Студент

PRO et CONTRA

sa studentskih galerija

„Ромео и Ђулијета“

скида за ненаписани ecej Само у мојој соби завес- може да виси невино, и тако сасвим без претензија. Да виси, Јер сам је обесио. На сцени свака крпица живи у релацијама са свим осталим, да те релације свега са свачим на сцени не исплету густу мрежу уметничког поднебл»а Једног позоришног доживл.аЈа. Тако све постаЈе уметнички функционално, Jep све, и живо и мртво на сцени, глуми и делу Је. Ништа није случајно за гледаоца, ма случаЈно дошло на сцену. Зелена гама костима са неколико топлих акцената, који не ремете ни неколико костима ахроматских боЈа па неготска, већ ренесансна конструкција степеништа и балкона и боје слоноваче, стилизовано лимуново дрво, боЈе рефлектора по завесама и Једноставна арабвска мизансцене. све Је то плод уметничких ~жртво*ања“, *ања“, поЈма кроз коЈи су се у сликарству и рађали највећи празници за око од Алтамира до данас. А ови елементи на претстави у релацијама са свим осталим оживљаваЈу причу о веронским љубавницима тачно на Један начин: као кажу малтене ванвременску, као фабулу предпубертетских снова, као љубав људи-дафниЈ а на дну мора, као судбину, после које Је прошао потоп, па постала прича у коЈоЈ Је остало само наЈбитниЈе. али и наЈлепше. (Упркос глуме нестилизоване, реалистичке). ★ Има нечег у кретању, које Је поставио Мата Мипошевић као редитељ, онако апстрактно схваћеног на Воркапићев начин, али овога пута на сцени, нечег што милуЈе као музика. непосредно. визуелно, на естетски начин у изворном значењу те речи. Хоризонтална мизансцена, а одмах затим вертикално дизање завесе која открива Ђулијету са напитком. ★ РаЈачићева музика носилац Је коби. Грађена Је гако као да су догађаји на сцени равноправне музичке теме, коЈоЈ онда може да се противставља музика као контратема у неком ставу сонате. НиЈе обична илустрација, већ то. али на вишем нивоу. ★ Плеша као Ромео игра се Једноставности. Као да Је са нашим емоциЈама из наших дана зашао у свет легенди. (Moja сумња: Јели и онда се тако некако осећало). Сумша на сумњу; али где Је уметничка кондензација). Контеплативност код неких сасвим површно изазива асоцијације на Хамлета. Како би то био Хамлет, без хамлетовске проблематике. НиЈе Хамлет ваљда само замишљеност и потшишана коса. Фина глумачка фактура: став. изласци са сцене, суверено владање емоциЈама којом свесно зрачи, па читава та изванредна вешта девиЈациЈа од класичног Ромеа, нечим што Је Још и то, али више ниЈе, ипак Је тако да пружа снажни уметнички доживљаЈ и говори о Плеши, да Је уметник сцене продоран и ране технике. ★ Ромео као из девоЈачке маште: Сто Јан Дечермић. Са предностима у годинама, свежине нерава, лепа изгледа, али и са теретом истих тих предности. Импулсивност коЈа Је неопходни елемент Још Једног непревазиђеног дечаштва, када се већ заборавља, ту Је на сцени, а онда одЈедном грчевит окрет, прегрчевит да Је просто леп, чисто сценскоглумачкозанатски, а и нефункционалан за Ромеа код кога Је наЈбитниЈе у развоЈу лика да Је он сазрео са сво Јом великом љубављу и трагедиЈом. На сцени већ сада Дечермић гарантује да he сазрети са овом улогом и да ћемо вероватно имати правог Ромеа. ★ Са Плешиним Ромеом заЈедно етрадамо, у ЈедноЈ црамскоЈ борби, а са Дечермићевим Ромеом имамо пирско саучешће. А можда Је парадоксално: други Је конкретнији од првога. ★ Олга Спиридоновић Је Плешин партнер у зрелоЈ љубави и заједничкоЈ драми. Само Је више Јулија, него Плеша Ромео. И са наЈмаркантнијим и најпрецизниЈим распоном од безбрежне младости до трагичне хероЈине. Лепо: Јер Је дорасло до Једноставности. ★ ЈулиЈа из младићске маште: Ирена Колесар. Су* верена техника Једног суптилног лиричара. Техника коЈа се каткада и доживљуЈе само као техника, мада делује: у ређим, али великим тренуцима кондензуЈе своЈу искрену емотивност са сценском сигурношћу* (То су наЈвеће тековине њеног београдско) дебиЈа). Чиними се да пречесто варирање гласовног регистра, то што наЈчешће упуђуЈе на технику Све би било много лепше да многи глумци многе речи не причуваЈу љубоморно за себе. Себичност!?

Јован ЋИРИЛОВ

GORDANA TODOROVIĆ: „Gimnaziski trenutak”

Već godinu dana pesnički prilozi srednjoškolke Gordane Todorović übeđuju da se pojavio jedan vedri stvaralački dar i da će srpsko pesništvo imatl u njoj svoj izvorni glas. Otuda je izdavačka kuća »NOPOK« učiniLa lepu uslugu, možda već klonulim čitaocima poctskog slova, objavivši četirl plakete sasvim novih imena. Sudeći po prvom prijemu plaketa Gordane Todorović pretstavlja žižu ohrabrujućih razgovora oko zdravih pronalazaka najmlađih.

IMAMO mi jednu dobru i dobrostivnu prozu o visokom vatenju prve uzorane brazde iednog seoskoe mladića. Sličan mladalački nerv, slično naivno nadahnuće donela je nedavno sveščica stihova Gordane Todorović. Ime tek prolistalo. dar berićetan i u dobrom koraku sa srpskom lirikom zdravog semena. Takve došljake treba dočekati sa ohrabrenjem koje zna da uputi, a ne samo da stavlja znakove pitanja. Svaki početak je rad. A ovakav početak je čak i čarolija. Početak ovih pesama nije ni magična igra, ni nadrealistička šara. Pesnikinja sledi sebe i prkosnom rukom ziba legende i stvarnosti svoga detinjstva. Načičkana anegdotama. radoznala u vozovima, zaslušana u tajne skamija, sveščica »Gimnaziski trenutak« ieste trenutak jedne gordosti i dragocenog prvog leta. Tu nema devojačke romantike, ni milozvučnosti koja je velika zabluda početništva, A opet. topao je tai glas i razgovorna је ta ruka kao da je među dečacima koje je naslikao divan starac Anatol Frans. Gordani Tođorović već prebacuju da ne zna zanat. A ona i nije kriva, što nema udžbenika književnih teorija i što je poeziju učila na ivici sopstvene jave i sna. Slogovski majstor nije. Ni ritmu ne poklanja dovoljno slušne snage. Pa ipak njen izražajni spoj deluje kao magnetski kalem: odvijajući se on svetluca. Osećanja koja nam ova mlada pesnikinja donosi uvek bi đa kažu i svoje dvovlašće: nije pesnikinja sama trnula i volela. Sa njom je i kolektiv koji je začinjao igru neku ili othrlio na brežuljak kakav, gde se začinje neimarski vez. Otuda i metafora kod Tođorovićeve raste, krstari, hvate svetove i kao zvučno

klatno preskače šine i gradove. dvorišta i sakmije. U tim stihovima poređenje je sačinjeno kao staklena kula u којој se pesnikinja mimo divi svom srcu. Nije li ovo poređenje iščupano iz stvar nosti sudareno sa veštastvom daljine. »E>etinja proja bila је slađa od meseca zalivenog u naranđžu«. Ili poređenje koje se od Cmjanskog retko kad nalazilo u svoj svojoj čvrstini: »Njegove se obrve razilaze kao posvađene zmije«. lako još nije ispisala liriku visokog mislenog i opojnog dejstva. Gordana Todorović је završila jedan zamašan posao među svojim vršnjacima. Ona je sa jednim visokim žarom гаzorila standardnu cvrkutavost pesnika došljaka. izbavivši pri tom bogate životne prizore. Ima u njenom nastojanju nečeg kreativnog, upornog. nečeg' što razbija opsadu sitnih raspoloženja đa bi prekopalo Ijuđevne naslage i u događaju za koji je pesnik samo ргоlaznik. Milosav MIRKOVIC

ЕМИЛ КОСТИЋ; Дрворез

ВЕЧЕ ПОЕЗИЈЕ

Бранка В. Радичевића У четвртак у 19.30, сала 45 Вече поезије Бранка В. Радичевића из збирке „Земл>а“ чига аутор. Уводно предавање Првољуб Пејатовић. UMRO JE

Julijan Tuvim

Kao da ništa nije hilo: Vozili su Žumo kroz ulicu, Tako hitro, tako hrzo. Doista skoro su kasom Crveni krst nosili. I sveštenik je žurno išao Kao da je o hičnim hodao putem. A iza kola (Zamislite. zamislite!) Nikoga nije bilo, nikoga... Odvezli ga do zemlje i do Gosp oda Isusa... A neznano gde daleko Kao da nlšta nije bilo, Jednog če tamo jutra Da pismo primi. Ah. kako če plakati. Ridati, očajavati, (Ne гпат gde-daleko) Postaviće voštane svećice U požutele svećnjake hez sjaja I skupljaće Po iijokama. kutićima Najsvetije uspomene. (Preveo: Uglješa RADUNOVIC

111 Белешка о писау —' Јулијан Тувим, највећи пољски савремени песних» рођен Је 1894 у Лођу Води порекло из Јеврејске породице, мада се увек ocehao пољаком. Гимназију Је завршио У родном граду, а право и филозофиЈу студирао Је у Варшави. Припадао Је покрету младих песника коЈи еу се }*вили у периоду између два рата и имали за циљ да из основа револуционишу пољску поезиЈу, како по садржини, тако и по форми. Стваралаштво овог писца веома Је плодно и разноврсно. Издао Је неколико збирки песама, као например: „Вребање на бога" „Сократ коЈи игра", „Седма Јесен*. мтд. ЗначаЈан Је његов преводилачки рад са руског и фракцуског Језика. Великог успеха имали су његови преводи Пушкина и МаЈаковског. СвоЈе највеће дело „Пољско цвеће*. патриотски еп коЈи броЈи око 8000 стихова, написао Је за време Другог светског рата у САД Његова послератна делатност слабо нам Је позната. Умро Је краЈем децембра прошле године-

PRIČA NAGRAĐENA III NAGRADOM

ВЕ L I

KONJ Putko је bezbrižno kaekao. ne obazirućl se na kamione kojl su često prolazili pored kola i bacali mu prašinu u oči. Putko je kaskao a đeda-Mata ga je milovao bičem vešto, dedaMata je umeo da miluje bičem. Svaki kamion koji bi prošao pažljivo je zagleđao i ponekad je doviknuo svom unuku koji je sedeo pored njega: Gleđaj, Beli. Ovo je đobra marka. Samo šofer nikad nemoj đa budeš. Sofer ti je čovek koji mora stalno da putuje. da se brine. Nema tu mlrnog života. Jok! Deda-Mata se namestio bolje na sedištu i počeo nešto da žvaće. Gleđao je tako u starog dobrog konja koji se u svom konjskom veku nije nijednom ritnuo i koji je toliko puta đo sada mirno đovozio sifone i flaše piva kafanama. Međutim. ima konja vrlo poganih. Recimo konj Milutina Saponle pravo је đubre. Trebalo ga je odmah na klanicu. Тај bije sve živo. All, snažan je. Nema tu šta da se prigovori. Snaga mu je ogromna. No. Sta sve to vređi. Sta vredi kada je pogan konj, Deda-Mata se okreće unuku i pita: Beli. poznaješ li ti Saponjinog VTanca? Poznajem. Pa šta misliš? Dobar konj. Dobar ali bije Bije kao živa vatra. Da bije. Ali je ipak snažan. Domaćin kao Sto sam Ja, kaže Deda-Mata ne trpi takve rage.

Možda. 1e si li mi nabavio kugllagere? Sta će ti to. pita Deda-Mata. Uh. dedo! Nabaviću. veli deđa i miluie bičem копја koji ioš uvek kaska zadovoljno i klima glavom. To je stari clobri konj koji za gledanje nije bogzna kakva slika. Ali đobar je za kuću za starijeg čoveka. A šta je pa i Saponjin Vranac? Gizdav, uobražen. lep. Sta sve to vredi kađ übija. Sakati svakog ko mu priđe. Takvog konja trebalo je vaspitati. Postepeno. Sem mu nije u krvi đa se rita. Onđa džabe rađ. Ako mu je u krvi. onđa је opasno i neizlečivo. To mu đođe kao le nekome u krvi da krade. Tako. rodio se kao svi Mudi all mu 1e izvesna tečnost prodrla u krv i neda mu pošteno đa živi. Deđa. danas sam se spustio jeđnom niz ulicu Ranetovim trotinetom. Hm. Leti. kaže Beli. Znači dobar. Iđe a sve zuji. Znaš on je na kugllagerima. Bane ga redovno maže i čisti. Pazi na njega. Nabaviću ja kugllagere. To nije tcško. Sta ie to nabaviti đva kugllagera. I ako treba kupiti. nije skupo. No. kupi danas dobrog копја. Onako. da ka-

4

siudenl