Студент

»Pokušaji« na dobrom putu

»Pokušaji« su svojim sadržajem u dvobroju 2—3 gotovo prevazišli svoj екгоmnj naslov. Casopis jeveć na prvom koraku uspeo da okupi i približi studente romanskih grupa svih naših univerzitetskih centara. To je nesumnjivo veliko radno zbliženje kojeje umnogome doprinelo kvalitetu sveske o kojoj govorimo. Nadajmo se da če idući brojevi još više pokazati paralelne napore naših mladih romanista. Cak i đa nije objavljen odmah iza uvodnika. rad Ivana Dimića o Pruetovom shvatanju detinjstva. izdvojio se kao najčitkiji i

najživlji prilog ovog studentski raznobojnog, ali u svemu ozbiljnog časopisa. Dimićev napor da objasni akcioni naglasak đetinjstva u dvema sveskama tananog francuskog гоmamsijera. sadržao je ne samo toplinu za piščev svet, nego je i veštinom da se raspređu gusta геčenička vlakna zadužio i laičkog čitaoca. Sa istovetnom toplinom, rekao bih i svanovskim tragalaštvom rađen je analitički članak stilistička i stilska funkcija imperfekta u delu Marsela Prusta »Du cote de chez Swann«. Student Jovan Premeru

ie po hrabroetj čak prevazišao prethodni članak, a secirajući osetljivu rečenicu nije napuštao kontekst. Vrpdan književnl rađ i bogat đuh još jednom je pokazala Svetlana VelmarJanković prevodeči 2aka Prevera i Pola Elijara, đva Francuza koii su snažni ironički naglasak svog vremena. Suzdržan i pouzdan, u naporu da održi srok i uspevajući u tome, stuđenl Miođrag Tomić, prepevao je divnu Lamartinovu pesmu »Usamljenost«. O člancima Miodraga Sijakovića i Prcdraga Matvejevića mogu se reći eamo uobičajene opaske posle seminarskih radova koji su više obećavali no što su pružili. Uživanje koje ie ovaj stuđentski časopis otvorip u meni nije bilo kratkotrajno i ja. plšući ovu belešku, smatram đa mnogi mladi Ijudi koji upravljaju svoiim vremenom treba da prihvate ova raznovrsna štiva.

М. Mirkovič

Povodom članka „Balet mladih“

TJ prošlom broju »STUDENIA« objavljen Je članak Z. B. Popovlća pod naslovom »Balet Mlađih«. Iz tog članka Ijudi, koji nisu prisnstvovali pretstavl ne mogu uopšte stećl realnu sliku o koncertu 1 o samim izvođačlma. Naime, članak Je pun nejasnostl. Tako, pisac članka ističe đa Je »BOLERO« najuspelija tačka. Odmah, u sledećem pasusu prelazi na »živu, interesantnu i dobro uvežbanu igru« Gor dane Miletlć n prelidu iz »SIL. FIDA«. Рге svega preliđ nlje uopšte živa igra i iz njega se teško može oceniti igračka teh nika, ma da pisac članka iznosl: »Možda bi joj se moglo zameriti za nedovoljno ujednače nu tehniku« Zatim prelazi ponovo na »BOLERO«. Piše o dobroj igri momara, a uopšte ne pomlnje Acu Stojanovića, kojl Je neospomo bio najbolji mornar (on је igrao glavnog mornara). U istom pasusu piše o igri Svetlane Vandoro u »Baletskom Casu«, mada Je ona sa Bran. kom Uroševićem (njega lako nosioca glavne uloge pisac ne pominje) bila nosilac radnje, a u »Baletskom času« bila samo u ansamblu! Citalac Iz ovakvog članka te Sko možc da shvati koje gde, šta i kako igrao. Pisac članka npotrebljava izraze (nedovoljno njednačena tehnika, Izvanredni kvaliteti, stilska njeđnačenost, itd.), koje Izgleda ni on sam potpnno ne razume. Za plsanje ovakvih članaka potrebno Je izvesno stručno znanje i tek tako će oni odgovoriti svojoj namenL

P. CVETKOVIC

OBAVEŠTENJE UČESNICIMA KONKURSA

UNIVERZITETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA OBAVESTAVA sve ucesnike MUZICKOG I KNJIZEVNOG KONKURSA DA CE SE REZELTATI KONKURSA OBJAVITI PREKO »POLITIKE« I »BORBE« NAJKASNIJE DO 1 i JUNA. REZULTATI NISU MOGLI j RANIJE BITI OBJAVLJENI j RADI VELIKOG BROJA UCE- ; SNIKA NA KONKURSU. I

UNIVERZITETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA

Шест година излажења часописа „Медицински подмладак"

Поводом двоброја I—2 Овим двобројем часопис Још више употпуљава своЈу физиоиомију у смислу смерница које су постављене при ликом прославе пстогодишњице излажења, а то су: обрада медицинских проблема општег значаја у складу са наставним програмом; померање од спецпјалистичких проблема ка проблемима наше здравствене службе, тЈ. припремама лскара опште праксе и њихово увођење у актуелну медицинску пробле матику; формирање јединственог гледишта о свим овим питањима, што дајс могућност бржег и свестранијег васпитног деЈства на читаоце. С обзиром на интересовање које Су разне делегације на ДругоЈ, генералној скупштини IFMSA у Цириху показа ле за нашу студентску штам пу, а посебно за „Медицински подмладак", почевши од овог броја радови у свим основним рубрикаиа часописа су снабдевени кратким резимеима на енглеском Језику. Такође Је отворена посебна рубрица о југословенском комитету Удружења студена та медицине и Интервационалној федерацији Удружења студената медицине са че тири чланка посвећена овоЈ проблематици, штампана паралелно на српском и енглеском језику. Надамо се да ће ово допринети нашој сарадњи са другим националиим организациЈама студената ме дицине.

Поссбну пажњу привлачи детаљна студиЈа о ноћном са наторијуму за плућне и туберкулозне болеснике у Лукавцу код Тузле где главну терапију за реконваленсцснтс плућне турберкулозе претставља рад.

3. ПЕТРОВИЋ

РЕНОАР: ДЕВОЈЧИЦА (детаљ)

Тренутачни тренутак

Кад саж заљубичила љубичњак снова отишла сам у двостан где седе стихоједи, не волим медни медени колач већ стружогласу коју дају дрвореди. Безглава башта међуочје краде na морамо да будемо везотраке, заљубљивка је заборавила љубав ја сам насељанчила сел>аке. Знам да сам од свег Ниша нишавиња али у буљуку песме сам поберанко речи ме само помало замуче мајушно, малчице, малко.

Гордана Тодоровић

Петар Гарии: I,lало пародије

ILI IZ ŽIVOTA MARKO ČELEBONOVIĆ(Odlomak)

vrlo često u istoriji umetnosti u vidu stilizacijc. Ovo pitanje spominjcm jer je u vezi sa izvesnim pojavama akađemizma. Stilizacija spađa baš u vrstu pompierskih ili akademskih mana koje se rađaju u granicma likovnih pojava i plastičnih obiasti. Sta je stilizacija u odnosu na stil? Ako nacrtate jednu figuru koja se ne drži tekstuelno objektivnog opisa te prikazane figure, već je ona voljom stvaraoca, data u izvesnim oplemenjenim formama, u smislu upotrebljene materije, koje još jače daju živu istinu nego što bi to bilo slučaj sa tačno opisanim metodom prikazivanja. Za takvu figuru može se reći da ima st i 1 a. Stll je grčka rcč za nož kojim se urezivalo u tablicu slovo ili oblik. Simbolički, u gornjem smislu, figura ima stila kađa se jasno i snažno, kao Jednim potezom, ali puno života, poezije i istine u vašu maštu urezuje oblik prikazanog. A ta isla tigura bi bila stilizovana ako bi taj oblik bio jeđnostavno uprošćen, približavajući ga sličnim geometriskim figurama pravih ili oblih kontura. Ako Je ncšto stilizovano onda ono gubi, u korist šablonskih geometrlsklh nprošćenja, neposredni odnos sa životom. Po tom se i povezuje sa gore opisanim akađemizmom, u kome imitacija vanije iz života crpljcnih motiva pretstavlja udaljavanje od

đirektne inspiracije iz života. A stilizovanost bi pretstavljala još Jedan когак dalje u iščezavanju neposredne životne svežine u korist čisto dekorativnih uprošćavanja. Cesto puta, volja za dostizanjem preterano neskromnih emocija u svojoj inspiraciji, kao što je oplsivanje m o ć n o g ill sentlmentalnog, pošto se najčešće sukobljava sa osećajem istine i istinske emocije, dovođi do povezivanja takvih pompierskih elemenata sa izvesnom stilizacljom. Vidimo naprimer da umetnikova ambicija da izrazi preterano i neistinito gracioznu Саг ženske figure, dovodi do korišćenja stilizovano zaobljene flgure, koja je u isti mah i stilizovana i pompierska 1 zaboravlja granice likovne. A sentimentalnost ako je nametljiva istina a želi da se izrazi nečuveno jako i nežno, pošto takav izraz prevazilazi često plastične mogućnostl, prelazećl u sladunjavo i neistinito, opet se Cesto puta povezuje sa izvesnom formom stilizacije. u mnogo slučajeva je naprimer vrat jeđne ženske figurc iz paroksističkih scntimentalnih pobuđa, jače iskrivljen i zaobljen tako da se telo i vrat nalaze povezani u jednoj zajcdničkoj geomctrijskoj oblini, koja je opet jevtina stilizacija, povczana sa pompierskim duhom neizmerne sentimentalnosti i čcžnje. Pri-

mera takvih duplo pompierskih pojava imamo i kod vrtf. renomiranih umetnika kao što su Sturza Ш Meštrović, Modigliani ili Boldini, Jozef Bernard ili čak i Bourdelle u svojoj Elzaškoj Bogorodici. No ostavljam za iduću nedelju anaiizu tzv. pompierizma u svim pojavama u kojima lažna ili previše ambiciozna inspiracija, pokušava da se liše osnovnih i jednostavnih zakona materjalnih mogućnosti i specifičnosti svake umetnosti.

PERO BODROZA: PREDEO

levi rakurs

„К ONCERT“

Prvobltna namera Branka Belana bila je da pomoću pet priča o jednpm klaviru osvetll na pet preseka našu blisku istoriju približivšl je, zanimljlvom radnjom i konkretnlm Ijudskim odnoslma, intimnije daocu no što je to dosada ćinio naš fllm. lako Je ta ideja samo delimično napuštena u realizaciji, a obogaćena istorljom hrome učiteljlce klavlra ostalo se negde na sredini: umesto omnlbusa od pet novela ili jedinstvene psihološke drame, nastala je fllmska pripovetka od pet scena, koje su srasle u celinu više zahvaljujućl ujeđnačenosti koju je postigao solidnl 1 pedantni reditelj 1 unutrašnjoj ravnotežl (scenario Vladana Desnice) nego siromašnljoj učiteljici klavira. Pomoću velikog broja epizođnih karaktera (koji su svl, prvl put u našem filmu, do kuvara, žanđara 1 рго. laznika na ulicl indlvidualno izdiferenclrani, svl đo Jednog, punl i samostalni likovi a ipak tipičnl 1 nimalo slučajnl) vanrednom scenografijom Zeljka Zagote i kostimima stvarana je atmosfera austrougarske provincije 1914, pa plemenitaške porodice koja se raspada 1922 1 uobražene buržoazlje u usponu 1929. Prema tome bezbroju tipova autori imaju neskrlveni aktivno napredni stav koji ne deluje kao parola već je jedan satirično-lirlčan odnos prema ijudima koji su i žalosni i smešnl istovremeno, stav u kome je manje Rene Klera, više Krleže a najviše Desnice 1 Belana: Branko Belan je jedan od retkih naših filmsklh radnlka koji se ozbiljno 1 studiozno bavio problemima teorije a sada kako vidimo, sa uspehom i prakse filmskog stvaranja. Izuzev na neveštu glumu u uvodu filma i izvestan zadah pozorišta u drugoj sceni, kod Glojznarovih, filmu se nema šta primetili kao zanatskom ostvarenju. Kamera Oktavijana Miletita u ovom filrnu činila je pokrete neviđene još u našem filmu, psihološki usklađena sa radnjom, polpomognuta dobrim raspoređom svetla, ona je uspela poređ sve aktivnosti da ostane neprimećena. Ono što smeta ovome filmu kao umetničkom ostvarenju to je povremenl duh austrisko-nemačkog jevtino sentimentalnog filma (muzički dijalog Berlslava i Eme, začinjen kič-golubovima npr.) pa čak i austriske komedije (Julkin vojnik u špajzu!). No, Bclanov debi u našem dugometražnom filmu ostaje najuspeliji dosada. Među đesetinama vrsnih glumaca »Oskar« bi pripao Mirni Stopić zbog neposrcdne i dirljive uloge, malc Eme. D. M.

Gostovanje francuske kinoteke Možuhin kao Matija Paskal

»Pozori Ste; eto neprijateljaU Hene Kler Svojlm vređnostima fllm vanredne psifologije Pokojnl Matija Paskal (1925, režija Marsela Lerblje) ponovo skreće pažnju na bedu i siromaštvo izraza savremenog filma; lažnost priviđno humanih tema postaje očigledna pri mogućnosti poređenja Ni u scenografiji Alberta Kavalkantija ni u suptilnoj glumi Ivana Možuhina nema ničega od pozorišta iako je to psihološkl film u kome je gluma odlučujuća komponenta. Osvetlenje, fotografija, scenografija 1 montaža potčinjenl su filmskoj, ekspreslonlstlčkoj gluml. Malog opštinskog bibllotekara koji ima užasnu taštu Možuhin Igra celim telom. U ovom filmu ruke i prsti igraju divne nemušte dijaloge: izjavljuju Ijubav, strahuju, naređuju. Kada se raduje, doznavši da je proglašen mrtvim, što se oslobodio svog starog života, Matija dubi na glavi i valja se po krevetu, a kada voli, na spiritističkoj seansi, dok su šake položene na sto, njegov mali prst izjavljuje ijubav malom prstu susetke, zatim se u igru uključuje drugi prst pa treći. (Uzbudljiva i umetnički istinita ekspresionistička gluma koja nimalo ne ostavlja sumnju da je gluma, ali ipak i baš zato deluje, ponovo je u Kašomonu pokazala svoju nađmoć nad lažno-realističkim imitiranjem). I drhtaj brade Možuhinove, kada Matijl Paskalu umre majka, pamti se. D. M.

&lu«lezi4

( HRO et CONTRA j

5