Студент

Samoupravljanje i društveno upravljanje

Jedan od osnovnih principa našeg društveno-ekonomskog uređenja jeste društveno samoupravljanje trudbenika. Ono ustvari znači preuzimanje upravIjačkih funkcija na različitim područjima privrednog, državnog i društvenog života iz ruku državnog parata i prenošenje na pretstavničke organe. To je ustvari i jedan od najizrazitijih vidova suštine demokratskih odnosa i istovremeno uslov za razvijanje socijalističke demokratije. Prema tome, društveno samoupravljanje je i uslov i rezultat u diialektičkom procesu suzbijanja zastarelih i izgrađivanja novih društveno-ekonomskih odnosa. Različiti oblici društvenog samoupravЦапја postoje na svim područjima i u razmerama federacije, republike. kao i u lokalnim razmerama, a i u okviru pojedinih preduzeća odnosno ustanova. Različiti oblici samouprave postoje na području privrede. društvenih službi i različitih zajedničkih. tzv. državnih, poslova Otuda organi društvenog samoupravljanja diferiraju kako po svom sastavu, tako i po svojoj strukturi. po obimu svojih prava i po mestu u sistemu upravljanja poslova zajednice. Pa ipak, bez obzira na sve ove različitosti. ipak se o sistemu društvenog samoupravljanja. o sklopu i mreži različitih upravljačkih organa, može govoriti kao o jedinstvenom. celovitom, nerazlučno povezanom sistemu društvenih. državno-društvenih. samoupravnih organa. lako se na jednoj strani radi o samoupravnim organirha u preduzećima, koji neposredno rukovode proizvodnim procesom i poslovanjem privrednih jedinica, a na drugoj o takvim telima koja upravIjaju bilo pojedinim ustanovama. bilo pojedinim društvenim službama. ipak se u suštini radi o organizacionim formama istog načela. o materijalno - organizacionim izrazima istog idejnog principa. To ipak ne znači da u sklopu društvenog samoupravljanja postoje. kao izraz jedinstvene iđeje jedinstvenog rukovodećeg prineipa. jedinstveni i istovetni samoupravni organL U suštini se može govoriti o dvojakom načinu ostvarivanja jedinstvenog principa. o dva načina na koja se izražava načelo samoupravnosti. Na jednoj strani su to samoupravni organi proizvođača, upravljački organi preko kojih radni kolektivi sami sobom upravljaju. A na drugoj strani su to organi društvenog upravljanja, upravljačka tela preko kojih građani socijalističke zajednice rešavaju o svojim zajedničkim poslovima, rukovode svojim ustanovama

koje im na različitim područjima zajednički služe. Organi samoupravljanja u «najčišćem« obliku postoje u preduzećima. Radnički saveti i upravni odbori preduzeća. to su pretstavnički organi neposrednih proizvođača. organizovanih u proizvodnim јеdinicama u industriji, rudarstvu, građevinarstvu. saobraćaju, na poljoprivrednim dobrima i u drugim privrednim granama. To su. dakle. samoupravni organi u najnižim. najmanjim, asocijacijama ne_ posrednih proizvođača. I u komunalnim razmerama. u organima komune, postoje upravljačka tela neposrednih proizvođača postoje veća proizvođača, ргеко kojih se u sklopu narodnih odbora kao celine. ostvaruje samoupravljanje u ovom

prvom višem obliku asocijacija neposrednih proizvođača. Prema tome. samoupravljanje u užem smislu, vezano је prvenstveno za asocijacije neposrednih proizvođača, odnosno pretstavlja ono što se najčešće zove radničko samoupravljanje. Druga vrsta samoupravnih organa pretstavlja svojevrsan tip društvenog upravijanja, odnosno organa preko koiih ne više država. nego sami građani upravijaju prosvetnim. zdravstvenim. socijalnim. raznim komunalnim i kulturnim ustanovama, pa i sličnim poslovima u širim razmerama. Upravljački organi po školama. univerzitstima, pozorištima u bolnicama, u komunalnim saobraćajnim pieduzećuna. u radio stanicama i mnogim sličnim ustanovama postoje samostalni društveni organi upravljanja. sastavljenj delimično ođ pretstavnika dotičnih radnih kolektiva. delimično od pretstavnika društvene zajednice ili zainteresovanih ustanova, odnosno od pretstavnika svih onih organizacija i društvenih slojeva koji su neposredno zainteresovani u radu tih ustanova. Prema tome, samoupravljanje u širem smislu te reči. odnosno specifičan vid društvenog upravljanja postoji u onim službama koje društvena zajednica radi zadovolja. vanja potreba svojih članova i radi izvršavanja zajedničkih poslova mora da ustanovljava. Razume se, da se i u jeđnim i u đrugim organima sprovodi, istina na različite načine. obezbeđivanje i međusobno povezivanje dve osnovne iđeje:

s jedne strane. ograničavanje prava i funkcija državnih organa i prenošenje na građane, na proizvođače, upravljanja zajedničkim poslovima. kao i rešavanje zajedničkih potreba; s druge strane. obezbeđivanje interesa zajednice, nalaženje mogućnosti za što uspešnije povezivanje interesa pojedinih kolektiva. pojedinih službi sa interesima celine. odnosno usklađivanje pojedinačnih i posebnih i opštih interesa. U radnim kolektivima, u preduzećima, đemokratsko pravo samoupravljanja ostvaruje se na taj način što izabrani огgani radničkog samoupravljanja rešavaju o svima poslovima od kojih zavisi proizvodnja i poslovanje preduzeća. a isto tako odlučuju i o raspodeli onog dela viška rada koji je privrednim organizacijama ostavljen na samostalno raspolaganje. To je. ustvari. i najvažnije za ostvarenje osnovice socijalističkog. odnosno komunističkog društvenog uređenja, јег, kako je Engels u jednom od svojih prvih radova rekao. borba za komunizam jeste borba za oslobođenje rada. A slobode rada nema bez slobode i prava Ijudi da odlučuju o svome radu i o plodovima svoga rada. da samostalno rešavaju o stvaranju i raspodeli viška rada. Interesi celine obezbeđuju se u privrednim preduzećima na taj način što sve privredne organizacije imaju određene društvene obaveze. Društveni planovi koji se donose svake godine izražavaju vezu između društvene zajeđnice u celini ј pojedinih njenih delova. određujući ne samo osnovne proporcije privrednog razvitka. ne samo usmeravajući privredu u odeređenom pravcu nego odj eđujući konkretne obaveze svake pojeiine privredne organizacije u odnosu na komunu, republiku i federaciju. Na taj način društvena zajednica ofcezbeduje i svoie druge opšte potre’oe. koie zavi.se od ispunjavanja zadataka i planova pcjedinih preduzeća. Obzirom da drušivene planove donose pretstavnički organi. osigurana su i u tom pogledu samoupravna prava građana i neposrednih proizvođača. odnosno socijalističko pravo sarrioupravljanja tako da su i društveni planovi izraz samoupravnosti u privredi. a ne mešanja i odlučivanja državnog aparata u planiranju i određivanju smernica privrednog razvitka. Interesi zajednice. fc>olje rečeno povezivanje interesa pojedinih kolektiva i zajednice. ostvaruju se i preko direktora preduzeća, јег oni i po načinu svoga izbora, a i po svojim pravima u preduzećima. pretstavljaju svojevrsni upravljački organ. Radni kolektiv može i da izabere i da smeni i radnički savet i upravni odbor. ali ne može ni da postavi ni da smeni direktoга preduzeća; radnički organi upravljanja mogu da donesu odluke u svim oblastima proizvođnje i poslovanja preduzeća. ali direktor pod određenim uslovima nije dužan da ih izvršava. već može đa im se suprotstavi. Sve to govori da se dvojakim putem uklapanjem svake individualizirane proizvodne jedinice u celinu društvenih planova. kao i posebnim položajem direktora, koji imaju đvostruku odgovornost: i pred izabranim organima radnog kolektiva i pred društvenom zajednicom obezbeđuju interesi društvene zajednice i onemogućuje začaurivanje radnih kolektiva u svoje okvire, kao i atomizacija naše privrede. To је istovremeno i put za suzbijanje vrlo štetnih a u sadašnjim uslovima ne sasvim retko ispolienih ozbilinih partikularističkih i lokalističkih pojava. uskog zatvaranja u sopstvene okvire i prenebregavanja celine. U oblasti prosvete. kulture. zdravstva. socijalnih i komunalnih službi, socijalnog osiguranja itd. postoje demokratski birani organi društvenog samoupravljanja preko kojih u vidu upravnih odbora u kojima su zastupljeni ј pretstavnici samih radnih kolektiva i društvenih огgana, društvenih organizacija i službi, kao i pojedinci. koji mogu doprineti uspešnom radu tih ustanova i službi. lako svi članovi upravnih organa. bez obzira na njihove funkcije i poreklo. imaju jednorođna prava. iako svi oni zalednički upravliaju tim ustanovama i služt>ama u ime društvene zajednice. ipak se u izvesnom. oroširenom. smislu može govoriti o mešovitim organima o takvim upravljačkim organima u kojima se neposredno ispoljava uticaj društvene celine na te ustanove i službe.

Jeđlrrstvo principa razllčitost obiika ostvarivanjc*

Razlika između društvenog upravljanja u preduzećima i ustanovama

Dva načina za usklađivanje pojedinačnih, posebnih i opštih interesaza vezivanje interesa kolektiva i zajednice Neshvatanje suštine I načela samoupravljanja van privrede

Prema tome. i na ovom đrugom područiu ostvaruju se dva principa: s jedne strane, samo pravnost, a s druge strane, povezivanje pojedinačnih i opštih interesa. Ni u oblasti prosvete ni zdravstva, pa ni mnogih komunalnih službi nije mogućno vezu između celine i pojedinačmh radnih kolektiva. ili službi obezbeđivati na način pa ni slično kao u privredi, јег na ovom području društvene aktivnosti niti se stvara potreban rad, ni višak rada, niti je moguće odrediti i čvrsto fiksirati i predvideti smerljive obaveze prema celini. Na svim ovim područjima aktivnosti radi se o neophcdnim društvenim služ’orma. čije uspešno funkcionisanie direktno utiče na ostvarivanje životnih potreba građana. Stoga je društvena zajednica nain~po:rednije zainteresovana da se stvore mc'mćnosti za nesmetani razvitak prosvete i kulture za što bolje zadovoljavanje 7~’ avstvenih i komunalnih potreba. za što racionalniju socijalnu zaštitu. I to ne samo « izvršavanju tih funkcija ne samo u društvenoj korisnosti tih službi. nego i u cilju što bolje upotrebe onih sredstava koja za te potrebe odvaja društvena zaieđnica. sredstava koia pritiču iz privrede. iz rađa neposrednih proizvođača usled čega i komuna u malim razmerama i federacija u najširim razmerama moraju na neki način da kontrolišu da li se sredstva racionalno i adekvatno upotrebljavaju da li postoji proporcija između veličine sređenih sredstava i efikasnostj pojedinih službi. odnosno njihove društvene korisnosti. \ Iz pojedinih oblasti našeg društvenog života stižu primedbe radnika i službenika a naročito intelektualaca. na ovakav način ostvarivanja principa društvenog samoupravljanja. Govori se o »diskriminaciji« prosvetnih radnika. o »potcenjivanju sposobnosti« službenika i inteligencije da sama sobom ili poverenim јој ustanovama s uspehom upravlja. Međutim, ne radi se niokakvim »diskriminacijama«. niti o »potcenjivanju zaposlenih Ijudi na bilo kom području našeg privrednog i društvenog života. Organi samoupravliania ne mogu biti istovetni tamo gde se stvara višak rada i tamo gde se višak rada sliva i koristi za društvene potrebe. Ne može društveno samoupravljanje da bude potpuno identično na onom području gde se obaveze delova prema celini jasno fiksiraju i izražavaju materijalnim pokazateIjima. u ođnosu na ona pođručia gde se obavljaju društveno-korisni i neophodni poslovi. bez mogućnosti takvog uspostavIjanja odnosa i međusobnih obaveza dela i celine. Osnovno je da društveno samoupravIjanje postoji na svim područjima privrednog državnog. društvenog i kulturnog života, u svim oblastima gde se гаzvija najraznovrsnija aktivnost za zadovoljavanje opštih potreba ier se jedino tako obezbeđuje socijalističko pravo građana i proizvođača na samounravljanie kao princina bez koga nema ni pune slobode ni stvarne demokratiie ni sociializma.

SPETEN MILOSAVLJEVIČ: Crtež

6

sludent