Студент

Пратите сценарио „Студената“

МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА

(12) Код Хелене (Две године раније) Хелена, уморна и измучена враћа се кући. Пред њеним вратима заустављена су дуга бела Жанова кола. Она их са чуђењем гледа и брзо се нење уза степенице и улази у стан. Жан је на средини салона. Он је посматра хладним и дубоко жалосним изразом. “■ Зашто си дошао? рече Хелена. Ти ми се гадиш. Лисјен умире, рече Жан, после једног тренутка. Хелена не одговори ништа. Она се наслони на наслон једне фотеље. Жан настави: Моја кола су доле. Узми их. Он је у болници Тијерага. Он оклева један трепутак, затим стидљиво пита: Могу ли да те пратим? Не. Хелена се усправи и њено лице, изгледа још тврђе. Она прође испред Жана, без речи, силази низ стеиенице и пење се у кола. Волница Једна болничарка води Хелену ка једном ведиком ходнику. Хелена је следи као месечарка. Болничарка отвара врата једне собе где је сам Лисјен. Он тешко дише и његове очи су затворене. Хелена се приближи кревету и узима Лисјенову руку, он отвара очи и рече слабим гласом: То си ти? Жан није ту? Хелена главом учиии не. Лисјен понов затвори очи. Суд Хелена говори: Умро је у пет сати изјутра. Тренутак тишине. Затим о«а додаје: - То је све што имам да кажем. Присутни посматрају Хелену са ганутом симпатијом. Она учини полукург и хоће да напусти сулницу. Гомила почиње да се раздваја да би је пропустила, али она чује Жана који је зове: Хелено! Она се окрете. Остани, рече Жан. Хелена оклева један тренутак, затим се враћа натраг. Жан се диже и рече: Ја ћу... Франсоа га пресече покретом. Један побуњеник који је дошао са стране говори му на уво. Где, пита Франсоа, У згради општине, рече побуњеник. Ко? Синдикалнн делегати и сва револуционарна војска. Делегације долазе овамо и траже да их ви примите. Добро, рече Франсоа. Он се окрете ка присутнима и објави: Претставници народа који су, засада. синдикални делегати и наоружани побуњеници, изабрали су ме малочас за шефа привремене владе. Огроман талас одушевљења у сали. Сви су на ногама, сви вичу. Франсоа диже руку и успоставља се тишнна. Ја ђу водити овај процес док траје. Као изабрани шеф владе ја ћу бити тужилац до краја. Али морам дл прекинем сеансу. Суд ће се поново састати вечерас у једанаест часова. Сала виче и поново пљеска. ЈБуди почињу ла излазе, Франсоа се пење на подијум и излази на задња врата. Побуњенипи окружују Жана и изводе га. Жан, одлазећи гледа Хелену која напушта салу. Жанова канцеларија у палати Франсоа улази несигурним кораком у велику канцеларију. Он гледа око себе и изгледа мало збуњен као и Жан кад је заузимао Палату. Франсоа се окреће ка радном столу и хоће да седне. У том тренутку он примећује слугу који му врло нонизно пружа фотељу. Ето те! рече Франсоа са малим осмехом. Па добро, или на врата и уведи делегације. Не све одједном. Слуга се поклони и одлази ка вратима, иза којих се чује огромна галама. Слуга излази, затим се поново појављује. Иза њега у претсобљу галама је престала. Он најављујс: Делегаиија топионице из Кленоа. Франсоа се диже, он је блед и оссћа се да је ван себе од узбуђења. Делегати улазе и стају у полукруг пред великим радним столом. Напољу. под прозорима палате, гомила се смејс, пева и виче. У канцеларији, Франсоа који је сео, говори делегатима; Ја вам понављам. Наша политика ће бити баш она коју ви тражите. Она која се намеће. Пре свега прекинути са терором, Ослободити политичке затворенике; укинути инзванредне мере на селу; успоставити слободу штампе. И. што је могуће пре, позвати земљу на гласачка места како би изабрала конституанту. „Ја знам да ви очекујете изјаву о нашој политипи у погледу петролеја и области наше индустрије које нису још подруштвљене. Ја ћу у томе погледу дати у поноћ изајву преко радиа. Све што могу да вам кажем сада, то је. ла у тој области, као и у другима, крв револуционара није била узалуд проливена“. г

Делегати га слушају, потврђујући. Док Франсоа говори, слуга му прилази и говори нешто на уво. Нека чека! рече Франсоа изненађен. Слјтз му каже још неколико речи. Франсоа изгле* да све више и више изненађен и његово лице постаје суровије. Он се диже и рече слузи: Добро је. Затим, делегатима: Нека рад буде што пре успостављен другови. То је у нашем заједничком интересу. Франсоа поздрави делегате покретом руке. Ови се повлаче. Слуга кроз друга врата, уводи Шехлера. кога прати човек педесетих година, сув, мршав, врло отмен, са уљудно безобразним изразом. Шелхер се поклони пред Франсоом. Ја сам Шелхер, претседник петролејског картела. Ви имате храбростн кад пролазите улицзма, рече Франсоа. Има много људи који би желели да вас смакну. Ја знам да се браним, рече Шелхер са осмехом. Затнм показује на свога пратиоца: Ево господина Кота, амбасадора наше земље. Три човека се хладно поздрављају. Амбасадор учини кора« ка Франсоу: Ја говорим са шефом нове владе? Да. Нисам хтео да чекам званично обавештење да бих са вама поразговарао. рече Кот. Влада моје земље се одувек показнвала врло расположена да живи у добрим односима са вашом и ја бих желео што пре да јој доставим одговор на следеће питање: да ли је истина да је једна од оптужби изнетих против Жана Агере, та, да није национализовао петролејску индустрију ? Истина је. Треба ли ми да видимо у тој оптужби неки наговештај будуће политике ваше владе у погледу петролеја? Франсоа одговори љутито; Агерин процес је једна строго унутрашња ствар. Што се тиче политике коју мисли да прихвати влада, ви ћете о њој бити обавештени, као и моји суграђани, изјавом коју ћу дати у поноћ. Амбасадор се поклони, Одличио. Када мислите да ће телефонске линије са иностранством бити поново успостављене? Надам се, већ после подне. рече Франсоа. У том случају, ја ћу добити наредбе од мо’е владе, и могуће је да ћу замолити од.,. ваше Екселенције да будем примљен пре вашега говора. Амбасадор иронично наглашава речи ..ваше екселенције“. Када је завршио, он се уљудно поклони пред Франсоом, Шелхер исто тако. Франсоа их испрати до врата. Он позвва једног чувара који је стајао у претсобљу: Три кола и петнаест наоружаних људи да испрате његову екселенцију до амбасаде. Амбасадор и Шелхер захваљују покретом. Франсоа не одговори, посматра их како оллазе са тврдим изразом лица, кроз који се пробија нека неодређена бојазан. Околина сулниие У ходннцнма и холовима који се налазе поред суднице, гомила која је присуствовала процесу чека да сс овај настави. Многи спавају, испружени на земљи или седећи поред зидова. Један човек стојећи спава, наслоњен на пушку. С времена на време он склизне, пробуди се, усправи и поново успава. Други нешто једу седећи по земљи или дискутују. Када се врата суда поново отварају. настаје гужва за места; људи буде једни друге, брзо склањају јело и хитају ка судннци прескачући онс који још спавају. Суд Жана враћају на његово место док се сала пуни уз огромну буку. Поротниии се враћају на своја места исцрпљеног изгледа. Њихова одела су изгужвана, лица издужена, браде нарасле.

Франсоа се враћа на своје место. Он је обрија« и изгледа свеж. Хелена седа на једну столицу, коју су за н>у поставили насред пролаза, у висини првога реда. Врло брзо, сала је напуње:; ч свн су на својим местнма. Франсоа се диже и п , . тренутка успотављена је тишина, он најваљује: Реч има одбрана. Жан се диже. са ироничним изразом. Одбрана то сам ја. Он учини неколпко корака како би дошао до простора за светоке. Тамо ће он сташти за све време сведочења на некслико корака од Хелене и Франсоа. Он се обраћа прво пороти— Ви сте побелили, тим боље за пас. Ла немам рачуне да вгм полажем и ја ништа не жалим. Зтами се лиием окргну ка Хелени: Само теби. Хелгно, ја хоћу да положим рачуне. Ја сам вслео Лисјена. Ти не можеш да знаш колико гам га ја волео. —Ти си га волео, рече Хелена, а ипак си га убио. Да, ја сам га убио. И убио сам миоге друге. Мислиш ли да се сам себи не гадим? Он показује пороту једним покретом: Ови овде су извршили њихову револуцију, сада ће ме убити и ја сам зздовољан што ћс ме убити. Тешко ми је да сам себе подносим. Али ја ништа не жалим. Хелеио. Ни Бенгу. ни Писјена, нн запаљена села. И кад би требало да то поново учиним, ја бих то учинио. Публика осећа да је изачпанд и псчиње да звижли и да галамн против Жана. Овај се исправљадледа са окрутношћу салу и виче: Све. Чак Лисјена! Узвици се удвостручазају упрког Франсоу који захтева покретом и гласом тиш.шу. Жан наставља и његов глас успева да надвлада галаму која мало помало опада. Бедни илиоти! Ви се налате промеки политике: ви ћете добити само промену личности! Он упире прстом на Фрзнсоа који је поново сео: —Ти ћеш ; е волити. Моју политику? Ти ћеш је волити, зато што не посто е лве политикс. Зар ти мислиш ла ћу ја сала да је браним. Ти ћеш Је бранити. за три месеца, за шест месеци. Затим. поново се обраћз Сала која се скоро утишала. утншава се упорело са Жалосим говорбм и тишина постаје апсолутна. Слсшај. Хелено... То је ппмча о насиљу. Сила је била свугде у почетку. У мени и взн мене. Мој деда је био старн гусар. Мој отаи је убио човека внлама. У :е.т\-, ја сам вићзо пијане сељаке како бпју своју зецу и своје жене Јз гам гел.ак и ја сам насилник као и сви они. Али са лвзнаест голина, мсни су сломили руку уларпима ногу, V јеаној тучн. међу балзвцима, И ја сам се згадио од насиљл. Лошао сам у град чим сам то могао и ту сам поново нашао насиље. Сведсчење Жана (Тринаест година раније) Нека улица Нека бедна улица у сиромашном квсрту. Мспред продавнице колоннјала жене стоје у реду. Слабо исхрањена лица. мрзовољнс и нестрпљива. Неколико мушкараца, пооед осталих и Жан, Он носи старо, бедно одело и изношен шошир. Чу»е се Жачов глас како мукло говори: „Насиље! Веда!” Слаба киша почиње да пада. Неколико кишобрана се отпара Ју. Жан полиже оковратник свога капута. Жеке везују своје мараме око главе. Иза Жана, нека жеаа ко»а носи бебу. Она се нагиње нал своје дете покушаваиФи да га заштити. колнко год боље може ол кише. Жан !е додирнч по рамену и покоетом »о! показа па мм дете. Ж?н откопчава сро? капут: жсна поужа п-те Жану који га придгжзва уза се и Дожи у заклону. (Наставиће се)

ЖАН-ПОЛ САРТР