Студент

Репортажа студената

ПОЛА сата вожње трамвајем и кад кондуктер објави последњу станицу пред Раковицом такорећи са задње платформе улази се у фабрику. Она обухвата комплекс земљишта на коме се налазе три хале из којих годишње изиђе 1000 трактора домаћег типа Т-08 и 600 гусеничара типа „Ансалдо" који се само монтирају код нас. Овај огромни посао изводи 1600 радника и 24 инжењера. Њихов рад је врло значајан за нашу пољопривреду јер стотине трактора већ вуку раонике по пространим житним пољима. А колико ће их још бити потребно да са свим угуши конкуренцију рогатих трудбеника па чак и дрвеног рала? Па ипак тема овог написа није тај грандиозни и револуционарни посао механизације већ живот, онај свакодневни који се одвија иза жичане ограде фабрике. МЕТАЛОСТРУГАР ТИМОТИЈЕВИЋ Идем кроз дугачку халу. Знам већ да се у шој обрађују делови краћег циклуса израде и да су стругови испред фрезера а не обрнуто. Знам да је све то, цела ова фабрика, један тачно срачунат организам и да је заглушна хука, која испуњава халу, само њен начин живота. И онако површно пада ми у очи једна упадљива несразмера. Видим младића који је сав потонуо иза свог струга тако да је његова глава само детаљ на позадини челичне телесине. Скоро несвесно тражим равнотежу ове слике и да бих је успоставио почињем да се интересујем искључиво за детаљ. Не инсистирамо, каже мој саговорник, да човек ради увек и само један посао. Сећате се оне сцене из филма у којој се Чаплин појављује као фабрички радник. Онај механички покрет са машине он изводи и кад иде улицом. Боље је то за продуктивност али није за људе. А ми бринемо и о људима. Водимо разговор у сасвим обичном тону. Распитујем се о фабрици и добијам исцрпне одговоре. Мој саговорник је металостругар Тимотијевић. Нема оног јаза између радника и инжешера. Наши инжењери су сви млади људи, дипломирали ггосле рата. Постоје другарски односи између нас. 'Omr су • сломили оно ■ • што су стариј и одржавали, оно отстојаше. Чини ми се да их зато више ценимо. Врло често дблазимо у додир, узајамно се саветујемо о побољшању рада. Ја, например, у трамвају док се враћам кући разговарам са онима што станују у граду, онако, сасвим другарски. Недостатак економског обоазовања код радника некад смета. Деси се, човек гледа на фабрику кроз своју личну зараду. Сем тога не разуме оно што економиста излаже и само аминује. Зато организујемо семинаре. Добро су посећени и много нам користе. Једна комисија економиста испитује садашње пословаше фабрике. Нађено је већ да оно знатно може да се побољша, а тек је испитана једна трећина материјала. Па и наше тракторе стално поправљамо у складу са захтевима пољопривреде. Moi саговопник је металостругар Ти моти.тевић. Предамно мте снажан човек тридесетих година. Ових лана одлази на специјализацију у Немачку. После разговора ово сазнање долази као неки логичан завршетак. Биће то само још једна степеница више са које ће овај човек у пуној снази још боље моћи да види фабрику, да јој помогне својим стваралачким радом. Баш као што она њему помаже да се оспособи за тај рад. АНКЕТА Упола дванаест сирена је објавила почетак одмора и раднипи ( су поседали око машина; извадили масне замотуљке w почеЛи да једу. Душан Лазаревић, омладин ски руковолилац, висок кошчат младић. у умашћенот блузи, чији рукави ,Iедва да cv лопирали поеко лактова његових дмгачких pvkv. говорио ми ie о пооблемима. актпвностима, о КУД-у. ( о 13 омладинаца чланова радничког са 1 вета: 1 Хоћеш ли сад да ми кажеш нешто интинминје о твојим друговима, о 1 теби? О себи? ( О теби. о вама свима, али нешто што нрће бити ни активност ни проблем. HeniTO. . . ТЛ онла ми ie испоичао п анкети. Билитп кака гам ia онп« дон тч о. ј е то негде 1951 године баш

сам се вратио из Армије било је омладинаца који су били слабо плаћени. Пет шест хиљада динара. Кирије су на Канаревом брду биле високе. Само за решо требало је дати 800 дниара. Грејаше би коштало око 4000 динара. Наравно нисмо се грејали. Увијемо се у јорган кад је јако хладно. Неки су опет куповали фурунице, бушили зидове. Онда, знаш како је, већина је овде са села. Од куће, траже паре. А менза. А одело, јели. Па онда то су љу ди млади, дошли су у град, паре иду. И онда наравно, Ако се на конференцији говори о тарифном правилнику сви устају, говоре. Иначе ћуте. Проблеме не разумевају. Ми у омладинском руководству решимо да почнемо тамо где је најтеже Спроведемо анкету о животу и раду омладинаца у нашој фабрици. А омладинаца је код нас 70*/*. Проучили смо уредбе створили иницијативни одбор. А био је сеоско дете из околине Шапца, и механичарски позив биле су детињасте жеље док је морао да ради у трговини. Механику је заволео кроз бицикл, па ауто. Онако дечачки. Сањао је да постане барем шофер. Прва прилика му се пружила на рад ној акцији. Постао је прво шофер па на крају и оно што је сматрао за врх своје среће. Има нас десетак у фабрици. Сви смо дошли са радне акције и из других заната. Један је био опанчар. Опан чар бити у данашња време! и смеје се после тих речи па rai помало заразни смех прелази и на мене и на оног што ради ту близу па са стране прати разговор. Опанчар. Ако је већ реч о младићима који су са радне акције дошли у фабрику треба напоменути да су они сви одреда врло солидно схватили свој позив и да су веома савесни. Није их завртео град ски живот јер су имали у себи нешто

После осам радних сати, они излазе на брдо и сликају. Изложба треба да буде готова до Првог маја.

Фабрика и људи

Утврдили смо да неки млади рад ници мало зарађују јер су норме нереалне. Други опет кад дођу не могу одмах да се снађу на послу. Споро раде, онда наравно и мало зараде. Иза њих остаје много шкарта. Ми из организације растрчасмо се, и да видиш успели смо. Он Народног одбора смо добили дотације и снизили мензу за 30*/*. Ручак и вечера сада коштају 3000 динара. Нереалне норме смо смањили. Плате где су биле недовољне повећали смо. Интервенисали смо преко партивође да буду уз

младе раднике да им показују и помажу. Онда смо образовали школу за стручно усавршавање младих радника, курсеве језика. Једном речју успели смо. Више у нечем другом. Успели смо да разбијемо неповерење. А то ти је за нас руководиоце најгоре. Оно „ма шта he те ви“ тога више нема. Још треба нешто да урадимо за кирије и загревање. Идућу зиму не смемо без тога да дочекамо. Сирена поново почиње да свира. До ђавола, ко измисли овако грозан звук мислим, док она свира. Тај звук про жима до костију. Радници полако. врло полако, као да су им зглобови полуге компликоване машине, устају. И опет почиње ова необична музика гвожћа. На мало чудним инструментима. Mol саговорник се сад чешће окреће према машинама. Ваљда му је непријатно да каже ла мора да иде. Па рекох, здраво. И надам се да ћете решити за то загревање. Решићемо сигурно каже он и смеје се. НЕКАДАШЊИ АКЦИЈАШ . 4-fGpeo сам у монтажној хали једног куштравог насмејаног радника. Његов пут до фабрике био ie прилично кривудав. Одувек сам желео да постанем механичар.

тачно одређено што их је водило. А овај црнпурасти Миодраг Јовановић који је постао квалификовани радник а у колфнији основао породицу, и коме се она људска срећа чита из очиту само је њихов симпатични претставник. МЛАДИ ИНЖЕЊЕР Шетња кроз фабрику завршава се пред вратима на којима пише „Технички директор“. Инжењер Стокић који носи ову титулу ди пломирао је 1948. Поље рада код нас је широко, па

укључење младог инжењера у посао није тешка ствар. Пошто је фабрика уходана и има већ приличан број оних који су у послу, млади стручњак није препуштен сам себи Његов пут почиње v припремном одељењу где је ближе оном теоретском градиву које ie непосредно донео из школе. Доцније прелази у погон где има прилике да постане сасвим солидан машински инжењер. Ми смо најкомплетните предузеhe за машинске операције и наши инжешери кад оду на неко друго место су прилично цењени Што се тиче раскорака између школе и праксе могу да вам кажем да ће га бити све мање кад се школа сасвим наслони на привреду односно кад стручњаци из привреде уђу у факултетске савете. То ie Moie мишљење. Ја. лично. кад вас интересују моји први утисци у неку руку сам специјалан случаl Дошао сам v фабрику кад се у H>oi рађала идеја о производњи трактора. Некако сам одмах прионуо на Ta.i рад и он ме ie сасвим обузео А нисам био v то поба одушевљен инжењер iep ми се за време студија чинило да сам више волео медицину или економију. После сам кроз рал заволео и CBO.i позив. Фабрика повуче не само цртањем планова и бригом о производњи већ целокупним својим животом. Све то па нов правац човеку каже на одласку.

Ј4а*исал*", Ј-Ј-сф.влк.акнЈг Ј ifiu.an С

РАЗГОВОР НА БРДУ

и т r ењемо се уз брдо преко njrra 3 I I поуге. Брдо је стрмо и пуно бодљикавог жбуња. Доле се види фабрика као на длану. д Она сад изгледа чиста врло лепа. Стоа тине трактора своје у редовима као к. војска. Ђура Лукић из алатнице аматерски и се бави сликањем. ” Ово је брдо за планинаре кае же он. Тако се обично говори кад се људи не познају. а Горе на брду још двојица његових е колега, Дане Радановић из ливнице и алатничар Панта Јанушевић, стоје иза уљаних платна. Сликају. До првог ма-4 ја њихова изложба треба да буде гоу това. То ће, можда ће вам то изгледати а чудно, бити једна од најбоље посећеа них изложби у Београду. На првој изложби у сали њиховог дома културе, з било је око 4000 посетилаца. То је, каже Панта Јануг»*ивић, ипак специјална публика. Ми сликамо мотиве из Раковице и њима ће се свидети баш оне слике које највише буду личиле на природу. То су најдоследнији реалисти. Када би ми нацртали нешто модерније нама би се у фабрици смејали. А шта, ви, мислите о модернизму? Ја ово питам и мислим како ћу да учиним услугу присгалицама реализма. Али он је миого мање категоричан од оних који бранећи реализам указују руком на радничку класу. 1 Ја лично сликам реалистички, то је истина. Али је то можда само зато, што ја у ствари још и незнам.да сликам. Да сам се редовно школовао као сликар можда би и сам био модерниста. Мени се лично ссиђају неке модссније слике. Чини ми се да су они с~чтттли доста испрел прсмена и то шТо их ми е разумгмо то још није тако Можда ће их некад разумети. Толико примера о томе кмамо. Он говори тако добро као да је ликовни коитичар. Он говори о Ргморанту, о Пикасоу, о Курбеу, затим говори о стилу, свом и својих колега. Мислим, када је овај човек имао времена да све то прочита да научи, да слика. После осам сати рада на стругу, после усретсређеног напора од ” осам Сати'да 66'бвина ни за десети део милиметра не буде тања или дебља, после исто толико сати напрегнутости мишића, ситне прашине од гвожђа коЈа се хвата за зноЈаву кожу и киселог мириса одливака. После Јарке светлссти истопљеног гвожђа у ноћној смени у ливници, после Јаре, мрке од уља боЈе машина, ови људи излазе на брдо и сликају врло нежне зелене пејзаже, врло прозирне беле облаке. НиЈе ли то белина облака на слипи дубља, него што је ја видим сада изнад себг. Не каже ли мени баш сад један од ових радника; Видите Још нешто нисмо успели довољно. То Је прозирност пеЈзажа његова лакоћа, треперавост. То су људи коЈима Је баш тај рад, сматрајте га напориим ако хоћете, ту се ствар не мења, очувао таЈ осећаЈ за природу, за јарко зелоне боЈе пролећа. И Још тпеба знати и то да Је њима тај рад фабрика хоћу да кажем обезбедила сав материјал све оквире, целокупан атеље, а сигурно ће и те пекаре коЈи су им заузели просторију, успети да избаци. И баш из свих тих разлога због тих осам сати за стругом Ја хоћу да се не сложим са Пантом Јанушевићем. Наиме, Ја мислим да он никад неће постати модерниста. Зато јер он осећа живот и осећа природу. Јер он зна да је гвожђе врло вруће када излази из огромне пећи и зна да прашина од гвожђа може опасно да нагризе плућа ако се човек не чува. Баш зато што Је његов рад напоран. али ie рад, он га чува од: Дугог беспосленог седења. Празног размишљања и умишљања. И других ствари. Од свега онога што криви прегтаве о свету. стварима о ономе што је сте и какво јесте. Јер полумрак хале њему ће сачувати светлост сунца и мрка боЈа уља зеленило. Жице свуд око његове магпине ..чуваЈ свот живот“ сачуваће му дубину и прозрачност пејзажа, и она, та дубина свакако ако не ланас а онла сутоа сигуп«о. ће се видети на његоним сликама. И можда ће се неко чулити одкуд толико прозрачности на овим сликама. Можда чеће знати да Је то ДУбина једног обичног, јасног, суначног дана.