао котl6пlћ еlетепа(а о кагак(еги Еике. бтеlо Је ђоЈlо §lаб. паб(ирlо 41уаћп1т §еs(оуlта. §lгоко ког!б(lо т!т!ки Тlте 1 с!гиslт вгесl- <lођШ вто котрlекsпо§ Еики, коЈl (е§l вуевпо, иуек пе§(о Iикал-о ргет!§lЈа, гаИа и веђ! IаМ коЈе ви ти (Iуо(па ро(геђа, а * «уеs(ап те(об То Је гапlт-IЈlу s(агас ко§а иобауашо као уеИки IпсИуlсlиаlпоB( коЈа ве обеба рге пеео §(о Је <Зо§lа. а Јо§ \г!бе роб(о Је пекиба <Заlеко ос!lи(аlа Оп Је (ај коЈl Је гагђ!о топо(оп! 11уо(п1 (ок оуо§ роИгита, ра Је гагитlЈlуо Мо бе о пјети (оИко ргl6а коба Је пеб(ао. Оп Је BУв обагао блоЛт 51а(когеб1у1т рпбата ргасепlт ођИШт §еб(оуlта. оп Је бргетап сЗа ва влакlт бЗуаћпо гаl§га коИко ?осЗ ти Иори§(аЈи б(агабке пове, аll гпа касЈ Је ро(гећпо <3а 61з(о ргауобlауоо Bкlорl рокоЈШкоуе гике 1 реуаЈиб! §lабот обКа опи 18коп8ки. тlоBlи(пи тоll(уи габ(апак за »гађот ђо§Јlт«. Ко<l АЈуага Је и(е§КеlЈб(уо » sУеб(ап роб(ирак, а 1 рабlЈа и коЈоЈ и«уа Оп Iта 1 Ибш «уо( ргШбАе кикауЗсе за габ(га§епlт роеlебот, оп ите с!а Јигl §lауот ђег ођ«га, вргетап ба (е Шого(sке гауггlате оs(алИ га IЈиђау коЈе који биуа 1 ва ЈакЗт Iпб(lк(от I оп Је ИбШ кНуас §(о ве СЛитас ођебlо. јег (е Iикауе об! коЈе уl<3е то§lе зи сЗа спсlе киба пауобе пјевоуе §агепе 1а« (о§ ЈасЗгИка Iг§иђlЈепа Iтепа 1 гаревте коЈи Је уоlео Опба т1 (оа Еики тогато озисЗШ. оп (о п!Је бгпео ба габl. Јет Је шо?»о бгикбјје Овебато као с!а Је рођевао 5в роргl§(а ва sl(пlт ЈјиббНт 51ађоб(1та 1 ееllкlт, орабпlт еврарош IаН Г оп (о гпа. а вагпајето 1 птl- као (еге бе!а огбе 1е ровИеРи(а тагкап(по, а ШеЈпа 11п1Ја (ЗођПа зуоје рогШупо гебепЈе

ЈОГАК СЈКПјСУ

МII.АК АЈУА2 SТКАНШЈА РЕТКОУIС

IZLOG KNJIGA

ШЕГЕДИНОВО ЖИВО КАЗИВАЊЕ у „Мртвом мору “

У послератној хрватској књижевности једиа од најмаркантнијих личности је Петар Шегедин који у својим романима, новелама и приповеткама дубоко захвата како сељачку, тако и малограђанску и градску проблематику подједнаком снагом и са пуно локалног и фолклорног колорита. Последње објављено дело „Мртво море* носи такође обележја његових ранијих дела и у првом реду открива Шегедкнову моћ да прикаже атмосферу неслућеног интензитета и снажног деловања која га и издваја од осталнх писаца. „Мртво море* симболично претставља склупчан, стешњен жотот удаљеног приморског места које се нанизало уз обронке мале котлине, па ћути, скоро и нс дише; све је у њему мртво: и људи, и куће, и рад, па чак и део мора налик на неку устајалу, непокретну бару. И природне појаве као да избегавају то пусто и мртво место; муње и громови јаве се зачас и опет нестану, и ветар само на махове пирне, па онда опет зацари бескрајна. болесна, мемљива тишина. Као да је цео свет заборавио на то месташце. као да се живот зауставио У њему, као да се оно иашло потпуно само на читавој земљи те ћути и уништава људе својом тишином и бссплодношћу. На једном месту Шегедин узвикује: „И никога: сама тишота, овде чак ни ветра нема. Празнина*'. Људи плодови те непокретности и учмалости и нису људи у правом смислу те речи, то су бића без идеала. без жеље и воље, преварени од живота, чак и од себе самих; сваки од њих носи посебну трагедију у себи. „Он“. „оно“, Плу-

ћица Ђуро. све су то људи скрхани и уништени својим сопственим животом. Сви они пропадају и нестају са света када дођу у додир са правим животом. Њихове снаге су немоћне, њихови покрети сувише спори да би учиниили шта било за себе и свој опстанак. Удаљују се са позорнице на кој*ој су дуги низ голина стајали паГ>алисани, без покрета, готово не дишући, бескорнсни за све, највише за себе саме. Порсд новеле „Мртво море“ у истој књизи и „Слике из оног времена*, где Ј*е

Шегедин у неколико потеза приказао грађански жнвот болесног хрватског друштва које се у време револуцнје и окупације нашло у једном вртлогу, обезглављено, не знајући на коју ће страну, Мало нејасно и згуснуто писан издваја ликове који теже за нечим бољим и новим а који још нису довољно јаки да се одрже те падају као жртве. старог угњетавајућег система. Нејасно се осећају и приливи нових струја у старе и мемљиве куће, пренатрпане

трулим намештајем и буђавим сликама у којима је цео живот болестан, у распадању почев од старих па до њиховог одраслог сина, који и није човек већ само клупко сланине и меса. Сањив, апатичан, учмао живот, дегенерисане људске прилике. нове. још довољно ненаслућене и неизражене снаге, све је то фиксирано у Шегединовом делу и чини његове најбитније компоненте. •

Ксенија Петровић

РОБОВИ ИЗДАВАЧКЕ ПОМАМЕ

Џемс Хилтон: „Робови прошлости.” Филмовани романи, I. „ Космос", Штампарско издавачко предузеће ЦО Савеза глувих Југославије, Београд 1954 г.

Од многих романа ешетских класика (Дикенс, Горки) створени су добро адаптирани филмови. У обратном случају, од шунд-дела, код нас непознатих, малих писаца ретко је створен бољи флим. Иако )е имао љубазан пријем код наше публике, било Је то Једино ради злоупотребљених и деградираних протагониста, иначе осведочене оолидности; (Ребека, Леди Хамилтон и Прохујало с вихором). Тада нам и није било стало до лабилне литерарне поткв. јер Је сумњивог квалитета у уметничком и естетском погледу. Вило Је и слЈ’чајева да најчешКе код омнибус филмова пожелимо књигу по којима су снимани: приповетке Моама, o‘Хенриа и бројне романе. И преко нашег укуса и потребе „Космос* отпочиње лошим избором да задовољава ту знатижељу, ничим другим но с краја Џемс

Хилтоновим „Робовима прошлости". Ако је то по ма чему био филм који се памти, онда је то само из дивљења према Грир Гарсон, надареној 5"метници чији таленат злоупотребљавају, која се у неадекватној улози знала да снађе и одмери сентимен-

тално-љубавну и псеудо-психолошку шему лика кога је

шематизовао тшсац. Овако док увиђамо њене праве квалитете у суздржљивости, имамо пред собом ову голотињу. Кн»ига је врло лоше конципирана и развучена, дијалогизираша не воде ничему, а писац се често поводи за површним укусом и уступдима публици. Мало би нас се тицало то што Је извесни Хилтон негде написао један од хиљаду лоших романа какви се пишу и продају по киосцима, макар имао луду срећу да му дело екранизују. Нас једино занима и плаши да наша читалачка публика, са недовољно изграђепим али здравим укусом, не буде заведена примамљивим корицама америчког стила. и с друге стране, не би смо желели да издавачка помама и перспектиза будућности буде и нвхотиие ■ окретање и корачање унатраг, пређеним путем, ка робовашу прошлости романсијерке шипарица и нитатељки илустрованих новина, већ заборављене Мирјам.

А. Д. МИХАИЛОВИЋ

К. МIКЕТIС: РоПге*

Priča studenta

ISTRGNUTA

МоПт тав петој(с Па те ргатЦе ђибаЈот оп гесе... VI, угеЛа(е! оввоуоН тlаПЈс и тап Ши. РахНе, VI угева(е! МlаД!с и топ(еотеП тапШи ћ!о је орко!јеп опЈта које је то!ео. »Ргl- I <lеса«, Па ђаб (ако ае ауабе опа а!тпа весја кпјјра и хе!епот роуехи оП Мlllсе ЈапкоНс који је вођјо па кгаји Bкоlзке *оПlпе ха оПИспо исепје I ргјтегпо у)Напје. То је пајДга!а иаротепа Ргуа ргод!(апа кпПва. Оа ког!са По коНса. Ро(от 1ћ Је хауоЈео а каЛ ве пе!(о хауоН пе Iбри§(а »е 1х §ака. Bа<Ја је оркоЦеп оп!та које Је Оп Је хпао s(а опе хпаји а опе ви о<! отов сава росе!е шпатаН о пјети ... МоПт, п!ват ја вlвао теНа Нкао Је иегтохпо сl6lса—апИктаг, паргехис! вlавпе ®lсе. МlаПlс п топ(вотеНји је и отот сави хеlео Да опо §(о хпа отај сотек I оп пехпаЈи опе а ђ!о је иђеЛеп да опо §(о хпаји опе I оп пе хпа (ај богек кој! м ђех ргеНапка ЈхсПге па пј. хе*(lкпПгаЈисl рипаск!т гисјсата као ва Пгх! П!Ндеп(*ки раПси ... ТаЈ соуек коЈl перге*(апо ђгђЈЈа о пскоЈ кгаЛЈ, б(а 11, о (аl&Шка(и, (ај соуек гекао ти је таlоса B и од! Ла Је Iороу а оп п!§(а п!Је оЛ?отог!о 1 ▼ес веве(ак т!пи(а BГи(а кпесПе 1 сп(к Роата(га ха (ир!т рорЈеЛот као Да *и тп вте кпеПсе хав(аlе. као с1« је хађогаНо вге §(о Је !тао ргеЛ I ха вођот... II (от сааи ђк> Је в(гаг коЈи то4е§ ђасК!. ва коЈот тохе§ ва пб!п» Bта§(а I (ако ДаЦе. N3 хотогпl- Псп Је о(кНо хаогапе ђгахДе (о!1к 0 кагак(егl- око паапа 1 пара Лао Је Лт Ц Iта те§(адки ЈЈогпји НПси 11! пе. МоНт, Iхгlпl(е, да II Iта(е ге§(а?кп вготЈи уШси? §(а ђ! ти (аЛа оп гекао каЛа ђ! тп Пбlе*Ј оуо? б!ара гес! роНаНо отако васЈпЈепо пКапЈе Р' II ђ! хатпкпп!а Ш овиlа Јо§ §е§сп ра!Јђи коргсаНћ гед! (а аа(а коЈа 8е ђех ргеб(апка о(тагајп 1 хакlараЈп. Тгеђаlо Је Ла ропевет к!Bођгап. ро(от ротl- роBта(гаЈи6l. како ти ве па гетеги »отПајп ЈеДуа НсПЈЈте пеЈпе карlЈlсе коЈе аи ве веШе за ап-

НктагеуШ пб(а ЈгЈссис! Iгте&и гlаlпШ гиђа. .. Опај аге<Јотесап соуек кој! је и.§ао ка4 I оп, кој! је за шЈегевот <lобасlа ргеlигао ро хпатт роИсата и ро-4гагl га (Јиео (гахетт ипlкаlпlт ј/сЈапјет каИа 1т §е ргЈМШо (оИко Да је шо&ао гаг&оуеЈпо сЈа пасије втаки гес. Мlа<l!с и !та sатд једпи ге!ји: Да гесепгсе тоге «Ја сије като пјебоуо иуо ! Шсчје ујбе сак ш опај B!габпl ИИзИоШ и и?lи ко’! зссИ ко хпа коИко сазота 1и и I<»ј| ЈгИгапој Гоlеlј! ргсИбlауајис! агћа!сп! а!тапаћ. ПоЛај т! Ш, г*?е апИкуаг казггк!. М’аД!с и топl&отспји је ха Iгепи(ак пјепа и Iики вау!јспа IеЈа ба !51акииИт рг§lјепоујт а а ро(от, па 4ег?гl ве икаГабе 1П за (г! гахИсИа пазlога. Тада је хпао Ла 8« !бкИја!е 1с (г! кп.ике које 511 ћ!lе пјсегоуе Ш (о пјзи ћПс Ш ! језп ! п!би и !з(! таћ. Ооуогlј!т! соуесиlјак је ргеИзШгао ргуп ... Оћпагјо је. Пјискао јс па ргз(е Да ћ! Iакзе скге(ао Иб(оуе I павао опо 11о (гах!. Хек! с!(а( Ш. • . Оп јс пев(о (гаB!о. B\’Ј т! пе§(о (га/лто. б(а гаг!то ћеб(!дпо рге(игајпс! ро (!т гаупоДибпхт бпегтт б(гапЈсата? Уесша геИ с!а розгсе тисЈгоз! отогетаlјбки а »Ја па«3е гаћате ргес! бап. М’асИс и топ(§готспји ћ! ро<И??ао Дуа рг«(р. га опе ргтс? РоеlеДај(е! МоИш Iеро, рг!ја§ко, (о је 8(о(а «(гапlса? Оа, (о јс :с(оlа б(гап!са Ра §(а јс 5 (!ш ако 5 е (о?.. А Ка је опсЈа ого, а §(а је (о? Ке гпат! ОсЈе је пјепз Iтlса? Ра §(а 8а (!т <Јоватоlа, ако п а јеапој јеДшој •иеЛи б(о(lпата пеДоб(ајс рагсе зе т!бИт пе | Кајп! осЈеоуог! и сиди тlаб!с. АпИкгаг гарепшепо !гуа«Ј! (сроД оуе паге«Јпи кпј!&и .., МlасЈ!с је ћ!о пеброкојгп 1Ј зеђ! Јс па вта и«(а перо§(епо* кс!ееги ко.јј «га .1г гатоИо п буоје !те ргода пекр кпИде. N0 §(а се гЈоЛагоЈа ћЖ за »Јгивот кпјЈБГот. МогЛа се пе(Јоб(ајаИ сеlа б(гапа III';..

slи<lеЕl*