Студент

ДОНЛЕ СМО ДОШЛИ

(Наставак са прве стрвне) постигло морамо ићи даље, тражити радиклану ревизију наставних програма. Идеолошке дискусије на групала и факултетима, дискусије преко листова о квалитету наставе и упознавање јавности са . проблемима у вези са тич учиниће да се уз савесну сарадњу студената и паставника све то реши. Наставни програми треба да, у главним цртама, одреде лик стручњака који даје школа. Из досадашњих наставних програма то се не впди. Често с&

те формулације постављене тако широко да ништа не значе. Али, и кад се успе у томе да наставни програми одреде лик стручњака, треба ићи на то да се ускладе са т им какве стручњаке тражи привреда. То је основно мерило у одређивању лика стручњака. Пут ка нормализовању факултетске наставе води од доношења наставних планова преко борбе за добре наставне програме ка солидиом квалитету, високој научности и правклној идеуној оријептацији настове. К, Ђ.

ПОВОДОМ РЕФЕРАТА ПРОФ Др. Б. СТЕВАНОВИЋА И Др М. ЂУРИЋА

КЛИКАШТВО

(Наставак са прве стране) а да Је М. Мирковић веки човск с улиде, који прочитавши конкурс у новинама вели: „Па хајде да се и ја при Јавим за то, можда ћу и успети да обманем људе који воде рачуна о томе кога ће довести на факултет." Али, ето, нашли су се људи који су прозрели његове „нечасне" намере и рекли своју реч о тим новајлијаиа који желе да подмладе факултетски савет. Али боље нека они сами говоре. А они кажу: „Универзитет, по иашем мишљешу, треба да се побрине да будући гимназиски ваставници Још на факултету добију солидну педагошко-методску спрему, али исто тако треба да се постара да за таЈ посао дође лице које такву спрему и може да пружи студентима. А такво лице може бити једино и искључиво В. Гомирац. Они то, после напомене, да то лице може бити само човек, који познаје „дух, потребе, методе и стил рада у средшоЈ школи“, а може их по

њима познавати само ако Је гимназију свршио, у средшој школи радио итд. итд. и кажу: „Према гоме потписани калазе да у обзир за предавача може доћи само ВаЈав Гомирац." Само, да ли Је „потиисанима" чиста савест као научницима после оваквот питаша, коЈе Је, најблаже речено, необјективно? Ако референти сматраЈу, а то Је шихово право, да Гомирца поново треба изабрати за предавача, зар су морали вређати другог кандидата. А ево између осталог њихове речи: „Он се (М Мирковић) у својим радовима бавио. углавном основним плановима и програмима за основне школе и осмољетке, његови су радови штампани у часопису „Савремена школа“, па закључуЈу: „Он може бити добар управитељ, надзорник и директор к а кве осмољетке и др.; али он нема услова да спрема будуће средњошколске наставнике." Ми не желимо да се овде упутшамо у то ко треба да буде иза-

бран за предавача дотичног преамета; то Је ствар факултетског савета, али желели смо да иаше чктаоце упознамо са некоректним начином писања и претстављања кандидата факултетском савету. Чудно Је, и не само чудно, да су стари, угледни професори могли да овако неодговорно обаве своју дужност, да су овако једнострано, пристрасно и неакадемски написалц свој реферат, од кога имају штете и они, јер оваквим начином писања губе на свом угледу, и настава педагогије на факултету, а и цео факултет Јер ово није пут за решавање ових питања. Сматрамо, на краЈу, да Је извештај др. Д. Јовановића веома објективан, пошто се ниЈе руководио у оцени личним симпатијама према кандидатима него је на основу приложених радопа од стране кандидата дао објективиу оцену њих као педагога. Мислимо да би и бројни студенти факултета који су слушали и полагали педаготију код Вајана Гомирца иогли ла кажу своЈу реч о самом капдидату, а и о оцени коЈу су дали два члаиа комисиЈе.

3. МИЋИТ. и м. ДЕРВИШБЕГОВИЋ

FESTIVAL BEOGRADSKIH STUDENATA

Nedelja farmaceuta

ХЈ пе(lеlји 4 аргllа росеlа је >Гаггпасеиlsка пе<lеlја«, Iга<llсl- рго§гат кој! зе схЈгЈауа вуаке §оаше и окухги {ебlгуаlа вlлЈсlепаlа Вео§га<lа. Ка Iгlо2ђl »Кагуој ЈагтасЈје«, која је о!уогепа и ропе<lеlјак, рпкагап је 1б1;оп8к1 риl Јагтасхје: гагпх бр!81, акlа. <lокитепlа. рхзапе кпј!§е јо§ 12 XIV уека, рптШупа зге<lslлга, §оlје 1 бабе сЈо то(lетlћ арагаlа, ћ08а"1а је <lокитепlасlја о гагуо ји оуе <Иsсlрlше о<l СаlепlиBа-2000 §. рг. п. е., ргеко Ш§lе, Вег сеИиза Bге<lпјоуекоупlћ Iбl;гаЈl- гаИт беlеа, Iлћl2а 1 Мапзопа, бУе <lо пабаћ <lапа. Једап <хl Iпlегебапlпlћ 1 гпабајпШ <lокитепаlа па 121о2ћ1 је кпјl§а ОшкагШез §lатрапа 154.7 до<ll- пајбlагlјl <lоlштепl оуе угбlе ко<l паб. Iгlо2ћи Iоlо кlића бше око обат<lеBеl Iоlо§гаИја које 121аги зlи<lепll 1 пабlагп!сl. То би га<lоуl росеу о<l атаlегбкlћ рокибаја <lо уге<lпе итеlп!Ске IоlоТЈг Iегlјаlпи <lгигши, која је па 121о2ћ1 ргеlбlауlјепа је<l шш баlогот, Iоlо кlић је је<lша дгигГпа која пат §оуог! о га<lи бlапоуа бауега бlи<lепаlа Iагтасгје. Опо §lо \ге пе<lеlје би огх§шаlт бlгибпl га<lоуl бlи<lепаlа Iагтасlје. ХЈ и-Iогак је ргобИапо 1 па|*га<Зепо реl га<lоуа па којћпа би гааЈИ беlгпаебl 51и<1епа1а пе§lо уlбе о<l е<х!ти <lапа. То зи гауl<lпа ропе аато Iеогеlбкот %те <lпо§си, пе§о 1 ба боИ<lпот екбре гlтепlаlпот пагобИо га<l »o<l§ајlуапје аиlоlгоlшћ ћl- и ог§апзк!т габТлгагасипа«, га<l Уеге ЈапкоуЈс 1 МГИсе Реl- 1 »Еlекlгоlогега па рар!ги ргипепјепа и те<Исlпl«, (га<l ТоВгапlBlауа, Ка<lојбш КиИсе 1 Риlје\пс ЕјИјапе). Обlаll зи 1г оМазИ Iаппако§по-21је кој! оћгасЗији Iекоуllо ћ!lје 1 пајшlегебапlпlје <lгоее. 1Ј оуот паротот га<lи аиlог! зи 1таИ рипи ротос зуојШ пазlауп!ка. Н. V.

EKONOMISTI PUTUJU U SARAJEVO

N3 ХпЈсхјаИуи ОсИзога зекс!је, з!и (IепИ I §осllпе Екопошзко? Iакиllе-1а Iгуеб6е оуlћ (Iапа IгосlпеУпи екзкиггЦи и Загајеуо.

MASOVNA AKCIJA

2500 теЛЈсте уг§lсе апкеlи па Кагађигт!

,s!гибш кlић Ме<Исшsко§ Iакиl!еl;а ог§апl2ије оуе §ос!ше и »Ке<Јеlје бlи(Јепаlа ше<Јlсше« гашазпи шесИсшзки ап! ке!и. 81ис1еп11 се зе ирогпаИ за | Јегепзкош ргакзош, ргигхсе ше(Ј'lсlпбки рошос бlапоупl§lуи. ро шос! се 2(lгаузlуепlт а , а ијесЗпо се зе рпкирШ о§готап та!епјаl га паибпо IбlгагШабкЈ гасl. ОусЈе је уагпо <lо(ЈаИ (За а пкеШ оћ!та, који се УТбШ 2.500 бlи<3епаl;а тесИсше (бlгибпl кабаг!) 1 која се бе зргоуебИ па око 10.000 б!апоупгка Кагаћигте, пе ћ! то§lа 12Лгг§Ш пЈјесЈпа оге а пl2асlја, јег ]у\ б.е робЗауПо рИапје бlгибпо§ касЈга. РоlШбкl гпасај апке!е _1е?1 и табоупој тоћЦЈгасјјј б!и-(Јепаlа осЈ бlгапе исЈгигепја тесИсше које бе оуот ргШкот тос! сЈ а рокаге ог§ап,lгас!опи бробоћпоб!. СИј оге тазоупе аксЈје бlисЈе па!а тесЈкЈпе је <Јоћlјапје бlо рип!је ерl<Јетlоlо§ко-2(ЈгаУбlуепе бИке 1 акИ\пlа Iегареиl- ротос арзоlуепаlа 1 Iекаг а бресlјаИбlа. Сеlа бlуаг је гатl§lјепа оуако: Ка (Јап 17. IV. о. §. осЈ 14 б а зоуа бlисЈепll гаг. угзlат и »сЈуојке« (је<Јап бlи-1 (Јепl јесЈап арзоlуепl), рорићја-

уасе з!аl;lзШке кагlопе 12 којШ се зе хгигеИ кагlопl опШ Иса 8а BШlрlотшlа пекШ о!х>lепја. Iсlисе§ (1ап а 18. IV. Iекага BресlјаllBlа оИI6I 6е Иоlезшке 1 ргигШ 1т зресИаИбИбки тlегуепсlји. Како зе ргес!уl(3а

апкеlа бе ИШ зргоуесЗепа га <3у а <3апа <Зок се розао око sге<Иуапја та!егlјаlа ИШ моЗоу га је(lпо розlе ро<Зпе. Рlап 1 ог§ а пl2асlја апке!е Иа21га зе па уеб зlесепот Iбкиб-Iуи које зи 81и<ЗепИ Iтаll рп ргобlо§о(3lбпјој апкеЗ.l па Иекl- ВпЗи §<lе је ибезl;уоуаlо око 2.200 зlи<3епаlа 1 36 Iекага. I гаlо зи га о\ги восИпи Јгугбспе оћшше рпргете које Iгаји иес <lуа тезеса. Кlиђ Iта ро<Згбки 1 ротоб Ш§lјепбко§ ШбШи1а sгИlје, гаиссЗа Вео§га<За, <3екапаlа МесИсшзкоб Iакиllеlа, Сгуепод кгзlа Всо-Bга<3а пагосЗшћ уlабll 1 таноупlћ ог§апl2асlја. Риlет ргесЗауапја и обпоупlт ог§апlгасl.шта 88НМЈ §оуогепо је о апксЧ! о<l зlг а пе бресlјаlпШ ргеба\ т аса, б!а поуа ХЈсЗгигепја тесИсше. СИау орбИпзк! Bекlог росЗеТјеп је па тапја ро<Згибlа. бауег бlиоепа-1а тесИсше 1 бауег котип!бlа Ме<ИсшBко§ Iакиllеl а ргЗтш је апкеЗи као уеота уагпи б!уаг 1 иугзИо је и гес! пајуагпЈјШ <3и2побИ бlапо^а. 1г оуо§а зе у!сИ сЗа је робао кој! ргесЗи2lт а кlић угlо гатабап. Сшјепша сЗа зи бе бlи<3епII lакиllеlа осЗагуаИ тазоуио, јо§ пе рговlе Bо<Зше, Bотогl <3а је и<3ги2епје ргопа§lо риl га а кЦуlгасlји зуоба бlапзlлга. Мог<3а и оуакуот <Зеlоуапји 1е&1 гпаlап <Зео <3ги§lуепе Iипксlје ЦсЗгиЈепја бlи<3епаlа те<3lсше. 2аlо <тд акс!ји Iгећа 1»р1о рогсЗкагШ. В. К.

ХЈ РНОЗГООООХЗМ-ЈОЈ АКСIЈI КА КОЗМЕТТЈ ЈЕ I 313ТЕМАТ8К1 РКЕОиЕО ЗКОЕЗКЕ ВЈЕСЕ.

Sa medicinskog fakulteta

RAT OKO POTPISA

С-о<llпата ргаИт јеЛпи угlс пггпи ројауи па Ме<3lсlпsкот IакиИеlи. Неб је о зсепата које зе (Зезауаји рг! сЗауапји роl- 2а »игесЈпо« роћабапје ргесЈауапја. I §осћпата о<3 зlгапе <3аји зе рге<3lогl <3а је<Зпот пезlапе оге перо<3поз-Iјlуе Ра Iрак зуе оз!аје Islо. Кек! пазlаупlс! као (Зосеп! с!г Воза МllозеУlс 1 сЈосеп! сЗг. Вик!с, касЗа геlе сЗа <3аји ро!рlз ргогхуаји ро!тепlбпо, и!\ г г<3ији зИспоз! за Iоlо§гаllјот 1 Iек 1а <3а ро!рlзи. РопекасЗ сЗосеп! сЗг. Воза МИозеуЈс сак 1 опсЗа касЗа зе боуек о<3агоуе па зуоје Iте пе уегије <3а је 1о оп, ЗзрИије га тез!о 1 §осЗши го<Зепја 11<3. Оуо пероуегепјг оз!ауlја гигпи зИки 1 уеота тисап иИзак. Сети 1о уосИ? Восеп! сЗг. Воза МИозеуЗс зуој роз!ирак оргаусЗауа Ите з!о »тога <3а \г3<3l зlис!епlа ћаг опсЗа касЗа ти <3аје ро!р!з га игесЗпо роћа<lапје. Макаг 1о Мlо је<Зпот, аИ ја Iако геИт ... « 2аг тје когшбпо сЗа га јесЗпо је<Зто рп Bиаlуо пазlаупlк т!те зауезИ зуој ро!рlз о игесЗпот роћа<sапји ргесЗауапја. СисЗпо, угк> бисЗпо.

Ваlје. Ако зе геИ рориlагlзаll ргесЗауапје, опсЗа је сИј рготазеп. бато куаШе! 1 Iпlегезапlпобl окирlја зlизаоса! Кек! пазlаупЗоl зи оуај ргоћ-Iет гезШ гасИкаlпо: сЗаји §гирпо ро!рlзе. РгосЗекап ргоl. сЗг. ОогИеухс Иао је за§lазпозl <3а зе 1п сЗекз! ро!рlзији па пабш, те<ЗиИт гезепје зуе сЗо сЗапаз

тје Угlо је ргоаШ <3а зе оуо Iгђе§пе. ВшЗис! (1а те<Исшаг! шааји оИауегпи ргакИбпи пазЗауи, га који зе IаксхЗе <!аје роlрlб, опс!а је базуип ргlгосlпо <Ја бе розlе схЈуегИапоз рге<3теlа ГшЗекб! рге<lаји пабlа\гтки 1 <lа зе па Иси тезlа д<Л>lје ро!рlз.

Н. УТЈКАбШОУТС

INDEX

СНЛ л ГЕ Славољуб Схевановић, дипломираии студент Самосталног саобраћајног отсека, дуже времсна примао је стипендију од Дирекције железница у Новом Саду. Дипломирао је четири месеца пре рока коЈи му је поставила ДирекциЈа и гада је требало да оде у Нови Сад иа дужиост. Али, њему се није ишло из Бсограда и свашао се... , На истом отсеку студира Један младић који нема стипендију. Славољуб Стевановић Је том студенту предложио ово: Славољуб ће н,ему уступити своју стипендију, пошто Је он дипломирао а стипендију нма право да прима још четири иесепа, стим да овај преузме Славољубове обавезе, тЈ. да ваков четири месеца дипломира и оде у Нови Сад уместо Стевановића. Овај је на то пристао, Јер није имао других срестава за издржавање. а Стевановић Је остао у Београду; изгледа да ће се запослити у Градском саобраћаЈном предузећу како су му Железнипе ужа специјалност, Драгољуб Стевановић се снашао, али на рачун другог! X. КРАДЉИВАЦ ПИСАМ/ Не једном се лесило да у студентским домовима нестане понеки капут, кошуља, понскад новчаник или што слично. а стална је појава да се краду сијалице из ходника, к>патила, клозета, штекери и друго што је тамо намештсно да послужи свим студентима. У Студентском дому ,Д4 .децембао“ према причан»У’ Ч:ТУ дената још ранијих година зћпажено је да нестају писма. У току ове годнне то се нарочито осетило. Ствар је изишла на вндело када се Лсиш Јосип коначно убедио да му је уI кралено неколико писама. Он је 24 маота одлучно да сачека крадљивца. У моменту када у аули дома није било студеката, Милан Вујошевић, студент медицине, пришао Је месту где стоје писма и пошто је уаео Један дсл упутио се према улици. Леиш га је онда задржао и повео у Управу дОма. Вујошевг.ћ је био п{ЈНморан да извал-. девет писама пред упгавником. Пред Управом дома и органима Криминалистичке учраве он је изјавио да м« је го први случај крађр и да каје. Да ли му веровати? Није ли мождр он ииновник нестанка осталих пи-лма која су можда бит? и наиоа г оцени’а за оне котма сг Ко би и<алио илм 209 динара, која се нађу у писму, али већ неколкко студената је изјавило да им Је са писмима нестало и неких докумената. М.

САСТАНЦИ У БИБЛИОТЕЦИ

мдрта отворена Ј« у 111 <ч»и студентске мен"зе намек.епа за рад пргснствено студенткма медицине. Дос?.ч» се, међутим, показало да библиотека служи свему више -ет" својој намени. Наиме, у библиотеди се гласно разговара, пуши се, ззказују се састанци, а све то баблиотеку прствара у салу за ћаскање. Још Је чудније да се не води довољпо рачуна о чистоћи и изгледу библиотеке. Управнп одбор Ресторана требало би да поведе више рачуна о онима који 6и у библиотеци хтели да уче. П.

&Iисlеп*

5