Студент
Grafika D. STOJANOVIĆA - SIPA
81роуа Iгlо2ђа и СгаИбкош коlекllчи ауа је газlг§пи!а и гахпоугбпош Iга2епји. Ка<l ее розе Шас којl 1 пе шога ђШ пагобИо бlгиСап паЦе Iгше. <lи <3уа Iсге2а кој! позе огпаки 1954 1 која. 1 ро Iећшсl 1 ро паб!пи гебауапја роугб! па 1 ро б!ерепи иорз!е побП <lеlаlја 1 иЗаЦепобН ођ арбlгакlпоз бИкагбШа Iгпепа сЈијибе шаlо Нбе јеНап па ЦгиеЕ пјеши бе ђШ Iако сЗа гак!јиб! с!а 81р оуЦе ШЈе IбШ
р!о ба ЈесЗШш 1 ЈесЗЗпбЗуепЗш шашгош 1 бШош I сЗа пЈевоуа шпеШоб! п!Је и оклдги јесЗпо§ ргауса. ЈесЗуа сЗа ђ! бе као ргlђll2Шја обгесЗђа шо§lо геб! сЗа би пЈевоу! гасЗоу! рогесЗап! §lгоко 1 гагшакпиЗо I и ЈесЗпоЈ бкаИ осЗ геаИбИбпов сЗо арбЗгакШов. Iрак и Уе беш sуош ђгоЈи ђИЈе оуош Игивош. шасЗа Ш осЗ арвЗгакЗ; поB сЗеll Јес Зап сЗобасЗа бугб! г!сЗ. IЧЈе*оуо гебауапЈе ођИка Iрак шакаг 1 паЈи-
ор§lепlје еХетеШе геа]п!ћ рге Лтеlа, Iјисlзке «Bиге, (Јгуесе, рогаШпе. АИ ако је пје§оу ри! <lоуоlјпо Иоslесlап от!а бе тоЈе ргеlроslауlјаll ба затот 51ри пебе ћШ Iе§ко Иа оуај гШ Јебпот роги§l. IЈор§lауапЈе ИеlаlЈа Је кагакlегlбllбпо га буе пЈе§оуе бИке 1 §гаГlке па пЈе§оуоЈ 151о2ђ1. То 1 IеЈпЈа с!а бу! пЈе Bоуl гас!оуl ђис!и ођоЈеп! Iопоу!та поуо§ Јес Ипо Је гаЈеђ п!бко бу!т га«lоуlта па оуоЈ IгlоЈђl коЈа икlЈиСиЈе 1 Iгуебпе, пе§lо реslтlбllбкl ге§ага пе 11иб1гас1Је и коЈlта зе пабlисиЈи еlетепll екsргеб!отгта 1 коЈl 5и угlо ђИги геаll- Хпlегебапlпо Је ба па оуоЈ Iгlо§ђl 51р пlЈе осlBoуогlо Иа 11 Је УоlЈап Иа 5е 51о§1 ва кпИбапта кој! Iугсlе Иа је пје§оуа вгаИка рге!е§по Иекога Игпа 1 <lа 11 Је оп гаИоУоllап пЈот као Iакуот, 111 Је бргетап Иа ЈоЈ Иа Iгуебпе с!иђlЈе. ите!пlбке Хопоуе. Јег сг!е§l ео(lе пеођ!бпо па§lт об!та 1 т! зто угlо гас!оуоlЈпl кас! 1ћ пас!ето и какУоЈ кпЈlгl 111 базор!зи. То 5и сгlеИ коЈl ђ! Iеро 1 ос!§оуагаЈи6е рНвгаЈаИ гШи какуов тоИегпов еШегlЈега. То зи бтеlа ге§епЈа. ЛићоуШ. §lуl, ирасИЈМ, сг!е4l. аИ би и Iбlо угете 1о 1 сгlе!И квИ (ЗогуоЈјауаЈи ровеИоси Иа &а Iгlо§ђе о<lе пес!ог\ т оlЈепо ћlаИап. N3 51ри Је сlа Јгађеге ЈесЈап оИ 1а (Зуа ри!а. I та коЈl (За Iгађеге ђl6е роИЈеИпако (Зођаг Јег 5и (Запаб Bгапlсе Iгте аи ргlтепЈепе 1 »б!бlе« итеl- тапје. 2а 1о уге те 51р обlаЈе ЈеИап оа тlаИlћ §гаХlбага кој! паЈ\И§е ођебауа. О. 81М1С
КУЛТУРНА ТРИБИНА »ТРИБУНЕ«
Несловеначки читалац „Трибуне“ био би збуњен када би прегледао њену културну рубрику, а да касније сазна како је то студентски гласник. Ту има врло мало сту дентских суштаствених питања и п{х»дора, врло мало међуфакултетских обавештења о уметничком, забавном и образовном деловању. Добија се утисак да су љубљански студенти дифузно посташљени у општим културним догађајима и приредбама. Иза свега треба додати да су написи ове врсте писани без репортерског жара и недовољно напора да се млади читалац привуче, загреје и разговори, Приличну пажњу „Трибуна" поклања словеначком филмском занатству и стваралаштву. Одиста, они су редовни и брижни пратиоци свих лепих покушаја које камера бележи последњих година у словеначким планинама и градовима. Али било би наивио схва тити да се они не онеспокојавају извесним слабости ма и дилетантским наносима. Дуге написе овај лист је посветио филму „Јара господа", а будним оком прати снимање омнибуса „На таласима Муре“. Интересантно је да се о студент ској ревиј« „Весна" нису изражавали тамо одушевљено. У белешкама о ликовним изложбама нећемо наћи препотентних оцена, али је присност којом ое млади гледалац уводи у мо дерно сликарство веома корисна и делотворна. Ипзк уздржљивост и скромност у ходочашћу кроз општија љубљаиска питања културе и уметности бивају најсталније боје „Трибуне". Остајући често без књижевних прилога из студент скнх руку „Трибуна“ губи свој цанкарски, трагалачкн замах. Или је књижевнопоколење можда, довољно прихваћено од других листова, па је овај студентски лист прешао преко свих брига и брижица у том правцу? Пратећи дискурзивно омладински часопис „Беседу“, љубљаноки студенти на страницама „Трибуне“ доживљују приличан рад и са повишеним кнтереоом улаве у савремени књижевни живот, треба скренути пажњу на приказ „Беседе* у коме се сасвим неколонијално, али брнжљиво говори о Хемннгвеју. Још нешто подвукли смо на дугим маргинама љубљанске „Трибуне". То је наше неспкојство што смо недовољно обавештени о њиховим студентским корацима у погледу културног стварања и што не видимо активну жељу да се мало више обавештавају о нама. Надајмо се да ће у току ове године под перима студената новинара често заиграти имена љубљанских загребачких, сарајевских и скопских студената. То је један дуг и један леп задатак. М. М.
ИЗ »УБИСТВА У КАТЕДРАЛИ«
Т. С. Елиот:
хар Остачимо овде, затворени катедралом. Чекајмо овде. Јесмо ли доведени страхом ? Је ли сазнање безбедности управило наше стопе Према катедрали? Чега још можемо да се бојимо Ми, сироте, сироте жене Кентеберија? какве невоље Са к ојом нисмо већ присне? нема страха За нас, и нема безбедности у катедрали. Претсказање неког покрета Коме оу наше очи присилни сведоци, навело је наше стопе Према катедрали. Присиљени смо' да посведочимо. Од када се златни октобар одбацио у суморни новембар И јабуке биле скупљене и гомилаче, и земља постала Смеђи, оштри врхови смрти у пустињи воде м блата, Нова година нека, дише, чека, шапуНе у тами. Док радник одбацује блатњаве чизме и испружа руке ватри Нова година чека, судбина чека на своЈ долазак. Ко Је испружио руке ватри м сетио се светаца и свих светих Сетио ее мученика м светаца који чекају? И ко Не Испружити своЈе руке ватри м не признати свога » господара? Ко Не бити топао Поред ватре м не признати свога господара? Седам година и лето је прошло Седам година од кад нас Је оставио биснуп Он, који је био увен љубазан према свом народу. Али не би било добро кад би се вратио. Краљ влада или барони владаЈу; Пропатили смо многа тлачења. Али смо углавном остављени влаетитоЈ домишљатости А ми смо задовољни ако смо остављени сами. Покушавамо да држимо чаше огњиште у реду, Трговац, стидљив м обазрив да снупи мало среНе, А раднин везан за своЈе парче земље, земљана бојањегова боја Више жели да прође непримеНен. Бојим се сада узнемирења мирног доба: ДоНи Не зима доносеНи са мора ежрт, Рушилачко пролеНе лупиНе на наша врата, Корен м младице поЈешНе ноше очи и наше до»в, НесреНно лето еагореНе постеље наших потона А сироти Не ченати други упропашНени онтобар. Зашто би лето доносило утеху А Јесен ватре м зима магле ? Шта Немо радити у летњој врелиши Него ченати у спаљеним воНњоцима иа дрџгш октобтр? Некаква болест долази иа пае. Ми чеклто, ли чекамо, И свемм м мучешчцн ченају на оне коЈи Не бктн евецн ш мрчекици. Прееео: СВОВО&АЕ ОВевтга
Белешка о писцу
Рођен 1888 године у Сент-Луису (Мнсудо) сода мстањен у Лондону као британски поданнк, Т. С. Клнот се са подједнако права може сиатрати н Амершанцем и Бнглезои. Припада ЈедноЈ староЈ пурнтаискоЈ фамнлнЈт. Образовао ее па Харвардском ункзермгтету. а затим путовао по Европк. Вредни крнтичари валазе многе утицаје коЈе Је наводво или фактнчки претрвела Елнотова књижевност (Дон и метафнзичари, касни француски романтизаи, Езра Паунд, италијански футуристи нтд.) Даиас у свету сматран за Једног од највећих ако не и највећи песиик епохе нашоЈ публици Је пре нознат преко критичких осврта, него преко превода. Тешко би се могло утврдити да ли је вкше цењен као пееннк нлн као драиатнчар. НајпознатиЈа му Је драма „Убиство у катедрали* која Је давас преведена на готово све културне Језнке света.
IN MEMORIAM
IGOR VASILJEV
Маlа, &аsтlт та!а потШвка теа! да је sИкаг Iдог 'УавПјег о<llаге6l па екгкигг!Ји ва коlевата s*исЈепИта Iбlогlје 5lвигпо п!је ровlе<lпја Геб о пјети. ТгавlСпа SШП «Iоslа Је ров!е иврећа, пе таИћ, ро*lе <lуе sатоs(аlпе Iгк»2ђе п Вео§гааи 1 2авгећп, роslе рНгпапЈа пјеготој Iтllуl<lпаl- 1 гаапот Iаlеп*и аИкага аатоика. Хгог Је ђ!о о<l опов таlог ђгоја ите!оlка које 1 паЈро\т§иlЈl роsта(п{ Bаlопа ргl- п багепПп АгпвШ. КЈебоуо Iте роуМИо Је итек га гођот 1 пек! ровеђап 05VII 1 паЈоsкш!пlЈе ктШке ко-IекlгтШ IгкИ№l. АН I*ог УагИЈет п!Је ђ!о гато ро Бтакп сепп дгик(lЈl 1 Iп<Иуl«lва4пlЈl. КЈе*ото 511кагћто, теђнУмИСпо 1 по»ШаМ тегапо жа кlато вШвагвСто КпвЦе I шабек тАвЈев тека, ђНо Је тегпl(а( s>рам коосерНЈе о в те(ао9«. МоМа Је Сакм Не Је (ако тlа<lок ботека (оllко окир!гаlа тетlЈlта ргоslоs( пато§(епlћ Iкопа 1 §(о 5и пЈертт! Икотl sеlЈака (оИко тогђШп!, Iпгпl 1 веп(lтеп(аlпl. Ов(аlе 5П пеЛотИепе бИке, пебогебепе геСl ЈеЛпе ђпЈпе 1 (пгпе ге« 1(о«и. Ргеб(аlе $и Ла еототе, (ек каЛ Је (ај Јегlк роs(ао гаг§оте(ап. А О (ош 80Т0ГП, бпЛпош Гаsсlпlгајо6ет, ге4l 6е ае вта како пе та!о ге6l. А вl&пто (I«ђгlћ. Јег пјевото sИкаГs(то ђИо Је Лођго. I Јако, Јако (и-ћм. PRO et CONTRA
Педагошки филм за одрасле
ЛИЧНА СТВАР Сексуалном васпитању омладине теми на коју смо већ видели Италијане, Енглези су пришли умерено и одмерено. Ца кажу у обланди занимљивога филма истине које конзервативна провинција ни под којим другим условима не 6и пристала да саслуша. Читав низ проблема личности, који су уједно социјални проблеми савр>еменог грађанског друштва, садржан је у овом филму: однос професор ђаци. ученица професор, проблем уседелице у породици. а дотакнути су и проблеми породице уошпте па и социјалних односа у градићу каравно на начин из кога се види да су аутори свесни да ће такав живо»г трајати т>* још бар 200 година. ФРАНЦУСКИ ТАРАС БУЉБА Само Је на први поглед нејасна мисао Беле Валаша да се од лоше књиге може начинити доар филм, али се од добре књиге не може очекивати добар филм. Због ове истине треба имати разумевања за екранизаторе добрих дела Уз помоћ одличне глумачке екипе (Хари Бор, Жап ПЈер омон) Гогољева поема о козачком животу преточена Је У просечно добар филм из живота Козака. Козаци СУ дати као људи сирови и непосредни. симпатични због своје примитивности и необразложених поступака. СКЕЛТОН НА ТРАГУ СВОГ СЛАВНОГ ПРЕТКА БАСТЕРА КИТОНА Савремени филм готово је заборавио ведру комику немог филма из периода док ова] још није постао снимљено позориште и док су његови стварасик инспмрисани вештииом кловновских трпкова испорпстили све техкичке изуме стављајући их у комичан сукоб са човеком који не може да се спађе. „Погледајте птичицу" стара добра професионална реченица која још егзистира ксд наших провинциских фотографа, наслов Је овог филма о неспретком фотографу добричини који се код нас даје под именом: „Смушени сниматељ" Овај филм Је уствари нова вариЈанта чувеног немог филма „Бастер Китона на филмЈ*“ коЈи је Једка од значајних вредности које поседује Југословенска кинотека. Бесомучна јурњава у којој главни Јунак упада у апсурдне ситуације у коЈоЈ се дешава низ смешних бесмислица. не изостаје много за својим старим добрим претком.
Било Је вштрих критика на овај филм. Зар ее може критиковати кловн што живи у чудном свету узрока последица који не одговара нашем, свакодневном, када он баш успева да нас насмеје захваљујући своме непрестаном и упорном сукобљаваљу са чињеницама и светом логике! И то треба умети. „ЗАЧАРАН* ДВА САТА У СВЕХУ ПСИХИЈАТРИЈЕ Уморна од Другог светског рата Америка Је очекивала нешто ново, пуцање у каубојским филмовима после ратних искустава било је смешно а ратви филмови потсећали су на непосредно доживљену недавну прошлост. Холивуд Је открио у психолошком филму оно што је потребно гледаоцу који се у не много перспективноЈ поратноЈ ситуациЈи иитензивно бави проблемима своЈе личности. ~3ачаран“ Је Један од бољих криминалних филмова на тему из психоанализе, можда, Јер Је Један од првих пред стотинаиа можда захваљуЈући Ингрид Бергман и Грегори Пежу, сценариЈу Бен Хехта прилично коректном према ваучно] истини у америчким релацијама, и изнад свега ХичкоковоЈ редитељскоЈ вештини и инвентивности. Извесна мелодраматичност коЈа Је неизбежна у Селзниковој продукцији, захваљуЈући Хичкоку не излазм у први план.
&Iи<lеп*
7